Aleksandar Mitić, istoričar: Srbi su oduvek bili na Balkanu

Aleksandar Mitić, istoričar: Srbi su oduvek bili na Balkanu

Kad istoriju pišu pobednici stvari su – čiste. Znamo da iza opisanih događaja stoji subjektivan autor koji je pobedio. Sve se pogoršava kada su autori neimenovi nepoznati ljudi, sa skrivenim motivima,  prepisivači, crkveni oci, jednostarani posmatrači. Tada se dobije zbrka koju je teško ispraviti. Potrebni su vekovi da se istorijsko klupko otplete unazad i  razjasni. Takvu jedna zbrka koja tvrdi da su se Srbi doselili na Balkan u 6. i 7. veku upravo raspliću dva Aleksandra, dva istoričara: Aleksandar Šargić i Aleksandar Mitić. Njihova knjiga „ Nije bilo doseljava Srba na Balkan“, baca na pod staru ideju i „uspravlja“ novu: Srbi su oduvek bili na Balkanu. Da bi potkrepili tu tvrdnju koristili su  154 pisana izvora, uglavnom stranih istraživača, iz više oblasti, poput arheologije, genetike, etnologije, lingvistike .

sloveni

o Ako nije bilo seobe Srba, ko su naši daleki preci?

-Naši daleki preci su Srbi. Nije bilo seobe Srba u 7 veku. Problem je što su o nama pisali drugi pre svega Grci i Rimljani, a kasnije i Arapi, a svi oni, naročito Grci i Rimljani o nama su pisali uglavnom sa nipodaštavanjem. Grci koji u svom govornom aparatu nemaju nekoliko glasova koje mi Srbi izgovaramo, morali su da se muče i dovijaju kako bi što vernije zapisivali kako lična, tako i plemenska imena naših predaka koji su ih okruživali. Od njih su tu modu prihvatili Rimljani i isto zapisivali brojne etnonime našeg naroda. Tako su do nas ta imena došla kao Pelasti, Iliri, Panoni, Dalmati, Tribali, Dardani, Tračani, Dačani, Veneti, Skiti, Sarmati, a nešto kasnije kao Anti, Sklavi, Sklaveni, Sakalibi… Naravno u nekim slučajevima među brojnim plemenima tzv. Ilira, Tračana, Skita, Sarmata, moglo je biti i nekih drugih nesrpskih plemena koji su u raznim epohama dolazila i živela izmešana sa našim precima, a da ih Grci i Rimljani jednostavno nisu dobro raspoznavali. Ili se nisu trudili da ih raspoznaju, jer su za njih svi bili varvari. Lična imena izvedena od imenice Srb – Srbi  zapisana su na prostoru današnje Grčke još u 5. veku pre Hrista. Toponimi sa srpskim imenom u Maloj Aziji u 8. veku pre Hrista, u severnom Pricrnomorju i Balkanu u 1. i 2. veku. Sve ove činjenice jasno svedoče da je srpsko ime itekako bilo poznato prastanovnicima Balkana, Male Azije, Podunavlja i severnog Pricrnomorja, na šta je upozoravao još i Milan Budimir.

O Da li je onda bilo uopšte nekih većih migracija na Balkanu i odakle?

-Kako se širilo Rimsko Carstvo od 168. godine pre Hrista (iz pravca Dalmacije ka severu), pa do 106. godine posle Hrista kada je osvojena Dakija, jedan deo naše populacije, naročito oni nepokoreni koji su pružali otpor osvajaču, povlači se severnije od rimske granice. Za to imamo potvrdu u pisanim izvorima, arheologiji i humanoj genetici. Nakon tzv. evakuacije Dakije 270. godine dolazi do postepenog vraćanja tog stanovništva na svoja stara staništa. Ono što je u službenoj istorijografiji poznato kao Velika seoba naroda od 3. pa do 9. veka, zapravo je kretanje vojske ka starim staništima, a ne seoba naroda. Postoje podaci da su određene grupacije tih naših vojnih formacija počele vraćati u Podunavlje i Balkan u 3. 4. 5. i 6. veku sa prostora Dakije i Panonije. Zanimljivo je da baš u 7. i 8. veku imamo zastoj, upravo kada službena nauka govori da su se Srbi doselili. U to vreme, tačnije oko 680 godine doseljavaju se samo Bugari u današnju Dobrudžu i sa 7 srpskih plemena prave savez i državu. U 9. veku širenjem Franaka na matične srpske teritorije u Polablju i Gornjem Podunavlju imamo razmeštaj nekih manjih grupacija sa tih prostora naročito na prostor Like, Dalmacije, Hercegovine… Između ostalog tada dolaze  i Hrvati. Međutim svi ti doseljenici, od kojih su veliki broj u stvari bili povratnici (osim Hrvata i Bugara) nisu mogli da čine više od 10-15% populacije, kako je i utvrdio između dva svetska rata naš antropolog Branko Šljivić. Njegove stavove je u moderno vreme potvrdio i antropolog Srboljub Živanović. 

aleksandar mitić

O Da li na terenu ima dokaza za vaše tvrdnje i gde ih tražite?

-Ima ih svuda i to nije problem naći. Problem je kako  te podatke prezentuje  službena arheologija. I pored brojnih paralela između, recimo, tzv. Ilira na Balkanu, Limiganata u Centralnom Podunavlju, i Veneda, Slovena i Anta koji žive severno i severoistočno od njih, službena arheologija i dalje ćuti o tome. Naši arheolozi Đorđe Janković, Sofija Davidović Živanović, Stanko Trifunović, Dragan Jacanović i drugi potvrdili su istovetnost tog življa na čitavom tom prostoru. Iste male četvorougaone kuće sa ognjištem, kuhinjska grnčarija rađena na sporom vitlu, stona gleđosana grnčarija rađena na brzom vitlu, zaponi kao deo nošnje i priloga u grobovima, istovetnost simbola na grobovima i drugim spomenicima, istovetnost oružja i oruđa, ista obuća i odeća, odsustvo novčane privrede, samo su mali deo tih paralela.

O Zašto srpski istoričari nisu o tome više pisali? Da li se nisu usuđivali?

-Bilo je onih koji su bili i glasni i jasni. I nakon 1882. kada je reformom školstva izmenjena srpska istoriografija, postojali su pojedinci koji su ponovo podsećali na jedno drugačije viđenje srpske prošlosti od onog kojeg je nudila službena istoriografija. Među njima možemo da ubrojimo Miloša Milojevića, Simeona Končara, Iliju Živančevića, Milana Budimira, Olgu Luković Pjanović, Sofiju Davidović Živančević, Srboljuba Živančevića, Đorđa Jankovića i mnoge druge. Međutim ma koliko bili ubedljivi naprosto nakon njihove smrti brzo su bili zaboravljani, a njihova dela gurana pod tepih. Od slučaja Miloša Milojevića krajem 19. veka pa sve do slučaja Đorđa Jankovića početkom 21. veka, jasno se pokazuje lice službene istorijografije. Umesto naučne polemike, kritike protivničkih stavova, razmene mišljenja, preduzet je svojevrstan brutalni progon neistomišljenika, koji nema nikakve veze sa naukom. To samo pokazuje da se u nauku već podebelo uvukla i politika, a gde se to desi, tu prave nauke nema. Slučaj arheologa Đorđa Jankovića pokazao je drugima da se zbog drugačijeg viđenja prošlosti može ostati na ulici bez sredstava za život, što je svakako uplašilo mnoge koji su hteli da nastave njegovo istraživanje.

aleksandar mitić i sloveni

O Postoje pisani izvori, ali su oni pogrešni i daju više štete nego koristi?

