Ratko Božović, život vraća koliko mu dajemo

Ratko Božović, život vraća koliko mu dajemo

    Svi se mi jednog dana popnemo na životnu uzvišicu sa koje posmatramo mesto gde smo bili, duboko, dole, u nizini, put kojim smo se kretali, krivudav, ili oštar, katkad nepristupačan i trnovit, katkad miran, uokviren lepim rastinjem i, možda, rekom. Sa te uzvišice Ratko Božović gleda na vlastiti život koji mu izgleda kao lavirint u kome je tražio Arijadninu nit. Nekada mu se činilo da je uspeo da je pronađe, nekada  da nije.

   – Ali u tom sagledavanju svog života – kaže profesor Ratko Božović – uvek mi je bila najbliža Andrićeva ideja da nam život vraća samo ono i onoliko koliko  mi drugima dajemo. Svestan toga, mogu da dodam i da mi je sve u životu, kao i on sam, veoma brzo prošao.    

ratko božović

O Da li za nečim konkretno posebno žalite? Od toga što niste, recimo, napisali još jednu knjigu, ili preplivali Dunav, ili…

 – Iza nas uvek ostanu nedovršeni računi. Želeo sam, još u mladosti, da napišem knjigu o Njegošu, s obzirom na njegovo sjajno anticipiranje autoritarnih sistema. Ali mi je to nekako – izmaklo. I to u promišljanju da uradim, danas, sutra…Baš ta oblast vladavine će mene u kasnijem životu potpuno preokupirati, njoj ću se posvetiti i stoga mi je još žalije. 

o Čemu  ste težili u životu i koju ste od vrlina osvojili?

–  Po mom mišljenju, moja najveća vrlina je upornost i želja da započeto završim. Nedovršenost ostavlja dubok trag na ljudska htenja i zato sam bežao od nje. Radio sam na pronalaženju ljudskog hoću i mislim da sam uspeo da to pronađem.

O Od vrlina koje krase ljude ( hrabrost, poštenje, skromnost, dobrota, zahvalnost, saosećanje…) do koje se, po vama, najteže dolazi?

– Ne verujem u  pojedinačne vrline. Mislim da su vrline povezane sa ljudskom složenošću i da one zajedno moraju biti udružene i izmešane kako bi zajedno  branile  čovečnost i ljudskost, u onom filozofskom smislu. Dobrota sama za sebe ne znači ništa. Dobrota, recimo, kao osobina koja znači primetiti pored sebe drugoga – ne može egzistirati sama. Mora se udružiti sa zahvalnošću vrlinom koja najbrže zadstareva, a koja znači imati saosećanje, a opet treba imati i empatiju – moralnu inteligenciju  po kojoj moramo činiti drugome ono što bismo želeli da oni čine nama, i hrabrost, i poštenje i skromnost…Vrline zajedno čine čoveka.

profesor ratko božović

O Koja je vaša najveća vrlina?

– Mislim da je to doslednost u odbrani vrtednosti života, ili, ako hoćete, moralnih vrednosti. Trudio sam se da ne budem između  bivstvovanja i  postojanja. Da sam ne budem jedno, a život nešto drugo. Trudio sam se da živim u skladu sa tim vrednostima.    

O Da li znate u kom se pravcu kreće naše društvo i kako ga zamišljate za 50 godina?

– Naše društvo je anomično društvo. Destabilizovano i dezorijentisano. To je društvo u kome vlada haos, anarhija i bezakonje.  Društvo u tranziciji koje traga i za putem i za putokazom, a nema niti puta, niti putokaza, niti ima sigurnost da to potraži.  Za 50 godina vidim drugačije društvo od ovog. Doći će  neki novi klinci koji nisu opterećeni balkanskim upornim nevaljalstvom.

O Da li možete da nam objasnite kako se dogodilo da iz našeg društva nestane morala?

 – Naše je društvo doživelo moralno samoubistvo. Budući se to dogodilo, sasvim je logično da su iz njegove blizine nestale sve vrednosti. Posakrivale su se. Čekaju bolja vremena i sunce.

O Da li verujete da je upravo nedostatak morala doveo naše društvo u ovo bedno stanje u kome se nalazimo?

– Lično mislim da bez morala ne može da napreduje ni pojedinac, ni zajednica.  Za preobražaj društva moral je neizbežan. Posebno za strukturalne preobražaje. Ako nemate moral, onda će  u takvim društvima, kao kod nas danas, ako se „ne snađete” da ispadnete budala.  Nema, nažalost, morala u ovom društvu. Zbog toga je moralan političar u balkanskoj kaljuzi nepotreban. Zato ih i nemamo, na kraju krajeva. A bez strukturalnih promena neće dobiti moralne političare, lekare, profesore, novinare ni buduće generacije. Moraju najpre da vrate moral i prave vrednosti.

profesor božović

O Šta se dešava sa društvom? Da li je to devijacija ili smo, prosto, u „tranziciji”?

– Naša je nesreća da smo u tranziciji koja traje  neodređeno dugo i s neizvesnim ishodom. Čovek je objekat te tranzicije. Njegovu slobodu je apsorbovala sama tradicija. Tranzicija ukida slobodu izbora, sam izbor i samu slobodu. Tranzicija je vetar koji nas kao jesenje lišće baca od nemila do nedraga.

O Šta je po vama najvažnije da bi jedno društvo, koliko – toliko, bilo na zdravim osnovama?

– Da ima morala i da teži istini.

O Zašto stariji ljudi u proseku misle da je  omladina koja dolazi najgora? Ili, zašto  većina smatra da nam je omladina „ najgora do sada”. Da li je u pitanju psihološka varka ili je to prirodan tok razmišljanja starijih ljudi?

– Mislim zato što ne može da se pomiri sa tim daje njego vo vreme prošlo. Zato štpo je ukalupljen u  svoje kalupe i svoje nekadašnje vrednosti i sve novo mu smeta. 

O Da li pozne godine života koje su neminovne donose nešto lepo i šta? Zašto većina ljudi starost provodi u ogorčenju, ogovaranju dece i rodjaka, u nekoj težini, umesto u tim lepim tajnama koje sigurno postoje? 

 – To je zato što mi nemamo kulturu starenja. Kao što postoji priprema za mladost u školama, tako bi trebalo da postoji i priprema za starost. Stari ljudi bi trebalo, kada završe svoj radni vek, da se edukuju da nešto rade. Da se ne bi osećali beskorisno i zbunjeno. Celog života su radili jedan posao i odjednom, kad odu u penziju oni shvate da ne umeju ništa drugo da rade.  Osećaju se bezvrednim i padaju u depresiju, sitničare, imaju stres. Zato bi trebalo da traže smisao postojanja, smisao da ujutru ustanu, da se raduju i da brane svoj identitet.

profesor u penziji

O Šta je za vas nekada bio smisao života, a šta je sada?

– Smisao je velika enigma. Postojanje bez smisla je najgora stvar za čoveka, pa i za mene. Prazno postojanje. Smisao postojanja je da se menjamo, da ne budemo okovani logikom biologije ili životinjizma.

O Ljudi jure karijeru i novac, častoljubivi su, sa preteranim egom, hvališu se, šepure se, a šta je, zapravo, najvažnije?

– Užasno mi smeta potreba da se svemu da titula. Svi imaju formalna zvanja iza kojih ne stoji ličnost. Takođe prezirem samovolju, naročito kada ti somovoljnici odlučuju o drugima. Pored samovolje posebno prezirem vlastoljublje , slavoljublje i pohlepu svake vrste. Za mene lično to je najstrašnija slabost ljudi.

O Da imate Ratko Božović ima šansu da ( od tvorca) sazna tri tajne, koje bi to bile?

