Petar Božović, legenda sa štapom i mističnim šeširom

Petar Božović, legenda sa štapom i mističnim šeširom

Petar Božović,  živa je legenda sa štapom i mističnim šeširom u koji staje sve što glumac ima. Odatle izvlači i Dobričin prsten, i Nušićevu nagradu za životnu delo, i  Zlatni pečat, i  nagradu ‘Pavle Vuisić’, statuetu Ćuran i niz većih i manjih priznanja. I najnoviju ulogu u kojoj ne izgovara tekst-što sanja svaki glumac. I dve diskushernije, i  dva nova kolena, i bajpas, i bol u ramenu. I ljuta i blaža pića. I razne zgode i nezgode u deset knjiga da stanu. I sećanje na prvu suprugu, preminulu glumicu Marinu Koljubajevu sa kojom ima sina. I unuku Anđeliju. I nežnost za svoju drugu suprugu Snežanu. Sve je u tom mističnom šeširu koji stavlja i odlaže u nekom samo njemu znanom ritmu.

U tom šeširu koji nije uvek isti, ima mnogo zdravog humora kojim Petar Božović “oblači” svoj svet.

-Bez humora samo skreneš. Odlepiš –kaže u razgovoru za portal oblakbeli.com.- Humor je najviša inteligencija. Njime sve kažeš. I kritiku i pohvalu. Možeš i da ubiješ i da u nebo uzneseš.

O Da li ima neke cake u tako dugom i kvalitetnom trajanju?

-Nema cake. Caka ne postoji u nečemu što dugo traje.  Cake su za folirante. Za  današnje vreme  u kome  ne radiš a imaš. Tu se uspeva pomoću caka. Malo ovo, malo ono i hop, direktor si, šef, čudo!

 Trajati u glumi je prosto ljubav, voliš nešto, imaš talenta i radiš, uporno radiš.

petar božović

O Da li je talenta obavezan za dugo trajanje?

–  Talenat je jedna vrsta  dara od Boga koji te tera da služiš narodu. Svako ko ima talenta na neki način služi ljudima.

O Šta znači ta „ zlatna sredina“ za koju nas toliko savetuju?

– Ima onih ljudi koji prođu kroz život i ništa ih ne dotakne. Kao dete sam slušao da žene, vraćajući se sa sahrane, klimaju glavom i govore:  Bože, što li su mu život davao. Nisam tada razumeo šta to znači. Sada razumem. Taj neko ne padne, ne ustane, ne odere kolena,  ne ispeče se, ne bude ranjen, povređen, niti je  digao glas, niti je plakao, nit se smejao …ništa! Uzaludno rođen!

O Da li se čovek vremenom postane pametniji?

-Ta vrsta opamećivanja postoji ali bih ga više nazvao gorkim iskustvom. Jer, šta je čovekov život nego htenje i  kretanje ka Bogu. A Bog stvara razne prepreke. U Bibliji znamo za iskušenja. Savlađujući ta iskušenja čovek se oljuđuje.

O Da li ste primetili da su današnji glumci narcisoidniji i i nadobudniji u odnosu na vaše generacije kada su glumci bili mnogo popularniji?

-Jesam. Ali danas je sve  nadobudnije. Danas je sve u u nekoj pomami za srećom i ostavrivanjem nečega što nazivaju srećom. Pogledajte reklame, TV, možete da budete lepi mršavi debeli mladi, šta god hoćete možete biti. Iz muškog u žensko, iz ženskog u muško, u isto vreme i jedno i drgo… Čovek misli da je savladao prirodu, onda čak zamisli da je Boga uhvatio za bradu, pa se izjednačio maltene sa njim!  Što kaže Nikolaj Velimirović, Bog se trudi da izvuče ljude iz njihovog blata i da ih primakne sebi, a ljudi se trude da privuku Boga na nivo svoje stvarnosti. Smisao besmisla danas je bogatstvo. Samo imati, imati, imati.

O Da li verujete u kazne ovih što lažu, obećavaju razne kule i gradove?

