Istok Pavlović, zašto knjiga nikada neće umreti
Istok Pavlović veruje da knjigu ništa ne može da uništi. Veruje da će prijateljica ljudske misli živeti bez obzira na pretnje da će je pregaziti nove tehnologije. One su, istina, promenile njen vizuelni oblik, ali je nisu poslale u muzej istorije. Niti će. Knjiga nastavlja svoj put samo u novom ruhu, prateći čoveka kroz vreme i prostor, oblikujući njegov duh i prkoseći zaboravu .
– I uopšte nije važno da li je nešto štampano ili digitalno – kaže Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing iz Beograda, predavač na fakultetu Singidunum i on line školi, PR kompanije Frame iz Silicijumske doline u San Francisku i internet strateg za neke od najpoznatijih domaćih brendova. – Radi se samo o tome da je besplatni internet u prvo vreme zamalo sve uništio, pa i knjigu. Imali smo knjige i novine koje smo plaćali i odjednom sada se pojavljuje isto to na iternetu – samo besplatno! Pa, normalno da u svi pohrlili na besplatno i da su time ugrozili sve što je štampano. To je bila kriza, ali ne, naravno, ni knjiga, ni print nisu mrtvi.
O Da li je besplatni internet tvorac žutih medija?
– Mi smo ušli u internet kao medij sa jednom vrlom banalnom premisom, a to je da se stranice na internetu ne naplaćuju za razliku od štampanih medija. Igrom slučaja se desilo da je sve na netu bilo besplatno, i to je dovelo do toga da su mediji na iternetu morali da žive od reklama. To je vodilo dalje da moraju da imaju više klikova i pregleda, i to konačno dovodi do trenda klik bejt ( clickbait) naslova koji otvaraju znatiželju i svojevrsna su prevara, i , konačno, do žutog novinarstva.
O Zašto se to ne ispravlja?
– To sada dolazi polako na svoje. Svi ozbiljniji mediji, The New Jork Times, The Guardian, The Wall Street Journal i drugi mediji s kredibilitetom, počeli su da navikavaju ljude da mora da se plaća on line. Mislim da je glavni problem u tom plaćanju za novine. Kad bude normalno da platite ako hoćete da čitate digitalne novine, sve će biti opet u redu. Nije isto ako na netu tražite vest o nekom zemljotresu koji se dogodio i ako hoćete da pročitate neki autorski članak.
Za informaciju o zemljotresu, ja ću otići tamo gde je besplatno. Za običnu informaciju ima smisla da je besplatna. Ali za autorske tekstove, analize, istraživačke tekstove, kolumne, reportaže, intervjue – postoji značajna razlika i ljudi će želeleti da plaćaju za brend.
O Googl je uložio 300 miliona dolara za prelazak štampanih medija u digitalne?
– To je deo opšteg pokreta. Nije cilj samo da se mediji prebace na digitalne, nego da ljudi krenu da plaćaju za ono što vredi. A ne da novine žive od glupih reklama i klikova.I da se knjiga čita besplatno.
O Da li ste zamišljali kako će izgledati svet za 50 godina, u digitalnom smislu?
– Mislim da će ići u pravcu opipljivih stvari. Dronovi, sve te digitalne opipljive stvari biće u masovnoj upotrebi. I mislim da će se desiti veliki trend povezivanja realnog, opipljivog sveta sa digitalnim. Čisto digitalne stvari su nas zasitile.Treba nam nešto novo, ljudskije.
O Da li ste vi primer koji dokazuje da može da se živi u Srbiji a da se radi za globalni posao?
– Da jesam. Ja zapravo sve što radim radim za zapad, za američko tržište.
O Koji su to poslovi koji iz Srbije, mogu da se rade za strance?
– Ljudi mogu iz Srbije da pokreću globalne biznise gde su kupci Amerikanci. Ja znam puno takvih ljudi. I ja sam ukljčen u dva takva biznisa. Ima puno poslova koji mogu da se rade preko mreže. Bezbroj. Recimo, to su poslovi, frilensera, obrada fotografija, rad na bilo kom digitalnom sadržaju…Ono što većina u Srbiji ne kapira to je da globalni poslovi nisu poslovi samo za programere. Ima tu svega. Hiljadu drugih poslova mogu da se rade iz Srbije.
O Šta je potrebno da biste uspeli u biznisu u globalnom svetu?
– Dve stvari. Prva je poznavanje engleskog i druga je biti u toku sa popularnom kulturom u zapadnom svetu. Morate se uklopiti u milje. I ponašati se kao da ste tamo. Meni je najaviše pomoglo u razvoju globalnog biznisa ne toliko znanje jezikak već gledanje serija i filmova na Netflix-u i HBO, čitanje stranih časopisa, shvatanje popularne culture. To je bitno da bismo razumeli fraze, fore, fazone, kulturološke reference u govoru jer jedino tako možemo da budemo u toku sa vremenom.
O To znači mentalno isključivanje iz ovog našeg okruženja?
– Da. Istovremeno je bitno da se diskonektujemo iz dešavanja u Srbiji. Ja ne gledam šta je rekao Vučić, Đilas i ostali, maksimalno ignorišem sve to i fokusiram se na zapadno tržište jer hoću da mi mozak bude tamo gde mi je posao.
O Šta je potrebno za dobar sajt ili reklamu?
– Da imate dobru ponudu, pravi proizvod za pravu ciljnu grupu na pravom mestu, da je dobro predstavljen, da ima dobar tekst, foto, video i najčešće je bitno da se predstavljaju benefiti a to je mnogo zahtevniji process nego što na prvi pogled izgleda.
O Kako vi znate da će nešto biti trend: da li je to vaša dobra procena ili kako Googl kaže?
– Može da se gleda Gogole trends, ali treba imati „hiltove“ šta tražiti. Trendovi se najviše primećuju ako se prate Instagram i „trend seteri“. Treba naći profile koji su kuratori sadržaja i koji će prvi izbaciti nove trendove na svoj fid I od njih učiti.
O Šta biste savetovali mladima: Da odu ili da ostanu u Srbiji?
– Onaj ko ima osećaj za bisnis i online posao mogu da ostanu. Onaj ko to ne može, već mora da radi za platu – treba da ide iz Srbije.
– Ime je znak
Latinska poslovica: Nomen est omen ( ime je znamenje) potvrđuje životni put Istoka Pavlovića:
-Ime je smislila moja mama. To je staroslovensko ime za izvor,i ime glavnog junaka u romanu “ Pod slobodnim suncem“ Franca Finžgara. Moja majka je imala osećaj za PR i osmislila je autentično ime za mene. To je dobar brend.
Dijana Dimitrovska
Vidi još: Strip nije mrtav
