Cvet soli – moje putovanje kroz strme obale

Napisao/la Dijana Dimitrovska na 15/08/2024. Objavljeno u Zapisi pegave.

Spread the love

Kada smo pre dvadeset godina došli u naselje iznad Jadranskog mora, gde su rodiitelji moga muža kupili plac i započeli kuću, odlazili smo na plažu Ploče, koja je tada bila divlja i pusta ali prekrasna i netaknuta, kao kakvo izgubljeno ostrvo. Tu si mogao samo da vidiš meštane koji su u avgustu dolazili da “ beru” so.

Smejali smo se glagolu „brati“ koji su upotrebljavali za sakupljanje morske soli. Onda smo u nekom smešnom videu čuli i da ga Cigani koriste za „ branje kartona“ što nas je još više nasmejalo.

Vreme je prekrilo sećanje meštana koji su brali, i ja sam nastavila da kupujem , uglavnom, pašku, nejodiranu, pa iz Mrtvog mora, pa himalajsku i razne druge dok nisam spoznala da su stara znanja najvrednija i da ne postoji bolja so na svetu od one koju sam, na čistom mestu ne sakupiš. Vratila su se sećanja na meštanke, pa sam i sama počela da „berem“ , čudeći se kako te u životu sve zapravo dovede do onoga što zovemo „znanje naših baka“ i kako se ono produžava nekom nevidljivom niti koja je očigledno i mene u to uvezala. Tako to znanje živi.

U međuvremenu su Ploče postale jedna od najpopularnijih plaža, ali samo deo koji je kultuvisan, ogromna divljina iza ostala je nedostupna za ljude sedalačkog načina života, uz to ispunjene raznim strahovima, uglavnom od prirorde.

Prvi put je moj podoh na so bio nespreman, ali je ulov bio dobar i doneo mi je neizmernu sreću. Tu so sam dodatno osušila na suncu i cele gode solila pomalo, kao da je neka sveta so, što u stvari i jeste.

Druge put sam pripremila kašiku, koficu, patike za pentranje po stenama, šešir, ali sam morala da čekam jer su talasi isprali so koja se bila nakupila na stenama. Ubrala sam tek nešto malo.

Treće put je bila ogromna vrućina a ja sam se u putešestvije koje traje otprilike dva, dva i po sata, uputila bez vode, pa sam dehidrirala i na pola puta morala da se vratim, takođe sa malim „ulovom“.

Četvrti put je bila čudna godina, soli uopšte nije bilo.

Pete put sam zakasnila, stigla sam na more u septembru kada je više nije bilo.

Šesti put sam sa prijateljicom krenula ali je ona izvrnula nogu na oštrim stenema pa smo se uz peripetije vratili.

Sedma godina je bila berićetna. Ja sam tada shvatila d aje bilo potrebno sedam godina da naučim da berrem so. Ubralo se skoro dva i po kilograma, što je bilo dovoljno za dve godine. U soli su bile školjkice i krabice koje nisu mogle da prežive, pa sam dobila i so i oligoelemente i morsku dekoraciju.

Energija sunca, mora i stena koje nisu porozne, pravila je čudo: male kristalne barice koje su podsećale na zimu i zamrznutu vodu. To je u stvari najvrednije – cvet soli.

Toliko cenjen kod Francuza, koji svoju Fleur de Sel obožavaju. U mestu Guerande, u Francuskoj, svaki glineni bazen proizvodi samo oko dva kilograma dnevno zbog čega je, i zbog ručno načina sakupljanja, Fleur de Sel jedna od najskupljih soli na tržištu.

Cvet soli ima brojne korisne minerale i strukturu kristala. Jako je osetljiv na vremenske prilike jer potone pri svakoj kišici ili iole jačem vetru, može se skupljati isključivo ručno, nakon čega se suši, najbolje bi bilo na drvenim stolovima, i čisti od eventualnih nečistoća.

Mnogo truda treba da se on ubere i ja se posle svakog putešestvija po strmim strenama vraćam oznojena i iscrpljena čak i kada to radim rano ujutru. Ne postoji snažnija aktivnost za sportiste od ubiranja nečega na strmom području što se nalazi ispod tla na kome stojite.

Ipak, nagrada sledi. Kada se osuši dobija se prava riznica zdravlja. Cvet soli je nerafinisana so, dakle prirodna, i osim natrijum hlorida ima i drugih minerala, kao što kalcijum, magnezijum hlorid i razne druge oligoelemnte koji joj daju neverovatan ukus. Slanija je od obične kuhinjske soli i , naravno, ukusnija.

Tu so ne koristim za kuvanje, samo dodajem u tanjir. Uzimam prstohvat zdravlja da posolim salatu, ili jelo. Daje jedinstven aromat – miris čistog mora i deluje kao molitva.

Dijana Dimitrovska