Ima već decenija kako Siniša Kovačević, dramski pisac dobije nelagodu kada iz Surduka mora da krene za Beograd. Navikao se tamo na miris dunavske vode, ogromno nebo, svoj vinorad i baštu, i sve mu drugo nema mirise ni suštinu. Nije to da ne voli Beograd. Naprotiv.
– Ima gradova sa lepšom arhitekturom – kaže on – ali nema grada koji može da se meri s njim po duhu i kosmopolitizmu. I nema grada koji vas tako ljudski kao Beograd odmah prihvati. Popnete se Balkanskom ulicom, otresete prašinu koju ste na cipelama poneli iz svoje provincije i postanete odmah stanovnik Beograda i Beograđanin. Ali, obožavam i Surduk, sada toliko da kada dolazim u Beograd imam osećaj da idem kod ginekologa. Beograd je moja druga kuća.
O Kako to da ste se preselili u Surduk?
– Surduk je moj izbor ili fatalistički koncept koji je mene doveo tamo, pored Dunava, pa još na brdo,a odozgo pogled na – divotu. U stvari, izgleda da je mene Surduk izabrao a ne ja njega. Svojevremeno sam tamo gradio vikendicu a ona je prerasla u moju adresu. Kad hoćete da zasmejete Boga vi recite imam planove. Nema planova u životu čoveka, ili ih bar mi sami ne određujemo, već neko bira kojim ćemo putem ići.
O Kakvu ideju imate o Bogu?
– Ja sam duboko religiozan čovek, pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi, slavim slave, idem s vremena na vreme u crkvu, poštujem običaje. Bog je toliko važan za naše živote da, kao što je rekao Dostojevski, da Boga nema, trebalo bi ga izmisliti. Zašto? Bog bi trebalo da bude sistem vrednosti, branika, granica do kojih možete, altruizma, ljubavi, i u suštini Bog je mera koje se ljudski rod mora držati da bi bio uopšte srećan. Ili još tačnije, da bi opstao. Iz viška vere ili straha od Boga, činite ne činite pasjaluke. To je poenta. Deset božjih zapovesti i sedam smrtnih grehova, to je kvintesencija života.
O Da li verujete da Bog danas ima uticaja na nove generacije?
– Nemojte da vas prividna slika zavara. Čovečanstvo funkcioniše u amplitudama. Bilo je perioda u istoriji kada su ljudi više negirali Boga, kada nije bilo sveto ništa, ni tuđa žena, ni nečija ćerka…Ovo sada je neko ponovljeno vreme, neki već viđeni odraz. Vera je osećaj za meru, a sve u životu takođe, pa čak i talenat. Talenat je, kako je primetio ( Nikolaj) Ostrovskie, osećaj za meru. Taj osećaj mere važi za sve, za umetnost, slikarstvo, književnost, ali i za seks, kuvanje, obične stvari, pa i na odnos sa Bogom. Iz preteranog laičkog ide se u fundamentalizam.
O Zašto je danas etika sporedna, nebitna stvar?
– Sve vrline, humanizam, čast, čistota, viteštvo, junaštvo itd. Jednostavno su zamenjene jednom rečju – interes ili novac. Ako vam podvođenje devojčica donosi dovoljno para, vi ćete to nastaviti da činite, ne misleći da ta deca imaju očeve, braću, sestre i da je to nemoralno činiti. Ne misleći takođe da ta mlada bića nisu svesna onoga što čine, jer su nezrela, neiskusna. Isto tako je i na makro planu. Imate Sibir koji je bogat i moramo ga oteti Rusima.
O Mislite da će ga oteti?
– Ne znam. Da je Jeljcim ostao na vlasti, siguran sam da Rusija ne bi danas bila ovoliko velika. Takođe znam da ako neko želi da Putina predstavi kao kriminalca, on će to u očima onih koji upijaju tu sliku, to zaista i biti. Sve možete ako imate ljude kojima ćete to plasirati.
o Da li ste primetili izrazitu erotizaciju društva? Sve je u znaku seksa;sloboda, demokratija, škole, ministarke, pa čak i one plavuše na RTS-u o kojima ste govorili? Zašto je to tako?
