David Vujić, jedan od sedmorice Srba koji su osvajali kosmos

David Vujić, jedan od sedmorice Srba koji su osvajali kosmos

  Pola veka od  čovekovog sletanja na  Mesec,  David Vujić ( 84), jedan od sedmorice Srba koji su bili deo tima Apollo – proslavio je u Srbiji. Nasmejan, vedar, u zrelim godinama, u pratnji  takođe dobro raspoložene supruge Džindžer,  prenosio je po Srbiji  znanje i iskustvo koje je stekao, radeći u jedinstvenom timu na svetu koji je  jedini do dana današnjeg poslao čoveka na Mesec. Dok god je ljudske rase odzvanjaće rečenica Nila Armstronga koji je prvi zakoračio na Mesec: Ovo je mali korak za nas, veliki za čovečanstvo. U pamćenju će zauvek ostati i snimljen otisak stopala Baza Oldrina koji se posle 20 minuta pridružio Armstrongu. (Treći član posade Majkl Kolins je ostao u komandnom modulu).

 Otisci u prašini koju su ostavili  ljudi i njihove mašine  ostaće na Mesecu milionima godina.

 Među tim ljudima bilo je dosta naših ljudi, a među njima i sedmorica veličanstvenih naučnika  i David Vujić koji je u julu održao u Srbiji  niz predavanja u kojima  nas je podsetio na značaj srpskih naučnika.

  – Srbija je mala zemlja, ali je deo sveta za čiji je napredak i razvoj i ona dala svoj doprinos – rekao nam je u razgovoru tokom  pauze  predavanja na Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. – Nismo  niko i ništa. To je realnost i to je  naša ponos koju je  želela da istakne američka ambasada kada je organizovala  moj dolazak ovde. Srbija ima čime dase ponosi.

Dejvid Vujić sa suprugom Džindžer u beogradu 2019.

 o Da li ste i ranije bili?

– Kako da ne. Dolazio sam često. Imam dosta rodbine ovde. Moj otac je poreklom iz Okučana u Slavoniji, a majka iz Gline. Ja sam rođen u Midlendu u Pensilvaniji u Americi, gde su se moji roditelji doselili pre Prvog svetskog rata.

o Dobro govorite srpski za nekog ko je rođen u Americi?

– O,ne baš dobro. Slabo mi idu padeži. Pričao sam tu šalu više puta, ali evo još jednom. Kada sam jednom prilikom dolazio ovde, rekao mi je carinik isto to, da govorim dobro srpski s ozirom da sam rođen u Americi. Ja sam mu na to rekao da slabo znam padeže i gramatiku. A on: Ne brinite se i ja govorim srpski i ne znam sve padeže.

o Kako ste učili srpski jezik?

 – Dok sam bio mali otac mi je govorio na srpskom. I na neki način me je obavezao da znam jezik i da uvek pamtim ko sam i odakle sam. Nažalost, napustio nas je dok sam bio veoma mlad, ali pamtim šta je rekao. Rekao je da sam imao sreće da se rodim u Americi i da nikada ne zaboravim svoje srpske korene.Ja sam to sve vreme svog života činio.

o Sve vaše kolege su znali da ste srpskog porekla?

 – Da, naravno. Mi smo se dičili našim srpskim poreklom. Čak je i jedan od šefova u  NASA Oven Mejnard psovao uvrek na srpskom. Bio je prijatelj nekih naših inženjera i oni su ga naučili nekim rečima.

sletanje na Mesec se zaista dogodilo

o Kako ste uspeli da sačuvate identitet?

 – Mi Srbi rođeni u Americi i Srbi rođeni u Jugoslaviji družili smo se veoma i bilo nam je posebno to što smo iste nacionalnosti. Čak su nam se divili i naši američki prijatelji i kolege zbog činjenice da smo svesni našeg srpskog porekla i što smo nastavili da poštujemo naše običaje, tradiciju, folklor, a mnogi od njih su se pridruživali našim srpskim  praznicima, govoreći pomalo i srpski.

o Kako vam izgleda sada Beograd i Srbija?