–  Pitao bih ga da li postoji život posle smrti. Kako izgleda?  Da li u svemiru postoje drugi ljudi? Da li su oni bolji od nas – ljudi na planeti Zemlji.

život

ISTINA

– Moja najveća potreba bila je  da budem slobodan i da tragan za istinom. Smatram da samo slobodan čovek može da brani ljudske vrednosti. Kultura je u znaku Erosa i zato sam  joj sklon.  Politika je u znaku Tanatosa,  koji predstavlja vlast, moć, gaženje, brutalnost… U sedištu mog bića je Eros i odbrana života – smatra Ratko Božović.

Humor

– Humor je srce slobode. Nisam sklon ljudima koji ne umeju da se našale. Po osmehu takodje vidite da li je naše društvo zdravo ili nije. Ako se većina ljudi smeje, zdravo, ako je turobna – nije. Ne moram ništa da vam kažem. Izađite na ulicu i gledajte – kaže Ratko Božović.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Mali broj Amerikanaca zna ko je bio Tesla

Olga Ravasi, profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu

Olga Ravasi, profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu

  Olga Ravasi ima privilegiju da gleda dijasporu iz matice, i maticu iz dijaspore. Može da sagleda bolje nego drugi i mane i pomake. Ali Olga Ravasi,  profesor političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu i predstavnik  srpsko američke asocijacije koja se bavi odnosima dijaspore prema Srbiji i Republici Srpskoj, nema dobre vesti. Kada sabere i oduzme odnose matice i dijaspore, vidi da to nije baš bajno.

 – Odnosi matice i dijaspore  postoje, tu su u nekom generalnom smislu, ali su arbitrarni i, naravno, ne proizvode konkretne i obostrano zadovoljavajuće rezultate – kaže diplomatski Olga Ravasi.

olga ravasi u parku

O U političkom smislu su više loši nego dobri?

– Tema je dosta duboka i višeslojna, ali loši su iz prostog razloga što mi ne umemo da iskoristimo političku moć koju zaista posedujemo, koja nam može doneti odredjenu stratešku prednost, jer nam to, nažalost, nije državni prioritet. Razdor koji postoji, ne samo izmedju rasejanja i matice, vec i u užem političkom kontekstu, dovodi do zaključka da smo mi po nekada sami sebi najveći neprijatelji. Naša zajednička misija mora biti definicija strateškog cilja, vitalnog interesa, poimanja sopstvene države, nacije i identiteta. Ona mora imati kontinuitet, i mora biti deo državne i svake stranačke platforme.   

 O Šta mislite, zašto Srbiji nije u interesu da omogući dijaspori  da ima svoje predstavnike u Narodnoj skupštini?

– Srbiji je to u interesu, ali postoje legalne i ustavne prepreke koje zajednički moramo prevazići. Takodje, s obzirom na nepostojanost odredjenog sistema, kao i na stranačku i političku raspodelu moći, vizura za trenutni boravak na vlasti svih stranaka, pojedinaca i platformi je kratkotrajna i nema dugoročni plan i onaj pomenuti kontinuitet. Stranačke platforme skoro svih,  uopšte ne obuhvataju rasejanje. S obzirom da ću uskoro boraviti u Srbiji, verujem da ću imati priliku da ponovo razgovaram na ovu temu. Nakon proteklih izbora postoji inicijativa nekoliko strana za formiranjem novih stranaka. Konkretno, želim da iskoristim ovu priliku da ih pitam, koja od njih će u svoju platformu uvrstiti dijasporu?

dijaspora i matica

O Kako mislite da unapredite odnose matice i dijaspore?

– Jednostavan odgovor na to je, takodje, i postao uobičajen; razmenama i uticajem na političkom, ekonomskom, duhovnom, kulturnom, obrazovnom polju i dr. Sa svojim kolegama i saradnicima koji su u prošlosti razvili slične programe za neke države Latinske Amerike i Evrope, trenutno radim na programu koji ću konkretno ponuditi našoj vladi, jer ću uskoro ponovo boraviti u Srbiji, a po uzoru na delatnosti dijaspore nekih drugih ozbiljnih i uspešnih država u tom kontekstu, poput Izraela, Grčke, Japana, Kine, Irske, Italije, itd.
O Šta je u tim odnosima  najgore što ste primetili?

– Nekoliko stvari su tu problematične, a prednjače nepoverenje i nerazumevanje jedni drugih. Greške su bile obostrane, i one se delimično nastavljaju. Naša država, matica Srbija, mora naći i videti  svoj definisan interes! On mora, bez obzira na promenu vlade, stranačku pripadnost i političke prilike, imati svoj kontinuitet. Onog trenutka kada smo to apsolvirali, tada zajednički možemo pristupiti diskusiji koja bi pokrila saradnju, zaduženja, platforme, programe. Odnos mora imati jednu ozbiljnost, ali on zahteva i ozbiljne, nekompromitovane ljude, koji iznad svega vide zajednički i vitalni nacionalni interes.

O  Kako ste zamislili da bolje pozicionirate Srbiju u svetu?

– Trenutno smo svedoci jednog ozbiljnog geopolitičkog globalnog prevrata, koji odredjene centre moci, želeli oni to ili ne, suočava sa pojedinim greškama iz prošlosti. One se javno možda neće priznati, ali su same od sebe pokrenule nezaustavljivu lavinu, a mi tu turbulenciju moramo znati iskoristiti i ovaj put se efikasnije pozicionirati. Upravo u ovoj preraspodeli moramo delovati preventivno i definisati svoje strateške ciljeve, te nastupajuće promene dočekati spremni. Veliki deo toga je i ta diplomatija rasejanja. Lekcije iz istorije smo, nadam se, naučili, i sada je trenutak da zauzmemo odgovarajući stav, a i mesto koje nam je oduvek kroz istoriju pripadalo; mesto pravdoljubivog i slobodnog naroda. Naravno ovo se ne sme samo svesti na floskulu, već kao što sam već napomenula, moramo krenuti u zajedničku akciju i imati dovoljno sluha za predstojeće promene.

hrast

O  Zašto , po vama, naši ljudi neće da pokreću svoje biznise u Srbiji? Šta im najviše u Srbiji smeta?

– Iskreno, ovaj segment i nije moja ekspertiza, ali po onome što obično čujem, poslovna klima nije najpovoljnija jer nedostaje odredjena sigurnost. Politička i regionalna neizvesnost, česte promene, stranačka pripadnost, administracija, birokratija, i sl. kreiraju nepovoljne okolnosti. Istini na volju, postoje odredjene povlastice u birokratskom i administrativnom smislu koje je vlada primenila za naše ljude iz rasejanja, ali se čini da je takozvani ‘strani investitor’ više zastupljen i relevantan.     

O I do sada su mnogi naši ljudi u inostranstvu delovali politički i ekonomski  za dobrobit Srbije, ali nekih epohalnih rezultata nije bilo?

– Rezultata nije bilo iz više razloga, a prvi i osnovni je ona zajednička definicija strateških ciljeva i vitalnih interesa. Takodje, svi ti pokušaji su bili individualni, i u odredjenim slučajevima su sobom nosili želju za sopstvenom reklamom i afirmacijom, kao i naknadnom pojavom u Srbiji sa mentalitetom:” Vi nemate pojma, ja sam došao da vam objasnim”. To je ono nerazumevanje sa početka razgovora, i pomenute greške. Rasejanje pre svega mora biti partner i saradnik koji je tu da pomogne, a ne da je vidjen kao nesto što se nameće i što je remetilački faktor. Takodje su se, da li namerno ili slučajno, iz rasejanja promovisali ljudi bez kredibiliteta i nivoa, i ostavljali za sobom vrlo ružnu sliku o svima nama. Pametni su se sklonili i odrodili, jer im nije ponudjeno ništa ozbiljno, a u neozbiljnosti pristupa leži i isplivavanje neozbiljnih i samoimenovanih predstavnika.