-Nijedan istorijski pisani izvor ne sme da se shvati bukvalno, jer ne postoje autentična dela starovekovnih i srednjovekovnih pisaca već njihovi prepisi koje od navodnog originala deli dug period od 500 do 1500 godina. Primera radi čuvena „ Germanija“  rimskog istoričara Tacita, koja je navodno pisana u 1. veku, pronađena je tek u 15. veku i od tad tzv. Rimsko carstvo germanske narodnosti upravo dobija  epitet  germanski. To je par vekova kasnije dovelo do dramatičnih političkih posledica koji su eskalirali genocidom nad Srbima i drugim Slovenima u 20. veku u dva svetska rata, a sve zbog navodnog nemačkog istorijskog prava da okupira prostore na istoku i jugoistoku Evrope. Posledice takve imperijalističke istorijografije osećaju se još i danas.

 O Koje naučne discipline  zvati u pomoć, ako je istorija već „ dama sa sumnjivim moralom“.

-Arheologiju, etnologiju, antropologiju, lingvistiku, etimologiju, humanu genetiku… Po meni podaci iz etnologije ma kako ih pogrešno tumačili definitivno se najmanje mogu iskriviti i sakriti, jer su njihovi ostaci i danas vidljivi naročito u ruralnim krajevima na kojima obitava srpski narod.

aleksandar mitić istoričar

O Zašto istorija nije tesnije sarađivala sa forenzičarima, recimo?

Komplikovana administrativna procedura, uljuljkanost odgovornih Činjenica da plate primaju iz državnog budžeta, sama po sebi navodi na pomisao da ih pravo naučno istraživanje malo interesuje. Moderni etnolozi više vole da se bave kancelarijskim tumačenjem svojih predhodnika, nego terenskim radom bez obzira što i u naše vreme postoji obilje nezapisanih običaja našeg naroda, tim pre što se ti običaji stalnim raseljavanjem naših sela i nezaiteresovanosti naše omladine, sve više bliizu trajnom nestajanju.

O Koje su tri najveće istorijske nepravde?

 –  Po meni, to je  pitanje porekla Gota. To je važno, jer se lažnom pričom o navodnom germanskom poreklu Gota, u stvari prekida  nit koja spaja srpski stari i srednji vek.  

sloveni

Zatim, pitanje doseljavanja Srba na Balkan koje smo načeli i dali jasne smernice za dalja istraživanja. Važno je saznati  ko su Sklavi-Sklaveni-Sakalibi, odnosno da li su oni preci Srba ili samo sinonimno ime za Srbe u šta duboko verujem. To je  od izuzetnog značaja, jer u stvari menja suštinski pogled na našu ranosrednjovekovnu istoriju.

Neophodno je ispraviti ničim argumentovanu priču o navodnom krunisanju Stefana Prvovenčanog papskom krunom, na čemu trenutno radim.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Goran Šarić

Nebojša Jovanović, istoričar koji sanja kraljevinu

Nebojša Jovanović, istoričar koji sanja kraljevinu

   Nebojša Jovanović je istoričar koj najviše uči baš od istorije. Čitajući može da spozna šta je i kako bilo i kako može biti. Ali, Nebojša Jovanović, istoričar i pisac, naučio je od istorije bolje nego od vlastitih bora šta znači prolaznost vremena.

-Kad čitate istoriju vidite vreme kao reku, koja teče i postanete svesni toga – kaže Nebojša Jovanović. – Milan Rakić peva: „Sve je na meni kao na grobnoj ploči, ja prošlost branim od smrti što preti (…) Al, zaborav je, gospo, sav i svuda, zaborav svirep, neumitan, zao…“ Nadgradnja svesti o prolaznosti vremena može da postane istorijska svest, ali i ne mora. Poznavanje istorije tu igra ključnu ulogu. Pravilno poznavanje istorije, nebitno po obimu faktografije, već po rasuđivanju. Pretpostavljam da se i vaše pitanje ne odnosi na puku faktografiju, već na filozofiju istorije, promišljanje prošlosti, etičku dimenziju čoveka koji ima istorijsku svest i njegovo ponašanje u istorijskom vremenu. 

o Šta je za vas istorija, da li je posmatrate kao celinu, kao fragmente nečega, kao vreme,kao …?

Vremenska i prostorna vertikala, koordinatni sistem koji obrazovanom čoveku daje vremensku i prostornu kompletnost. Omogućava lakše sagledavanje drugih društvenih nauka (npr. filozofije, sociologije, političkih nauka…), književnosti i umetnosti uopšte, jer daje kontekst, od najstarijih vremena do danas.

nebojša jovanović, istorija karađorđevića

o Da li je istorija Srba potpuna, jasna, bez nedoumica?

– Naravno da nije, kao ni istorija bilo kog naroda, uostalom. Ili bilo čega drugog. Istorija je nauka koja metodološki priznaje tzv. prazna mesta u prošlosti, oslanja se na kritiku istorijskog izvora kao osnovu svoje naučne discipline (što znači da ne prihvata ni sve izvore, posebno ne one koji ciljaju na senzaciju ili nešto slično tome) i govori samo o onome što se naučno utvrdi kao činjenica. U istorijskoj nauci nema „slobodnih konstrukcija“ (mašte, imaginacije, pretpostavki, nagađanja…) između dva vremenski udaljena događaja. Istorija sme da kaže da se nešto jednostavno ne zna, jer nema izvora za to.

O Ima mnogo „ nezapisanih“ događaja i nedoumica?

– Otuda i postoje veliki razmaci između događaja kad je reč o starijoj prošlosti, a u bližoj prošlosti dobro odmerava gomilu svakojakih izvora koji se nude preko različitih medija, odbacuje falsifikate i sve „navodne“ izvore i traga za naučnom istinom tek kad dobro obradi svaki mogući izvor, i s lica i s naličja. To je osnova naučne discipline koja počiva na kritici istorijskog izvora. Na kraju se opet dolazi do činjenice da je najpouzdanije mesto za istraživanje svakog istoričara arhivska građa, odnosno dokumenti koji ostaju posle izvesnog protoka vremena, a koje su pisali ili potpisivali ljudi kojima se, uslovno rečeno, može više verovati nego nekim drugim ili koji su bili u situaciji da neki događaj sagledaju bolje nego neko drugi.

nebojša jovanović
nebojsa jovanovic, 1012 2018 beogtrad, foto:v.danilov

O Da li je istorija Srba bar potpuna i nedvosmislena od skorijeg vremena?

 Istorija Srba nije potpuna ni kad je reč o 20. veku, a kamoli starija istorija. Posebno je važno naglasiti da su istoriju Srba u 20. veku namerno prekrajali ili je nisu dovoljno rasvetljavali u vreme postojanja jugoslovenske države, zbog niza razloga, ideoloških pre svega, a postojali su i mnogi drugi razlozi. Ona ni danas nije sasvim rasvetljena, ali postoji izvestan napredak i trud da se bar pravilno ustanovi ono za šta postoje relevantni izvori.       

o Objavili ste nekoliko knjiga, poslednja  „ Knez Aleksandar Karađorđević”. Da li ima nedoumica oko Karadjordjevića ili je sve istorijski potkrepljeno?