– Ni to nije ništa novo. Bilo je slavljenja erosa, veličanja seksualnog čina, bilo je seksualnih revolucija. To je prolazno, bez vrednosti. Ili ima lažnu vrednost. Vrednost je u vama. To znaju i mala deca. Ali, ako je telo hram duše, nemate prava da ga unakazujete. Osećaj za meru jeste da budete prijatelj svom telu i svom duhu, da ne idete u krajnosti.Ja nisam protiv estetskih korekcija nego protiv erotskih. Ako neko ima nos kao manastirski ključ, sasvim je u redu da ga smanji, ali ako vi sad sebe erotizujete silikonima u grudima i zadnjici, onda sam protiv toga. Kao i za tatu. U moje vreme tetovažu su nosili kući za uspomenu vojnici nižeg intelektualnog sloja i zatvorenici. To nije bila čak ni umetnost, crtali su JNA, sidro ili ružu koja je izgledala kao mozak na peteljci. Sada je to, kažu, umetnost. A ja pitam devojčice i dečake : Kako će izgledati šareni leptirić kada ona bude imnala 60 ili taj likovni motiv na mišici dečaka kada bude imao 70?
o Da li volite da dajete?
– Evanđelista Mateja kaže da je veća radost davanja. Davanje ispunjava. Ima priča Radoja Domanovića, Zahvalnost, u kojoj onaj daje siromahu svinjsku glavu a onda, sve vreme, ide po selu i priča kako je siromahu dao svinjsku glavu, negirajući tako svoje dobročinstvo.
O Šta mislite o iluzijama kojima se obavijamo?
– Ne znam nijednog čoveka koji će za sebe reći da je đubre. To zavisi od čoveka do čoveka. Neko živi u velikim iluzijama, neko nema iluzija. I jedni i drugi su krajnost, dakle, opet ona mera o kojoj stalno pričam. Iluzije bole.
O Da li verujete da će doći preporod kao logičan odgovor ovom vremenu?
– Mora doći! Svet i čovečanstvo funkcionišu po sistemu koncetričnih krugova, određeni događaji se u jednom vremenskom intervalu prikazuju kao tragedija, a u drugom kao farsa. Uzmimo za primer gej orijentacija koja je postala od pamtiveka. Nisam za to da izbacimo sve homoseksualce iz nauke, kulture, istorije,umetnosti jer bismo ostali skoro bez najvažnijih dostignuća. Ali, takođe mislim da će se priča Oskara Vajlda ponoviti, da će ta ispolitizovana agresija homoseksualaca dovesti do toga da se u narednoj generaciji zbog pederastije ide na robiju, ili da ih dave u kacama za izmet kao što su to radili Crnogorci. Osećaj za meru drži čovečanstvo. Kako i kaže Sterijin Kir – Janja „ sas mera će si dođeš do velika sreća”. Bitno je, dakle, da sa svojom slobodom ne ugnjetavaš tuđu slobodu.
O Da li ima smisla da trošimo papir na medije? Kakvi su?
– Isto kao kad pitatete seljaka iz Ivanjice kakav je krompir. On kaže: Ovaj krupan je dobar, ovaj sitan – nije.
O Da li intelektualci po vama imaju pravo da ćute?
– Po meni – ne. Ali i oni su kao i krompiri. Neki veliki, neki sitni. Obaveza je intelektualca da govori. Uz poštovanje svih pekara, molera, autolimara, logično je da se glas intelektualca dalje čuje.? Ako ja imam privilegiju da me čitaju ljudi, onda ću ja svkakao iskoristiti svoju obavezu i privilegiju da kažem to što mislim.
O Zašto časni, pošteni, skormni, teže dolaze do uspeha od onih koji se savijaju, laktaju, ulizuju šefovima?
– Dolaze teže zato što je njihov put teži, ali je lepši. Lepši je za dušu i savest. Tačno je da je lakše na beščastan način doći do nečega, ali se to prirodno teže zadržava i kratko traje. Ovo je vreme protuva i bitangi. Zbog toga takvi brše uspevaju. Ali to ne traje dugo
O Šta reći ljudima koji žive u opseni da su lepi, pametni, da dobro rade, da su dobri ljudi a zapravo su sve suprotno?
– Ništa, jer neće čuti. Ali će sigurno doživeti poniženje. Na sceni, figurativno rečeno, neće pevati kao Marija Kalas, iako su mislili i govorili da mogu. Oni su tragikomični. Ali, još je gore ako neko nije svestan vlastitog potencijala. Zato što ga imaju, a nisu ga osvestili. E oni su tragični. I opet, dolazimo do suštine – do prave mere. Mera čuva sve i čini da sve bude lepše.