čikago

O Bili ste skoro u Srbiji. Kako vam domovina izgleda?

– Da, bila sam u dva navrata u poslednjih godinu dana i odlazimo ponovo, ovaj put porodično i po prvi put sa decom, za nekoliko dana. Domovina je uvek to što jeste, najlepša na svetu, ona je ono što u čoveku diše. žila kucavica koja struji kroz njega bez obzira gde se nalazio. Eh, sada, sa neke kritičke strane, možemo se osvrnuti na sitnice, a to je da što više vreme prolazi, sve to tamo u odnosu na Ameriku izgleda malo manje, malo skučenije, ponekada sivo, sa okrnjenom fasadom, i tako… Ali, upravo je to ona čar koju ne poseduje nijedno mesto na svetu… To je moj Beograd, moja Srbija.

O Da li mislite da Srbija gubi svoj identitet, uklapajući se polako u 

opštu globalnu sliku u kojoj smo svi jedno, jedna država?

– Nisam pristalica globalizma u ideološkom kontekstu, ni kao Srpkinja ali ni kao naturalizovana Amerikanka, iako je, možda, u odredjenim ekonomskim smernicama izgledalo kao da on donosi prividne olakšice. Ali u kulturološkom i nacionalnom smislu je poguban po identitet. Ja, na primer, potičem iz porodice koja je obeležila kulturno nasledje tadašnje Jugoslavije, Srbije, a i evo sada i rasejanja. Većinu svog života sam i sama provela u umetničkom svetu, kao klasična balerina i pozorišna glumica, čime sam se bavila do sredine svojih tridesetih godina. Postoji toliko toga što nas identiteski definiše, i nas a i druge narode, i to se ni slučajno ne sme izgubiti i pretopiti u jednu monotonu, jednoličnu masu. Kada izgubimo sopstveni koren onda smo definitivno i izgubili sebe.

livada i konji

O Profesor ste političkih nauka na Okton koledžu u Čikagu. Da li studentima ponekad pričate o Srbiji?

– Često im pričam o Srbiji, u kontekstu spoljne politike i istorije. Čak sam pokrenula i inicijativu da se u redovne predmete uvrsti čas o americkoj spoljnoj politici na Balkanu devedesetih godina. Nažalost, moji drugi poslovi i putovanja me često odvlače od učionice i studenata, te sam u poslednje vreme bila prinudjena da časove prepustim drugima. Ali mi profesura zaista pričinjava zadovoljstvo. Naravno, verujem da pratite i šta se dešava na američkim univerzitetima u kontekstu političkog previranja i jedne vrste liberalno progresivne indoktrinacije studenata. Ja se uvek ne uklapam u programsku šemu te vrste, jer nisam ideološki zadojena. Nadam se da će se generalno u sistemu nešto bitno promeniti, jer obrazovni sistem ide vrlo ružnom stranputicom.

 O Da li postoji nešto po čemu se Srbi razlikuju od drugih naroda?

– Naravno… naša univerzalna osobina… Inat… što je i dobro i loše, zavisi u koju svrhu ga upotrebimo. Takodje, nismo naučili da jedni drugima ‘praštamo uspeh’, da se cenimo i nalazimo razumevanja jedni za druge.

O Da li postoji najlepše mesto na svetu, za vas? Koje je to mesto?

– Najlepše mesto na svetu je tamo gde je čovek srećan, gde su ljudi koje voli. Kada sam bila mala nisam nikada imala selo, baku ili dedu u selu. Deo osnovne škole sam živela i u Sarajevu, iako sam rodjena u Beogradu. Nakon svakog letnjeg raspusta, u školama se obično pisao pismeni rad na temu provoda na letnjem raspustu. Mnogi moji vršnjaci su opisivali selo, i miris cveća, livade, koze, kravice, miris svežeg mleka…Stalno sam roditelje pitala, “Zašto ja nemam selo?”. Najlepše mesto na svetu je baš to to srpsko selo iz mog detinjstva.

Dijana Dimitrovska

Interport

o Postali ste izaslanik i specijalni savetnik za Balkan i međunarodne odnose i bezbednost generalnog sekretara Interport polis.  Šta je zapravo Interport polis?

– Imenovana sam na poziciju specijalnog savetnika generalnog sekretara i direktor sam godisnje Nagradne ceremonije, od 2015, godine. Po protokolu i kriterijumu US Direktorata za nacionalnu bezbednost, takodje nosim i titulu visoko kvalifikovanog eksperta. InterPort Police ili International Airport and Seaport Police je internacionalna policijska carter organizacija, formirana 1969. godine, koja od terorističkog napada na kule bliznakinje u NY, 11. septembra 2001. evoluira u organizaciju čija je delatnost bazirana na saradnji sa zapadnim saveznicima u razmeni informacija, relevantne tehnologije, saznanja i programa kako bi zajednički saradjivali na suzbijanju terorizma i ozbiljnog transnacionalnog kriminala. Što je aktivnija globalna saradnja i razmena informacija i iskustava, to je i adekvatnije sprečavanje, razotkrivanje i prevencija terorističkih napada i kriminalnih aktivnosti.

Vidi još:

Akademik Dušan Teodorović o Srbiji, zemlji bez osmeha

Akademik Dušan Teodorović o Srbiji, zemlji bez osmeha

 Kažu da se sa distance sve bolje vidi, naše društvo posebno i Dušan Teodorović, akademik tehničkih nauka i profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, posmatra iz daljine Srbiju svaki put kada  kad ode u inostranstvo. Analizira,  vaga,  procenjuje, sagledava i zagledava ali – poslednjih godina slika je ista – mračna. Srbija je mračna.

– Bio sam nedavno nekoliko dana u Madridu – kaže akademik Teodorović .-  Na ulazu u muzeje su redovi. Sedeli smo supruga i ja, pili makijato, šetali i videli osmehe na licima ljudi. U Srbiji odavno nema osmeha. Posmatrano iz daljine, naša Srbija izgleda kao brod ludaka.
o  Bili ste u Americi jedno vreme. Šta vam se dopada u američkom društvo, a šta ne?
– Pristojan svet u Americi poštuje zakone i propise. Kada vozi automobile, kada čeka u redu u banci ili kada polaže ispite na fakultetu. Vozači ne trube bez razloga, niko ne parkira na mestima sa osobe sa posebnim potrebama, a studenti ne varaju na ispitima. Amerika često umesto pravnih normi u društvu ima moralne norme. Sramota je da idete preko reda u banci, sramota je da se pita za vezu, sramota je da dobijete diploma, a da niste učili.
o  Šta biste vi menjali u Srbiji i, zapravo, pravo je pitanje, kako biste vi menjali naše društvo? Odakle biste počeli?
– Srbija mora da napravi iskren otklon od politike ekstremnog srpskog nacionalizma čiji je glavni nosilac Vojislav Šešelj, politički otac Aleksandra Vučića. Operativno, društvo bih počeo da menjam od televizijskih programa. Kič rijaliti i drugi polupornografski program ne ne bi mogli da imaju nacionalne frekvencije. Finansitrao bih iz državnog budžeta veliki broj pozorišta za decu po gradovima Srbije. Obnavljao bih amaterske sportske aktivnosti za mlade, kulturno umetnička društva, filmske amaterske festivale, takmičenja recitatora. Srbija mora da se vrati kulturi. Veliki broj mladih, talentovanih ljudi poslao bih na školovanje van Srbije, sa obavezom da se vrate.
o  Da li ste razmišljali o tome zašto kod nas ljudi koji imaju kvalitete nemaju šansu da isplivaju na površinu? Da li je tako i u drugim državama?
– Ljudi koji imaju kvalitete, profesionalci u raznim oblastima, sa čvrstim moralnim stavovima, su trenutno u manjini u Srbiji. Biće ih još manje, ako se nastavi trend iseljavanja najsposobnijih. Srbija umire i tok mogu da preokrenu samo vrhunski profesionalci, moralno utemeljeni.