-Verujem. Gledam i ne mogu verovati. Premijerka izađe i kaže „ mi smo se sastali“,“mi smo se dogvorili“,“mi smo rešili“, Ponaša se prema nama kao prema dripcima. Kao da mi ne znamo u kakvoj Srbiji živimo, od čega i kako. Uzimaju nam  književnost,  ćirilicu, istoriju, veru, reke, vazduh, vodu…

O Da li vam je čudno bilo kako je to srpski seljak prihvatio LGBT premijerku?

-Lako je prihvatio zato što je srpski seljak uništen. Uništen! Kao što kaže jedna veliki pesnik, koga takođe danas  proteruju, „ Kad glavu razdrobiš tijelu,u mučenju izdišu členovi“.

To govori jedan pisac koga više ne vole. Ni Srbi ni Crnogorci. Niko ga ne sluša. Uništavanje našeg seljaka  vuče korene. Nije od juče.

O Hoće li nas dotući globalizacija?

-Ova globalizacije je robovlasnički sistem po plaštom demokratije u kojoj su velike sile-velike siledžije, ništa drugo.

O Kako smanjiti uticaj materijalizma?

 -Početi od glave. Šta je „demokratski“ izabrana  skupština prvo uradila. Sastali se, namrštili se, vele mi smo nezadovoljni, male nam plate. Ovi pitaju, dobro, koliko ćete? Sto posto, vele. Svi su se složitili. A narod nije mrdunuo repom.  A trebalo da uzme motke i kaže, marš napolje, stoko jedna.

O Da li vam se čini da glumci i nisu dali svoj doprinos u pokušajima da se društvo  promeni?

-Neki jesu, ali pogrešno. Uhvate se za opoziciju a ta naša opozicija to je živo blato. Pokazala je pravo lice. Nisu hteli da se dogovore da zajedno  naprave listu. Ne! Svako je već planrao sebe na nekom zamišljenom mestu. Video je svoje kabinete, sekretarice, vozače. Gadi mi se. A svi zajedno, raspravljaju samo o parama. Vi ste ukrali. Ne, vi ste ukrali! A vi ste krali pre nas. Demokratski se pljuju oko krađa. Pa, hapsi ako imaš dokaze! Ne preko novina i televizija da prozivaš. Ima zaduženih ljudi plaćenika koji sede po tim televizjama, pa su  se toliko osilili da  počinju da citiraju sami sebe. Kako sam, veli,  rekao u predhodnoj emisiji. Bože, Bože…kao da ga je neko slušao.

O Kakva vam je mladost bila?

-Mladost…Ja se ne sećam mladosti više. Toliko je davno bila. Ha ha ha. Idem ja tako sa mojom Snežom, sretne me jedna žena, pita kako mi je zdravlje, ja odgovorim. Kad ode, pita me žena: Koja ti je ovo babuskera? Ja kažem, ta babuskera mi je školska drugarica. Izgubi se čovek u tolikom vremenskom postranstvu, u tom beskraju života koji je tako lep.

O Šta je najvažnije u životu?

-Ići ka Bogu. Postoji samo jedan način.  U putu ka Bogu ne postoji  maksima „cilj opravdana sredstvo“. To je slučaj u ratovima i neljudskim pojavama, u verama koje ne mogu da se za svoja nedela iskupe, kao što je poznat slučaj inuglencije u kataločkoj crkvi. A vidim i kod nas su počeli da indulgiraju  razne tajkune prevarante. Nema veze, napravi ti  crkvu, pa će ti Bog oprostiti. Neće Bog. Oni će oprostiti. Mutna je sitacija za pojedinca, ovca ne zna ko mu je pastir. Onaj na nebu ili na vrhu države.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Sopran koji živi stotine života

akupunktura arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent dizajnerka doktor filozof frame glumac glumica herceg novi istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kvantna medicina modna kreatorka muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla ozonoterapija pesnik pisac poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka SAD silicijumska dolina slikar slikarka umetnost virusi zemun zlato čovek

Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

Mima Karadžić, živi svoj život u svako doba

 Mima Karadžić se uopšte ne ljuti kada mu se nametnu promene. Iako je odrastao u jednoj državi, sazrevao u drugoj, stvarao u trećoj, odlično se snalazi i snalaziće se, jer Mima Karadžić, glumac koji nas toliko godina zasmejava i razveseljava, obožava promene.

