Danijela Sremac, svestrana Srpkinja s američkim državljanstvom

Danijela Sremac, svestrana Srpkinja s američkim državljanstvom

 Završila je filozofiju i političke nauke, studirala je klavir i falutu, svira gitaru, autorka je dve knjige, snimila je CD sa pesmama Balkana i film o Srbiji, igra tenis, slika i izlaže svoja ulja na platnu. Mnogi bi se i od pukog nabrajanja zamorili, a Danijela  Sremac svakog dana širi svoj spisak interesovanja.  Ide napred, uči nove stvari. U sve to, bila je i kandidat za predsednika Srbije.  Zanimljiva i svestrana Danijela Sremac, baš kao i njen renesansni idol.

 – Leonardo da Vinči je osoba koju sam najviše cenila  još kao dete  – kaže Danijela Sremac u intervjuuu koji smo vodile 20017. godine. –  Kasnije još i više jer sam poštovala svestranost u njemu i renesansne ideale. Moji roditelji su me uvek podržavali u tome da se bavim svim kreativnim aktivnostima koje želim da ispunim, i zato sam se bavila raznim studijama.  

danijela sreac

 O Zašto bi rođena Beograđanka koja od malena živi u Americi želela da postane  predsednica Srbije?

– Zato što želim da predstavim Srbiju u svetu na jedan sasvim nov način, da koristim moje razumevanje Vašingtona i Amerike uopšte, da efektivnije guramo interese srpskog naroda, i zato što znam da se  sa formulom koja se stalno vrti na vrhu Srbije i sa kojom stalno dobijate iste rezultate, neće  ništa promeniti dok ne ubacimo novi faktor, a taj faktor je dijaspora. Dijaspora mora da glasa, 5 miliona ljudi unese 5 milardi dolara godišnje, dijaspora mora da udje u parlament i da prenese svoja znanja u svim oblastima jer ti ljudi rade i žive u organizovanim državama i mogu da modernizuju i  pomognu Srbiji.

O Koje su tri suštinske stvari koje biste menjali u Srbiji?

– Prvo i najbitnije, da se stvori sistem u kome će  zaposleni biti plaćeni onoliko koliko zaslužuju i da firme napreduju,  na osnovu  svojih sposobnosti i proizvoda. Drugo, transparentnost je neophodna za bilo koji napredak u budućnosti.  Mora da se sve modernizuje i postane elektronski, da se tačno mogu proveriti svi podaci. I treće, da se stvore uslovi kako bi se “vratila naša pamet” iz inostranstva. Drugim rečima, svi oni koji su otišli ili da studiraju ili da rade u inostranstvu. Vratiće se tako što će se stvoriti ambijent poput ekonomskih zona i što će se reformisati ekonomski sistem Srbije. Tako će se oni vratiti u svoju otadžbinu jer će u noj moći da nađu posao.

o Da li znate kako se iskorenjuje  korupcija?

– Najefektivniji način jeste da se primene metode drugih zemalja koje su uspešno savladale korupciju – kao, na primer, Singapur.  Kada se uvede transparentnost i postavi dobar administrativni sistem, to će samo po sebi da iskoreni korupciju. Ovaj sadašnji sistem koji je, između ostalog, opterećen u regulativnom smislu sa previše dozvola i nepotrebnih procedura koje uzimaju previše vremena, bukvalno je plodno okruženje za korupciju jer dozvoljava birokratama da vas ucenjuju na svakom nivou,  kako bi vas, navodno, stavili preko reda i „ završili vam posao”. 

danijela sremac beograd

O Kako Danijela Sremac zamišlja podigne standard?

– Planiramo da osnujemo nekoliko specijalnih ekonomskih zona, sa novim zakonskim  okvirom koje pruža fantastičan ambijent za ulagače i preduzetnike.  Ove zone bi predstavljale konkurentno tržište gde bi kompanije naperdovale isključivo na bazi svojih dobrih ideja, a s time bi napredovali i svi radnici, jer kada postoji prava konkurencija, kompanije se takmiče da pridobiju najbolje ljude da rade za njih.   

O Decenijama se u Srbiji politika koristi za lično materijalno napredovanje. U kojoj meri je tako i u Americi?

