Skip to main content

Beli anđeo freska koja je pobedila i samo vreme

beli anđeo freska koja je pobedila sudbinu
Spread the love

Beli anđeo freska  pobedila je samu sudbinu. Neka sila neobjašnjiva i nevidljiva učinila je da freske sa prikazima Nemanjića i Belog anđela, u manastiru Mileševa, kraj Prijepolja – prežive tolike vekove!

  Zdanje crkve Vaznesenja Hristovog u manastiru Mileševa ničim ne ukazuje na dragocenu  lepotu  njene unutrašnjosti. U 13. veku, kada je srpski kralj Vladislav Nemanjić podigao crkvu kao svoju zadužbinu,  1219. godine, nepoznati umetnik ili više njih, školovanih verovatno u Carigradu, Nikeji i Solunu, naslikali su freske izuzetne lepote na zlatnim pozadinama. Bilo je to zlatno doba slavnih Nemanjića.

  Poigrava svetlost na uzvišenim likovima rodonačelnika Stefana Nemanje, njegovih sinova Svetog Save i Stefana Dečanskog, mladih kraljevića Radoslava i Vladislava ktitora, na  likovima Hrista i Bogorodice, dajući im prirodne oreole.

   A Beli anđeo u toj igri svetosti izgleda kao da se odvojio od zida i  lebdi u prostoru, toliko  čist i čestit da svakog gleda pravo u oči.  I gde god da se pomerite,  levo ili desno, i kada kleknete i kada ustanete, i kada plačete ili se molite, Beli anđeo će vas gledati pravo u oči. To je čudo ove freske.

   Sve svetluca od zlata i sunca u nemanjićkoj crkvi u tom 13. veku, a kada se noću zapale sveće i kandila nova svetlost  preleće preko zlatnih listića na zidovima, zlatnih ramova  i ikona ukrašenih dragim kamenjem i gorskim kristalom.  

  Prohujaće 800 godina od ove  scene u Mileševi, nestaće bez traga mnoge ikone a zlato sa fresaka u manastiru Mileševa usahnuće i otpasti,  ali Beli anđeo, freska neverovatne lepote i snage, ostaće netaknuta. Kao da je i samo vreme, koje sve troši pi retvara u prah, zastalo pred njom zaneseno njenom lepotom.

  Niko pre nepoznatih autora iz Mileševe nije slikao takvim stilom i takvom strašću. Francuska istoričarka umetnosti  u 20.veku Tanja Velmas zato će smatrati da je „renesansa umetnost započela u Mileševi, znatno pre italijanskih majstora renesanse“.

  Čuveni britanski areholog ser Artur Evans, koji se nagledao antičke lepote, proučavajući mikensku kulturu, bio je fasciniran Belim anđelom. U  „ Mančester gardijanu“ 1883. godine napisaće:

„ Ništa što je Đoto stvorio ne može se uporediti sa lepotom anđela iz srpske kraljevske zadužbine, manastira Mileševo“.

   Freska Beli anđeo koja lebdi i gleda svakog u oči zapravo je deo kompozije Mironosice na Hristovom grobu.  Predstavlja arhanđela  Gavrila, obučenog u beli hiton, što nije svakidašnja odežda anđela, koji sedi na kamenu i ženama koje su sa  tamjanom ( mirom) došle ujutru prvog dana posle subote na grob, rukom pokazuje mesto Hristovog vaskrsnuća – njegov prazan grob.

  Naš anđeo tajanstvenog pogleda dočekaće i  mošti Svetog Save 1237. godine, koje će iz Trnova preneti u Mileševu njegov sinovac, kralj Vladislav uz pomoć svoje žene kraljice Beloslave, bugarske princeze.

   A onda će je u 16. veku prekriti druga freska! Božanski Beli anđeo nestaće u slojevima nove freske koje su preko nje naslikali!

   Tako sakrivena, u nedrima druge kompozicije, čekaće 400 godina da je otkriju!

  Ovoga puta rodiće se ponovo iz vatre!

   Požar koji je u 19. veku zahvatio  Mileševu skinuće sloj  sa fresaka i ispod njega će se ukazati deo Belog anđela.

   Tako će se drugi put roditi Beli anđeo,  freska za koju je vladika Nikolaj Velimirović rekao da je gledanje u nju isto kao i  molitva

  Lepotu srednjovekovne umetnosti Srbije Evropa će videti kada 1947. godine Savet za nauku i kulturu Vlade FNRJ, u saradnji sa profesionalnim kopistima iz Francuske, bude organizovao kopiranje dela srpske srednjovekovne umetnosti. U palati Šajo, u Parizu,  1950. godine biće izloženo 160 kopija fresaka i 105 odlivaka skulptura. Među njima će biti  i Beli anđeo – vrhunac jedne umetnosti.

 Od tada putovaće svetom Beli anđeo (kopija) kao najlepši primer srpske srednjovekovne umetnosti, a kada između Evrope i Amerike bude  uspostavljen prvi video signal putem Telstar satelita, u  javnom prenosu,  23. jula 1962. godine, biće predstavljeno Miroslavljevo jevanđelje i Beli anđeo.

  Tih godina televizori će krčati i mutiti sliku, a ovih godina pojaviće se mutne senzacionalne tvrdnje da Amerikanci zapravo i nisu Belog anđela uvrstili na disk znamenitosti ljudske civilizacije koji su poslali u kosmos.

  Za kulturu starog srpskog naroda to uopšte nije važno:  I ako nije poslat – gube samo vanzemaljci koji neće videti lepotu srpskog Belog anđela.

                           Dijana Dimitrovska, San 2024.

arheolog beograd car dušan cern crna gora dinastija dirigent doktor film gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj SAD slikar slikarka srbi Srbija srednjovekovna srbija srpski jezik stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost

Pridruži se klubu čitalaca

San, slika Anrija Rusoa u kojoj naga žena leži na baršunastom otomanu usred džungle iz koje vreba tigar, majmuni i mistični krotitelj zmija

Pridruži se onima koji čitaju

San, slika Anrija Rusoa.

beli anđeo, beli anđeo freska, crkva, freska, istorija, manastir, manastir mileševa, mileševa, nemanjići, prijepolje, srednji vek, srednjovekovna srbija, umetnost, vladislav nemanjić


Dijana Dimitrovska

Novinar, pisac, copywriter

Оставите одговор

Kupi pdf knjige