 – Volim promene i  poštujem svakoga ko učini i najmanju promenu na sebi i oko sebe – kaže Mima Karadžić.-  Menjati sebe i svet oko sebe je ujedno najčudesniji i najlepši zadatak koji svaki čovek dobija rođenjem, ali ga kao i druge stvari koje dobije rođenjem – ne koristi. Mislim da svaki mladi čovek po prirodi svojih godina mora da bude za promene. Ako nije – nešto onda nije u redu.

O Da li ste lično napravaili neku dramatičnu promenu ?

–  Moja najveća promena je ta što sam uvek živeo svoj život . U svemu što dođe, ja sam se uklapao sa svjim životom. 

mima karadžić, glumac

O  Kako živite ove dane korone?

– I sada živim svoj život. Ova pošast zvana korona, nije me omela, uklopio sam se. Nisam se drugačije ponašao  od uobičajenog.  Pijem vina, skitam,  putujem koliko mogu…Igrao sam  i predstave  u Zvezdara taetru “ Feliks“ “ Tri sorele“…Razmišljam ovako:  Ako me zakači – zakači. Ja se ponašan normalno. U kafanama sam normalno. Nisam tip koji može da sedi dva sata zatvoren u kući i da drži masku u svakom trenutku svog života. Štitim druge ljude od sebe tako što nemam kontakt sa onima koji se boje. Ali sa ljudima  sa kojima imam kontakt, imam ga iz sve snage. Pa, rekao bih, biće kako bude.

O Da li ste radili  za vreme korone?

– Vreme korone mi je dosta brzo prošlo pošto sam radio punom parom. Radio sam četiri  TV serije. To su “ Zabrana“ – velika serija koju je radio moj brat  Milan Karadžić sa odličnom ekipom: Žarko Laušević, Vojin Ćetković, Nataša  Ninković, Vesna  Čipčić,  ja.. Zatim „Dream tim“ sa Lazom Ristovskim, lepa komedija u 10 nastavaka. Radio sam sa Šotrom u seriji “  Kralj Aleksandar“ gde sam  igrao  Punišu Račića, radikala koji je pobio Hrvate u skupštini. I na kraju „Zlatni dani“ serija koja  od 14. decembra kreće da se emituje,  a igraju Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović, Snežana Savć , Uroš Jakovljević ,  ja. To je  romantična komedija po tekstu Gordana Mihića.

O Šta je za vas izvor radosti?

– Radost je moj posao, pozorište,  film, neke knjige neki  ljudi, neke žene sa kojima sam proveo lepe dane, lepe  noći, neka lepa buđenja. Radost su mnogobrojni  trenuci  uz divna vina i prizore.

O Da li imate radost u sebi i kada je ništa ne izazove?

– Imam radost u sebi u svakom trenutku i ne mora ništa daje izazove. Ili bar  ništa epohalno. Mislim da taj izvor radosti zavisi od čoveka . Ako je ima u sebi, onda je to dragocenost, velika. Ako  li je nema, mora onda da je  traži i nalazi, ako je dovoljno mudar i uporan.

popularna serija

O Da li je gluma zanimanje koje se menja? Koliko se gluma za poslednjih par decenija, promenila i u čemu?

– Gluma se u suštini ne menja. Postoje moderni izrazi u oblasti glume, ali suština je ista. Više se menja na filmu ali iz tehničkih razloga. Napraviti lik, igrati ga, imati taj filing sa publikom, stvarati igru, izmaštati dobru priču kroz dobre likove – to je suština glume od kada je sveta i veka.

O Od čega žive glumci sada?

–  Teško je svima. Antivirusne mere utiču na sve ljude . Mi sad igramo predstave tako što se u publici  sedi  odvojeno, po dva sedišta razdaljine.. Duplo je manje ljudi u sali. Svi imaju maske. To je drugačija priča. Taj feedback  koji se dobija od publike je zantno umanjen.

budva

O Da li su antivirusne mere uništile pozorište?

– Pozorište ništa nije uništilo do sada pa neće ni ovo.

