Milutin Milanković svetsku slavu nije stekao u velikim evropskim ili američkim centrima, poput Tesle ili Pupina, već u sobičku u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu.
Veliki srpski naučnik, profesor i mislilac Milutin Milanković – za koga kažu da je naš najcitiraniji velikan – rodio se 28. maja 1879. u Dalju kod Osijeka, tada u Austrougarskoj, danas u Hrvatskoj. Njegovi preci stigli su u Dalj posle Velike seobe Srba 1689-1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Odakle su tačno došli – nije poznato.
Kada je Milankoviću bilo sedam i po godina, umro mu je otac, krajem 1886. godine. Na spomeniku u Dalju i danas stoji epitaf koji je napisao naš veliki pesnik, Jovan Jovanović Zmaj( /Stan’, putniče/ Stan’, čoveče/Da mu duši daš / Jedan očenaš!/…). Majka Hristina je ostala sama sa šestoro dece. Milanković je imao četiri brata: Ljubišu, Vladana, Vojislava – Voju i Bogdana, i dve sestre Milenu, svoju bliznakinju i Vidosavu. Braća Ljubiša, Vladan i Vojislav umrli su u mladim godinama od tuberkuloze, a najmlađi brat Bogdan ga je nadživeo kao i bliznakinja Milena. Pošto su bili bogata familija, imanjem su rukovodile, posle očeve smrti, njegova baba po ocu Antica, majka Jelisaveta i ujka Vasa.
Kao dete imućnih roditelja, osnovnu školu je završio privatno ali zatim kao naslednik poljoprivrednog poseda, nije upisao gimnaziju već realku u Osijeku. Ova škola je bila sedmorazredna i omogućavala je samo studije poljoprivrede i tehnike. Poput Alberta Ajnštajna (Einstein, 1879-1955), čiji je bio vršnjak i Milutin se upisao na Tehničku veliku školu, istina ne u Cirihu kao Ajnštajn, već u Beču.
Diplomski ispit za građevinskog inženjera je položio juna 1902. godine, posle šest godina studija kod profesora Brika, sa projektom betonskog mosta. A onda, gotovo odmah otišao da odsluži vojsku u Austro-Ugarskoj!
Početkom 1905. godine Milanković je stupio u praksu u tadašnje čuveno bečko građevinsko preduzeće Adolf Baron Pittel, Betonbau-Unternehmung (A.B. Pitel – preduzeće za betonsku građu), kasnije Pittel und Brausewetter (Pitel i Brauzeveter). Milanković je gradio brane, mostove, viadukte i akvadukte, podizao građevine u armiranom betonu širom tadašnje Austro-Ugarske: u Erdelju (Transilvaniji), u Burgenlandu, Koruškoj i Štajerskoj.
Poverena mu je rekonstrukcija krila Tehničke velike škole u Beču prema Karlovoj ulici (Karlsgasse), što je dokaz poverenja njegovih profesora u njegovu stručnost, a kao predstavnik firme Pitel izradio 1906. godine statički proračun i predračun troškova za kolektor Beogradske kanalizacije na Savskoj padini.
Gradio je po Beču do jeseni 1909. godine, kad je po pozivu, koji su potpisali Jovan Cvijić, Bogdan Gavrilović i Mihailo Petrović, došao u Beograd da zauzme katedru primenjene matematike (racionalna mehanika, nebeska mehanika, teorijska fizika) posle Koste Stojanovića (1867-1921) koji je bio postao ministar narodne privrede. Tada počinje njegova naučna karijera. Napisao je nekoliko univerzitetskih udžbenika: Nebeska mehanika, 1935. godine, Osnove nebeske mehanike dva izdanja, prvo 1947, Istorija astronomske nauke od njenih prvih početaka do 1727. (godina Njutnove smrti), 1948. i, najzad, Astronomska teorija klimatskih promena i njena primena u geofizici, 1948.
Po dolasku u Beograd počinju balkanski ratovi – u Prvom balkanskom ratu je učestvovao kao rezervni oficir, jer je već imao srpsko državljanstvo – pa, Prvi svetski rat. U to vreme tek se bio oženio Hristinom Topuzović iz Šapca i nalazio se na svadbenom putu u Dalju, u Austro-Ugarskoj. Bio je interniran prvo u poznati zarobljenički logor Nežider (Neszider), danas Nojzidl (Neusiedl) u Burgenlandu u Austriji, pa posle konfiniran u Budimpešti, ali sa dozvolom da može raditi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Ovo mu je dopušteno blagodareći preporukama njegovog profesora matematike sa Bečke tehničke velike škole Čubera i razumevanju bibliotekara Mađarske akademije nauka Kolomana Silija (Szily).
Radeći na teoriji planetskih klimata, Milanković je dokazao da na Marsu ne može postojati civilizovan život, jer je svojim proračunima pokazao da su tamo temperature previše niske da bi život u takvom obliku postojao. To je odmah postalo vrlo popularno, jer je odlučivalo u korist onih koji su tvrdili da na Marsu nema visoko razvijenih bića, kako je na pr. tada tvrdio Flamarion (Flammarion), a to je danas i potvrđeno kosmičkim istraživanjem.