– U Americi je drugačije.  Političarima nije data mogućost da koriste državu da bi se lično obogatili na bilo koji način jer postoji zaista transparentni pravni sistem kakav bi želela da primenimo i u Srbiji. Američki političari koji postanu poznati putem javnog posla počnu tek ozbiljno da zaradjuju kada završe svoje mandate jer tada uglavnom drže  vrlo dobro plaćene govore. Ili otvore firme za lobiranje kako bi svoje iskustvo u Vašingtonu preneli klijentima.

 
O Da li se neopravdano predstavljamo kao veliki  narod?

-Ne, jer smatram da srpski narod jeste veliki narod.  Vrlo poštujemo porodicu i prijatelje, imamo fantartičnu kulturu igre i muzike, imamo divnu tradiciju sporta u kojem je Srbija dosta jaka, narod je vrlo duhovit, jakog karaktera,  voli život, a imamo i vrlo lepu državu sa predivnim pejzažima, istorijskim kulama i gradovima koji su živi i dinamični. Sve to o našem narodu dugo godina promovišem kroz knjige, novi muzički CD, snimke i druge multimedijske prikaze.

beograd

O Da li vaši prijatelji Amerikanci znaju gde je Srbija i šta znaju o Srbiji, uopšte?

– Nadam se da znaju mnogo više kada pročitaju moje knjige, ali jeste istina da većina Amerikanaca ne zna za Srbiju. Amerika je ogromna država i po školama se retko uči o detaljima evropske istorije.  Recimo, sećam  se jedne devojčice u komšiluku koja mi je rekla da je poreklom iz Poljske ali ne zna tačno gde se Poljska nalazi. Ovo nije neko namerno američko nepoštovanje drugih naroda, nego je to zbog toga što je sama Amerika ogromna. Budući tako velika zemlja sigurno je da ima dosta stvari koje ni ljudi u Srbiji ne znaju. Ne može se razumeti Amerika preko Holivuda i filmova.  Može se razumeti jedino kada u njoj živite i  to dugo godina. Ameriku moraš da osetiš.

O Šta vi znate o Srbiji? Koje su prve asocijacije na Srbiju kada vas to pitam?

– Srbija је jedinstveno mesto gde od momenta kada sletim na aerodrom i dotaknem tlo, osećam se da sam dotakla moju zemlju, moj dom. Biti u Srbiji, hodati ulicama Beograda gde sam rođena, pokrene u meni ona najosnovnija, duboka osećanja da se nalazim upravo tu gde pripadam.

 O  Mnogo se kritikuje američko školstvo koje je, kažu, za ispod prosečne djake. Navodi se da je to školstvo koje iznedri nuklearnog fizičara koji ne zna za Dostojevskog, Bodlera, Kloda Monea, na primer?

– Amerikanci definitivno imaju specifični pristup školovanju, a to ne obuhvata jedno šire razumevanje sveta, što lično smatram da omogućava da se stvori svestrana  i razumna osoba.  Međutim, moram da kažem da američki sistem školovanja ima druge prednosti. Jedna od dobrih stvari je ta što deca  izuzetno dobro nauče još od malih nogu efektivni, direktni i konstruktivni način kominikacije, pisanje i govor koji je logičan, koji se drži  suštine u priči bez šetanja iz jedne teme u drugu a time i gubljenje smisla celog argumenta. Druga stvar, ne postoji nikakva strepnja od studenata prema profesoru.   Studenti mogu  slobodno da postavljaju pitanja, profesori da  nagrade znanje i dobro formirane argumente koji možda čak odstupaju od predavanja. To je širina.

beograd

o Šta po vama znači biti moderan. Istetovirati telo, imati frizuru u trendu, juriti za karijerom i novcem…?Ili…?

– Pošto sam odrasla u Americi gde se uglavnom ne potencira moda, niti koji brend patika neko nosi, niti da li je neko obukao dizajnersku haljinu ili ne, već vlada jedno skormnije opuštenije oblačenje, definitivno bih rekla da je ono što odrazi savremenost u osobi  razumevanje sveta, a to se ne vidi po nečijem spoljnom izgledu.  Znači, može neka da bude  obrazovana osoba, muško ili žensko, može da obuče najskuplju garderobu ali se vidi kada progovori  ko je. Vidi se da ne zna mnogo o svetu, i da ta osoba izgovara masu nepovezanih i nelogičnih ubedjenja na bazi nekih teorija zavera, to pokazuje da ta osoba živi u nekom 13.  veku i definitivno vidi se da ta osoba nije moderna.

