Lora Orlović, glumica koja glumi samo na sceni

Lora Orlović, glumica koja glumi samo na sceni

Kad se udaljiš, bolje vidiš i Lora Orlović, naša glumica, koja je bila nekoliko godina u Americi, gde je radila i usavršavala svoje glumačko umeće, sagledala je razliku u životu ovde i tamo na sledeći način:

– U Americi imate osećaj kao da ste sve vreme u filmu, a ovde i jeste u filmu. Samo što taj film ne želite da gledate – kaže Lora Orlović.- U Americi će vam na svaku ideju odmah ponuditi mnoštvo predloga za eventualni uspeh i neće vas obeshrabrivati i gledati da vas onemoguće.  Tamo sam dobila više nesebičnih profesionalnih komplimenata nego ovde tokom čitave karijere.  

gleda u nebo šuma

o Kako vam izgleda Srbija sada?

— Sve, pa i Srbija, bolje se vidi kad se malo udaljite i omogućite sebi širi plan. To sam opisala u svom njujorškom, a kasnije i beogradskom performansu “Serbia: Autoerotic Asphyxiation”.  Još bolje, neuporedivo jasnije vidite sebe u Srbiji i na tome sam Americi veoma zahvalna.
 
O Da li glumac iz Srbije može da savlada engleski bez akcenta? Da li je to tamo uopšte važno?
 
– Uz ozbiljan trud akcenat može da se savlada – imam tamo prijateljicu i koleginicu Djordonu Aviv kojoj je to pošlo za rukom  – ali već ima i previše glumaca koji ga prirodno govore bez akcenta. To akcenat, ako se mudro koristi, pretvara u prednost, o čemu govore pre svega uspešni španski i latino glumci, a onda I neki slovenski.  O tome sam razgovarala sa svojim profesorima glume u Americi Majkom Lemonom i Selest Voker i njihov savet je bio da se radi na stilizaciji akcenta, ne na uklanjanju.

ostvaren čovek


 
 
O Šta je, po vama, najvažnije da imate da biste uspeli u Americi?
 
– Najpre sebe. Zatim sposobnost da artikulišete svoj talenat, jasan cilj i čvrstu volju. Strpljenje se, kao i svuda, podrazumeva, ali ohrabrujuće je što u svim oblastima postoje ljudi koji su u stanju da prepoznaju vrednost onoga sa čime se susreću i koji se time profesionalno bave.  
 

O Šta vam je ostavilo najsnažniji utisak?
 
– Neverovatna volja koja ljude koji su svesni da imaju nešto što vredi pokreće u neumornu akciju. To što u Americi niko nije stranac i što je stalna komunikacija normalna stvar.  Konačno, stalno prisutni osaćaj da je sve moguće i da stvari u trenutku mogu da se okrenu za 180 stepeni. Na bolje, naravno. 
o Da li u Americi više ljudi ide u pozorište?
 
– U Njujorku i Filadelfiji – da, to je važna oblast kulture. Naravno da ni tamo sve predstave, uključujući i one na najelitnijim pozornicama, nisu vredne gledanja, ali vidite da ljudi stalno tragaju i rade na sebi i sve se ipak pomera napred. Manje je važno koliko ljudi ide u pozorište, a više u kakvo pozorište idu.

lora orlović glumica


o Da li mislite da putovanja i upoznavanje drugih kultura obogaćuje svakog čoveka, ili samo one koji imaju širinu da to prime?
 
– Obogaćuje svakoga ko traga za tom vrstom bogatstva.Putovanja mogu da budu prilično besmislena, sa notom nepotrebnog maltretiranja, a mogu vam doneti neverovatne susrete i situacije kojih se zauvek sećate. Putovanje je kretanje i zbog toga bih, kad bih mogla, stalno bila na putovanju.
 
O Umetnost nema granice ali, opet, itekako se razlikuje evropski od američkog filma.Sta je umetnost po američkom vidjenju?
 
– Umetnost može da bude sve što se takvim proglasi, a može da bude i stvarna i da bitno utiče na realnost. Najkraća američka definicija umetnosti bila bi: Sve što nije dosadno.
 