Ovim rezultatima se Milanković već donekle pročuo u naučnom svetu, a posebno svojom krivom osunčavanja (dijagramom osunčavanja, solarnom krivom) Zemljine površi. Usledile su teorije ledenih doba, teorija pomeranja Zemljinih polova.
Rasprava u naučnom svetu na temu varijacija klime tekla je godinama. Sovjetski i italijanski naučnici bili su na Milankovićevoj strani. Sovjetski naučnici su, posle snimanja one druge strane Meseca koja se sa Zemlje ne vidi 1965. godine, ne čekajući neke druge potvrde, dali jednom krateru Milankovićevo ime. Osim Milankovića na toj strani Meseca dobili su svoje kratere od Jugoslovena još Mohorovičić i Tesla. NASA ga je uvrstila među 10 najznačajnijih naučnika.
Poštovan i slavan Milutin Milanković je umro 12. decembra 1958. u svom domu u ulici Ljube Stojanovića broj 9, u Beogradu u 79 godini. Prvo je bio sahranjen na Novom groblju u Beogradu, ali je odatle, po njegovoj želji izrečenoj u „Uspomenama” i na inicijativu njegove sestre bliznakinje Milene, prenet u grobnicu porodice Milanković na pravoslavnom groblju u Dalju 13. maja 1966. Tamo i danas počiva.
Kalendar
Najprecizniji kalendar na svetu napravio je upravo naš Milanković. U njemu je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje tropske godine. Milankovićev kalendar zahtevao bi korekciju tek za 28.000 godina. Ovaj kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjen u praksi.
Dunav
Milanković je bio opčinjen Dunavom i posvetio mu je čitavu glavu u svojim Uspomenama gde navodi kako je posmatrao guske kako prelaze preko Dunava i kako ih Dunav zanosi, ali da one idu po ritu s druge strane uz Dunav i nekim čudnim instinktom prelaze tačno potrebni put da ih on kad zaplove Dunavom natrag, zanese u pravcu svog toka tačno toliko da isplove kod Milankovićeve bašte.
Čovek fabrika
Za razliku od francuskog filozofa Lametrija (Lamettrie) iz XVIII veka, koji je upoređivao čoveka sa mašinom, Milanković je govorio „da bi čoveka trebalo shvatiti ne kao mašinu već kao veliku savršeno uređenu fabriku“.
Potomci
Milankovićev sin Vasilije pedesetih godina prošlog veka iselio se u Australiju. Oženio se Srpkinjom iz Banjaluke i s njom dobio sina Nikolu i kćerku Marinu. Nikola ima tri kćerke, Marina se nije udavala. Ona je sa naučnikovim unukama nekoliko puta boravila u Beogradu. – Svaki put kada bi jedna od Vasilijevih kćerki postala punoletna, ona bi je dovela u Srbiju da je upozna sa istorijom dede Milutina.
Hrvati
Rodna kuća Milutina Milankovića bila je oštećena tokom rata devedesetih godina i zahvaljujući nadljudskom naporu Đorđa Nešića, direktor Srpskog kulturnog centra u Dalju, obnova je započela 1994. godine. Danas se Milankovićeva kuća nalazi na turističkoj mapi Hrvatske, a Hrvati, naročito u štampi, Milankovića predstavljaju kao – hrvatskog naučnika.
Dr Tomislav Terzin izučava život ali ni danas ne šta je on zapravo. Život je – velika misterija. Toliko velika da ni biolozi, pored sve moderne tehnologije – ne znaju kako je nastao.
Tomislav Terzin, profesor molekularne biologije i biologije razvića na univerzitetu Alerta u Kanadi, koji s vremena na vreme održi niz zanimljivih predavanja u Srbiji, o životu uopšte, kaže da se ne zna šta je veća misterija – život ili smrt. Malo veća, ipak, za njega je – život.
– Život je zaista čudo, i za mene lično, rođenje deteta predstavlja čudo mnogo veće nego, na primer, postojanje super inteligencije negde u kosmosu – navodi dr Terzin.- Znamo da sva živa bića imaju 3 neophodne stvari da bi to bila: ćelije, DNK i metabolizam. Ali, to je samo popis. To još nije život. Možemo tom popisu dodati razmnožavanje, moć komunikacije, evoluiranje i još štošta, ali opet tu nedostaje najvažnija karika. Nedostaje – duh. Duh je ta misterija koja još ne može da se reši i koja prahu od koga smo svi sastavljeni , udahnjuje život.
o Koliko se zaista i u hemijskom smislu može reći da smo sastavljeni od praha?
– Danas nauka zna da je čovek sastavljen od potpuno istih elemenata kao što je zemaljski prah od koga je, kako kaže biblijski tekst napravljen Adam, kome je, zatim, udahnut duh. Taj prah u koji se posle života pretvaramo i naše telo za života, imaju sve elemente iz periodnog sistema. I dok živimo, i posle kada se pretvorimo u glinu – mi imamo sličan sastav.
Metamorfoze čoveka
o Koliko se čovek tokom života menja?