– S obzirom da sam  bio više puta mogu realno da sagledam promene i Beograd je zaista napredovao. I to prilično. Prvo što vidim da je čistiji i uređeniji. Meni lično i topliji.Ali, meni lično je uvek  topao i srdačan, volim moje Srbe jer su vedri i imaju pozitivan stav prema životu. Takvi su i Srbi van Srbije, taj stav im ostane zauvek.Volim da se vraćam u Srbiju.I volim da Srbiju nosim sa sobom.

o Kako se dogodilo da ste  počeli da radite u NASA programu?

–  Kada sam završio fakultet (poslovna administracija na Univerzitetu Južna Kalifornija) i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije počeo sam da radim u kompaniji Nort Ameriken Avijejšn koja danas posluje kao Rokvel Internešnal, i ona je  postala deo Apolo misija u okviru NASA programa. Bio sam veoma srećan i počastvovan činjenicom da radim u NASA. Znate, među osnivačima NASAje bio i Mihajlo Pupin, zapravo pvo je osnovan 1915. godine Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (NACA) koja će zatim postati NASA. A misija Apolo bila je jedna od najvećih u istorii čovečanstva  na kojoj je radilo oko  400.000 ljudi. Među tim ljudim a bilo je mnogo Srba, a među njima i nas sedmorica :Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majk Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović. Nažalost, preostao sam samo ja, David Vujić.

Jedan od sedmorice Srba koji su učestvovali u Apollo misiji

o Da li verujete da će čovek opet koračati Mesečevim tlom?

 – Da, nadam se da ću to da doživim.Po onome što je najavila američka administracija u narednih pet ili sedam godina, ona će obnoviti NASA projekat i ponovo poslati  čoveka na Mesec Razmatraju se mogućnosti pravljenja baze na Mesecu.

o Prosto je neverovatno da posle misije Apolo 11 više niko nikada nije stigao na Mesec?

 – Postoji  nekoliko privatnih organizacija koja grade sopstvene svemirske letelice, poput Amazona Džefa Bezosa i Tesla Spejs Eks Ilona Maska. Verujem da će biti lakše stići gore jer tehnologija onda i danas je neuporediva. Ipak, to je veoma skup projekat i zahtevan. Dok se ne ponovi misija, Amerika ostaje jedina zemlja koja je poslala ljude na Mesec. A mi, jedini  koji smo u tome učestvovali.

   


 Angažovan

David Vujić  je osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije, potpredsednik Srpskog instituta u Vašingtonu i član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA).Angažovan je i u Srpskom nacionalnom savezu sa sedištem u Pitsburgu u Pensilvaniji.Član je i nekoliko drugih odbora sa sedištem u Vašingtonu, poput Nacionalnog kluba štampe, dobrotvorne organizacije Preživećemo rak, Letnjeg operskog teatra i Opere kamerata.

mesec i mene njegove

Elitni klub

 – Rusija, Japan, Kina, Evropska svemirska agencija i Indija imaju sonde koje kruže oko Meseca. Te zemlje su dokazale da su tehnološki jake i dobile su mesto u elitnom klubu gde je Amerika koja je jedina uspela daspusti ljude na Mesec.

mesec ima rude

Rude

-Postoji interesovanje za rudarstvom na Mesecu, jer se misli da tamo ima zlata, platine i nekih metala kojih nema na zemlji, ali još nije jasno kako bi se izdvojili takvi resursi. To tek treba da se razradi – kaže  David Vujić.

david vujić učestvovbao u najvćoj misiji sletanja na mesec

  Počeci

– Na početku Apolo programa nije postojala nikakva svemirska tehnologija. Nismo imali nijednu od današnjih metodologija, metoda i opreme.Sve smo morali da izmišljamo. Svu opremu i tehnologiju koju smo koristili razvijali smo tokom projekta.

Slavoljub Vujić bio je zadužen za istraživanja, testiranje i procenu kvaliteta, Milisav Šurbatović projektovao je sistem za sletanje na Mesec, a Pavle Dujić bavio se obradom podataka. Petar Galović učestvovao je u projektovanju sistema, a Danilo Bojić bio je glavni inženjer i projektant izlaza za slučaj opasnosti na svemirskom brodu.