O Zašto ljudi u celom svetu, stiče se utisak, tako halapljivo žele novac i karijeru?

– Zavisi od osobe. Nisu svi takvi.  Lično sam zahvalna što sam rasla u porodici koja nije potencirala novac nego sam odgajena u duhu vrednosti da se treba ispuniti svaki momenat u nekom stvaranju, u ličnom unapredjenju u raznim oblastima.  Ljudi koji ne shvate da materijalne stvari ne mogu da ispune osobu kao što može da ih ispuni stvaranje kreativnih i korisnih stvari koje mogu pomoći čovečanstvu, jednostavno propuste smisao života.   

O Kojim vrednostima današnji čovek treba da teži?

– Najbitnije vrednosti su ljubav prema familiji, ljubav prema prijateljima, a takodje ljubav prema sebi, što znači da ljubavlju treba ispuniti sav svoj potencijal svakog dana.  Treba uložiti sto posto sebe u posao koji radite, u usavršavanju sebe i u sticanju znanja koji vas unapređuje. Te vrednosti se ne mogu meriti u novcu nego su same po sebi dragocene.

Kalemegdan
Kalemegdan

O Da li ste razmišljali, da li čovek može da pomiri novac i etiku?

– Mislim da novac i etika ne moraju da budu na suprotnie strane. Naprotiv, u svetu gde je dobro organizovan sistem, zdrava ekonomija, i gde ljudi rade svoj posao  za koji su adekvatno plaćeni, novac je sasvim prirodan rezultat pošteno uloženog truda, a  time je i etički prihvatljiv.

O Danijela Sremac sigurna ima san?

 – Moj san je da  moja predivna zemlja postane  mesto u kome svi žele da žive, jer je lepa, uređena i bogata. Da postane srećna zemlja.

Selo

– Sela širom Evrope imaju vrlo slične problem, a to je, kako da mlađe generacije budu  sve više školovane, da  imaju motivaciju da odu i nađu posao van sela. Međutim, ne može se samo pričati ljudima da se vrate u selo nego im treba omogućiti da se vrate u selo gde će moći da žive od svoga rada.  Ove ekonomske zone koje želimo da otvorimo bi se upravo nalazile van grada i mogle bi zaposliti priličan broj mladih ljudi koji žele da žive na selu i koji imaju posao sa visokim obrazovanjem u  toj zoni. Takođe, postoje grantovi koji nisu do sada iskorišćeni, a koji bi mogli da se primene da pomognu novim poljuprivrednicima da osnuju svoj biznis – kaže Danijela Sremac.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Tamara Kusovac, slikarka

Tamara Kusovac, jednom će opet zavladati dobro

Tamara Kusovac, jednom će opet zavladati dobro

 

 Tamara Kusovac veruje u dobro. Kada god i kako god, Jednom će se dogoditi taj civilizacijski preokret. Ako je bilo Velikog praska biće i Velikog dobra. Istina, razmišlja Tamara Kusovac, velike nesreće u našem svetu dokazuju da je trenutno zlo jače od dobrog, ali ona čeka trenutak pobede. Vreme provodi u svetu – platna.

     U čistom svetu koji živi na platnima Tamare Kusovac nema novca, nema ljubomore, nema sujete, komšijske mržnje i ostalih zapetljancija u koje odrasli upadaju. Tu  nema zrnca tuge, licemerstva ili teskobe. To je carstvo radosti i smeha.  Smeha iznad svega. Iza tog čistog i zvonkog  smeha  poput magle, pojavljuje se  Tamara koju pitamo, da  li može da zamisli sebe i svoj život bez osećajnosti?

tamara kusovac

– Nikako! – gotovo u vrisku odgovara Tamara Kusovac .- Život bi bio mračan i prazan i uopšte ne bi bio život. Najdragocenija stvar u njemu jesu baš emocije. Sve ostalo je nameštaj, pokućstvo. Bez emocija na planeti ne bi uopšte bio moguć život. Jednako kao i bez Sunca, vazduha ili vode!

 o Šta mislite o ljudima koji nemaju osećajnost: da li su oni na gubitku ili na dobitku?