– Nije ni o Karađorđevićima moguće još uvek dati konačnu sliku.Do skoro, opšte znanje o njima bilo je prava paradigma opšteg nepoznavanja među Srbima sopstvene istorije. Postoji mnogo nedoumica vezanih za svakog vladara iz te dinastije, ali oni su svojim delom bar zaslužili da im se konačno priđe pošteno i istraživački neutralno, pa kad god bude ispisana neka nova, potpunija istorija te dinastije ona će biti na tragu sve poštenijeg opisa i njihovog državničkog rada i značaja, i njihovih privatnih, porodičnih života. Oni su to, naglašavam, posebno zaslužili jer je upravo nad njima izvršen najveći ideološki „masakr“ u vremenu posle 1945. godine, toliko rogobatan da je, recimo, tek u najnovije vreme – ljudima koji nisu iz nauke – počelo bivati poznato ili jasno da je vrhovni komandant srpske vojske u Prvom svetskom ratu bio Aleksandar Karađorđević.

O Zbog čega to nije bilo poznato?

– Jednostavno, nigde se, ni u školama, ni u udžbenicima, ni u javnom manifestovanju sećanja na Prvi svetski rat, to  nije smelo reći, jer je on bio ideološki protivnik komunista. Brisano je svako sećanje na tu činjenicu, rušeni su bukvalno svi spomenici koji su o tome svedočili ili – u najmanju ruku, natpisi na spomenicima koji su slavili vrhovnog komandanta srpske vojske u njenom najslavnijem dobu. Neka anketa među građanima ili odgovori koji su davani u brojnim kvizovima (a ima ih danas na skoro svakoj televiziji), na to pitanje, davali su niz različitih odgovora a nijedan pravi: neko bi rekao da je to bio Živojin Mišić, neko Stepa Stepanović, neko Putnik, neko kralj Petar Prvi (ovo je makar najbliže pravom odgovoru), a skoro niko nije znao da kaže da je to bio regent Aleksandar Karađorđević, docniji kralj (1921-1934).

O Da li je slika Petra Drugog jasnija?

Za njega će nam i danas svi reći da je bio kralj od 27. marta 1941. dok nije napustio zemlju, aprila iste godine, a on je zvanično bio kralj od 1934. do 1945. godine, kad su komunisti ukinuli monarhiju u Jugoslaviji. Da li je imao namesnike kao maloletan vladar i da li je poslednje četiri godine vladavine proveo u Londonu, zbog Drugog svetskog rata, manje je bitna činjenica u odnosu na to da je on za sve to vreme bio jugoslovenski i srpski kralj. I tačka. Naposletku, ja pripadam krugu istoričara koji smatra da istorija Karađorđevića, kao vladarske dinastije a ne samo porodice, još nije završena, opravdano, jer zašto bi Srbi i dalje poštovali odluku komunista iz 1945. godine, koja nije poštovala Srbe i koja je, kao takva, udarila diretno u simbol državotvornog bića srpskog naroda, a samim tim i u ponos i jednu od najvažnijih identitetskih tačaka našeg naroda? Danas Jugoslavije (ako je ona uopšte bila problem?) više nema, komunisti više nisu na vlasti, ne znam u čemu je problem da se vratimo Kraljevini Srbiji i parlamentarnoj monarhiji?  

nebojša jovanović i knjiga o aleksandru karadjordjeviću

o Kao urednik u Zavodu za udžbenike, šta mislite, da li naša deca danas uče istoriju prilagođenu njihovom uzrastu, i lišenu  politike?

– Udžbenici koje objavljuje Zavod za udžbenike – za sve nastavne predmete i za sve razrede osnovne i svih srednjih škola u Srbiji – prilagođeni su uzrastu učenika i lišeni su bilo kakve politike. Nisam siguran za naše konkurente na tržištu udžbenika ni da su njihovi udžbenici prilagođeni uzrastu ni da su lišeni bilo kakve politike, pogotovu ako znamo da su im centrale u Zagrebu ili Ljubljani – ili već ko zna gde? – a da je najveći magnat među njima neko ko se imenom i prezimenom zove Slavko Kvaternik. Zar su se za tako nešto borili naši preci i u Prvom i u Drugom svetskom ratu? Da nam Kvaternik piše istoriju?

o  Udžbenici vrve od rogobatnih rečenica, birokratskih fraza, stranih izraza, kovanica… ne razumeju ih ni odrasli, a kamoli deca. Da li stručnjaci za jezik obrađuju udžbenike matematičara, hemičara, fizičara itd…?

-Za razliku od naših konkurenata, Zavod za udžbenike ima specijalizovanu službu lekture i korekture, koja odlično radi svoj posao otkako postoji Zavod i to je, uz specijalizovane urednike za svaki nastavni predmet, nešto čime se Zavod ponosi kao svojim proverenim, tradicionalnim kvalitetom. Kod naših konkurenata jedan čovek može biti u isto vreme i urednik za biologiju, i za matematiku, i za istoriju, i lektor i korektor svih svojih udžbeničkih naslova. Tako nastaju birokratske fraze, kovanice i strani izrazi pomenuti u vašem pitanju, koje ne razumeju ni odrasli a kamoli deca kojoj je udžbenik namenjen.

nebojša jovanović
nebojsa jovanovic, 1012 2018 beogtrad, foto:v.danilov

O  Da li verujete u kovanicu da „ istoriju pišu pobednici”?

– To je delimično tačno i nije za potcenjivanje, a ilustrovao sam to kroz odgovor vezan za Karađorđeviće i skrnavljenje sećanja na njih koje je trajalo više od pola veka. Ali, postoji ona narodna mudrost koja kaže: „Svaka sila za vremena svoga“ ili : „Ničija sveća ne gori do zore“. Pobednici se trude da prekroje istoriju, ali kad „njihova sveća izgori“ istorijska nauka, opet, sve postavi na svoje mesto, a i istorijska svest nacije proradi, tako da istorija „koju pišu pobednici“ važi samo određeno vreme, duže ili kraće, ali ipak oročeno i nikada trajno. I ne prekraja istoriju svaka nova vlast, daleko bilo, već vlasti koje nastaju iz revolucionarnih događaja, raspada država, bratoubilačkih ili identitetskih ratova, više nego posle nekih, uslovno rečeno, klasičnih ratova. Nama najbliži i najsvežiji, a loši i nezgrapni primeri za to su slučajevi Bosne, Crne Gore, Makedonije, Kosova… Tu identitetski ratovi koji se vode (i sa i bez oružane sile) već poprimaju karikaturalne oblike. Najpozitivniji primer za to dali su Karađorđevići, kada su došli na presto Srbije 1903. godine: nisu dozvolili da se promeni nijedna ulica (njen naziv), nijedan spomenik i nijedno drugo javno obeležje u Beogradu i u celoj Srbiji koje je čuvalo sećanje na dinastiju Obrenović.  

Dijana Dimitrovska

o

Sukob interesa

oNastavnici i profesori danas pišu udžbenike i iz kojih njihovi đaci uče. Zat to nije sukob interesa?
– Svakako da jeste- kaže Nebojša Jovanović. – Ali, to je dozvolila i uslovila već pomenuta konkurencija („liberalizacija tržišta“), a ne Zavod za udžbenike, pa se utešno čuje da je bolje i to nego da nam udžbenike istorije, recimo, pišu stranci, a ima i toga. Mnogi udžbenici naših konkurenata su samo prevedeni na srpski jezik i odštampani na ćiriličnom pismu, a pravi autori su zaista stranci, bez obzira čija su navodna imena navedena na koricama. Zavod za udžbenike ne dozvoljava takvu praksu, niti ima potrebe za nekim sličnim potezima.