O Kako vidite izlaz iz ove situacije?

— Tu ne znam šta da kažem. Ne znaju ni najveći lekari sveta koje sam slušao, a  nisam čuo ništa pametno da je rečeno u smislu ozdravljenja.

O  Da li se u moru uloga koje ste igrali, možda provukla neka za kojom čeznete?

– Ne znam. Kao mlađi sam hteo da igram  neke uloge,  ali danas ne znam. Odigrao sam mnogo uloga koje nisam ni pomislio da ću igrati. Do sada sam snimio 70 filmova,  više od  60 serija,  odigrao više od 90 uloga u pozorištu. Dosta je to za jedan glumački život.

mima karadžić

O  Mnogi su naši ljudi otišli za Kanadu, Ameriku, u beli svet… Da li ste nekada pomislili da odete odavde?

– Ima našeg sveta po Evropi, Kanadi, Americi, Australiji, na istoku, svuda.  Bio sam i ja svuda, i nema mesta gde nisam  boravio. Volim  da odem,  ali volim da se vratim. Nisam mogao da zamislim da Mima Karadžić  živi drugde osim ovde.  Ljudi su odlazili  zato što su želeli da imaju neke bolje uslove za život. Ja klincima svoje sestre i brata svakog dana govorim i ubeđujem  ih  da treba da odu da vide sveta,  da ovde nije ništa  zacrtano. Treba poći u  inostranstvo. Ja sam odlazio i vraćao sam se .  Nisam se našao ni u jednom inostranstvu. Imao sam uslova da se vratim. Osim toga, ne želim ovim poslom da se bavim  nigde drugde osim ovde.

O Šta čovek promeni  odlaskom iz svoje zemlje?

– Uslove života.   Recimo, naši ljudi koji su otišli u inostranstvo. Oni su u svojim glavama ostavili svoj zavičaj na onom nivou na kome je bio kada su odlazili. Sigurno da zavičaj nije bio bogznašta  jer da jeste, ne bi otišli.  Uvek mi je najčudnije bilo šta je za naše gastarbajtere patriotizam. Uglavnom su to sveci I junaci. Ja mislim da je patriotizam ono što uradiš  za zemlju koju voliš I iz koje si potekao. Konkretno raditi, kao, na primer, kad nešto lepo radiš nekome dok je živ, a kad umre- to je sećanje.

more

 O Sretali ste se sa našim ljudima u inostranstvu, kako ih doživljavate?

– Odlazeći u  Ameriku, Kanadu, Australiju,sretao sam ljude koji su opterećeni našom istorijom, religijom , islamom, katoličanstvom, pravoslavljem. Mislim da njihova deca ne žele da budu to. Žele da budu Kanađani, Amerikanci, Australijanci. Oni neće da budu svoji roditelji. Ta deca hoće da budu napredniji, svoji, i  Bogu hvala da je tako.

O Šta Mima Karadžić nudi našim ljudima u inostranstvu?

–  Umetnost koja dolazi iz krajeva koje poznaju, zemlje koju vole, malo drugačija od one koju su zapamtili dok su živeli ovde. Dajemo im miris zemlje naših predaka.

O Ima  li neko lepo mesto gde čovek zaboravii na sve ?

– Ima, to je Ada Bojana. To je mesto gde sam snimio jedan od prvih velikih flmova “ Lepota poroka“, mesto gde možeš da sedneš i uz čašu vina, pred zoru, napišeš stih  i gledaš zvezde i nebo, mesta gde si bio i gde ćeš bitii.

Vidi još: Kako naći mir u duši

Lane Gutović savetuje kako živeti u Srbiji a ne poludeti

Lane Gutović savetuje kako živeti u Srbiji a ne poludeti

Kako živeti u Srbiji a ne poludeti. Da je Srbija zemlja u kojoj čovek može da živi dostajanstveno i kao opozicionar – bilo bi sve u redu. Ali, Lane Gutović, glumac i čovek koji hoda uspravno i govori šta misli, smatra da to, ipak, nije moguće. Objašnjava zašto:

– Nezvanično je mrtav, zvanično nesahranjen. Posete su mu zabranjene. Njegov život se svodi na eskiviranje optužbi besprizornih novinara ili političara unajmljenih po delu. Možda bi trebalo odgovornog staviti u krilo i uputiti tu mučenu dušu u razlike između onoga koji ne misli kao ti, tvog protivnika, neprijatelja i krvnika. Ako bude razumeo odvesti ga u ZOO vrt kao nagradu… Makar ga i zadržali tamo.