-Ne mislim da je moguće da postoje ljudi koji nemaju uopšte osećajnosti. Mislim da je to nemoguće. Mislim da svaki čovek na planeti ima emocija, ali su neke zaturene, druge  prikrivene,treće, opet,  potisnute. Životne okolnosti su različite, i u zavisnosti od njih se ta emocionalnost prikazuje. Što je emotivnost veća, to je osoba koja je emituje zadovoljnija i time, naravno, dobija. Što je emotivnost  manja, ta osoba je nezadovoljnija i naravno da može biti samo na gubitku. Mi, na primer, koji imamo privilegiju da nam posao bude pretakanje emocija u umetnost, na neki način jesmo privilegovani.  Ali, s druge strane, osećajnost je, takođe, i neka  vrsta opterećenja jer vas izvodi pred mnoga iskušenja i onda kada vi to ne želite, ili kada niste, jednostavno, spremni da se sa tim iskušenjima suočite. Zato sa izrazitim emocijama nije uvek lako živeti.

o Dakle, smatrate, nemoguće je da postoji ljudsko biće bez emocija?

– Da, ja tako mislim. Upoznala sam osobe sa negativnim emocijama, ali i to su neke emocije, nažalost, mogu da budu vrlo destruktivne, teške, opasne, ali su emocije.

tamarine sove


O A da li od  previše emocija stvarno može da se strada ( da se razboli, izgori, pregori…)?

– Prejaka senzibilnost je obaveza, teret i neka vrsta zaveštanje. Vrlo često opterećuje onoga ko je nosi i ako on nema  mehanizam, ili ne ume da je nosi, onda se ta senzibilnost  okrene  protiv njega. Jednostavno rečeno,onda ga je nadrljao. Važno je umeti zaštiti svoje emocije, kanalisati ih na pozitivan način i pretvoriti ih u pokretačku snagu, ali i zaštititi se od onih koji su spremni da manipulišu osobama sa čistim emocijama. Tu je zagonetka.

O  Da li slikar, konkretno, može da pravi sjajne slike, a da nema emocija?

–  Ne. To je prosto nemoguće. Ono što slikar vidi, to prenosi na platno. A to što je video teralo ga je da  razmišlja, a čim je razmišljao – uneo je emocije! Emocije su u stvari inspiracija. Misao o boji, o obliku, o osećanju. Kada su u pitanju dekorativni predmeti, onda mislim da može. Ali kod slika, ne, to nije moguće.

O Da  li se, kad smo kod toga, umetnost na neki način, mistifikuje pričom o inspiraciji?

– Inspiracija jeste podignuta na pijedestal koji možda i ne zaslužuje, jer pravih rezultata bez velikog truda i rada nema. Umetnik koji je u stalnom kreativnom procesu uvek i ima inspiraciju. Ona se ne čeka, ona se inicira kada se radi, i to smo više puta kroz istoriju čuli i od većih majstora.

tamara kusovac

O Šta je za vas dobra slika? I koja je poslednja dobra slika koju ste videli?

-Ja sam esteta i za mene dobra slika mora da bude skladna i harmonična, bez obzira da li meni tema kojom se neki kolega bavi odgovara ili ne. Postoje zakonitosti unutar slike koje treba svaki umetnik da poštuje. A onda, kada se sve to sklopi, ako ta slika izazove u meni  toliko pominjane emocije, onda je to dobra slika. Poslednja dobra slika koju sam videla je apstrakcija naše slikarke i istoričarke umetnosti Ivane Martić. Fantastično. Dotakla me.

O Ne treba generalizovati, ali, ipak, ko danas uspeva u slikarstvu? Kreativci, znalci ili oni s dobrim vezama, s parama…?

-Ne treba biti isključiv. Mnogo je talenata koji se nikada nisu razvili, ali isto tako mnogo je i  onih koji su se razvili i koji su zbog hermoetičnosti i ignorantskog stava prema savremenim oblicima medija i komunikacije umetnika ostali u “četiri zida” . Sve se menja, pa i posao umetnika, da bi slika doprla do pravih poštovalaca umetnosti morate mnogo da radite, posao se ne završava poslednjim potezom kičicom.