– Svakako da jeste- kaže Nebojša Jovanović. – Ali, to je dozvolila i uslovila već pomenuta konkurencija („liberalizacija tržišta“), a ne Zavod za udžbenike, pa se utešno čuje da je bolje i to nego da nam udžbenike istorije, recimo, pišu stranci, a ima i toga. Mnogi udžbenici naših konkurenata su samo prevedeni na srpski jezik i odštampani na ćiriličnom pismu, a pravi autori su zaista stranci, bez obzira čija su navodna imena navedena na koricama. Zavod za udžbenike ne dozvoljava takvu praksu, niti ima potrebe za nekim sličnim potezima.

Tajne

o Kada bi vam tvorac otkrio tri tajne iz istorije, šta biste ga pitali da vam otkrije?
– Teško pitanje, ali verovatno nešto o Gavrilu Principu, Kosovskoj bici ili Svetom Nikoli, ne bih se usudio da mu postavljam pitanja o budućnosti…- kaže Nebojša Jovanović.

Vidi još: Šta o istini misli istoričar Radovan Damnjanović

Goran Šarić, istoričar koji uzburkava Balkan

Goran Šarić, istoričar koji uzburkava Balkan

Goran Šarić redovno uzburkava Balkan. Ovaj istoričar koji nije hteo da  ide protiv vlastite savesti  ni kada su mu Albanci pretili smrću zbog toga što je naučno dokazao da nisu oni potomci Ilira, već da su to Srbi. Smrt dođe i prođe, sramota zauvek ostaje – kratko im je odgovorio. Izgleda da je Goran Šarić što bi rekao Milovan Glišić, stvarno redak zver:   istoričar, filozor i teolog  koji govori onako kako misli, pokazujući da uspravna ljudska vrsta nije izmurla.

Ljuti Hrvate, Albance, druge istoričare, ali uznemirava i Srbe za koje kaže da nisu prihvatili neke istorijske istine.

   o Koje?

 – Teza  da su Sloveni prastanovnici Balkana danas više nigde  nije sporna, osim u Srbiji .  Nauka  poznaje narod u antičkim izvorima zabeležen kao Limiganti Srbi (Limigantes servi). Taj narod je na području današnje Vojvodine i Slavonije živeo još pre 4. veka. Utvrđeno je bez sumnje da su oni slovenskog porekla. Da su Sloveni na Balkanu od antike, a i ranije, dokazuju i brojni slovenski toponimi posvedočeni u antičkim izvorima kao što su Bela Zora, Crvena, Promina, Knin, Istra, Sava, Dunav…

istoričarkoji uzburkava balkan

 Teza, da su Iliri Sloveni još nije prihvaćena od moderne istorijske nauke, ali će u dogledno vreme pod teretom dokaza sigurno biti. Kako nigde na prostoru na kojem su obitavali Iliri nije nađen trag nekog jezika koji nije slovenski ili latinski, jedino je rešenje da su Iliri govorili slovenskim jezikom, a romansko stanovništvo Balkana latinskim. To potvrđuju i najveći vatikanski eksperti za ilirski jezik, poput Sebastiana Dolcea, koji je 1754. u Veneciji izdao svoje čuveno delo “De Illiricae linguae vetustate et amplitudine”. On ilirski, trački i sarmatski jezik smatra slovenskim i za to donosi dokaze. I sam sam pronašao više od 40 starih rečnika koji poistovjećuju ilirski i slovenski, kao i brojne dokumente koji to potvrđuju.

Treća teza je da se Sloveni nisu doselili sa Karpata. Stariji se možda sećaju genijalnog rumunskog nogometaša Georgia Hadžia, koga su zvali “Maradona sa Karpata”. Kad zastupnici bečko-berlinske lažne istorije pričaju da su Sloveni sa Karpata, ispada da su Karpati na kraju svijeta, a Karpati u stvari počinju u Srbiji. Doseljavanja Slovena je bilo i sa Balkana i na Balkan. I pre 7. veka i nakon njega. U 18. veku se između pedeset i sto hiljada  Srba preselilo na područje tadašnjeg Ruskog carstva, današnje Ukrajine (Nova-Serbia i SlavoSerbia). To je i jedan od razloga zašto danas među Ukrajincima ima toliko mnogo nosilaca  “dinarskih gena” (haplogrupa I2). To je sigurno mnogo veća seoba od bilo koje iz srednjeg veka, kada su putovali, uglavnom, samo muškarci, ratnici i konjanici, retko žene i deca.

goran šarić

O Šta je to što spaja Ilire i Slovene? Koji su detalji isti?

-Poznati britanski arheolog, akademik John Wilkes, u svojoj knjizi iz 1995. godine, “The Illyrians” (Oxford, United Kingdom) navodi sledeće paralele između Ilira i Slovena: iste ceste, ista gradnja kuća, ista vrsta ognjišta, isti način paljenja vatre kresanje kamenjem, ista simbolika – svastika, drvo života, isti ukrasi sa prevladavanjem geometrijskih motiva, isti načini izrade ukrasa,  ista obuća i odeća: kratki haljetak, kape, vunene pantalone sa pojasom, kožni opanci, marame za glavu, ogrtač od krzna ili sukna, isti način livenja metalnih predmeta u jednodelnim ili dvodenim kalupima, ista keramika – ista obrada, oblici, ukrasi i sredstva za obradu, isti numerički sistem, isti toponimi, iste predrimske društvene tradicije u društvenom uređenju.

U ove 23 godine od objavljivanja njegove knjige nađene su i brojne druge sličnost, kao i mnoge koje on nije nabrojao kao: isti način gradnje grobova, isti pogrebni običaji, slava, isti plesovi, ista kola, isti istrumenti poput frule, ista imena (Desa, Bato, Babo, Pajo, Čujo), plemena koja žive na istim lokacijama i pod istim imenom od antičkih vremena (Deretići, Čeranići, Labovići), tetoviranje, magija…

   Kod Bihaća je pronađena srednjovekovna peć, tzv. crepulja koja je identična onoj koju su koristili Iliri. Kod Nina su nađena dva broda iz ilirskog vremena i dva iz 9. veka, koja su napravljena identičnom, tzv. šivanom gradnjom što pokazuje kontinuitet brodogradnje u Dalmaciji kroz više od dve hiljade godina. Tehnika izrade brodova se prenosila sa oca na sina i ona je snažan dokaz da su današnji Dalmatinci u velikoj meri potomci onih antičkih i predantičkih stanovnika Dalmacije.

istoričar goran šarić

O Američki naučnik ruskog porekla Anatalij Kljosov, biohemijskom analizom ( gena R1A1)   koji je najčešći u dinaridskom području Balkana je zaključio  da su od Srba potekli svi današnji Sloveni, ali i većina naroda Evrope. –

Nije haplogrupa R1a najčešća na Balkanu, nego I2a. R1a je najčešća kod svih ostalih Slovena, kod nas na Balkanu je druga po zastupljenosti, a prva je I2a. Kod ostalih Slovena je prva po zastupljenosti R1a, a druga I2a. Gde god imamo te dve haplogrupe imamo Slavene i nigde gde nema te dvije haplogrupe nema ni Slovena. Po svemu sudeći, davno u prošlosti nosioci tih gena su se susreli, verovatno baš na Dunavu i stvorili protoslovene iz kojih će se milenijima kasnije razviti svi slovenski narodi. Slovensko poreklo imaju Mađari i Rumuni, delimično i istočni Nemci i do trećine stanovnika severne Albanije. Ostali evropski narodi ne potiču od Slovena. Sloveni jesu bili Indijanci Evrope, ali su doživeli nekoliko genocida od strane predaka današnjih zapadnjaka, još od vremena Bakrenog doba. U samo jednom od tih genocida, muška populacija Evrope smanjena je 12 puta. Danas u zapadnoj Evropi potomci praslavena postoje u zanemarivim procentima.

kolevka civilizacije

O Šta se po vama događalo pre 7. veka na Balkanu , pre svega oko plodnog Dunava?