O Da li čovek može istovremeno da ima sve: i karijeru, i ljubav, i zdravlje i srecu? Ako može, kako može da uskladi te poluge?
 
– Svakako da može, a usklađuje ih, ako to zaista želi, potpuno prirodno. To su sve važni elementi vašeg života i njihovo usklađivanje je, ustvari, suštinsko pitanje.  Ta harmonija oblikuje harmoniju vašeg života i može samo da vas učini potpunijim i srećnijim.
 
 
o Da li se gase knjižare i bioskopi i u Americi?
 
– Knjižarama nije lako, pre nekoliko godina zatvoren je čak i mega-lanac “Borders”. S druge strane, ne verujem da će knjiga, ne samo kao sadržaj, nego i kao predmet koji možete da držite u rukama i listate, ikada nestati. A bioskopa će, verovatno, biti sve više, ili će ovi postojeći raditi još bolje. Film je glavna umetničko/poslovna oblast američke kulture i on če, kao i do sada, neprestano napredovati.  
 
O Kada bi Lora Orlović opisivala sebe, nepristrasno, šta bi vas razlikovalo od drugih vaših kolega?
 
– Zavisi od kolega, ali pre svega smelost da budem to što jesam i da glumim samo na sceni.
 
O Koja je osoba na vas ostavila poseban utisak? Zbog čega?
 
– Ako treba da izaberem samo jednu osobu to bi najverovatnije bila Lisa Oz (autor knjige „Us“ i supruga Dr Oza), zato što smo pri prvom susretu pričale kao da se znamo godinama.

Dijana Dimitrovska

Jelena Jovičić, glumica koja se boji visine

Jelena Jovičić, glumica koja se boji visine

 Jelena Jovičić od sujete najviše strepi. A , kažu da su glumci, od svih zanimanja najsujetniji. Kažu još i da je njihov ego, moćan i snažan  kao i  aplauz  koji dobiju i da kada tog aplauza nestane, padnu nemoćni da se podignu.  Zato ona ne dozvoljava sebi da poleti u visine gde joj, kako kaže, mesto nije.

–  Niko nije, pa ni ja, pobedio sujetu, ali sam veoma racionalna – kaže Jelena Jovičić stalni član Pozorišta na Terazijama. –  Trudim se da budem odmerena. Borim se svakodnevno.

O Šta  rade oni sa pobeđenom sujetom u ovom našem društvu?

– Mislim da tu bitku retko ko dobije. Radije ćemo propasti nego stati i razmisliti šta je za nas u stvari najbolje. Šteta! Imamo sve okolnosti da budemo super društvo, ali nas DNK malo sputava.

jelena jovičić

Rad sa decom

O Ima ljudi koji kažu da je za današnje društvo potrebno razvijati potpuno drugačije osobine, poput laktašenja, gramzivosti, sebičnosti… Da li se slažete?

– Ne slažem se. Treba raditi sa decom i od njih napraviti civilizovane, empatične i kulturne ljude. Svako nek poradi sa svojim detetom i da vidite za 20 godina kako ti primitivni i animalni instinkti poput laktanja i otimanja neće postojati u ovolikom procentu kao danas. To su samo izgovori. Treba raditi, treba puno truda da se napravi nešto lepo i dobro, treba osuditi javno ono što nije dobro. Društvo se gradi i kao veza. Za njega se moramo boriti svakodnevno.

O Šta znači kad roditelji kažu da su njihova deca odgajana pošteno, a trebalo je da ih uče da “ se snalaze“ na neki drugi način? Da li su u pravu?

– Nisu. Evo, ja sam odgojena pošteno. Ništa mi ne fali. Pretpostavljam da se tim snalaženjem misli na novac. Ja mislim da više od jednog doručka, jednog ručka i jedne večere ne možemo pojesti. Onaj ko može više od toga, neka se sam  „snalazi“.

O Da li mislite da su Srbi opsednuti svojom decom i da ih odgajaju kao božanstva?

– Ma ni slučajno. Da je tako decu bismo odgajali tako da menjaju društvo u kom živimo na bolje, a ne na gore. 