-Čovek doživljava za vreme svog života metamorfoze koje ga u biološkom smislu čine potpuno novim bićem.
Niko od nas nije isti kao pre tri godine. Upravo toliko vremena je potrebno da se naša materija u mekim tkivima potpuno promeni. Sedam godina je potrebno da se atomi tetiva i kostiju zamene novim. Ja, na primer, nisam isti čovek za koga se moja supruga udala pre deset godina. Promenio sam svaku ćeliju u organizmu. Jedino su ostale nepromenjene moždane ćelije, koje nemaju mogućnost deobe. Čovek rođenjem dobije oko sto milijardi ćelija i to je sve što će ikada imati! Moždane ćelije traju koliko i čovek. Svakog sata čovek izgubi oko 500 moždanih ćelija. Doduše, pojedine komponente moždanih ćelija se obnavljaju, tako da u nekom smislu nijedan njihov deo nije stariji od mesec dana. Dakle, koliko god nam to izgledalo čudno, ali mi smo, na ćelijskom nivou uizuzetno mladi.
o Prema tome, mi smo besmrtni?
– Biblija nam upravo to i govori, da je čovek zapravo stvoren da živi večno. I kada znamo da se ćelije u našem organizmu neprekidno obnavljaju onda to uopšte nije nelogično. Čovek se biološki neprekidno obnavlja. Može da bude večito mlad, ali nedostaje još nešto, što ne znamo šta je.
o Biblijski ljudi su živeli nekoliko stotina godina?
-Da, a sam Adam 930 godina. On, uzgred, nje imao pupak, bio je rođen iz praha, dok smo svi mi povezani u jedno, baš kroz pupak.
oNe možermo ni u smrt da proniknemo?
– Ne znamo šta je tačno život, a ni šta je smrt. Definicija smrti se menja uporedo kako se menja tehnologija. Pre sto godina i danas način na koji su lekari konstatovali smrt – potpuno je drugačija. Danas čovek može da živi sa veštačkim bubregom, srcem, plućima.
o Izgleda da nam ni život nije uopšte jasan?
– Svaki segment života na Zemlji je izvanredno čudo. Mozak, recimo, to je jedini organ koji proučava sam sabe! Futuristi koji predviđaju razvoj nauke kažu da će 2050. godine moći da prebace kompletnu informaciju iz nečijeg mozga na hard disk. Zamislite to?! Sve što se dešava u našem mozgu biće nam dostupno!
– A zamislite sada, s druge strane, kakvu tehnologiju ima Bog.
Planeta insekata
o Tvorac je pored čoveka stvorio beskraj drugih živih bića?
-U svetu je naučno opisano i istraženo 900.000 vrsta insekata! To je 70 posto celokupnog života na planeti. Ovom planetom, dakle, hoda, leti, gmiže 10 milijardi milijardi insekata!
Da li se može reći da je ovo planeta insekata?
– Na neki način da. Insekti su fascinantna bića. Oni prolaze kroz metamorfozu. Larva je najpre crv, pa lutka, gusenica, pa leptir. Odrasli insekti su slagalica napravljena od nepovezanih delova, slično Frankeštajnu. Voćna mušica, na primer, čudo je nad čudima. Ona samu sebe pretvori u čorbu a onda se pojede! Leptir, kojih na svetu ima 160.000 vrsta, takođe. On je spolja ugravirano telo, kao egipatska mumija, a unutra je čorba. Ja to zovem materijalizovano proročanstvo.
Bumbari i med
– I bumbari prave med, što je malo poznato. Ukusan je takođe. Njihova organizacija, međutim, nije tako besprekorna kao kod medonosnih pčela koje razmenjuju informacije i računaju, a nemaju mozak, već neke ganglije.
o Da li imate osećaj da se cenzurišu naučne vesti?
– Cenzura informacija se u nauci najčešće ne dešava na nivou na kome se dešava u politici. Ja se bavim prirodnim ili egzaktnim naukama. Ako pod nauku svrstamo i društvene nauke, one su mnogo osetljivije na cenzuru pošto su direktno vezane za politiku i ekonomiju. Istoriju uvek pišu pobednici i, u tom smislu, veći deo istorije koju učimo je prošao raznorazne cenzure.
Sto se tiče prirodnih nauka, lično sam imao prilike da prisustvujem dogadjaju u kome je jedno naučno otkriće imalo, i još uvek ima, potencijal da izmeni svet. Odmah su se pojavili ljudi iz senke koji su na specijalnom sastanku iza zatvorenih vrata odlučivali da li će i pod kojim uslovima to novo otkriće moći da bude primenjeno. Naravno, neću iznositi detalje o kakvom se otkriću ili o kojoj ustanovi radi. Sem toga, mnoga otkrića ukazuju da je teorija evolucije zastareo i pogrešan koncept. Takva otkrića se veoma teško probiju do javnosti zbog materijalističkog naučnog establišmenta koji blokira informacije koje nisu u skladu sa ateizmom. Treći aspekt su otkrića koja mogu da ugroze farmaceutske korporacije koje žive od naših bolesti i lekova koje nam prepisuju da redovno gutamo itd.