– Ono što se na Balkanu događalo pre 7. veka je razlog zašto je izmišljena laž o doseljavanju Slovena. Balkan je od praistorije bio centar sveta, “Catena Mundi”. Ovdje se razvila prva evropska, a možda i svetska civilizacija, sa prvom obradom metala i prvim pismom na svetu. Civilizacija koja je čovečanstvu podarila tehnologiju i kulturu. Jer dok su preci zapadnjaka živeli na drvetu, mi smo na Balkanu imali civilizaciju. Nakon nje cvetala je megalitska ilirska kultura za koju hrvatski arheolozi dr sc. Dinko Radić i dr Igor Borzić tvrde da je bila superiorna grčkoj kulturi. Ovde je rođeno 19 rimskih careva, među njima i najveći carevi poput Dioklecijana i Konstantina. Sremska Mitrovica je bila glavni grad Rimskog Carstva sa najvećim hipodromom, a verovatno i koloseumom izvan Rima. U Sisku je bila najveća kovnica novca Rimskog carstva, a sveti Jeronim, autor današnje standardne verzije Biblije, bio je Dalmatinac. Ako smo se mi zaista doselili u 7. veku na Balkan, onda sa tom drevnom civilizacijom Vinče, sa ilirskim megalitskim gradovima, sa Aleksandrom Makedonskim, Tračaninim Spartakom i 19 careva Rima –  nemamo ništa. Onda smo došljaci na tuđu zemlju i ona nam može biti oduzeta. Zato su bečki đaci  doneli laž o doseljvanju Slovena  u naše institucije, a danas se te laži grozničavo drže autošovinisti i prozapadni korisni idioti. Ali što je na laži sagrađeno, istina će kad tad razvaliti.

O U nedavnom intervjuu, pitala sam profesora Miomira Koraća ( Viminacijum) da li je arheologu jasnije ko su Srbi? Odgovorio je :

„Postoji jedan mineral, stroncijum koji ima veliki poluraspad meren u hiljadama godina, a koji se koristi u istraživanjima u arheologiji. On se taloži u kostima i zubima i pokazuje nam odakle potiču ti ljudi. U Viminacijumu mapiramo stroncijum od 2010. godine u saradnji sa Antropološkom zbirkom iz Minhena. Rezultati pokazuju da od 9 kategorija ljudi koje smo mapirali i istražili 7 uopšte nisu sa našeg područja! Tako da, ruku na srce, lično uopšte ne znam ko smo mi, uopšte.”

Stroncijum se kao i kalcijum  nalazi u kostima. Njegova četiri stabilna izotopa nalazimo u različitim procentima zavisno od toga u kojem delu sveta neka populacija živi. Na taj način se može otkriti odkuda su bili ljudi koji su živeli u Viminacijumu. I upravo nam ti rezultati potvrđuju ono što znamo iz istorijskih  zapisa. Potrebno je samo malo logike da se shvati zašto većina stanovnika Viminacijuma nije sa Balkana. Viminacijum je bio najjača vojna utvrda na Dunavu, centar 7. legije koja je došla iz Trilja pored Sinja. Osim 7. legije, ovdje je bila stacionirana i 4. legija. Legije su činili legionari iz celog Rimskog carstva, pa je logično da većina pripadnika legije nisu bili sa Balkana. I danas reč legionar označava stranog vojnika. Neverovatno je da to ti veliki stručnjaci nisu povezali, što samo pokazuje kolike su neznalice.

Viminacijum nije bio samo glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i sedište elitnih rimskih legija, nego i magijski centar Rimskog Carstva što i danas zna svaki ezoteričar. Ali to nisu znali arheolozi u Srbiji, pa ih je iznenadilo otkriće zlatnih i srebrnih pločica od metala koje su bili ispisane magijskim simbolima. Njih stalno nešto iznenađuje i stalno će biti iznenađeni dok ne prihvate činjenicu da je stanovništvo Srbije do 7. veka etnički i jezički isto ili sličnom stanovništvu nakon 7. veka.

istoričar koji uzburkava balkan

O Da li znate ko su Srbi, ko su Hrvati?

– Srbi i Hrvati su narodi malih razlika. U srednjem veku to su bili sinonimi. Sve do Prvog svetskog rata postojali su domaći i strani autori koji su nas nazivali “Srbohrvati”. Ideologija hrvatstva kreirana je u kuhinji Beča i Vatikana i njezina glavna karakteristika je negiranje zajedničkog porekla i svake sličnosti sa Srbima. Tuđman je pričao o nekakvom “tisućljetnom snu o hrvatskoj državi”, a prava je istina da do bečkog agenta Josipa Franka krajem 19. stoleća, ni jedan jedini pisac, književnik, filozof, teolog, istoričar sa područja današnje Hrvatske nije spomenuo Hrvatsku kao državu, pa još samostalnu. Neki dalmatinski autori, među kojima i katolički sveštenici čak su zagovarali ujedinjenje sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom, ali ne i sa Hrvatskom, a većina je pisala o ujedinjenju svih južnih Slovena u zajedničku državu. Današnje hrvatstvo zapravo je atavizam želje Vatikana za prozelitizmom i Beča za dominacijom.

  Još uvek nije definitivno utvrđeno poreklo naziva “Hrvat” i “Srbin”, ali je indikativno što ih još u najstarijim izvorima srećemo zajedno ili, kao iste, ili kao slične narode. Naziv “Hrvat” mogao je doći od ostatka Avara koji su se u 9. veku nakon što je Franačko carstvo uništilo njihovu državu naselili na područje severozapadne Dalmacije. Oni su prihvatili katoličku veru i bili polazišna tačka za vatikanske misionare. Naziv “Srbin” spominje se još kod antičkih autora. Nije jasno da li je došao sa nekom ratničkom kastom, kako se veruje za naziv “Hrvat” ili je postojao na Balkanu i pre dolaska Rimskog carstva što bi mogla potvrđivati antička imena ilirskih plemena poput Serda ili Sarda i Srdeata ili Sarbeata, kao i antički grad Serbinon koji je postojao negde u današnjoj Hrvatskoj ili Bosni. Te probleme će nadam se, rasvetiliti buduća istraživanja.