Preduslovi za ispravno odgajanje dece su: dobro obrazovanje, blaga oskudica, lični primer. Odnos koji je veoma prisan i topao treba jedino zadržati. Pola Srbije gleda i želi da udje u zadrugu,i to su nečija deca je l´? Ali, daleko su od dobrog primera. Mi smo zatrovani sistemski i samo stalnim preispitovanjem i borbom u okviru same porodice kao ćelije društva možemo nešto dobro učiniti društvui naravno našoj deci.

jelena jovičić

Razgovori sa sobom

O Da li imate razgovore sa sobom, i da li se popravljate? Šta ste kod sebe popravili, koju osobinu, i kako?

– Stalno. To je odlika svakog trezvenog bića. Sebe smatram takvom. Ja jesam emotivna veoma i mogu svakakvu ludost uraditi da bih se dobro osećala ali samo u okviru svog malog života. Bila sam previše trpeljiva i naivna. Promenila sam se dosta. To valjda ide sa godinama.

O Da li milsite da neko ko ne može da promeni ništa u svom okruženju treba da se povuče ili da se bori?

– Svako može da menja društvo. Ono se menja kroz nove ljude, decu, generacijama. Ne može preko noći. Valja krenuti od ovog trenutka.

Zatim treba nazvati stvari pravim imenom. Postaviti ljude na njihovo mesto. Ne treba davati preveliki značaj nikome. Treba osuditi kad nešto nije dobro. Treba biti strog prema sebi.

O Da li ste videli nešto u našem društvu što vas je obradovalo ili ushitilo?

– Ne baš.

glumica jelena jovičić

O Da li znate do koje mere treba biti ambiciozan?

– To je individualna stvar. Ja osetim kad mi je kraj jorgana. Onda dobro razmislim šta mi je činiti.

O Čega se bojite?

-Nasilja. Zagadjenja. Neobrazovanja. Lenjosti.

Zašto svi lažu

O Zašto je istina toliko cenjena?

– Zato što je malo ima. Danas svi lažu. Plivamo u lažima.

O Da li se govorenje istine ponekad pomeša sa nevaspitanjem?

– To su smislili ovi sto lažu. Istina je neprocenjiva. Počnite od sebe i svog braka npr. Da li biste voleli da vaš bračni drug laže? Ne. Dakle, svi tražimo istinu. E pa, moramo i mi da je damo. Tako to ide.

O Kakav život za vas ima smisla?

– Kada živiš u skladu sam sa sobom. Kako god to izgledalo. To je tvoj i jedini život. Nemaš drugu šansu. Dakle, živi svaki trenutak u skladu sa sobom.

O Da li se bojite trenutka kada ćete u ogledalu videti bore i starost koja dolazi?

– Naravno. To je neminovnost. Starost je inače obeshrabrujuća, ali danas je i privilegija stići do nje. Mnogo njih je otišlo bez bora na licu. Dakle, voleću svoje bore.

jelena jovičić

O Da li verujete da možemo sami sebe da lečimo? Verom u sebe i mislima.

– Da. Svi čovekovi problemi i bolesti idu iz naše glave. Kako mislimo tako živimo.

  

Super hrana

– Med, orasi i limun u tegli. Svako jutro po jednu kafenu kašičicu -preporučuje Jelena jovičić.

Srbi

O Ne treba uopštavati, ali ako bi vas neki stranac pitao, kako biste opisali Srbe?

– Narod u nestajanju sa komplikovanom istorijom. Narod koji je često radio sebi o glavi, narod koji ima neki inat, a svi znamo da je inat najgori dželat. Temperamentan, emotivan, druželjubiv narod, volimo da uživamo – kaže Jelena Jovičić.

Dijana Dimitrovska

Pogledajte još Doktorka zapadne i istočne medicine

Vera Čukić gleda u nebo i skuplja zvezdanu prašinu

Vera Čukić gleda u nebo i skuplja zvezdanu prašinu

Čovek u gradu gleda u nebo samo iz praktičnih razloga; kad pokušava da pronikne hoće li pasti kiša ili sneg ili hoće li stati padavine. Od noćnih svetala on ne vide zvezde i po njemu retko pada mesečev sjaj. Ne posmatra oblake, ne oštri um gledajući u prostranstvo…Ali Vera Čukić, glumica upečatljivog lika i glasa, ne živi u gradu i gleda u nebo mnogo i često. Bez te nesagledivosti, dubine, beskraja na koji je navikla budući da veliki deo godine provede na selu- ne bi ni mogla. 