srpsko društvo je mračno i bez osmeha i sa strane izgleda kao brod ludaka

o Zašto se stiče utisak da smo kao društvo osuđeno na propast?
– Mi ćemo sigurno najstrašnije da propadnemo pod režimom Aleksandra Vučića i presvučenih radikala. Ljudi iz aktuelnog režima su nepošteni, imaju lažne diplome, upleteni su u operacije pranja novca, ne poštuju zakone, uništili su sve institucije, počev od Ustavnog suda. Uništava se moral, znanje, struka, kultura, obrazovni sistem.
o  Da li ste primetili nešto dobro u Srbiji? Bilo šta? Bilo gde?
– U Srbiji je trenutno najlepši osmeh male dece. To su jedini osmesi koje vidim. I baš zbog tih osmeha i njihove nevine nade da je svet koji ih čeka dobar i lep moramo da se borimo da približimo Srbiju nekim boljim društvima. U Srbiji je sjajno što još uvek deo tinejdžera odlazi na školska takmičenja iz matematike I fizike, ide na folklor…
o  Koja je, po vama, najgora ljudska osobina?
– Laž i nesikrenost. Vidite, na primer, šta su lažni patrioti i lažni ljudi učinili od Srbije za protekle tri decenije.
o  Da li mislite da je ljudska rasa, generalno, izgubila veru u vrline?
– Ne. Svakako da nije, bez obzira na mnoge užase savremenog sveta. U mnogim društvima, recimo u skandinavskim zemljama, vrline su itekako prisutne u društvu i vrednosni sistem je takav da budi optimizam ljudima. Vrlina je svakako i pogled unazad i priznanje sopstvenih grešaka i krivice.
o  Šta poštenje i čestitost mogu da donesu nekome danas?
– Pojedinci su pošteni i čestiti, ja mislim, zbog toga što su takvi. Tako su vaspitani, imaju čvrsta ubedjenja da ne sme da se ne govori istina, vara i krade. Ja mislim da poštenje donosi dobar unutrašnji osećaj i životno zadovoljstvo onima koju su pošteni.
o  Šta savetujete omladini: da ide iz Srbije ili da ostane?
– Iskreno rečeno, ne znam. To je ipak individualna odluka I ja nemam hrabrosti da dajem takve savete. Ipak čini mi se, da dok su na vlasti Vučić i drugi neprijatelji Srbije, mladi ljudi mogu da pronadju parčence sreće samo negde van Srbije. U nekoj novoj, drukčijoj Srbiji, koja bi mogla da probudi nadu, molio bih mlade da ne odlaze. I ne radi se tu samo o nadi. Merama Vlade Srbije bilo bi moguće zadržati deo mladih.
o Da li je verujete u pravdu? Da li verujete da svakoga ko se ogrešio stigne kazna?Za života?
– U načelu, da. U Srbiji, ne.

srpsko društvo osuđeno je na propast sa Aleksandrom Vučićem i drugim presvučenim radiklima

o  Šta je vaš smisao života?
– Ne znam. Možda da taj dar, koji se zove život i koji nam je dat, prihvatimo sa osmehom i zahvalnošću. I možda davanje sebe drugima. Deci, porodici, kolegama i prijateljima.
o  Šta biste voleli da iza vas ostane?
– Ja već imam tri unuke i tri unuka. Imam i veliki broj studenata kojima sam bio profesor I koji su učili od mene. Postoje i moje knjige koje se koriste u mnogim zemljama sveta. U pripremi je i prva zbirka pesama za decu. To ostaje.

o Šta nas kao društvo koči, zbog čega ne možemo da  napredujemo?
– Legitimno je postaviti pitanje zbog čega se ne ugledamo na Rumune i masovnim protestima ne zbacimo diktaturu čoveka kome je potrebna pomoć psihijatra. Nedostatak hrrabrosti pojedinaca i oportunizam su negativne karakteristike koje ostavljaju pečat u svakom segmentu društva u Srbiji.

Dijana Dimitrovska

Za druge intervjue

Biografija

 Dušan Teodorović  dopisni je član  u SANU  od 2009. a redovni od 2015. godine. Na Saobraćajnom fakultet diplomirao je  1973, magistrirao  1976. i doktorirao 1982.godine.Naučna oblast : Projektovanje transportnih mreža, rutiranje saobraćajnih sredstava, rutiranje saobraćajnih tokova, lokacijska analiza, računarska inteligencija u saobraćaju, (fazi sistemi, veštačke neuronske mreže, evoluciono računanje), inteligencija roja.
  Redovni je profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, (1993–);Virginia Polytechnic Institute and State University, redovni profesor  (2003–);
Visiting Scholar nа University of California at Berkeley (1986);
Visiting Associate Professor nа Technical University of Denmark (1987); Visiting Associate Professor на University of Delaware (1989–1990); Visiting Professor  na National Chiao Tung University (1994).

Dr  Tomislav  Terzin, genetičar kome je život čudo

Dr Tomislav Terzin, genetičar kome je život čudo

  Dr Tomislav Terzin izučava život ali ni danas ne šta je on zapravo. Život je – velika misterija. Toliko velika da ni biolozi, pored sve moderne tehnologije – ne znaju kako je nastao.

  Tomislav Terzin, profesor molekularne biologije i biologije razvića na univerzitetu Alerta u Kanadi, koji s vremena na vreme održi niz  zanimljivih predavanja u Srbiji, o životu uopšte, kaže da se ne zna šta je veća misterija – život ili smrt. Malo veća, ipak, za njega je – život.

 – Život je zaista čudo, i  za mene lično, rođenje deteta predstavlja čudo mnogo veće nego, na primer, postojanje  super inteligencije negde u kosmosu – navodi dr Terzin.-  Znamo da sva živa bića imaju 3 neophodne stvari da bi to bila: ćelije, DNK i metabolizam. Ali, to je samo popis. To još nije život. Možemo tom popisu dodati razmnožavanje, moć komunikacije, evoluiranje i još štošta, ali opet tu nedostaje najvažnija karika. Nedostaje – duh. Duh je ta misterija koja još ne može da se reši i koja  prahu od koga smo svi sastavljeni , udahnjuje život.

dr tomislav terzin

 o Koliko se zaista i u hemijskom smislu može reći da smo sastavljeni od praha?

  – Danas nauka zna da je čovek sastavljen od potpuno istih elemenata  kao što je zemaljski prah od koga je, kako kaže biblijski tekst napravljen Adam, kome je, zatim, udahnut duh. Taj prah u koji se posle života pretvaramo i naše telo za života, imaju sve elemente iz periodnog sistema. I dok živimo, i posle kada se pretvorimo u glinu – mi imamo sličan sastav.

Metamorfoze čoveka

o Koliko se čovek tokom života menja?

-Čovek doživljava za vreme svog života metamorfoze koje ga u biološkom smislu čine potpuno novim bićem.