Milojko Vučelić bio je član ne samo misije „Apolo 11“, u kojoj je bio zadužen za rešavanje problema prilikom lansiranja, već i radio i na misiji „Apolo 13“, kada je spasao astronaute. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je predsedničkom medaljom slobode. Ja, David Vujić sam bio bio odgovoran za upravljanje programom i projektom i zadužen za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima u vezi s projektovanjem, testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda „Apolo“- rekao je Vujić..

sletanje na Mesec se zaista dogodilo

Sletanje

 – Pre tog 20. juna 1969. godine  čovek nije bio u svemiru i niko nije znao šta žegu da očekuje. Prvobitni cilj je bio da se istraži zemljina orbita, odnosno, uticaj bestežinskog stanja i sunčevog zračenja na ljude i opremu. Međutim, zbog lansiranja  sovjetskog satelita Sputnjik projekat je ubrzan. Apolo 11 lansiran je iz svemirskog centra „Kenedi“, na ostrvu Merit, na istočnoj obali Floride. Bilo je to 16. jula 1969. u 9.32 po lokalnom vremenu, pomoću već proverene trostepene rakete Saturn 5. Kada je modul dodirnuo površinu Meseca, svi smo bili u euforiji, ali i zabrinuti, jer nismo imali komunikaciju sa astronautima. Pošto smo je uspostavili, bili smo veoma srećni. Više hiljada ljudi u projektu naporno je radilo 15 do 20 sati svakodnevno da bi ostvarili postavljeni cilj.  Rok koji je dao predsednik morao je da bude ispoštvan. To je bila trka u kojoj smo morali da pobedimo. Kada smo u tome uspeli, osećaj je bio neverovatan – kazao je Vujić na pšredavanju.

čovek i mesec

Istina

– Ima ljudi koji ne veruju da su Nil Armstrong i Baz Oldrin hodali po Mesecu. Zastava na Mesecu izgleda kao da se vijori u bezvazdušnom prostoru zato što je Nil Armstrong bio pametan i zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu znajući da je gravitacija na Mesecu  šest puta slabija od one na Zemlji. Da nismo bili na Mesecu zar  Rusi, koji su u to vreme bili rivali, ne bi prvi skočili i rekli: Nije istina! Osim toga, njih dvojica su se zadržala duže od dva sata u lunarnom modulu. Sakupili su uzorke sa površine Meseca, fotografisali…Prenos je gledao svako ko je u to vreme imao TV. Na kraju, potrošili smo 120 milijardi, pa nismo valjda za snimanje lažnog filma  potrošili tolike pare? – kaže Vujić.

Balkan City Magazine

Dijana Dimitrovska

amerika arheolog beograd cern dinastija dirigent doktor filozof gitara glumac glumica hirurg istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kosmos more muzika muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla pacijenti pesnik pisac pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka sloveni srbi umetnost virusi zemun zlato čovek

Za druge intervjue

Dr Lidija  Živković, fizičarka o tajanstvenom  kosmosu

Dr Lidija Živković, fizičarka o tajanstvenom kosmosu

Dr Lidija Živković fizičarka na poslu u CERN-u – na kosmos gleda iz ugla čestice.

Mi gledamo iz ugla čoveka. Mislimo, kosmos je naša domovina čiju starost ne možemo sasvim da izračunamo, okruženi smo zvezdama čiju udaljenost od nas i među njima ne znamo tačno, u kosmičkom prostranstvu ispunjenom materijom koju ne možemo da identifikujemo, zakonima koje ne razumemo. Ne znamo kako je sve nastalo gore, ne zanamo kako je život nastao dole, na Zemlji.

Ali – trudimo se da proniknemo u tajne života čoveka, naše planete i vasione. Daleko od interesovanja potrošačkog društva koje sve manje zna i sve manje želi da zna – naučnici među kojima i naših sedam, okupljeni oko svetskog zajedničkog projekta ATLAS traže odgovore na suštinska pitanja.