 – Ne postoji ništa prirodnije od rečenice gleda u nebo, oblake i nesagledivu dubinu i širinu – kaže naša glumica penziji.- Gledam u zelenilo, u vodu, u daljinu, u tu beskrajnu vojvođansku ravnicu. Mi živimo iznad Dunava, jedno 150 metara, odakle se vidi beskraj  ravnice i beskraj neba i divna mala naselja preko Dunava…

 O Na šta pomislite kad vidite raavnicu?

– Na snagu i život. Pomislim na neku plodnost, na izobilje..Ponekad na konje i brzinu.

 O  Da li postoji neko drvo koje osobito volite i zašto? Da li verujete u energiju drveća?

– Obožavam drveće. Imamo pola hektara zemlje, zapravo je 3.000 kvadrata naše a 2000 mog brata, ali smo ga sjedinili, i kada smo  zemlju kupili tu je bio kukuruz, prilično zapušten vinograd i mali deo pod višnjama. To je bilo pre 40 godina i Gordan, moj muž i ja smo tek  tada počeli zajednički život. Ispred kuće smo napravili veliki park, gde smo zasadili 70 vrsta različitiog drveća, cveće, a iza kuće, na sedam kaskada po 10 voćki, jabuka, krušaka, šljiva, trešanja, leska…Lesku smo sadili jer je kraj prema Smederevu pun klizišta. To drvo ima 16 metara dubok koren i tako drži zemlju i sprečava da klizi. Imamo i dosta zimzelenog drveća koje divno izgleda i leti i zimi i ne stvara utisak da je plac pust. Imamo breza, lipa, da…lipu posebno volim, kesten. Moja Iva voli  katalpu, drvo ljubavi jer ima velike srcolike listove. Tu su i magnolije zimzelene koje daju čarobne bele cvetove, pa kamelije koje opstajavaju i na minus 25 Celzijusovih… Ceo naš dom je u sveću i drveću.

vera čukić


O Da li ste nekad „videli” vilu, patuljka, vešticu, zduhaća, djavola ili
bilo šta od tog zagonetnog sveta šume, tame, mašte…?

– Videla sam i vile i patuljke  i veštice i sva ta mistična bnića kada sam bila dete. Duboko sam u njih verovala i to verovanje mi je itekako značilo kada sam tražila nešto u životu. Zbog njih mi je život bio jasniji i zahvaljujući njima sam savladavala bolje i lepše neke životne situacije.  Kasnije su me napuštali, verovatno zbog toga što su išli da pomažu drugoj deci. A ja sam njima za uspomenu napisala  jednu novogodišnju bajku pod nazivom  „ Moj drug ispodkrevetni mrak” kojom sam  sam htela da pokažem da se svi mi plašimo nerazjašnjenih i neotkrivenih stvari  koje nam postaju prijatelji kada saznamo njihovu suštinu  ili smisao postojanja.


O  Ko se u kući bavi hranom?

– Za nekoga je hrana filozofija, za nekoga preka potreba za nekoga je teško dostižna.  Ne bavim se mnogo hranom, imali smo uvek domaćicu ali Gordan i Iva su majstori kulinarstva.  Ja volim sirovu hranu i salate.

O Da li u bašti uzgajate organsku hranu?

– Pokušali smo da napravimo baštu, ali smo baš u vreme kada se većina povrća sadi imali posla…Imali smo tek malo svog paradajza, mladog krompira, graška i luka.

vera čukić

O  Da li volite čaj i koji pijete?

– Volim čajeve. Naš zet je neko vreme radio u Engleskoj u jednoj firmi koja se bavila dostavom čajeva, pa smo imali mogućnost da probamo fantastične čajeve. To pijem kao ekskluzivu ali svakodnevno trošim po jednu šolju kamilice i nane, koje držim u vodi tek jedan minut.
O Šta mislite da je najvažnije da bi čovek bio zdrav, vedar i zadovoljan?