  Faust Vrančić, katolički sveštenik, lingvista, izumitelj, inženjer i istoričar, još 1595. godine objavio je svoj rečnik “Rječnik pet najuglednijih jezika Evrope (Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum, latinae, italicae, germanicae, dalmaticae et ungaricae)” sa 5411 reči na pet jezika. Vrančić piše: “ dalmatinski, hrvatski, srpski ili bosanski – jere sve ovo jedan jezik jest – ima riči i slova…koja se lahko izgovaraju.” Ako je jezik isti, onda je i narod isti.

 O Ko su prasloveni?

– Gledajući antropološki među Slovenima opažamo dva tipa. Mirne ratare koji su plavi, niži rastom, govore brže i u čijem govoru dominiraju glasovi “č”,”ž”,”š” i ratoborne stočare, koji su viši, crnokosi i pričaju sporije. U dalekoj prošlosti, po svemu sudeći, negde u vreme Lepenskog vira, pre desetak hiljada godina, te su se dve populacije prvi put srele i stopile u jednan etnos – protoslovene. Kod svih ostalih Slovena češći je antropološki tip ratara ili Panonca, a na Balkanu stočara ili Dinarca. Oni su na Dunavu razvili briljantnu civilizaciju koja se širila prema Alpima, Jadranu, Crnom moru, Solunu, Pragu, Dnjerpu i Dnjestru. To vreme je opisano u mnogim legendama kao zlatno doba čovečanstva, a arheološka istraživanja pokazuju da je Dunavska civilizacija dve hiljade godina živela bez rata i sukoba u savršenom skladu i bez socijalnih razlika. Tu su civilizaciju uništili preci današnjih zapadnjaka koji su prvo pristizali u manjim skupinama koristeći tadicionalnu gostoljubivost Slovena. Kada su dostigli dovoljnu brojnost, iskoristili su tadašnje katastrofične dogagađaje, preoteli drevnim Slovenima metal i od njega izradili oružije. Mnogi Vinčanci odbijali su čak i da se brane, pa su u smrt otišli mirno. Mi smo potomci onih koji su ipak uzeli oružije u svoje ruke, kada su na to bili prisiljeni.

Na način kako su istrebili staru Evropu i Vinču, zapadnjaci su kasnije vršili genocide od Kanarskih otoka gdje su pobili sve Gunače, Australije i Aboridžina do Indije, a u obe Amerike ubili su između 20 i 100 miliona Indijanaca. U tome su se posebno istakli Britanci koji imaju najviši procenat tog sa pravom ga možemo nazvati “genocidnog haplotipa” R1b čiji su nosioci uništili Vinču. I onda nam zapadna agentura priča kako je tamo bolji standard. Pa, normalno da je bolji standar kad su imali kolonije i pokrali blago čitavog svijeta. Britanci su čak ukrali i dva kontinteta od njihovih starosedelaca, što je krađa neviđenih razmera.

uzburakava balkan gora šarić

O Ako su prasloveni u stvari arijevci, kako negde govorite, i ako su otišli u Indiju,jedan deo, pokorili tamošnje stanovništvo, zašto bi se vratili na Balkan? Teoretski, šta je to moglo da ih privuče – nazad?

– Zašto su se Jevreji nakon 2 000 godina vratili u Palestinu? Nakon provale predaka današnjih zapadnjaka u tu Dunavsku civilizaciju pre nekih 4500 godina, deo njezinih stanovnika je pobjegao u Dinarski lanac, drugi  sve do Britanije, a treći deo je krenuo prema Rusiji. Bili su to uglavnom muškarci, lovci, konjanici i ratnici. Njihova napredna tehnologija omogućila im je da pobede sve narode na koje su putem nailazili. Polovinom drugog milenija pre nove ere provalili su u Indiju i Iran (Iran znači država Arijevaca). Bio je to put dug više od hiljadu godina, da bi se jedan deo njihovih potomaka probio sve do Male Azije (današnje Turske) i preko nje se opet vratili na Balkan koji je u njihovoj kolektivnoj svijesti bio mitska pradomovina, odakle su se njihovi pradedovi jednom davno otisnuli na svoje pohode. Moguće je da je čak jedan ogranak tih Arijevaca, protoslovena stigao do Egipta i dalje do Kanara.

Vesna Pešić je to odlično objasnila: “Postoji jedan skelet na lokalitetu Lepenski vir koji su arheolozi našli kraj ognjišta. Kao da je bio poslednji čuvar domaće vatre. Posle 10 000 godina njegovog sna, oni su ga probudili i suočili svet sa neupitnom istinom. Svetovi se dele i sele, ali se uvek vraćaju svom ognjištu. Stoga i seobe Slovena nisu ništa drugo do otiskivanja sa svog ognjišta pod pritiskom nasilja i ponovnog vraćanja ka esencijalnoj energiji opstanka. Ako istorija nema pisanu dokumentaciju da bi prihvatila tu činjenicu, uputno bi bilo da se obrati duboko usnulom skeletu nekoliko metara ispod zemlje.”

goran šarić

o Da li današnje moderne tehnologije i forenzika mogu bolje da pomognu u izučavanju i otkrivanju naše prošlosti?

– Bez njih nije moguće ozbiljno bavljenje isotrijom. Bivši hrvatski ministar naukei, forenzičar svetskog glasa, dr sc. Dragan Primorac koji je više od 3 760 puta citiran u svetskim naučnim časopisima, koji je objavljivao radove za “Science” i “Nature”,  prošle godine je na temelju skoro 20 godina istraživanja izjavio da 2/3 muških stanovnika Hrvatske vodi poreklo od stanovništva koje je na Balkanu još od kamenog doba.

Genetička genealogija i forenzička antropologija nisu same po sebi dovoljne za postavljanje teorija, ali kada njihove rezultate kombinujemo sa rezultatima drugih grana nauke onda nam one mogu biti vrlo korisne.

O Zašto ne postoji nijedan dokument pisan na slovenskom jeziku? Čak i Barski rodoslov je prepis sa italijanskog jer je original izgubljen? Šta mislite o Letopisu popa Dukljanina, kada smo već kod njega?

– To je pitanje za vatikanske falsifikatore koji su i taj Ljetopis popa Dukljanina falsifikovali do neprepoznatljivosti, pa je on danas govotvo bezvredan kao izvor. Istoričari to zovu “redakcija” što je fin naziv za krivotvorenje. Čuvenu vatikansku školu falsifikovanja vodio je Anastasije III, poznat kao Anastazije Bibliotekar, koji je dve godine bio čak i jedan od papa. Oni su krivotvorili brojne dokumente kojima su dokazivali svoju vlast nad crkvom, zemljama, posedima, kraljevima i narodima. Najpoznatiji takvi dokumenti su: Konstantinova darovnica, Pseudo-Izidorove dekretalije, Gracijanovi dekreti, pismo sv. Petra…

Na našim prostorima bili su posebno aktivni. Od 1751. do 1817. čak tri generacije katoličkih sveštenika, predvođene jezuitom Filippom Riceputijem, a nakon njegove smrti Danieleom Farlatijem, a nakon njegove smrti Giovanniem Colettiem, skupljali su apsolutno sve dokumente, knjige i zapise u knjižnicama, gradskim arhivama, manastirima i privatnim kolekcijama na Balkanu. Skupili su 300 tomova dokumenata i odneli ih u Ilirski muzej u Bologni odakle im se gubi svaki trag. Tek, 1979. nađene su poločice na ilirskom jeziku koje su odnesene u Nemačku. Prošlo je skoro 40 godina, ali o njima još nije objavljeno ni jedno slovo.

istoričar goran šarić

O Zašto svaki narod misli da je njegova istorija posebna, kao i on sam?