Tajne nauke
o Da li postoji mogućnost da je zaista pronađen lek protiv raka, ili usporavanja propadanja ćelija, ili besplatno gorivo, a da takve vesti ne dopru do društva, već ih koristi mali broj privilegovanih?
– Nije tajna da su Nikoli Tesli zapalili laboratoriju da ne bismo mogli da koristimo besplatnu bežičnu struju direktno iz atmoshere ili zemljišta. Preventivna medicina ima dovoljno znanja da drastično smanji obolevanje od raka primenom različitih preventivnih mera. To se naravno ne sprovodi, niti se ustanove koje se bave takozvanom borbom protiv raka bave time, nego se bave sakupljanjem novca za takozvana istraživanja.
O Kada zamišljate vlastiti duh posle smrti, kuda ga vidite da odlazi, ako odlazi?
– Biblija kaže da se duh vraća Bogu na čuvanje do vremena fizičkog vaskrsenja. Kažem fizičkog jer, nažalost, većina hrišćanskih denominacija uči narod filozofiju platonizma, a ne biblijsku istinu. Ideje starogrčkog filozofa Platona imale su snažan utisak na rane crkvene mislioce koji su pod njegovim uticajem kao i pod uticajem paganskih tradicija prihvatili nebiblijsko učenje o neuništivosti duše i njenom postojanju posle smrti u nematerijalnoj formi. Biblija jednostavno uči da je smrt proces koji je suprotan stvaranju. Čovek je stvoren od zemaljskog praha (materija-energija) i duha koji dolazi od Boga. Tek u jedinstvu materije i duha čovek postaje žva duša. Znači, po biblijskom učenju smo sada žive duše. Kada umremo, prah se vraća u prah, duh odlazi Bogu na čuvanje do vaskrsenja i strašnog suda, a živa duša je ukinuta u procesu suprotnom od nastanka života. Dakle, duh se vraća Bogu na privremeno čuvanje do materijalnog vaskrsenja i strašnog suda.
Plašt iz Torina
o Mnogo je stvari povezano u Bibliji i biologiji.Šta vas intrgira?
– Recimo, Plašt iz Torina o kome je 40 naučnika napisalo knjige. Taj Plašt, koji je stigao iz Male Azije, ima autentičnost koja sa naučnog stanovišta možu da se potvrdi. Što se tiče botaničara, ima stvari koje su nesporne. Plašt u koji je Isus bio umotah i sahranjen, i koji je kasnije, nekim neobjašnjivim okolnostima ostavio trag njegovog tela i lika, Vatikan je dao naučnicima na analizu pre desetak godina.
Botaničari su pronačli u tkanju lana, za koji je ustanoivljeno da datira iz perioda Hristovog, da sadrži 28 vrsta polena biljaka koje postoje samo u Izraelu. Polen svake vrste cveća je specifičan za tu vrstu i podnedblju. U Izraelu su u to vreme umrli kićen cvećem. Kruna koju je imao na glavi bila je napravljena od jedne vrste čička. Plašt iz Torina je stvar koju su naučnici najviše istraživali. Tako je ustanovljeno da su tragovi krvi na Plaštu bili na mestu gde su bili zglobovi a ne na šakama, kako se smatra u religiji. Šake nisu mogle da nose težinu razapetog tela, već zglobovi, koji su mogli.Krvna grupa Isusa Hrista bila je AB, koja u sebi sadrži i nultu, što znači da je u sebi sadržao sve krvne krupe ljudi.
oNapisali ste knjigu o pčelama? I ona je čudo…
– Pčela nije slučajni produkt evolucije već pažljivo dizajnirana karika u globalnom mehanizmu koja zadivljuje naučnike. Pčela je jedino živo biće na planeti, pored čoveka, koje ima misaonu komunikaciju. Poznata je i pesma grbavih kitova koji je komponuju kada se razmnožavaju, ali to nije jezik u pravom smislu, kakvog ga imaju pčele. One, na primer, imaju izvidnicu koja traži medonosna polja, i kada ih nađe, vraća se u košnicu i zajednici od oko 50.000 članova prenosi informacije i upućuju ih da krenu tamo. To radi tako što ima poseban ples. One okrenu glave u pravcu gde su našle hranu, prave osmice i pokreću rep levo – desno. Svaki okret repa označava 35 metara.
Ukoliko je pčelu na putu do košnice zaneo vetar, ona odmah u svojoj glavi izračunava taj otklon ( zbir kvadrata nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad obe katete) i oduzima ga od puta. One donose odluke konsenzusom. Kada se roje, i krenu da traže novu kuću, nekoliko grupa izviđača pred celom zajednicom saopštava mesta koja su izabrali a onda se 50.000 članova odlučuje. Kada cela zajednica krene da igra isti ples kao izviđači koji su informaciju doneli – predlog je prihvaćen jednoglasno.
autor: Dijana Dimitrovska,izvor: Balkan City Magazine
Sve što niste znali o Nikoli Tesli – zna Velimir Abramović. Ovaj srpski filozof, naučnik, metafizičar, mislilac beskrajnih vidika decenijama je proučavao život našeg slavnog naučnika. Zahvaljujući predanosti i psovećenosti stekao je laskavi epitet najboljeg poznavaoca života i rada Nikole Tesle. O Tesli je čitao prvo iz knjiga:
– Onda sam shvatio da mnogo toga nedostaje, da je namerno skriveno. I to ne samo pravi parametri i tehnički podaci za otkrića i eksperimente, nego pre svega podaci o ličnom životu Teslinom, na primer, njegov glas, hod, gestikulacija. Naročito je važan glas jer je to vibratorna karakteristika bića, on najviše govori o pravoj prirodi nekog čoveka. Ta se vibracija ne može sakriti niti odglumiti, radi se o boji glasa, a to su takozvane kome: oscilacije atoma u molekulu, to je zvučna slika unutrašnje kvantne geometrije ličnosti.