– Mislim da je pored svega presudna genetika.  Kako kažu seljaci : Od čega si- takav si. Mimo toga, najvažnije je biti umeren u svemu, ne odricati se onoga što volite ali biti umeren u hrani, piću, sedeljkama…Vrlo je važno  da sebe možete da naterate na neku vrstu vedrine . Ja znam da je težak život  i da mnogi ne znaju uopšte kako da se snađu, ali ako verujete da ćete uspeti imaćete više šanse ako ste vedri, nego ako ste deprersivni.

O  Da li ste ikada išli kod vračare ?

–  Nisam išla nikada kod vračare. Ne verujem da bi mogla da mi prorekne budućnost, a u zavisnosti koliko je dobar psiholog mogla bi da mi prepriča sadašnjost…Gleda u nebo, ne u zvezde.

glumica


o Šta vas najviše nervira kod ljudi?

– Glupost i zloba.

O Da li postoji nešto što ste uradili snagom svoje volje i znanja što je za vas izuzetno?

– Mnoge probleme sam rešavala snagom svoje volje. I sigurna sam da može mnogo šta da se reši snagom volje. Ali istovremeno mora da se naglasi da je znanje važno. Morate da budete obavešteni o svom problemu ako hoćete da ga rešite. Morate da potražite razuman način da ga rešite.  To značio da morate da znate.
O Da li vam se nekada smučio posao koji radite i da li ste pomislili
kako bi bilo divno da radite nešto drugo…?
– Ne. Volim svoj posao. Uprkos tome što ima mnogo problema u mom pozivu. Prvo, svaka predstava je rešavanje nekog problema. Publika je uvek u različitom sastavu a vi morate tako različitoj publici da prenesete informaciju i doživljaj. Pozorišna predstava je živa stvar i ona raste zajedno sa našim sazrevanjem. Meni je „Nečistas krv” u kojoj sam igrala Sofku pravi primer za to:  trajala je 10 godina i odigrala sam je više od 300 puta  i u svakoj je Sofka drugačija i svaku sam igrala sa novim saznanjem  iskustvima. U samoj biti ona ostaje ista ali u duhu interpretacije menja smisao.

vera čukić u mladosti

o  Držite do forme ?

– Pošto živim u prirodi – dišem čist  vazduh i veoma se mnogo krećem, uvek sam u formi. Ali, i kada sam živela u gradu mnogo sam pažnje posvećivala  kretanju. Puno šetam, hodam. Poklanjam dosta pažnje ishrani, nikada se ne prejedam,  ne jedem mnogo masnu hranu, pojedem komad slanine ali to je retko, pijem dosta mleka i nikada ono od  nula mlečne masti ili od 3, 2 već srednje masno. Takođe, jedem mnogo sira.
o Da li imate neki lep recept kojim održavate lepotu?

-Iznenadiću vas. Higijena je kod mene na prvom mestu . Mnogo pažnje posvećujem zubima i imam za svoje godine dobre zube. Nikada nisam legla sa šminkom. Celog života sam  se posle predstave tuširala i prala kosu. Uvek toplom vodom i neutralnim sapunom skidam šminku. Na lice posle nanesem „pantenol” najjeftiniju kremu. U zrelim godinama sam tek počela da koristim veoma dobru kremu, ali i dalje stavljam „pantenol”.
O  Da li volite da isprobavate nepoznate stvari?

– Veliki deo moje porodice živi izvan naše zemlje, u Londonu, Belgiji, Briselu, Beču i zbog toga sam  imala prilike da probam mnoga nacionalna jela i specijalitete . Ali crve, skakvce i takve stvari ne… nisam probala i, iskreno da kažem, i ne bi.
O Da li se sećate kada ste se poslednji put „smejali ko ludi“?

– Ja sam smešljiva osoba. Mnogo se smejem duhovitostima  i onome što vidim. Smejem se i gorko jer nemam načina da prihvatimm stvari kojih je mnogo a koje prkose zdravom razumu.               

Dijana Dimitrovska 

Vidi još: Boji se visine