– Nisam siguran da to svaki narod misli, ali sam siguran da Srbi to ne misle. Koliko ljudi u Srbiji zna da je vodeći kvantni fizičar svijeta, koji drži katedru na Oxfordu, Vlatko Vedral, Srbin sa beogradske Autokomande? Koliko ljudi u Srbiji zna da su od 10 najvećih naučnika sveta, čak dvojica Srbi (Tesla i Milanković), pa tako Srbi koji ne čine ni 0.1 posto svjetske populacije čine 20 posto najvećih naučnih umova svih vremena?! Koliko ljudi zna da je Srbija druga na svetu, odmah iza Francuske ukinula feudalizam? Da je prvi budistički hram u Evropi   bio u Beogradu? Nikad mi to niko u Srbiji nije pričao.

 O Balkan je i običan i neobičan?

– Balkan je oduvek imao mističnu dimenziju. U samo jednoj grobnici u bugarskoj Vrani (od ukupno 200 grobnica), nađeno je više zlata nego u celom svetu za tu epohu (5 000 godina pre nove ere). Rimski pisci pišu da je tlo Dalmacije prekirveno zlatom. Turke je na Balkan, između ostalog, dovela i želja za zlatom. Grad Novo Brdo na Kosovu je u 15. veku svetska metropola veća od Rima, Pariza i Londona. Srbija Despota Stefana pokrivala je 35 posto evropskih potreba za srebrom. U doba Osmanske okupacije najveći drveni most na svetu je kod Osijeka, a najveći kameni u Mostaru. I danas je jedna od najvećih američkih vojnih baza, Bondstil, ni više ni manje nego na Kosovu. Da je Balkan nevažan, ne bi tolike silne vojske na njega jurišale.

     

istorija

Gavrilo

–  Prvi sam u Srbiji govorio o tajnom pismu biskupa Raffaelea Scapinellia koje dokazuje da ni Srbija ni Gavrilo Princip nisu odgovorni za Prvi svetski rat, nego je Austro-Ugarska godinama pripremala rat sa Srbijom. Za predavanje koje ću u decembru održati u Beogradu pripremam nove nepoznate dokumente.

Odabir

o Kako običan čovek da zna kog istoričara da čita?

– Većina ljudi intuitivno oseća da smo na Balkanu puno duže nego što nas to uči oficijalna istorija. Apostol Pavle kaže: “Sve proveravajte, dobro zadržavajte.” Običan čovek nema vremena da se bavi ozbiljnim istoriografskim radom, ali ima moćan alat – intuiciju i jednostavno vidi kad neko živi istoriju, živi ono što priča i veruje, kao što je arheolog Dragan Janković, koji sa toliko ljubavi priča o Vinči, a kad je neko plaćenik, radi zbog novca. Oni istoričari koji zagovaraju ulazak Srbije u NATO, koji imaju auto-šovinističke stavove, koji se svom narodu izruguju, ne bi trebalo da budu ni na fakultetima, a kamoli da ih ljudi čitaju.

Istoričari

O Koje istoričare vi poštujete?

– Od mlađe generacije izdvojih bih Miloša Kovića, kao primer kako bi istoričari u Srbiji trebalo da rade, misle i govore. Iako je školovan na zapadu, on nije prihvatio njihove mentalne obrasce, nije se stavio u službu njihovih interesa, nego je uz sve probleme koje zbog toga ima, ostao objektivan. Ković je proveo godinu dana na Oxfordu i vrhunski je ekspert koji pokazuje da je moguće biti vrhunski naučnik, a ujedno i patriota.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Svaka sila za vremena svoga

Istoričar Radovan Damnjanović borac za istinu

Istoričar Radovan Damnjanović borac za istinu

Istoričar  Radovan Damjanović– u prvim je redovima mitske bitke za istinu. On smelo juriša na laž, obmane, falsifikate, na vatikanske spletke i germanske zavere koje caruje i danas. Ali, cigla po cigla i polako popušta  čvrsti viševekovni zid berlinsko – bečke  istoriografske škole koja nam je zadala mnogo muka i utuvila u glavu gomilu zabluda.

– Školstvo nam je puno neistina – kaže istoričar Radovan Damjanović. –  Dobili su bitku ali, ako ima pravde, neće i rat. Mi, istoričari autohtonistička samostalna istoriografska škola u Srbiji ali i šire ( Goran Šarić u Hravtskoj) marljivo radimo na osvetljavanju  delova istorije koja nam pomaže da kao nacija sagledamo celovitije našu prošlost, da  znamo naše korene i da na osnovu toga znamo mesto koje nam pripada.

 O  Zašto je važno znati istinu?

–  Zato što je istina najveličanstvenija tvorevina na svetu. Bez nje ne bismo mogl da živimo. Što je više istine – to je život lepši. Važno je sagledati pravu istoriju zbog pravde i istine ali i svesti čoveka koji tada razmišlja potpuno drugačije. I sve je drugačije.

Istoričar Radovan Damnjanović istražiovao je Misteriozni grad Žrnov koga je srušio kralj Aleksandar

 O Da li su nam je za  lažnu istoriju kriva samo  berlinsko – bečka škola?

 – Ne, krivi su i naši „udbaši”. Ljudi koji ne veruju da postoje tajne službe iz davno prošlih vremena – greše. Oni su čvrsto povezani a time i moćni. Pogledajte, recimo Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pola akademika je postavio Dobrica Ćosić, jedan od najpoznatijih „udbaša”. Ti akademici pišu i rade kako tajne službe kaže. One su uništavale rukopise. Toliko je dragocenih rukopisa nestalo da je  prava strahota.  U 19. veku Miloš Milojević je zabeležio da su nestali sanduci i sanduci istorijske građe.

  O Kako ste  spojili kockice oko mitskog utvrđenja Žrnov, na Avali?   – Zvanična istoriografija  ne pominje  stvari koje su nama veoma bitne. Još kao student bavio sam se istorijom puteva  – istorijskom geofrafijom. Došao sam tako do puta gde se nalazio drevno utvrđenje Žrnov, na Avali, koje je misteriozno srušeno. Lično je uništavanje naredio kralj Aleksandar Karadjordjević i pod pretnjom odmazde zabrasnio da se o njemu govori. Žrnov je  miniaran u aprilu i maju a krlaj Aleksandar je ubijen 9. oktobra  1934. Do 1942. godine niko nije smeo da pomene Žrnov, niti da istražuje.Tek kada su došli Nemci  dali su na uvid  nacrte ovog utvrđenja a Đorđe Bošković je u arheološkom časopisu „ Starinar”, koji izdaje SANU, objavio fotografije pre i posle rušenja. Uz te fotografije, koristio sam izjave  očevidaca i retku literaturu o Žrnovu, istraživao i istraživao i  napisao konačno knjigu o Žrnovu.

 O Šta je dakle bio Žrnov?

– To je utvrđenje na Avali u koje je moglo da stane stotinak vojnika i nalazilo se na raskrnici važnih puteva. Na Avali se vadio  čuveni skupoceni crveni pigment, cinaberit i, takođe dragoceni, ćilibar i mnoga druga ruda. Pre 7000 godina  to je bio ozbiljan rudnik.  Vinčanske figurine  bojene su ovik skupocenom bojom i one do dana današnjeg nisu izgubile boju. Zamislite koliko je to dobra boja. Mi imamo , inače, svoju reč za cinabarit i na srpskom se on zove  „ crvac”.