  Niko od nas  nije isti kao  pre tri godine. Upravo toliko vremena je potrebno da se naša materija u mekim tkivima potpuno promeni. Sedam godina je potrebno da se atomi tetiva i kostiju zamene novim. Ja, na primer,  nisam isti čovek za koga se moja supruga udala pre deset godina. Promenio sam svaku ćeliju u organizmu. Jedino su ostale nepromenjene moždane ćelije, koje nemaju mogućnost deobe. Čovek rođenjem dobije oko sto milijardi ćelija  i to je sve što će ikada imati! Moždane ćelije traju koliko i čovek. Svakog sata čovek izgubi oko 500 moždanih ćelija. Doduše, pojedine komponente moždanih ćelija se obnavljaju, tako da u nekom smislu nijedan njihov deo nije stariji od mesec dana. Dakle, koliko god nam to izgledalo čudno, ali mi smo, na ćelijskom nivou uizuzetno mladi.

biologija

  o Prema tome, mi smo besmrtni?

– Biblija nam upravo to i  govori, da je čovek zapravo stvoren da živi večno. I kada znamo da se ćelije u našem organizmu neprekidno obnavljaju onda  to uopšte nije nelogično. Čovek se biološki neprekidno obnavlja. Može da bude večito mlad, ali nedostaje još nešto, što ne znamo šta je.

 o Biblijski ljudi su živeli nekoliko stotina godina?

-Da, a sam Adam 930 godina. On, uzgred, nje imao pupak, bio je rođen iz praha, dok smo svi mi povezani u jedno, baš kroz pupak.

oNe možermo ni u smrt da proniknemo?

  – Ne znamo šta je tačno život, a  ni šta je smrt. Definicija smrti se menja  uporedo kako se menja tehnologija. Pre sto godina i danas način na koji su lekari konstatovali smrt – potpuno je drugačija. Danas čovek može da živi sa veštačkim bubregom, srcem, plućima.

pauk

o Izgleda da nam ni život nije uopšte jasan?

–  Svaki segment života na Zemlji je izvanredno čudo. Mozak, recimo, to je jedini organ koji proučava sam sabe! Futuristi koji predviđaju razvoj nauke kažu da će 2050. godine  moći da prebace kompletnu informaciju iz nečijeg mozga na hard disk. Zamislite to?! Sve što se dešava u našem mozgu biće nam dostupno!

  – A zamislite sada, s druge strane, kakvu tehnologiju ima Bog.

Planeta insekata

o Tvorac je pored čoveka stvorio beskraj drugih živih bića?

-U svetu je naučno opisano i istraženo 900.000 vrsta insekata! To je 70 posto celokupnog  života na planeti. Ovom planetom, dakle, hoda, leti, gmiže  10 milijardi milijardi insekata! 

  Da li se može reći da je ovo planeta insekata?

– Na neki način da.   Insekti su fascinantna bića. Oni prolaze kroz metamorfozu. Larva je najpre crv, pa lutka, gusenica, pa leptir. Odrasli insekti su slagalica napravljena od nepovezanih delova, slično Frankeštajnu. Voćna mušica, na primer, čudo je nad čudima. Ona samu sebe  pretvori u čorbu a onda se  pojede!  Leptir, kojih na svetu ima 160.000 vrsta, takođe. On je spolja  ugravirano telo, kao egipatska mumija, a unutra je čorba. Ja to zovem materijalizovano proročanstvo.

vilinkonjic

 

o Da li imate osećaj da se cenzurišu naučne vesti?

– Cenzura informacija se u nauci najčešće ne dešava na nivou na kome se dešava u politici. Ja se bavim prirodnim ili egzaktnim naukama. Ako pod nauku svrstamo i društvene nauke, one su mnogo osetljivije na cenzuru pošto su direktno vezane za politiku i ekonomiju. Istoriju uvek pišu pobednici i, u tom smislu, veći deo istorije koju učimo je prošao raznorazne cenzure.

Sto se tiče prirodnih nauka, lično sam imao prilike da prisustvujem dogadjaju u kome je jedno naučno otkriće imalo, i još uvek ima, potencijal da izmeni svet. Odmah su se pojavili ljudi iz senke koji su na specijalnom sastanku iza zatvorenih vrata odlučivali da li će i pod kojim uslovima to novo otkriće moći da bude primenjeno. Naravno, neću iznositi detalje o kakvom se otkriću ili o kojoj ustanovi radi. Sem toga, mnoga otkrića ukazuju da je teorija evolucije zastareo i pogrešan koncept. Takva otkrića se veoma teško probiju do javnosti zbog materijalističkog naučnog establišmenta koji blokira informacije koje nisu u skladu sa ateizmom. Treći aspekt su otkrića koja mogu da ugroze farmaceutske korporacije koje žive od naših bolesti i lekova koje nam prepisuju da redovno gutamo itd.

Tajne nauke

o Da li postoji mogućnost da je zaista pronađen lek protiv raka, ili usporavanja propadanja ćelija, ili besplatno gorivo, a da takve vesti ne dopru do društva, već ih koristi mali broj privilegovanih?

– Nije tajna da su Nikoli Tesli zapalili laboratoriju da ne bismo mogli da koristimo besplatnu bežičnu struju direktno iz atmoshere ili zemljišta. Preventivna medicina ima dovoljno znanja da drastično smanji obolevanje od raka primenom različitih preventivnih mera. To se naravno ne sprovodi, niti se ustanove koje se bave takozvanom borbom protiv raka bave time, nego se bave sakupljanjem novca za takozvana istraživanja.

buba

O  Kada zamišljate vlastiti duh posle smrti, kuda ga vidite da odlazi, ako odlazi?

– Biblija kaže da se duh vraća Bogu na čuvanje do vremena fizičkog vaskrsenja. Kažem fizičkog jer,  nažalost, većina hrišćanskih denominacija uči narod filozofiju platonizma, a ne biblijsku istinu. Ideje starogrčkog filozofa Platona imale su snažan utisak na rane crkvene mislioce koji su pod njegovim uticajem kao i pod uticajem paganskih tradicija prihvatili nebiblijsko učenje o neuništivosti duše i njenom postojanju posle smrti u nematerijalnoj formi. Biblija jednostavno uči da je smrt proces koji je suprotan stvaranju. Čovek je stvoren od zemaljskog praha (materija-energija) i duha koji dolazi od Boga. Tek u jedinstvu materije i duha čovek postaje žva duša. Znači, po biblijskom učenju smo sada žive duše. Kada umremo, prah se vraća u prah, duh odlazi Bogu na čuvanje do vaskrsenja i strašnog suda, a živa duša je ukinuta u procesu suprotnom od nastanka života. Dakle, duh se vraća Bogu na privremeno čuvanje do materijalnog vaskrsenja i strašnog suda.

Plašt iz Torina

 o Mnogo je  stvari povezano u Bibliji i biologiji.Šta vas intrgira?

– Recimo, Plašt iz Torina o kome  je 40 naučnika napisalo knjige. Taj Plašt, koji je stigao iz Male Azije, ima autentičnost koja sa naučnog stanovišta možu da se potvrdi. Što se tiče botaničara, ima stvari koje su nesporne. Plašt u koji je Isus bio umotah i sahranjen, i koji je kasnije, nekim neobjašnjivim okolnostima ostavio trag njegovog tela i lika, Vatikan je dao naučnicima na analizu pre desetak godina.