Kada sam iscrpeo pisane i foto izvore, obratio sam se višoj (nadljudskoj) svesti Akaša hronike, jer je to naše kolektivno mentalno polje, “biblioteka svih činjenica čovečanskog uma”. Akaša hronika je informatičko polje planete Zemlje u kome su u svetlosnoj formi matematički zapisani svi dogadjaji večne sadašnjosti (prošli, savremeni i budući) i tu sam našao jasne odgovore na metaizička pitanja o Teslinoj misiji.
O Zašto ne postoji snimak Nikole Tesle?
– Zna se da je Tesla bar dva puta sniman profesionalnom tonskom filmskom kamerom (traka širine 35 mm, svetlosni tonski zapis). 1931. godine snimao ga je Slavko Vorkapić (osnivač Holivudske škole filmske montaže) i to tonski u trajanju od dva i po sata. 1935 snimali su ga za rodjendan, takodje profesionalnom tehnikom 3,5 sata u produkciji RCA (Radio Corporation of America), o njemu je izašla i reportaža sa snimanja u New York Times-u, ali su ti snimci, kao i mnogi drugi koji su napravljeni – brižljivo sklonjeni.
S obzirom da je za Teslu bio finansijski nadležan J.P.Morgan (umro 1913) i s obzirom da on nije imao svoj kapital, nego je bio direktor Rotšildovog kapitala u Americi, mislim da su svi ti tonski filmski snimci Tesle, kao i drugi, nemi – u ličnom arhivu porodice Rotšild u Engleskoj.
O Zašto tako malo znamo o Tesli? Zato što se on nije eksponirao ili zato što nam je to čime se bavio – nerazumljivo?
– Tesla je bio izuzetno eksponiran čovek svih svojih zemaljskih 86 godina, ali je radio kao što radi sama priroda, ne objašnjavajući nikome ništa. Nije imao učenike, nije je pisao naučne članke sa eksplikacijama, fusnotama i referencama, nije držao univerzitetska predavanja, nego je samo stvarao konkretne naučne modele, aparate koji su radili na principima kosmologije luminofroznog (tj.svetlosnog) etra – etarske fizike.
O Tesli znamo tako malo, ne zato što je on bilo šta skrivao, nego zato što je nauka u njegovo vreme skrenula sa pravog puta spoznaje istine i pomoći ljudima na put vojne moći (kvantna mehanika – atomska bomba) i marketinga (Teorija relativnosti – obećanje fizičke besmrtnosti ukoliko se konstruiše raketa koja će ići brzinom svetlosti, čuveni Ajnštajnov “paradoks blizanaca”; fizičari znaju da je po istoj teoriji to nemoguće jer masa pri brzini svetlosti postaje beskonačna).
Materija i svest
O Da li ste sami otkrili neku od Teslinih tajni koje je podelio sa ljudima, poput one kako da čovek osvesti materiju, ili da spozna vezu između žive i nežive prirode?Ili…
– Jesam. U pitanju je moje shvatanje duhovne prirode Tesline matematike, jer kao što je poznato, on nam nije ostavio teoriju njegove moćne eksperimentalne tehnike.Hipoteza vremena kao večne sadašnjosti je moje otkriće osnove tesline tehnologije. Vreme je ključ i Tesline matematike i fizike. Evo zašto: sam je govorio da, ako hoćemo da spoznamo tajne kosmosa, onda treba samo da proučavamo vibracije i rezonanciju. Rezonantno shvaćene, vibracije su osnova fazne promene prostora u nultom vremenu. A sama rezonancija je tehnički naziv za sinhronicitet, to jest, drugim rečima: istovremenost je condition sine qua non, ilil nužan uslov bez koga se ne može postići fizička interakcija.
Večnost ili Konstantna Sadašnjost je jedino vreme Fizičke Realnosti, prošlost i budućnost su slike. Atomsko-molekulske strukture su uvek u sadašnjosti, a njihove slike nisu, jer je slika samo njima odgovarajući poredak fotona. Na sto možete staviti čašu, ali na sliku stola koju vidite – ne možete. Ljudi to ne razlikuju, ali jasno je da ja ne vidim pravi fizički sto, nego samo sliku tog stola. U tom smislu može se fotografisati i budućnost kao i prošlost, ali budućnost ima veoma nisku rezoluciju, ne liči nam ni na šta poznato: budućnost je poredak makrosistema.