O   Da li prosečan slikar u Srbiji od prodaja slika  može da živi?

–Nema prosečnog umetnika, ili si umetnik ili ne.  Ja  živim od umetnosti, ali je to izuzetno teško, jer moje slike zahtevaju, pored mog rada i duhovnog ulaganja, i veliko materijalne izdatke, a u našoj zemlji  se umetnost i nauka ne vrednuju kako bi trebalo.

sove

O Sova nas posmatra sa vaših slika, a šta vi posmatrate u prirodi? Da li ste nešto naučili od prirode, ili od koga ste najviše naučili?

-Sova je moj zaštitini zank jer me ta ptica fascinira zbog svojih neobičnih sposobnosti da vidi u mraku. Prirodu obožavam i ona je deo moga života, iz nje crpim lepotu, a o lepoti i umetnosti najviše sam naučila od mog oca Dejana Kusovca, koji je takođe slikar. Bio je po profesiji pravnik ali je celog života slikao.

O Šta je najteže naučiti u životu?

-Ništa nije teško ako shvatite šta  je cilj ili svrha nekog saznanja ili spoznaje. Da bi se nešto učilo u životu, a tu ne mislim na zanate, nego na ljubav, prijateljstvo, milosrdje, humanost i sve ostale divne ljudske osobine, neophodna je ona filozofska širina. Kada to imate, a mislim da se čovek sa tom širinom rađa, onda možete da se upustiti u najčudnija istraživanja i putovanja u svom unutrašnjem životu. Mislim da je najteže naučiti kako koristiti slobodu. Mnogo je ljudi koji se diče slobodom, a kada biste im dali slobodu oni ne bi znali šta bi s njom! Sloboda, to je najveličanstvenije osećanje koje čovek može da dobije rodjenjem ili da nauči vremenom da je voli. Bez osećanja slobode, ja ne bih mogla da dišem.

 O Da li je danas u slikarstvu teško biti jedinstven, originalan, prepoznatljiv?

-Nije, zato što  ne postoje dva ista poteza četkicom, kao što ne postoje dva ista otiska prsta ili dva ista potpisa. Tako je i sa slikarstvom. Kad stanem pred sliku i počnem da stvaram moj cilj nije da budem originalna već da dam sve od sebe da slika bude lepa! I da se meni dopada. Ako se meni dopada, ja sam  unela u nju emocije i time dala šansu da se i drugima dopadne.

tamara

O  Šta je jače, dobro ili zlo? Iz iskustva, posrednog, ili neposrednog, šta keže Tamara Kusovac, ko pobedi na kraju?

-Nažalost, loša energija i zlo su vrlo često jači od dobroga – za to nalazimo potvrdu i u svakodnevnom životu. Pogledajte, tu i toliku  ljudsku patnju na planeti u 21. veku. Strašna je. A ja, sam, ipak, optimista s rezervom – verujem u pobedu dobrog, bar na makroplanu, u našim malim životima, svako od nas treba da nastoji da da sve od sebe da njegovo okruženje bude bolje, svako treba da radi na sebi da bude bolji. Samo tako možemo učiniti da jednom, u dalekoj budućnosti, u dramtičnom i konačnom sukobu dobra i zla, konačno, trijumfuje dobro. Sa našim malim, dobrim životima, dobro može pobediti zlo.

                       

 Božuri

 Kada bih imala baštu ona bi bila sva u božurima. Božur je raskošan mitski cvet gordog držanja i  crvene boje života i radosti. Božur je donet u Evropu sa dalekog istoka, u 12. veku, a botaničari tvrde da su ga donele rimske legijem. Legenda kaže da božur nigde nije tako jarko crven, kao onaj koji cveta na Kosovu. Po srpskom predanju posle bitke na Kosovu polju 28. juna 1389. godine počeli su da niču crveni kosovski božuri, koji su dobili vatrenocrvenu boju od krvlju natopljene zemlje kosovskih junaka i raširili se po celoj Srbiji- kaže Tamara Kusovac.  

    Dijana Dimitrovska

Vidi još: Kad priroda i slikar budu jedno