O Šta dobiju oni koji se ponize i saviju i priklone vlastima zarad interesa?

– Pa dobiju interes. Sami ste to rekli. Ne mislite valjda da će dobiti čast i poštovanje okoline?! Čeka ga možda finansijska ljubomora okoline, ako mu to godi, i pljuvanje i njega i njegovih potomaka, ako im to ne smeta.

O Da li život satkan samo od interesa donosi radost?

– Običnim ljudima ne donosi a velikim silama donosi.

vrata biraju čoveka ograda od cigle, kamena i drveta pod snegom

Vrata biraju čoveka

O Šta vama donosi radost?

– Kada se prođu faze u kojima ti život postavi teške zadatake a ti te zadatke kako-tako rešiš, sve ti donosi radost..

O Da li verujete u filozofiju da sami stvaramo svoj svet i postavljamo stvari unutar njega?

– Imamo sigurno nekog udela ali taj udeo nije veliki. Ipak čovek ne bira vrata. Vrata biraju čoveka.

O Šta od vas možemo da naučimo?

– Ništa. Rano je. Od mene se ne uči jer ja još uvek učim. Više sam za posmatranje.

O Kako živeti u Srbiji a ne poludeti?

– Nije potrebno baš poludeti jer je to vrhunski rezultat. Treba biti zadovoljan malim rezultatima. Dovoljno je za početak što smo idioti.

vrata i pogled na Dunav

O Da li gledate TV? Čitate novine?

– Eto… proveravate da li sam idiot.

O Šta dobiju glumci koji se priklone vlastima a ne svojoj profesiji?

– Dobijaju privilegije i sa privilegijama novac. Bolji glumci neće postati sigurno.

O U šta verujete?

– U Boga. To mi je dovoljno za početak.

Srećom, bez budućnosti

O Da li vidite Srbiju u budućnosti kao normalnu, organizovanu i socijalnu državu?

– Mislioci optimisti su već zaključili da smo imali tragičnu prošlost.. Da nam je sadašnjost tragična… Ali srećom nemamo budućnost.

O Kažu da se glumci u prvoj polovini svog života trude da budu slavni, a u drugoj beže od te slave?

– Ne bežim.

O Da li vas je sramota kad slušate našu premijerku ili predsednika koji govori o stvarima koje ne postoje u Srbiji? A ne govore o stvarima koje postoje?

– Nema potrebe da govore. Već me je sramota.

kako živeti

O Da li smo kao narod zaslužili takve političare?

– Oni su nam dodeljeni izborima. Demokratija je učinila da na vlast može da dođe bilo ko … što se i desilo.

O Gde je nestao moral i obraz?

– To su kategorije koje se vremenom koriguju i prilagođavaju uslovima. Dogurali smo dotle da je potapšati nekoga po obrazu, pljesnuti ga po guzici i opaliti mu šamar isto.

O Da li poznajete nekog ko neće da radi neke stvari zbog svog obraza?

– Mnogo ljudi to neće da radi. Sve je više takvih ljudi. Žene su u neku ruku ljudi…

O Da li ste skoro videli nešto što vas je baš obradovalo?- Video sam obnovljenu čast univerziteta i unižene bedne ostatke prosvetara udružene u bedne komisije. Predpostavka je da im se imena neće zaboraviti.

O Da li verujete da duša ne umire?

– Kada fijuče vetar u dimnjaku, veruju da to plaču duše beskućnika. Kada fijuče i zavija vetar po poljima, veruje se da su to duše grešnika koje nikako da nađu smirište. Ovo nije dugoročna vremenska prognoza za Srbiju nego narodno verovanje u besmrtnost duše.

Dijana Dimitrovska

Vidi još:Živi svoj život u svako doba