Tesla je isticao da je sva vasiona živa. To je potpuno tačno jer je svet sagradjen od vremena, a vreme ima svest.
O Da li znate zbog čega moderni naučnici nisu nastavili tamo gde je Tesla stao? ( Ili možda neko jeste?)
– To je jasno. Sledili su kvantnu mehaniku, čija teorija nije uradjena do kraja, statistička je i u osnovi netačna, jer u prirodi nema statistike, nema ni stohastike, ni verovatnoće, sve je apsolutno tačno i metafizičko – matematičko – fizički: dvosmerno jednoznačno, predvidljivo. Drugo je pitanje, zašto mi ne poznajemo prirodu dovoljno, ali je sigurno da svaki matematički pojam ima svoj čisti filozofski i fizički interpret, odnosno odgovara nekoj konkretnoj fizičkoj pojavi.
Savremeni kvantni mehaničari rade fuziju na slepo, jer nemaju ideju o osnovnoj opeci gradje materije, odnosno substancijalnu definiciju mase (Masa je…pa šta je? Za njih je masa ”Mera za inerciju fizičkog sistema”, a to nije pravi, nego nejasan opisni odgovor), nemaju ni hipotezu vremena primenljivu na sastav atoma, niti pravu primenljivu teoriju atomskog jezgra. Da ne idemo dalje.
S duge strane, relativisti izmišljaju eksperimente kao potvrdu Ajnštajnovih nedokazanih tvrdnji, bolje rečeno sanjarenja čoveka umetničke prirode koji se oženio matematičarkom Milevom Marić i jedva da je u životu ušao, a kamoli radio u nekoj laboratoriji.
Mnogi Teslijanci, uglavnom spiritualni inženjeri elektrotehnike i elektronike, na svih šest kontinenata nastavljaju Teslin rad, ima ih na hiljade, pun ih je internet, samo ukucajte u Gugl “Free energy”., ali, koliko znam, jedino ja radim ontologiju njegove matematike i fiziku vremena.Uskoro ću i eksperimentalno da potvrdim moja otkrića.
Moral u duhovnost
O Tesla je smatrao da su duhovnost i moralnost dva glavna stuba neophodna za uspeh čovečanstva. Mi smo kao čovečanstvo sada, izgleda, sve dalje od te njegove ideje?
– Pojmove ezoterije, teologije i psihologije, prevodim u terminologiju duhovne fizike. Ono što je u teologiji duh, to je u fizici – svest, koja se ontološki objašnjava kao neprekidnost stalne sadašnjosti, odnosno fundamentalni zakon fizike: princip kontinuiteta. Ovaj princip konstituiše, obrazuje, stvara kontinuum vremena – fizičku večnost, večno “sada”. Kontinuitet kontinuuma je svest konstatne sadašnjosti. Vasiona je živo biće, jer beskonačno vreme od koga se sastoje konačni prostor i masa ima svest (ona je sama neprekidnost beskonačnog vremena).
U etarskoj ili duhovnoj fizici razlikujem ljudski moral (dogovor “plemena” o običajima i ponašanju) i kosmičku etiku, kosmički moral koji je u suštini podudaran sa zakonima fizike. Zakoni fizike su zakoni kosmološke etike. Drugim rečima, ti fizički zakoni kosmološkog morala su neumoljivi, moraju se poštovati.
Tesla je ukazao na ostvarenje ideala: želeo da ljudsku etiku usaglasi sa kosmičkom, da je harmonizuje sa vasionom. Drugog puta opstanku čovečanstva – nema. Oni koji rade suprotno kosmičkim zakonima, biće na kraju dekomponovani bez obzira na količinu energije koju su uložili u kosmički neostvarive ciljeve. Gde su danas Džingis Kan, Hitler, Tito…? Ni traga nema od njihovih “večnih dela”.
O Da li verujete da je ubijen, kako neki nagađaju?
– Ha,ha…Ubijen je, naravno, ali ne od ljudske ruke. Ubili su ga fiziološki zakoni, koji su odgovorni za 100% prirodnih smrti živih bića. Izuzetak je samo jedna okeanska meduza koja nikad ne umire, sazri, da podmladak, onda se podmladi, opet da podmladak i neprestano tako, ima beskrajno obnovljiv životni ciklus.
Vrlo slično je i sa gušterom salamanderom, kome se, ako na primer, izgubi nogu, na tom rezu ćelije vrate u fetusno stanje i noga mu za 21 dan ponovo izraste.
O Rekli ste da je stric Donalda Trampa, fizičar Džon Tramp, profesor na MIT- u dobio sve iz Tesline sobe. Došla su dva vojna kamiona i sve odnela, zapisao je Mirko Marković, general NKVD. Gde je to otišlo i da li se zna šta je odneseno?
– Uzeti su nacrti i podaci geofizičkih (zemljotresi – telegeodinamika), klimatskih (HAARP) i elektromagnetskih (“zrak smrti”, elektromagnetski top) istraživanja primenljivih u konstrukciji oružja.Takodje su odneti i radni modeli aparata, kojih je bila prepuna Teslina garderoba, po svedočenju Šarlote Mužar, poverljive sekretarice Teslinog nećaka Save Kosanovića.