 O Da li je crvac ili cinabarit doprineo blagostanju žitelja?

– Svakako, jer bio je to najdragoceniji mineral. Bio je vredniji nego danas zlato. U utvrđenju na Avali bile su razne vojske, pa i Rimljani koji su zapravo čuvali dragocene minerale. To je bila neka vrsta  banke. Kada se minerali i rude iskopaju u obližnjem rudniku, donesu se u utvrđenje  gde ga čuvaju vojnici. Na put se nisu nosile male količine cinabarita, nego su išli tovari, a te  dragocene karavane je pratila i čuvala  vojska.

  O Koliko je bio veliki Žrnov?

–  Veličine jednog fudbalskog igrališta, imao je  pet, šest kula. U srednjem veku  Žrnov je postao kolonija Srba iz Dubrovnika  koj su tu eksploatisali srebro. Imali su i svoj žig. Tako je bilo sve do pada Smedereva 1459. godine. Onda je i Žrnov pao u turske ruke, a postojala je jedna turska mapa urađena na svili iz 1521. godine na kojoj je prikazan Beograd sa okolinom iz vazduha i na kojoj se vidi utvrenje Žrnov sa kulama koje su imale krovove. Znači, bilo je živo.

Istoriačr Radovan Damnjanović kaže da je  Žrnov bio masonski hram

 O Zašto je kralj Aleksandar naložio da se sruši ovako cvredan spomenik kulture?

– Mislim da je to uradio zato što je tu bio masonski hram. Tokom mog istraživanja po muzejima naišao sam na jednu staru fotografiju na kojoj je prikazan Žrnov i  na kojoj piše „ izgradnja hrama”.  Tu je bio masonski hram. Meštrović je, recimo, dobio nenormalne pare za izgradnju Spomenika neznanom junaku, neverovatniha tri miliona dinara, što je nezamislivo i u današnjem okviru. Gradnju Spomenika neznanom junaku na Avala inicirao je kralj Aleksandar I. Spomenik je trebalo da bude u znak sećanja na žrtve iz Prvog svetskog rata.  Datumi ispisani na njemu, 1912-1918, označavaju da se spomenik odnosi i na poginule u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. Spomenik je sagrađen između 1934. i 1938. na mestu nekadašnje srednjevekovne tvrđave Žrnov. Za izgradnju je korišćen crni jablanički mermer. Kao inspiraciju Meštrović je koristio grobnicu Kira II u Pasargadu u Persiji. Osam skulptura simbolizuju majke vojnika, narode i regije Kraljevine Jugoslavije. To su: Šumadinka, Panonka-Vojvođanka, Crnogorka, Kosovka, Dalmatinka, Zagorka, Slovenkinja i Makedonka.

 O Bavili ste se i lingvističkim istraživanjem i ustanovili ste da je srpski jezik  majka većine jezika?

–  Više od 30 godina istražovao sam jezik  Srba i zaključio da je sve krenulo odavde. Profesorka Ranke Kuić u knjizi „  Crvbeno i belo: srpsko – keltske paralele” za koju sam imao čast da napišem pregovor,  dokazala je da je srpski jezik jedan od najstarijih na svetu. Volela je da kaže da je srpski jezik  izbrušen kao dijamant dugotrajnom upotrebom. Profesorka je bila član Velške akademije nauka i prva žena doktor anglistike u Jugoslaviji. Ona, Olga Luković Pjanović, Anatolij Kljusov i mnogi drugi, dokazivali su u svojim radovima da su Srbi jedna od najstarijih naroda na svetu i da je i srpski jezik jedan od najstarijih. Nije bio britanski, sigurno. Pre pet, šest hiljada godina  Britamnija je bila pod ledom. Ledena kapa je bila do Praga  dok je kod nas  cvetala kultura. Kako su mogli da imaju jezik stariji od našeg?! Nikako. Pa i ruski jezik je nastao od srpskog. Kljusev tvrdi da je  70 odsto Rusa potiče zapravo do  jednog muškog potomka Srba.

Istoričar Radovan Damnjanović istraživao je jezik više od 30 godina

 o Zašto se  istoriografija toliko razlikuje?

 – Ja mislim da je to zbog toga što je sve na svetu polarizovano. I medicina ima  dve polarizovane grane – američku i rusku.  I one se ne poklapaju.

 O Po vama je srpski jezik najbogatiji na svetu?

–  Naš prelepi jezik ima  11 miliona reči. Samo srednjovekovne srpske reči ima 500.000. To je prikupilo više od 500 ljudi koji su radili na Frekvencijskom rečniku koji su komunističe vlasti stopirale, smatrajući ga velokosrpskim projektom. Ali, upoznao sma jednu ženu koja je radila na tom rečniku i danas je živa. Tako sam saznao za njega. Tu su popisane sve srpske reči i ima ih najviše na svetu zahvaljujući padeškim i glagolskim promenama. Učitelj, učitelju, uljitelja, s učiteljom… a u engleskom je samo  teacher – jedna reč. Najučestaliji glagol u nažem jeziku je „ biti”, dok je reč „smrt” veoma nepopularna, nalazi se na 100. mestu. Smrt Srbe ne tangira. Ali taj Institut za izučavanje srpskog jezika  je sve  te reči digitalizovao kao i  sve knjige koje su štampane na srpskom jeziku ikada.

misterija

 O Koje su spone sa ruskim jezikom?

 –  Najčuveniji primer  srpske reči je reč „ veverica” koju koriste svi narodi u našem okruženju. I Rusi u srednjem veku su koristi reč veverica  ali oni danas za nju kažu „belka”. Zašto? Zato su su i Rusi ovde živeli u našem susedstvu pa su se  tokom srednjeg veka odselili severnije, u svoju današnju domovinu. To govore i stari ruski letopisi.

 O Po vama,  Srbi su najstariji narod i svi su nastali od Srba?

 –  Da. Tvrdite suprotno? Nema problema. Recite koji je narod stariji od nas? 

               

Italijanski

 Tek pre 10 godina u Italiji je donet zakon kojim se italijanski jezik  proglašava zvaničnim jezikom. Kazanova je na primer preveo  Homera na – venecijanski jezik, a  italijanski je tek skoro  klasifikovan.

     Srbi

–  Teško je opisati jednom reči Srbe. U 20. veku Srbi su  ostali bez muškaraca. Najpre je u Prvom svetskom ratu stradalo 70 odsto muškaraca, a onda i u drugom približno toliko.Žene su ostale same na milos ti nemislost boljševiškoj propgandi. Naš narod je fizički likvidiran i  sada je desetkovan. Ali opet, pogledajte taj fenomen : imamo  Noleta, vaterpoliste, košarkaše, fudbalere, imamo sportiste i male matematičare i hemičare. Imamo  takve uspehe. Zato, ako me neko pita, jesmo li posebni, da jesmo – posebni smo.

Crveni telefon

  Kada je građen avalski toranj, naišlo se  na  višestpratne temelje koji nisu istraživani.  A sam avalski toranju nije građen kako se smatralo i veruje i danas zbog televizije nego zbog čuvenog crvenog telefona između Moskve i vašingtona.  

istoričar goran šarić

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Istoričar koji sanja monarhiju