– ATLAS je jedan od četiri glavna eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču u CERN-u (LHC) – kaže dr Lidija Živković ,naša fizičarka koji radi na ovom pojektu. – To je eksperiment fizike čestica, i naučno istraživanje ATLAS-a koristi precizna merenja kako bi pomerilo granice ljudskog znanja, tražeći odgovore na fundamentalna pitanja kao što su: Koji su osnovni elementi materije? Koje su osnovne sile u prirodi? Da li možda postoji sveobuhvatnija osnovna simetrija našeg univerzuma?

vasiona fascinira dr lidiju živković

o Koliko je naučnika uključeno u taj posao?

-Na ATLAS-u radi 3000 naučnika među kojima i nas sedmoro iz Srbije, iz 38 zemalja sveta. To je jedan od najvećih saradničkih napora ikada u nauci. Skoro 1200 studenata doktorskih studija uključeno je u razvoj detektora, prikupljanje i analizu podataka.

o Kako izgleda hadronski sudarač?

– Dugačak je 46m i prečnik mu je 25m, a nalazi se u jami skoro 100 metara ispod zemlje. Snopovi čestica koje proizvodi LHC kreću se na energijama do 7 biliona elektronvolti, odnosno na brzinama do 99.9999991% brzinesvetlosti i sudaraju se u centru detektora ATLAS proizvodeći nove čestice, koje se onda razlete u svim pravcima.

Više od milijardu interakcija između čestica se desi u detektoru ATLAS svake sekunde, što odgovara prenosu podataka iz 20 istovremenih telefonskih razgovora svake osobe na planeti. Samo jedan od milion sudara obeležen je kao potencijalno intresantan, i snima se za kasnije proučavanje. Detektor prati i identifikuje čestice za istraživanje širokog spektra fizike, od proučavanja Higsovog bozona i top kvarka do potrage za dodatnim dimenzijama i česticama koje mogu činiti tamnu materiju.

o Gde vam se više sviđa život , u Izraelu ili u Americi?

– Ja sam živela i radila u Izraelu pet i po godina, u Americi sedam i po, i petnest meseci u francuskom gradiću nedaleko od Ženeve dok sam radila u Cernu. U Izraelu i u Americi za nauku izdvaja daleko više iz budžeta nego u Srbiji po glavi stanovnika. U Americi postoji jasan način finansiranja i model koji inspiriše ljude da napreduju. Za Srbiju je Izrael odličan primer. Ulaganje u nauku i obrazovanje se vraća kroz razvoj industrije i društva. Ako pređem na lično, obe zemlje su dobre za imigrante, čovek ni u jednoj nije stranac, i jako je lako uklopiti se. Amerika je verovatno idealana useljenička zemlja naročito za mlade, pošto je tako ustrojena da se sve može. Ali postoje i posledice, nije dobra za slabe, za bolesne i za stare. Takođe, mada je to moja impresija, ne druže se previše. Izrael je socijalna država koja štiti svoje slabe. Možda su neke mogućnosti manje nego u Americi, ali može se živeti daleko opuštenije.

  O Šta ste vi i vaše kolege saznali o kosmosu?

– Praktično sve što znamo o kosmos u, a danas znamo dosta, znamo zahvaljujući eksperimentima i opservacijama u fizici i astronomiji. Naprimer, trenutni eksperimenti u CERN-u ispituju pojave koje su se, prema teoriji o evoluciji vasione, desile u vremenu znatno kraćem od jedne sekunde od trenutka velikog praska.

kosmos beskrajan i mi u njemu sagovornik dr lidija živković

o Da li je kosmos beskonačan?

  – Na to pitanje danas ne postoji tačan odgovor. Vidljivi deo vasione je konačan, to je posledica konačnosti brzine svetlosti, ali to ne znači da je celi kosmos niti konačan, niti beskonačan.
o Da li se zna šta je tamna materija od koje je sastavljen kosmos?

-Kosmos je sastavljen od tamne materije. Postoje astronomske opservacije koje ukazuju da je ukupna masa vasione znatno veća od vidljive, a onda je ta nevidljiva u stvari tamna materija. Do sada nije pronađena čestica, ili čestice, koje bi objasnile ukupnu količinu tamne materije.

   o Gde se u svakodnevnom životu primenjuju naučna otkrića na kojima radite?