Botaničari su pronačli u tkanju lana, za koji je ustanoivljeno da datira iz perioda Hristovog, da sadrži 28 vrsta polena biljaka koje postoje samo u Izraelu. Polen svake vrste cveća je specifičan za tu vrstu i podnedblju. U Izraelu su u to vreme umrli kićen cvećem. Kruna koju je imao na glavi bila je napravljena od jedne vrste čička. Plašt iz Torina je stvar koju su naučnici najviše istraživali. Tako je ustanovljeno da su tragovi krvi na Plaštu bili na mestu gde su bili zglobovi a ne na šakama, kako se smatra u religiji. Šake nisu mogle da nose težinu razapetog tela, već zglobovi, koji su mogli.Krvna grupa Isusa Hrista bila je AB, koja u sebi sadrži i nultu, što znači da je u sebi sadržao sve krvne krupe ljudi.

dr tomislav terzin

oNapisali ste knjigu o pčelama? I ona je čudo…

– Pčela nije slučajni produkt evolucije već pažljivo dizajnirana karika u globalnom mehanizmu koja zadivljuje naučnike. Pčela je jedino živo biće na planeti, pored čoveka, koje ima misaonu komunikaciju. Poznata je i pesma grbavih kitova koji je komponuju kada se razmnožavaju, ali to nije jezik u pravom smislu, kakvog ga imaju pčele. One, na primer, imaju izvidnicu koja traži medonosna polja, i kada ih nađe, vraća se u košnicu i zajednici od oko 50.000 članova prenosi informacije i upućuju ih da krenu tamo. To radi tako što ima poseban ples. One okrenu glave u pravcu gde su našle hranu, prave osmice i pokreću rep levo – desno. Svaki okret repa označava 35 metara.

Ukoliko je pčelu na putu do košnice zaneo vetar, ona odmah u svojoj glavi izračunava taj otklon ( zbir kvadrata nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad obe katete) i oduzima ga od puta. One donose odluke konsenzusom. Kada se roje, i krenu da traže novu kuću, nekoliko grupa izviđača pred celom zajednicom saopštava mesta koja su izabrali a onda  se 50.000 članova odlučuje. Kada cela zajednica krene da igra isti ples kao izviđači koji su informaciju doneli – predlog je prihvaćen jednoglasno.

Bumbari

 – I bumbari prave med, što je malo poznato. Ukusan je takođe. Njihova organizacija, međutim, nije tako besprekorna kao kod medonosnih pčela koje razmenjuju informacije i računaju, a nemaju mozak, već neke ganglije.

bumbari prave med

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Banka gena

Velja Abramović: Sve što niste znali o Nikoli Tesli

Velja Abramović: Sve što niste znali o Nikoli Tesli

Sve što niste znali o Nikoli Tesli – zna  Velimir Abramović. Ovaj srpski filozof, naučnik, metafizičar,  mislilac beskrajnih vidika decenijama je proučavao život našeg slavnog naučnika. Zahvaljujući predanosti i psovećenosti stekao  je laskavi epitet najboljeg poznavaoca života i rada Nikole Tesle.  O Tesli je čitao prvo iz knjiga:

– Onda sam shvatio da mnogo toga nedostaje, da je namerno skriveno. I to ne samo pravi parametri i tehnički podaci za otkrića i eksperimente, nego pre svega podaci o ličnom životu Teslinom, na primer, njegov glas, hod, gestikulacija. Naročito je važan glas jer je to vibratorna karakteristika bića, on najviše govori o pravoj prirodi nekog čoveka. Ta se vibracija ne može sakriti niti odglumiti, radi se o boji glasa, a to su takozvane kome: oscilacije atoma u molekulu, to je zvučna slika unutrašnje kvantne geometrije ličnosti.

Kada sam iscrpeo pisane i foto izvore, obratio sam se višoj (nadljudskoj) svesti Akaša hronike, jer je to naše kolektivno mentalno polje, “biblioteka svih činjenica čovečanskog uma”. Akaša hronika je informatičko polje planete Zemlje u kome su u svetlosnoj formi matematički zapisani svi dogadjaji večne sadašnjosti (prošli, savremeni i budući) i tu sam našao jasne odgovore na metaizička pitanja o Teslinoj misiji.

O  Zašto ne postoji  snimak Nikole Tesle?

– Zna se da je Tesla bar dva puta sniman profesionalnom tonskom filmskom kamerom (traka širine 35 mm, svetlosni tonski zapis). 1931. godine snimao ga je Slavko Vorkapić (osnivač Holivudske škole filmske montaže) i to tonski u trajanju od dva i po sata. 1935 snimali su ga za rodjendan, takodje profesionalnom tehnikom 3,5 sata u produkciji RCA (Radio Corporation of America), o njemu je izašla i reportaža sa snimanja u New York Times-u, ali su ti snimci, kao i mnogi drugi koji su napravljeni – brižljivo sklonjeni.

S obzirom da je za Teslu bio finansijski nadležan J.P.Morgan (umro 1913) i s obzirom da on nije imao svoj kapital, nego je bio direktor Rotšildovog kapitala u Americi, mislim da su svi ti tonski filmski snimci Tesle, kao i drugi, nemi – u ličnom arhivu porodice Rotšild u Engleskoj.

sve o tesli

O Zašto tako malo znamo o Tesli? Zato što se on nije eksponirao  ili zato što nam je to čime se bavio – nerazumljivo?

– Tesla je bio izuzetno eksponiran čovek svih svojih zemaljskih 86 godina, ali je radio kao što radi sama priroda, ne objašnjavajući nikome ništa. Nije imao učenike, nije je pisao naučne članke sa eksplikacijama, fusnotama i referencama, nije držao univerzitetska predavanja, nego je samo stvarao konkretne naučne modele, aparate koji su radili na principima kosmologije luminofroznog (tj.svetlosnog) etra – etarske fizike.

          O Tesli znamo tako malo, ne zato što je on bilo šta skrivao, nego zato što je nauka u njegovo vreme skrenula sa pravog puta spoznaje istine i pomoći ljudima na put vojne moći (kvantna mehanika – atomska bomba) i marketinga (Teorija relativnosti – obećanje fizičke besmrtnosti ukoliko se konstruiše raketa koja će ići brzinom svetlosti, čuveni Ajnštajnov “paradoks blizanaca”; fizičari znaju da je po istoj teoriji to nemoguće jer masa pri brzini svetlosti postaje beskonačna).

Materija i svest

sve o tesli

O  Da li ste sami otkrili neku od Teslinih tajni koje je podelio sa ljudima, poput one kako da čovek osvesti materiju, ili da spozna vezu između žive i nežive prirode?Ili…

– Jesam. U pitanju je moje shvatanje duhovne prirode Tesline matematike, jer kao što je poznato, on nam nije ostavio teoriju njegove moćne eksperimentalne tehnike.Hipoteza vremena kao večne sadašnjosti je moje otkriće osnove tesline tehnologije. Vreme je ključ i Tesline matematike i fizike. Evo zašto: sam je govorio da, ako hoćemo da spoznamo tajne kosmosa, onda treba samo da proučavamo vibracije i rezonanciju. Rezonantno shvaćene, vibracije su osnova fazne promene prostora u nultom vremenu. A sama rezonancija je tehnički naziv za sinhronicitet, to jest, drugim rečima: istovremenost je condition sine qua non, ilil nužan uslov bez koga se ne može postići fizička interakcija.

Večnost ili Konstantna Sadašnjost je jedino vreme Fizičke Realnosti, prošlost i budućnost su slike. Atomsko-molekulske strukture su uvek u sadašnjosti, a njihove slike nisu, jer je slika samo njima odgovarajući poredak fotona. Na sto možete staviti čašu, ali na sliku stola koju vidite – ne možete. Ljudi to ne razlikuju, ali jasno je da ja ne vidim pravi fizički sto, nego samo sliku tog stola. U tom smislu može se  fotografisati i budućnost kao i prošlost, ali budućnost ima veoma nisku rezoluciju, ne liči nam ni na šta poznato: budućnost je poredak makrosistema.