Istok Pavlović veruje da knjigu ništa ne može da uništi. Veruje da će prijateljica ljudske misli živeti bez obzira na pretnje da će je pregaziti nove tehnologije. One su, istina, promenile njen vizuelni oblik, ali je nisu poslale u muzej istorije. Niti će. Knjiga nastavlja svoj put samo u novom ruhu, prateći čoveka kroz vreme i prostor, oblikujući njegov duh i prkoseći zaboravu .
– I uopšte nije važno da li je nešto štampano ili digitalno – kaže Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing iz Beograda, predavač na fakultetu Singidunum i on line školi, PR kompanije Frame iz Silicijumske doline u San Francisku i internet strateg za neke od najpoznatijih domaćih brendova. – Radi se samo o tome da je besplatni internet u prvo vreme zamalo sve uništio, pa i knjigu. Imali smo knjige i novine koje smo plaćali i odjednom sada se pojavljuje isto to na iternetu – samo besplatno! Pa, normalno da u svi pohrlili na besplatno i da su time ugrozili sve što je štampano. To je bila kriza, ali ne, naravno, ni knjiga, ni print nisu mrtvi.
O Da li je besplatni internet tvorac žutih medija?
– Mi smo ušli u internet kao medij sa jednom vrlom banalnom premisom, a to je da se stranice na internetu ne naplaćuju za razliku od štampanih medija. Igrom slučaja se desilo da je sve na netu bilo besplatno, i to je dovelo do toga da su mediji na iternetu morali da žive od reklama. To je vodilo dalje da moraju da imaju više klikova i pregleda, i to konačno dovodi do trenda klik bejt ( clickbait) naslova koji otvaraju znatiželju i svojevrsna su prevara, i , konačno, do žutog novinarstva.
O Zašto se to ne ispravlja?
– To sada dolazi polako na svoje. Svi ozbiljniji mediji, The New Jork Times, The Guardian, The Wall Street Journal i drugi mediji s kredibilitetom, počeli su da navikavaju ljude da mora da se plaća on line. Mislim da je glavni problem u tom plaćanju za novine. Kad bude normalno da platite ako hoćete da čitate digitalne novine, sve će biti opet u redu. Nije isto ako na netu tražite vest o nekom zemljotresu koji se dogodio i ako hoćete da pročitate neki autorski članak.
Za informaciju o zemljotresu, ja ću otići tamo gde je besplatno. Za običnu informaciju ima smisla da je besplatna. Ali za autorske tekstove, analize, istraživačke tekstove, kolumne, reportaže, intervjue – postoji značajna razlika i ljudi će želeleti da plaćaju za brend.
O Googl je uložio 300 miliona dolara za prelazak štampanih medija u digitalne?
– To je deo opšteg pokreta. Nije cilj samo da se mediji prebace na digitalne, nego da ljudi krenu da plaćaju za ono što vredi. A ne da novine žive od glupih reklama i klikova.I da se knjiga čita besplatno.
O Da li ste zamišljali kako će izgledati svet za 50 godina, u digitalnom smislu?
– Mislim da će ići u pravcu opipljivih stvari. Dronovi, sve te digitalne opipljive stvari biće u masovnoj upotrebi. I mislim da će se desiti veliki trend povezivanja realnog, opipljivog sveta sa digitalnim. Čisto digitalne stvari su nas zasitile.Treba nam nešto novo, ljudskije.
O Da li ste vi primer koji dokazuje da može da se živi u Srbiji a da se radi za globalni posao?
– Da jesam. Ja zapravo sve što radim radim za zapad, za američko tržište.
Ime je znamenje
-Ime je smislila moja mama. To je staroslovensko ime za izvor,i ime glavnog junaka u romanu “ Pod slobodnim suncem“ Franca Finžgara. Moja majka je imala osećaj za PR i osmislila je autentično ime za mene. To je dobar brend.
O Koji su to poslovi koji iz Srbije, mogu da se rade za strance?
– Ljudi mogu iz Srbije da pokreću globalne biznise gde su kupci Amerikanci. Ja znam puno takvih ljudi. I ja sam ukljčen u dva takva biznisa. Ima puno poslova koji mogu da se rade preko mreže. Bezbroj. Recimo, to su poslovi, frilensera, obrada fotografija, rad na bilo kom digitalnom sadržaju…Ono što većina u Srbiji ne kapira to je da globalni poslovi nisu poslovi samo za programere. Ima tu svega. Hiljadu drugih poslova mogu da se rade iz Srbije.
O Šta je potrebno da biste uspeli u biznisu u globalnom svetu?