– U kompjuterskoj tehnologiji, u svetskom zdravstvu koje je dobilo više 10.000 akceleratora koji se koriste u lečenju, ili direktno,u radiohirurgiji. Jedan takav uređaj, Iks-nož, postoji u Srbiji od prošle godine. Meni je fascinantan pojekat Retina gde se ispituju nove tehnologije koje bi jednog dana omogućile slepima da vide, na primer. Drugi, trenutno aktuelni, primer su razvoj mašinskog učenja (machine learning), veštačeke inteligencije i metoda obrade velike količine podataka (data science). Ove tehnike i metode imaju veliku primenu u raznim industrijama, pomenuću finansije na primer, gde može da se predvidi kretanje tržišta.
 

  O Šta vam je san na naučnom planu?

– Davno sam prestala da sanjam…

  O Ako je svet zahvatila epidemija materijalne podanosti, gramzivosti, korumpiranosti, nedostatka morala i ideala, da li je tako i u nauci? Sam Stiven Hoking je rekao da su nauka i obrazovanje ugroženiji nego ikada pre.
– Ja radim na velikom eksperimentima i videla sam svašta, ali češće je da se prva rečenica ne odnosi na nauku. Problemi dolaze od raspodele sredstava i činjenice da o toj raspodeli često odlučuju manje obrazovani, koji su onda podložni uticajima.

kosmos  radjanje zvezda dr lidija živković

   O Da li verujete u inteligentan život u svemiru?I kako ga zamišljate?

– Nema razloga da ne verujem da (inteligentan) život postoji u svemiru, ali nema razloga ni da verujem. Ja volim naučnu fantastiku, ako bih ga zamišljala, bilo bi kao u Ratu zvezda.

  O Da li verujete da će čovek putovati svemirom?

– Verovatno.

o Kako zamišljate nastanak svega?

– Ja bih sada mogla da tumačim sedam dana kreacije sa naučne tačke i da kažem da je razlika između dogme i nauke ustvari u poimanju sile iza kreacije sveta i svega ostalog. Dan prvi – ”Neka bude svetlost! I bi svetlost” – to je veliki prasak; ”I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame” – to je period od velikog praska do momenta kad se vasiona dovoljno proširila i ohladila da više nije dolazilo do interakcija, odnosno do perioda Kosmičkog pozadinskog zračenja. Drugi dan je period formiranja zvezda i galaksija. Četvrti dan je deo drugog dana i de pre trećeg dana. Treći dan je formranje Zemlje i nastanak života. Peti i šesti dan su Darvinova evolucija, čak i nabrajanje i razdvajanje sisara od ostalih, pokazuje evoluciju.

  o Da imate mogućnost da pitate tvorca da vam oda jednu tajnu, šta bi to bilo?

– Šta je misao.

dr lidija živković



O Da li kao fizičar znate nešto više od običnog čoveka o životu, njegovom nastanku i suštini?

– Ne znam. Znam mnogo više o nastanku materije, od najsitnijih čestica do galaksija. Ili da pojednostavim, znam kako je nastao ugljenik ili ugalj, ali ne i kako je nastao život. Sama suština života nije predmet fizike, ja mogu samo da ilustrujem neka moja razmišljanja. Pojedinac nastavlja da živi kroz potomstvo na neki način, ali, čini mi se, više nastavlja da živi kroz svoja dela.

CERN

– Meni je CERN drugo radno mesto, ja volim ono što radim. U tom smislu, mogu da ga poredim sa Fermilabom u Americi gde sam provela dosta godina. Za moj posao, vreme provedeno u CERN-u je veoma značajno. Pritom, postoji dosta toga što može samo tamo da se uradi, ponekad se oseća neko uzbuđenje. Opet, iako sam često u CERN-u i radim, ja poznajem samo mali deo. Recimo, pre dve godine posetila sam deo gde se priprema drugi eksperiment i bilo je prilično uzbudljivo.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Magdalena Đorđević, nuklearna fizičarka