Tesla je isticao da je sva vasiona živa. To je potpuno tačno jer je svet sagradjen od vremena, a vreme ima svest.

se o tesli

O Da li znate zbog čega moderni naučnici nisu nastavili tamo gde je Tesla stao? ( Ili možda neko jeste?)

– To je jasno. Sledili su kvantnu mehaniku, čija teorija nije uradjena do kraja, statistička je i u osnovi netačna, jer u prirodi nema statistike, nema ni stohastike, ni verovatnoće, sve je apsolutno tačno i metafizičko – matematičko – fizički: dvosmerno jednoznačno, predvidljivo. Drugo je pitanje, zašto mi ne poznajemo prirodu dovoljno, ali je sigurno da svaki matematički pojam ima svoj čisti filozofski i fizički interpret, odnosno odgovara nekoj konkretnoj fizičkoj pojavi.

Savremeni kvantni mehaničari rade fuziju na slepo, jer nemaju ideju o osnovnoj opeci gradje materije, odnosno substancijalnu definiciju mase (Masa je…pa šta je? Za njih je masa ”Mera za inerciju fizičkog sistema”, a to nije pravi, nego nejasan opisni odgovor), nemaju ni hipotezu vremena primenljivu na sastav atoma, niti pravu primenljivu teoriju atomskog jezgra. Da ne idemo dalje.

S duge strane, relativisti izmišljaju eksperimente kao potvrdu Ajnštajnovih nedokazanih tvrdnji, bolje rečeno sanjarenja čoveka umetničke prirode koji se oženio matematičarkom Milevom Marić i jedva da je u životu ušao, a kamoli radio u nekoj laboratoriji.

Mnogi Teslijanci, uglavnom spiritualni inženjeri elektrotehnike i elektronike, na svih šest  kontinenata nastavljaju Teslin rad, ima ih na hiljade, pun ih je internet, samo ukucajte u Gugl “Free energy”., ali, koliko znam,  jedino ja radim ontologiju njegove matematike i fiziku vremena.Uskoro ću i eksperimentalno da potvrdim moja otkrića.

Moral u duhovnost

O Tesla je smatrao da su duhovnost i moralnost dva glavna stuba  neophodna za uspeh čovečanstva. Mi smo kao čovečanstvo sada, izgleda, sve dalje od te njegove ideje?

– Pojmove ezoterije, teologije i psihologije, prevodim u terminologiju duhovne fizike. Ono što je u teologiji duh, to je u fizici – svest, koja se ontološki objašnjava kao neprekidnost stalne sadašnjosti, odnosno fundamentalni zakon fizike: princip kontinuiteta. Ovaj princip konstituiše, obrazuje, stvara kontinuum vremena – fizičku večnost, večno “sada”. Kontinuitet kontinuuma je svest konstatne sadašnjosti. Vasiona je živo biće, jer beskonačno vreme od koga se sastoje konačni prostor i masa ima svest (ona je sama neprekidnost beskonačnog vremena).

          U etarskoj ili duhovnoj fizici razlikujem ljudski moral (dogovor “plemena” o običajima i ponašanju) i kosmičku etiku, kosmički moral koji je u suštini podudaran sa zakonima fizike. Zakoni  fizike su zakoni kosmološke etike. Drugim rečima, ti fizički zakoni kosmološkog morala su neumoljivi, moraju se poštovati.

          Tesla je ukazao na ostvarenje ideala: želeo da ljudsku etiku usaglasi sa kosmičkom, da je harmonizuje sa vasionom. Drugog puta opstanku čovečanstva – nema. Oni koji rade suprotno kosmičkim zakonima, biće na kraju dekomponovani bez obzira na količinu energije koju su uložili u kosmički neostvarive ciljeve. Gde su danas Džingis Kan, Hitler, Tito…? Ni traga nema od njihovih “večnih dela”. 

tesla i velja

O Da li verujete da je ubijen, kako neki nagađaju?

– Ha,ha…Ubijen je, naravno, ali ne od ljudske ruke. Ubili su ga fiziološki zakoni, koji su odgovorni za 100% prirodnih smrti živih bića. Izuzetak je samo jedna okeanska meduza koja nikad ne umire, sazri, da podmladak, onda se podmladi, opet da podmladak i neprestano tako, ima beskrajno obnovljiv životni ciklus.

Vrlo slično je i sa gušterom salamanderom, kome se, ako na primer, izgubi nogu, na tom rezu ćelije vrate u fetusno stanje i noga mu za 21 dan ponovo izraste.

O  Rekli ste da  je stric Donalda Trampa, fizičar Džon Tramp, profesor na MIT- u dobio sve iz Tesline sobe. Došla su dva vojna kamiona i sve odnela, zapisao je  Mirko Marković, general NKVD. Gde je to otišlo i da li se zna šta je odneseno?

– Uzeti su nacrti i podaci geofizičkih (zemljotresi – telegeodinamika), klimatskih (HAARP) i elektromagnetskih (“zrak smrti”, elektromagnetski top) istraživanja primenljivih u konstrukciji oružja.Takodje su odneti i radni modeli aparata, kojih je bila prepuna Teslina garderoba, po svedočenju Šarlote Mužar, poverljive sekretarice Teslinog nećaka Save Kosanovića. 

          Kopija tog materijala, koji je bio u vlasništvu američke vojske, kao i deo Teslinih aparata-modela, transportovan je vojnim avionom u oktobru 1944 godine preko Beograda u Rusiju. Nekoliko dana sanduci sa tim najvažnijim konkretnim delom Tesline zaostavštine čuvala je partizanska vojska u Pančevačkoj gimnaziji. O ovome sam razgovarao sa dva neposredna svedoka – učesnika obe operacije. Jedan je čuveni doktor Deki, koji je bio na straži u Pančevačkoj gimnaziji kada su Rusi preuzeli Tesline kovčege, a drugi je  profesor Nikola Radošević (Veljković po majci), koji je kao vojnik 1944 godine (ponovo naglašavam godinu) pratio Savu Kosanovića (konspirativno ime za KGB – “kolo”) zajedno sa Teslinim kovčezima,nap utu iz Amerike u Evropu.

Leteli su iz Nju Jorka transportnim avionom američke vojske i benzin natočili u Portugaliji, zaobilazeći Englesku. Kako je avion bio gotovo prazan, Radošević je u jednom trenutku počeo da šeta po trupu i najzad hteo da sedne na jedan od sanduka, ali ga je Kosanović sprečio, rečima: “Ne na taj, tu je Tesla!”  Kovčeg je bio specijalno obezbedjen i veliki, tako da je, po rečima Radoševića “sigurno da se nije radilo o urni, koja je mala”. 

Unutrašnji glas

prof.velja abramović

O Šta je za vas najfascinantnije kod Tesle?

          – To što je bezpogovorno i bez razmišljanja sledio svoj unutrašnji glas. Svako razmišljanje o tim kosmičkim zapovestima više svesti odvelo bi ga u grešku. Tihi kategorički imperstiv unutrašnjeg glasa uvek je u našu korist, ali ga tako retko poslušamo. Na primer, kada je 1876. Teslin profesor elektrotehnike, doktor Pešl posvetio čitavo predavanje Tesli da mu pred svim studentima dokaže da je asinhroni motor na naizmeničnu struju, bez komutatora – nemoguć., jer bi to bio perpetuum-mobile. Uveren da je to ipak moguće, Tesla je, slušajući svoj unutrašnji nalog, napustio studije, što je spolja izgledalo kao katastrofa, naročito njegovom ocu Milutinu.