– Dve stvari. Prva je poznavanje engleskog i druga je biti u toku sa popularnom kulturom u zapadnom svetu. Morate se uklopiti u milje. I ponašati se kao da ste tamo. Meni je najaviše pomoglo u razvoju globalnog biznisa ne toliko znanje jezikak već gledanje serija i filmova na Netflix-u i HBO, čitanje stranih časopisa, shvatanje popularne culture. To je bitno da bismo razumeli fraze, fore, fazone, kulturološke reference u govoru jer jedino tako možemo da budemo u toku sa vremenom.
O To znači mentalno isključivanje iz ovog našeg okruženja?
– Da. Istovremeno je bitno da se diskonektujemo iz dešavanja u Srbiji. Ja ne gledam šta je rekao Vučić, Đilas i ostali, maksimalno ignorišem sve to i fokusiram se na zapadno tržište jer hoću da mi mozak bude tamo gde mi je posao.
O Šta je potrebno za dobar sajt ili reklamu?
– Da imate dobru ponudu, pravi proizvod za pravu ciljnu grupu na pravom mestu, da je dobro predstavljen, da ima dobar tekst, foto, video i najčešće je bitno da se predstavljaju benefiti a to je mnogo zahtevniji process nego što na prvi pogled izgleda.
O Kako vi znate da će nešto biti trend: da li je to vaša dobra procena ili kako Googl kaže?
– Može da se gleda Gogole trends, ali treba imati „hiltove“ šta tražiti. Trendovi se najviše primećuju ako se prate Instagram i „trend seteri“. Treba naći profile koji su kuratori sadržaja i koji će prvi izbaciti nove trendove na svoj fid I od njih učiti.
O Šta biste savetovali mladima: Da odu ili da ostanu u Srbiji?
– Onaj ko ima osećaj za bisnis i online posao mogu da ostanu. Onaj ko to ne može, već mora da radi za platu – treba da ide iz Srbije.
Nije baš sjajno startovala vladavina Stefana Nemanjića (oko 1166-1227/28) koga je njegov otac veliki župan Stefan Nemanja odredio za naslednika prestola kao srednjeg sina, umesto najastarijeg.
Početak njegove vladavine biće u znaku gorčine starijeg brata Vukana zbog nepravde ali i u neprekidnom strahu da će ga nezadovoljni stariji brat svrgnuti sa prestola, što će se zaista kasnije i dogoditi.
Sve vreme svoje vladavine a i posle u dvogoidišnjem izgnanastvu Stefan Nemanjić će se za presto koji mu je otac ostavio boriti potiv starijeg brata i njegovih moćnih saveznika koji su gledali svoje interese. Vukan sve vreme kuje zaveru, čak i dok je otac Stefan Nemanja još živ i u Hilandaru, svojoj veličanstvenoj zadužbini gde tihuje sa sinom Savom, i posle očeve smrti 1199. godine. Traži pomoć i od pape sa kojim je u dobrim odnosima.
Ali i Stefan koji shvata da bez podrške velikih neće uspeti da se održi na pretestolu, stupa u kontakt sa papom i traži krunu za sebe.
Kada Vukan za to sazna silno će se naljutiti i u savezu sa mađarskom vojskom krenuće 1202. godine na brata. Stefan Nemanjić moraće da se skloni u Bugarsku, gde će sagledati lošu situaciju po sebe i tražiti rešenje.
Sreća će mu se ubrzo osmehnuti, kada su se Mađari povukli iz srpskog Braničeva pred naletom Bugara, Stefan se vratio na presto velikog srpskog župana dok se Vukan povukao u Zetu.
Tako se te 1204. godine ostvarila očeva želja da Stefan vlada Raškom, a da Vukan bude veliki knez jedne oblasti.
Kada se Stefan ustoličio na čelu srpske države, u istoriji Balkanskog poluostrva počelo je jedno novo razdoblje. Srušeno je Vizantijsko carstvo pod naletima krstaša (Četvrti krstaški rat). Nastanak više novih država na tlu stare imperije promenio je odnos snaga na jugoistoku Evrope. Balkan se podelio na dva tabora. U jednom su bile države verne vizantijskom duhu: Srbija i Bugarska dok su u drugom bile nove države koje su bile za latinsku politiku.
Osnivanje Latinskog carstva u Carigradu Stefan Nemanjić je mudro pratio. Miran je ostao i Vukan u Zeti.
Braća su se pomirila tek kada je Sava iz Hilandara početkom 1208. godine doneo očevo telo.