Kopija tog materijala, koji je bio u vlasništvu američke vojske, kao i deo Teslinih aparata-modela, transportovan je vojnim avionom u oktobru 1944 godine preko Beograda u Rusiju. Nekoliko dana sanduci sa tim najvažnijim konkretnim delom Tesline zaostavštine čuvala je partizanska vojska u Pančevačkoj gimnaziji. O ovome sam razgovarao sa dva neposredna svedoka – učesnika obe operacije. Jedan je čuveni doktor Deki, koji je bio na straži u Pančevačkoj gimnaziji kada su Rusi preuzeli Tesline kovčege, a drugi je profesor Nikola Radošević (Veljković po majci), koji je kao vojnik 1944 godine (ponovo naglašavam godinu) pratio Savu Kosanovića (konspirativno ime za KGB – “kolo”) zajedno sa Teslinim kovčezima,nap utu iz Amerike u Evropu.
Leteli su iz Nju Jorka transportnim avionom američke vojske i benzin natočili u Portugaliji, zaobilazeći Englesku. Kako je avion bio gotovo prazan, Radošević je u jednom trenutku počeo da šeta po trupu i najzad hteo da sedne na jedan od sanduka, ali ga je Kosanović sprečio, rečima: “Ne na taj, tu je Tesla!” Kovčeg je bio specijalno obezbedjen i veliki, tako da je, po rečima Radoševića “sigurno da se nije radilo o urni, koja je mala”.
Unutrašnji glas
O Šta je za vas najfascinantnije kod Tesle?
– To što je bezpogovorno i bez razmišljanja sledio svoj unutrašnji glas. Svako razmišljanje o tim kosmičkim zapovestima više svesti odvelo bi ga u grešku. Tihi kategorički imperstiv unutrašnjeg glasa uvek je u našu korist, ali ga tako retko poslušamo. Na primer, kada je 1876. Teslin profesor elektrotehnike, doktor Pešl posvetio čitavo predavanje Tesli da mu pred svim studentima dokaže da je asinhroni motor na naizmeničnu struju, bez komutatora – nemoguć., jer bi to bio perpetuum-mobile. Uveren da je to ipak moguće, Tesla je, slušajući svoj unutrašnji nalog, napustio studije, što je spolja izgledalo kao katastrofa, naročito njegovom ocu Milutinu.
On je poslednjom snagom početkom aprila 1876. godine posetio sina u Mariboru, video da živi od kocke na bilijaru, i prijavio ga policiji zbog čega je Nikola pod pratnjom deportovan u Smiljan. Krajem istog meseca Milutin je umro, a da mu zbog tog čina nepoverenja, duboko i da kažem – kosmički uvredjen sin Nikola, nije bio na sahrani. Nikola Tesla je imao svoj sopstveni duh, životni put i sudbinu koju otac Milutin nije mogao da razume. Sledio je svoju misiju. I tek šest godina kasnije, on je 1882. u šetnji budimpeštanskim parkom otkrio rotaciono magnetsko polje – princip rada motora bez četkica.
O Kakva je uloga Teslinog naslednika Save Kosanovića?
– Dvostruka. S jedne strane, kao politički karijerista on je izdao Teslu falsifikujući ujakovu pismenu podršku Titovoj “Narodnooslobodilčkoj borbi”. Ovu lažnu Teslinu izjavu pisali su zajedno Sava Kosanović, austrougarsko-američki mason, i tadašnji potpredsednik Amerike, Henri Volas, ruski mason i učenik ruskog mistika Nikolaja Reriha. Time je Kosanović Teslu zloupotrebio za svoju političku ambiciju, iskoristio ga kao politički most preko koga je prešao u Titovu komunističku vladu, i bio jedini minister kraljevske vlade koji se održao na funkciji i posle rata. S druge strane, preneo je Teslinu, i ako ne celu, zaostavštinu u Beograd i osnovao Muzej. U zaslugu mu treba upisati i to da, i ako je bio Titov ambasador u Americi četiri godine posle Drugog Svetskog rata, sve do svoje smrti 1956. godine, Sava Kosanović nije preneo urnu sa lažnim Teslinim pepelom. Toliko daleko nije hteo, ni mogao da ide.
O Da li Rusi znaju više o Teslinom radu?
– Da. Oni najviše cene Teslu i najozbiljnije i najduže su ga istraživali. Cene ga više i od samih Amerikanaca od kojih je Tesla izumima napravio veliku naciju i državu, super-silu.Rusi su jedini potpuno svesni da je Tesla najača poluga svetske moći (savremena zamena za Isusa Hrista), jer je osnivač nove informatičko-tehnološke civilizacije i njene nove naučne duhovnosti.
Tesla najgore stoji u Srbiji gde u Muzeju nema stalno zaposlen ni jedan jedini stručni kustos – elektroinženjer. Da čovek ne poveruje.
O Da li verujete u pravdu? Da svakoga ko nešto loše uradi, ipak ,stigne kazna?
