Predgovor

Predgovor

Živeti u izgnanstvu, veoma je teško. Ali umreti u tuđini, tuga je nemerljiva.
Širi se ona nezaustavljivo sa tih tihih, senovitih mesta na kojima nema namernika da ostavi cvet. Tišina humki uraslih u travu, poruke u kamenu koje je okrnjilo vreme i misao o samotnosti u belom svetu, pokrenula je autorku da okupi ljude značajnu za srpsku istoriju koji su umrli daleko od svoje otadžbine, da budu zajedno bar na papiru.
Mnogo je srpskih velikana sahranjeno daleko od rodne Srbije.Nebesnici srpskog roda. Od podobnih i nepodobnih, manje krivih i više krivih, onih koji su bili na pravoj strani i onih na pogrešnoj, od srednjovekovne do komunističke Srbije nicale su humke širom sveta. Od Vladisilava Drugog (sin srpskog kralja Dragutina), preko ustanika za vreme Turaka, članova srpskih dinastija Karađorđević i Obrenović, do kompletne jugoslovenske vlade u izbeglištvu, generala, oficira, običnih ljudi koji su umrli sanjajući svoju domovinu… Grobovi su njihovi svuda: u Albaniji, Americi, Bugarskoj, Engleskoj, Italiji, Kanadi, Rusiji, Mađarskoj, Švajcarskoj…
Neki su vraćeni u domovinu: urna sa pepelom Nikole Tesle stigla je u Srbiju 1957, testamentalna želja Jovana Dučića da bude sahranjen u zavičajnom Trebinju ispunjena je 2000. godine, na Oplencu u dinastičkoj kripti vraćeni su posmrtni ostaci Karađorđevića: kralj Petar Drugi i supruga Aleksandra, njegova majka Marija, princ Andrej, knez Pavle, supruga Olga i sin Nikola…U Srbiju je stigao i Slobodan Jovanović kojme je izbeglištvo bila sudbina: rodio se u izbeglištvu, umro je u izbeglištvu, a počiva u svojoj domovini.
U ovoj knjizi je trideset i pet ličnosti važnih za našu istoriju koji su umrli u tuđini. Ima ih sigurno još koje nisam obuhvatila. Neke sam izostavila namerno, posebno one iz daleke prošlosti jer o njima nije bilo dovoljno podataka da se napiše priča, druge slučajno, treći tek čekaju da ih “ otkrijem“.
Budući da je ovo prva knjiga koja je na jednom mestu sve njih okupila, najteži posao bio je najpre pronaći koji su to znameniti Srbi umrli u inostranstvu. Kada je ovaj rukopis počeo da nastaje, internet nije bio od velike pomoći jer nije imao dovoljno podataka o ovoj tematici. Generalno, kada je tačnost u pitanju, i nije od pomoći jer se „od šume ne vidi drveće“: informacije su nepouzdane i veoma često netačne, a ne navode se ni izvori, što može da zavede čitaoca i napravi veću štetu nego korist. Za informacijama sam tragala „ručno“, listajući enciklopedije, knjige i rodoslove. Veliku zahvalnost dugujem mom suprugu Nebojši Đorđeviću koji mi je u tom ogromnom i mukotrpnom poslu najviše pomogao. Najteži deo posla obavili smo zajedno, a onda je usledilo pisanje priča o ljudima koji su zadužili srpsku istoriju, nazvala sam ih nebesnici srpskog roda.
Dobar deo tih ličnosti naši istoričari su obradili i postoje izuzetno ozbiljne i dobre knjige o njima. Ali, takođe, ima i onih ličnosti o kojima se malo pisalo, kao, recimo Čučuk Stana, Vukašin Mrnjavčević, Teodor Janković Mirijevski, Ljuba Stojanović, Jelena Karađorđević Romanov…
U svakom slučaju, u rupkopisu su ljudi koji su nas zadužili. Red bi bilo da im se odužimo. Ja to činim na ovaj način, okupivši naše blistave zvezde zajedno u ovoj knjizi, sa nadom da će država činiti svoje i vratiti posmrtne ostatke svih onih koji su ostavili traga u istoriji Srbije – kući. Do tada, biće zajedno – bar u ovoj knjizi.

                     Autorka
Istok Pavlović, zašto knjiga nikada neće umreti

Istok Pavlović, zašto knjiga nikada neće umreti

  Istok Pavlović veruje da knjigu ništa ne može da uništi. Veruje da će prijateljica ljudske misli živeti bez obzira na pretnje da će je pregaziti nove tehnologije. One su, istina, promenile njen vizuelni oblik, ali je nisu poslale u muzej istorije. Niti će. Knjiga nastavlja svoj put samo u novom ruhu, prateći čoveka kroz vreme i prostor, oblikujući njegov duh i prkoseći zaboravu .

– I uopšte nije važno da li je nešto štampano ili digitalno – kaže Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing iz Beograda, predavač na fakultetu Singidunum i on line školi, PR kompanije Frame iz Silicijumske doline u San Francisku i internet strateg za neke od najpoznatijih domaćih brendova. –  Radi se  samo o tome da je besplatni internet u prvo vreme zamalo sve uništio, pa i knjigu. Imali smo knjige i novine koje smo plaćali i odjednom sada se pojavljuje isto to na iternetu – samo besplatno! Pa, normalno da u svi  pohrlili na besplatno i da su time ugrozili sve što je štampano. To je bila kriza, ali ne, naravno, ni knjiga, ni print nisu mrtvi.

istok pavlović

 O Da li je besplatni internet tvorac žutih medija?