On je poslednjom snagom početkom aprila 1876. godine posetio sina u Mariboru, video da živi od kocke na bilijaru, i prijavio ga policiji zbog čega je Nikola pod pratnjom deportovan u Smiljan. Krajem istog meseca Milutin je umro, a da mu zbog tog čina nepoverenja, duboko i da kažem – kosmički uvredjen sin Nikola, nije bio na sahrani. Nikola Tesla je imao svoj sopstveni duh, životni put i sudbinu koju otac Milutin nije mogao da razume. Sledio je svoju misiju. I tek šest godina kasnije, on je 1882. u šetnji budimpeštanskim parkom otkrio rotaciono magnetsko polje – princip rada motora bez četkica.

O Kakva je uloga Teslinog naslednika Save Kosanovića?

– Dvostruka. S jedne strane, kao politički karijerista on je izdao Teslu falsifikujući ujakovu pismenu podršku Titovoj “Narodnooslobodilčkoj borbi”. Ovu lažnu Teslinu izjavu pisali su zajedno Sava Kosanović, austrougarsko-američki mason, i tadašnji potpredsednik Amerike, Henri Volas, ruski mason i učenik ruskog mistika Nikolaja Reriha. Time je Kosanović Teslu zloupotrebio za svoju političku ambiciju, iskoristio ga kao politički most preko koga je prešao u Titovu komunističku vladu, i bio jedini minister kraljevske vlade koji se održao na funkciji i posle rata. S druge strane, preneo je Teslinu, i ako ne celu, zaostavštinu u Beograd i osnovao Muzej. U zaslugu mu treba upisati i to da, i ako je bio Titov ambasador u Americi četiri godine posle Drugog Svetskog rata, sve do svoje smrti 1956. godine, Sava Kosanović nije preneo urnu sa lažnim Teslinim pepelom. Toliko daleko nije hteo, ni mogao da ide.

prof. velja abramović

O  Da li Rusi znaju više o Teslinom radu?

          – Da. Oni najviše cene Teslu i najozbiljnije i najduže su ga istraživali. Cene ga više i od samih Amerikanaca od kojih je Tesla izumima napravio veliku naciju i državu, super-silu.Rusi su jedini potpuno svesni da je Tesla najača poluga svetske moći (savremena zamena za Isusa Hrista), jer je osnivač nove informatičko-tehnološke civilizacije i njene nove naučne duhovnosti.

          Tesla najgore stoji u Srbiji gde u Muzeju nema stalno zaposlen ni jedan jedini stručni kustos – elektroinženjer. Da čovek ne poveruje.

O  Da li verujete u pravdu? Da svakoga ko nešto loše uradi, ipak ,stigne kazna?

– U Duhovnoj fizici za koju se zalažem, dobro je harmonija, zlo je disharmonija. Ako sebičnim dejstvom na spoljni svet proizvodim disharmoniju ona mi se (zbog povratne sprege unutrašnje-spoljašnje-unutrašnje) direktno ili indirektno vraća, mora vratiti. To je fizički zakon kosmološkog morala o kome sam ranije govorio. Tačnije, to je fizički zakon rezonancije. Ako lošom namerom i mislima unutar proizvodim zlo, rezoniraću sa spoljašnjim zlom i ono će mi se i vratiti. Ako u sebi gajim mir, harmoniju, odnosno dobrotu, pobudiću isto to i u spoljnom svetu – izazvaću rezonancu harmonije i dobrote i to će biti moje okruženje.

hrast

                                                                            

O Kao filozof,recite nam, zbog čega smo toliko moralno i duhovno nisko pali?

– Vrednosna procena tekućeg perioda sadašnjosti zavisi od tačke gledišta.Ovo je doba velikog preokreta.  Naizgled je sve isto kao nulte godine kad se pojavio Hristos. I dalje postoje samo četiri vrste karaktera: flegmatični, kolerični, sangvinični i melanholični i samo četiri osnovne emocije – strah, mržnja, bes, ljubav. Zaista nam izgleda da se čovek ne menja, medjutim, nije tako. Kosmolško-tehnološka svest menja duševnu strukturu današnjeg čoveka, može da aktivivira “genetski otpad”, može da stvori bića sa više od dva lanca DNK. U periodu smo smene oblika religioznosti, sve stare religije, zasnovane uglavnom na bajkama, gube moć i odlaze u istoriju, postajući samo uspomene raznih naroda na epohu njihove mitološke kulture, dok na očigled zbunjenih sociologa – informacione tehnologije i nova Teslijanska naučna duhovnost objedinjuje današnje čovečanstvo u planetarno društvo.

Živimo početak novog doba, pa nam izgleda da je “sve propalo i sve pogrešno”.

Služba

O  Zašto ne  mogu da se gledaju materijali u Teslinom muzeju u Beogradu?  Ko drži muzej?

– Engleska zagranična obaveštajna služba postavlja direktore muzeja. Od 1956, kada je Muzej otvoren – do danas i sprečava pristup Teslinom naučnom arhivu, čiji je najvažniji deo kasna dokumentacija (oko 38.000 stranica nastalih od 1905 -1943). Taj arhiv menja, da ne kažem ukida celokupnu današnju fiziku i postavlja novu paradigmu nauke. Unapredjenu etarsku tehnologiju koja fokusira prirodu samih fizičkih zakona, i zbog toga je – duhovna, jer su sami fizički zakoni ekstrasenzorni, vančulni. 

Hoking o Tesli

Tesla je bio iskren prijatelj i jako blizak sa tri najveća engleska naučnika toga doba: Lordom Kelvinom, Oliverom Lodžom i posebno – Vilijamom Kruksom. Pre dvadeset i pet godina, moja prijatejica iz Vašingtona uspela je da na jednom simpozijumu dodje do Hokinga i puna nade postavi mu pitanje: “Šta mislite o Tesli ?” Hoking je razumeo i doslovno joj odgovorio: “Nikada nisam čuo za tog naučnika”.

Dugo sam razmišljao zašto se Englezi prema Tesli “prave Englezi”, ponašaju se kao da ne postoji, ili bar kao da je beznačajan. I onda sam shvatio: jedini pravi razlog za to upadljivo ignorisanje jeste što je naš Nikola Tesla veliki, preveliki…a nije Englez. Čista britanska uobraženost, zaostala iz doba viktorijanskog kolonijalizma.

Tesline ljubavi

O  Da li je Teslina bestelesna ljubav  mit ili istina? Zašto nije želeo da ima decu? Zašto se odrekao telesne ljubavi a veličao je ljubav?

– Treba razlikovati dve vrste ljubavi: telesnu – Eros i Duhovnu –Agape. Kao mlad, Tesla je probao telesnu ljubav sa prostitutkama u Gracu, sa Mimi i Fifi, o čemu u Mariboru postoje i sudski zapisi iz 1876, ali kako je vreme odmicalo, sve ga je više obuzimala strast za otkrićima dubokih zakona prirode. A  od duhovne spoznaje kosmičkih tajni, nema jačeg orgazma. Telesni orgazam je samo bleda senka tog doživljaja.Što se celibata tiče, Tesla nije bio u neženstvu. Brakovi se na Nebu sklapaju i tu se jedino  održvaju celog života, a često i posle toga. Bio je društveni intelektualni prijatelj sa mnogim istaknutim ženama jake anime, to jest visoko razvijenog ženskog principa, glumicom Sarom Bernar, operskim pevačicama Zinkom Kunc i Milkom Trninom (s kojom ima fotografiju u automobilu), ali je za četrdeset godina, tako reći svake nedelje bio Agape gost spiritualne ljubavi Katarine Džonson.   

Teslina deca

Tesla nije imao obične genetske pojedinačne dece, ali nam je doneo novu civilizaciju, oplodivši svojim Duhom – celo čovečanstvo. Svi mladi sveta danas za kompjuterom i na mobilnom telefonu su Teslina deca.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Inženjer koji je konstruisao ubicu bakterija