– U Duhovnoj fizici za koju se zalažem, dobro je harmonija, zlo je disharmonija. Ako sebičnim dejstvom na spoljni svet proizvodim disharmoniju ona mi se (zbog povratne sprege unutrašnje-spoljašnje-unutrašnje) direktno ili indirektno vraća, mora vratiti. To je fizički zakon kosmološkog morala o kome sam ranije govorio. Tačnije, to je fizički zakon rezonancije. Ako lošom namerom i mislima unutar proizvodim zlo, rezoniraću sa spoljašnjim zlom i ono će mi se i vratiti. Ako u sebi gajim mir, harmoniju, odnosno dobrotu, pobudiću isto to i u spoljnom svetu – izazvaću rezonancu harmonije i dobrote i to će biti moje okruženje.
O Kao filozof,recite nam, zbog čega smo toliko moralno i duhovno nisko pali?
– Vrednosna procena tekućeg perioda sadašnjosti zavisi od tačke gledišta.Ovo je doba velikog preokreta. Naizgled je sve isto kao nulte godine kad se pojavio Hristos. I dalje postoje samo četiri vrste karaktera: flegmatični, kolerični, sangvinični i melanholični i samo četiri osnovne emocije – strah, mržnja, bes, ljubav. Zaista nam izgleda da se čovek ne menja, medjutim, nije tako. Kosmolško-tehnološka svest menja duševnu strukturu današnjeg čoveka, može da aktivivira “genetski otpad”, može da stvori bića sa više od dva lanca DNK. U periodu smo smene oblika religioznosti, sve stare religije, zasnovane uglavnom na bajkama, gube moć i odlaze u istoriju, postajući samo uspomene raznih naroda na epohu njihove mitološke kulture, dok na očigled zbunjenih sociologa – informacione tehnologije i nova Teslijanska naučna duhovnost objedinjuje današnje čovečanstvo u planetarno društvo.
Živimo početak novog doba, pa nam izgleda da je “sve propalo i sve pogrešno”.
Služba
O Zašto ne mogu da se gledaju materijali u Teslinom muzeju u Beogradu? Ko drži muzej?
– Engleska zagranična obaveštajna služba postavlja direktore muzeja. Od 1956, kada je Muzej otvoren – do danas i sprečava pristup Teslinom naučnom arhivu, čiji je najvažniji deo kasna dokumentacija (oko 38.000 stranica nastalih od 1905 -1943). Taj arhiv menja, da ne kažem ukida celokupnu današnju fiziku i postavlja novu paradigmu nauke. Unapredjenu etarsku tehnologiju koja fokusira prirodu samih fizičkih zakona, i zbog toga je – duhovna, jer su sami fizički zakoni ekstrasenzorni, vančulni.
Hoking o Tesli
Tesla je bio iskren prijatelj i jako blizak sa tri najveća engleska naučnika toga doba: Lordom Kelvinom, Oliverom Lodžom i posebno – Vilijamom Kruksom. Pre dvadeset i pet godina, moja prijatejica iz Vašingtona uspela je da na jednom simpozijumu dodje do Hokinga i puna nade postavi mu pitanje: “Šta mislite o Tesli ?” Hoking je razumeo i doslovno joj odgovorio: “Nikada nisam čuo za tog naučnika”.
Dugo sam razmišljao zašto se Englezi prema Tesli “prave Englezi”, ponašaju se kao da ne postoji, ili bar kao da je beznačajan. I onda sam shvatio: jedini pravi razlog za to upadljivo ignorisanje jeste što je naš Nikola Tesla veliki, preveliki…a nije Englez. Čista britanska uobraženost, zaostala iz doba viktorijanskog kolonijalizma.
Tesline ljubavi
O Da li je Teslina bestelesna ljubav mit ili istina? Zašto nije želeo da ima decu? Zašto se odrekao telesne ljubavi a veličao je ljubav?
– Treba razlikovati dve vrste ljubavi: telesnu – Eros i Duhovnu –Agape. Kao mlad, Tesla je probao telesnu ljubav sa prostitutkama u Gracu, sa Mimi i Fifi, o čemu u Mariboru postoje i sudski zapisi iz 1876, ali kako je vreme odmicalo, sve ga je više obuzimala strast za otkrićima dubokih zakona prirode. A od duhovne spoznaje kosmičkih tajni, nema jačeg orgazma. Telesni orgazam je samo bleda senka tog doživljaja.Što se celibata tiče, Tesla nije bio u neženstvu. Brakovi se na Nebu sklapaju i tu se jedino održvaju celog života, a često i posle toga. Bio je društveni intelektualni prijatelj sa mnogim istaknutim ženama jake anime, to jest visoko razvijenog ženskog principa, glumicom Sarom Bernar, operskim pevačicama Zinkom Kunc i Milkom Trninom (s kojom ima fotografiju u automobilu), ali je za četrdeset godina, tako reći svake nedelje bio Agape gost spiritualne ljubavi Katarine Džonson.
Teslina deca
Tesla nije imao obične genetske pojedinačne dece, ali nam je doneo novu civilizaciju, oplodivši svojim Duhom – celo čovečanstvo. Svi mladi sveta danas za kompjuterom i na mobilnom telefonu su Teslina deca.