– Mi smo ušli u internet kao medij sa jednom vrlom banalnom premisom, a to je da se stranice na internetu ne naplaćuju za razliku od štampanih medija. Igrom slučaja se desilo da je sve na netu bilo besplatno, i to je dovelo do toga da su mediji na iternetu morali da žive od reklama. To je vodilo dalje da moraju da imaju više klikova i pregleda, i to konačno dovodi  do trenda  klik bejt ( clickbait) naslova koji otvaraju znatiželju i svojevrsna su prevara, i , konačno, do žutog novinarstva.

 O Zašto se to ne ispravlja?

– To sada dolazi polako na svoje. Svi ozbiljniji mediji, The New Jork Times, The Guardian, The Wall Street Journal i drugi mediji s kredibilitetom, počeli su da navikavaju ljude da mora da se plaća on line. Mislim da je glavni problem u tom plaćanju za novine. Kad bude normalno da platite ako hoćete da čitate digitalne novine, sve će biti opet u redu. Nije isto ako na netu tražite vest o nekom zemljotresu koji se dogodio i ako hoćete da pročitate neki autorski članak.

Za informaciju o zemljotresu, ja ću otići tamo gde je besplatno. Za običnu informaciju ima smisla da je besplatna. Ali za autorske tekstove, analize, istraživačke tekstove, kolumne, reportaže, intervjue – postoji značajna razlika i ljudi će želeleti da plaćaju za brend.

istok pavlović

O Googl je uložio 300 miliona dolara za prelazak štampanih medija  u digitalne?

– To je deo opšteg pokreta. Nije cilj samo da se mediji prebace na digitalne, nego da ljudi krenu da plaćaju za ono što vredi. A ne da novine žive od glupih reklama i klikova.I da se knjiga čita besplatno.

O Da li ste zamišljali kako će izgledati svet za 50 godina, u  digitalnom smislu?

– Mislim da će ići u pravcu opipljivih stvari. Dronovi, sve te digitalne opipljive stvari biće u masovnoj upotrebi. I mislim da će se desiti veliki trend  povezivanja realnog, opipljivog sveta sa digitalnim. Čisto digitalne stvari su nas zasitile.Treba nam nešto novo, ljudskije.

O Da li ste vi primer koji dokazuje da može da se živi u Srbiji  a da se radi za globalni posao?

– Da jesam. Ja zapravo sve što radim radim za zapad, za američko tržište.

knjiga i digitalna knjiga

O Koji su to poslovi koji iz Srbije,  mogu da se rade za strance?

– Ljudi mogu iz Srbije da pokreću globalne biznise gde su kupci Amerikanci. Ja znam puno takvih ljudi. I ja sam ukljčen u dva takva biznisa. Ima puno poslova koji mogu da se rade preko mreže. Bezbroj. Recimo,  to su poslovi, frilensera, obrada fotografija, rad na bilo kom  digitalnom sadržaju…Ono što većina u Srbiji ne kapira to je da globalni poslovi nisu poslovi samo za programere. Ima tu svega.  Hiljadu drugih poslova mogu da se rade iz Srbije.

O Šta je potrebno da biste  uspeli u biznisu u globalnom svetu?

– Dve stvari. Prva je poznavanje engleskog i druga je biti u toku sa popularnom kulturom u zapadnom svetu. Morate  se uklopiti u milje. I ponašati se kao da ste tamo. Meni je najaviše pomoglo u razvoju globalnog biznisa ne toliko znanje jezikak već gledanje serija i filmova na Netflix-u i HBO, čitanje stranih časopisa, shvatanje popularne culture. To je bitno da bismo razumeli fraze, fore, fazone, kulturološke reference u govoru jer jedino tako možemo da budemo u toku sa  vremenom.

O To znači mentalno isključivanje iz ovog našeg okruženja?

– Da. Istovremeno je bitno da se diskonektujemo iz dešavanja u Srbiji. Ja ne gledam šta je rekao Vučić, Đilas i ostali, maksimalno ignorišem sve to i fokusiram se na zapadno tržište jer hoću da mi mozak bude tamo gde mi je posao.

O Šta je potrebno za dobar sajt ili reklamu?

digitalni marketar

– Da imate dobru ponudu, pravi proizvod za pravu ciljnu grupu na pravom mestu, da je dobro predstavljen, da ima dobar tekst, foto, video i najčešće je bitno da se predstavljaju benefiti a to je mnogo zahtevniji process nego što na prvi pogled izgleda.

O Kako vi znate da će nešto biti trend: da li je to vaša dobra procena ili kako Googl kaže?

– Može da se gleda Gogole trends, ali treba imati „hiltove“ šta tražiti. Trendovi se najviše primećuju ako se prate  Instagram i „trend seteri“. Treba  naći profile koji su kuratori sadržaja i koji će prvi izbaciti nove trendove na svoj fid I od njih učiti.

O Šta biste savetovali mladima: Da odu ili da ostanu u Srbiji?

– Onaj ko ima osećaj za bisnis i  online posao  mogu da ostanu. Onaj ko to ne može, već mora da radi za platu – treba da ide  iz  Srbije.

  

ime je znak istok pavlović

– Ime je znak

Latinska poslovica:  Nomen est omen ( ime je znamenje) potvrđuje životni put Istoka Pavlovića:

-Ime je smislila moja mama. To je staroslovensko ime za izvor,i ime glavnog junaka u romanu “ Pod slobodnim suncem“ Franca Finžgara. Moja majka je imala osećaj za PR i osmislila je autentično ime za mene.  To je dobar brend.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Strip nije mrtav