Car Dušan, veliki čovek – velika i država
Srednjovekovnu Srbiju će možda najviše proslaviti car Dušan (1308 – 1355). Car Srba, Grka i Bugara. Za njegove će vladavine Srbija dostići neslućene granice i biti sila na Balkanu. Zbog te moći i njega će zvati Dušan Veliki ili Dušan Silni.
Taj epitet odlično će mu pristajati ne samo delom – nego i likom. Neobično razvijen, glavom veći od svih savremenika,“ kralj među svim ljudima svog vremena“, kako je pisao Filip Mezier, uveliko slavan zbog svog junaštva, Dušan je izazivao divljenje svojom pojavom.
Imao je krupne izrazite oči, duguljasto, plemenito lice, uokvireno malom proredom bradom, više tamne nego svetle nemanjićke puti. Na slavnoj fresci u manastiru Lesnovo njegov lik ima snagu i daleko uprt pogled, pogled od hiljadu godina, kakav se, inače, u freskopisanju, kako kažu stručnjaci, sreće obično samo kod Hrista Svedržitelja. Dušan je na njoj svestan vlasti koju predstavlja. Kao i svi Nemanjići i on je odličan vojnik, uz rodonačelnika Nemanju, svakako, najhrabriji. U diplomatskoj veštini nije briljirao ,verovatno stoga što mu zbog onolike snage nije ni trebalo diplomatskog dovijanja.
Od kralja Milutina, kod koga je, inače, proveo kao talac nekoliko godina, nasledio je stabilnu i moćnu državu na Balkanskom poluostrvu. Sva je sreća što od svog dede nije nasledio i njegove ne baš uzorne osobine, cinično su primetili istoričari.
Za vladarsku poziciju, naime, morao je takođe da se bori na isti način kao i drugi Nemanjići pre njega. Oca Stefana Dečanskog svrgnuo je sa vlasti, a zatim ga i zatvorio u tvrđavu Zvečan, gde mu je otac ubrzo i umro.
Bio je znatno topliji i iskreniji od dede Milutina, za razliku od njega imao je samo jednu ženu, koju je nežno voleo, kao i svoju decu.
Silni car koji je suvereno gospodario Balkanom, pokorivši susede, bio je neobično popustljiv prema svojoj ženi Jeleni Stracimirović, bugarskoj princezi, koja je prilično uticala na državne poslove i na njega lično.
Do braka sa Jelenom došlo je na insistiranje bugarskog cara Aleksandra, čija je Jelena bila sesra. Car Aleksandar je želeo da u Srbiji dobije prijatelja, što se i dogodilo kada se o Uskrsu 1332. godine mladi srpski kralj venčao sa Aleksandrovom sestrom Jelenom. Prošla je godina kako je na državnom saboru u Svrčinu, na Malu gospojinu krunisan za kralja, 1331.godine.
Kralj u braku sa kraljicom naredne četiri godine nije imao dece, pa se u tajnosti radilo na tome da se on zbog toga s njom rastavi. Dušan je pregovarao sa austrijskim vojvodom Otonom da se njegova sinovica Jelisaveta, kćerka nemačkog kralja Fridriha Lepog, uda za Dušana. Austrijski poslanici došli su proleća 1336. u Srbiju, „putujući morem od Istre do Kotora“. Izgleda da je kao posrednik u toj stvari služio vitez Palman, zapovednik nemačkih najamnika u Srbiji. Mlada Jelisaveta koja nije bila pitana za pristanak, zgrozila se od pomisli da bude gurnuta negde u nepoznat svet, u varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tuđe vere, a pritom već oženjenog. Sva usplahirena, ona se teško razbolela i umrla još te jeseni.
Kad je kraljica Jelena saznala za te pokušaje, požurila je da postane majka.
Za celu priču vidi ovde
Dijana Dimitrovska – Nebojša Đorđević
Zakonik
Koliko se Dušan istinski trudio da svoje državno delo sredi i stavi na solidne osnove svedoči najbolje njegov Zakonik, jedan od najdragocenijih kulturunih spomenika srednjovekovne Srbije. U uvodnoj reči Zakonika on kaže, kako se rešio, postavši car, da potraži „ nekoje vrline i najistinitije i pravoslavne vere zakone postaviti“. Ovaj pravni spis donet je na saboru u Skoplju maja 1349. pod zvaničnim naslovom „ Zakon blagovernoga cara Stefana“.
Ston
Dubrovčani su sve više pokazivali težnju da Ston ne samo zakupe nego da ga potpuno kupe. Kralj Dušan im je stoga 22.januara 1333. konačno prodao Ston za 8000 perpera odjednom i kao stalni godišnji prihod 500 perpera koje je on primao do 1350. a onda ih je ustupio srpskom manastiru Sv. Arhangela u Jerusalimu.
Srpska crkva
Dubrovačka Republika, čisto i strogo katolička, nije rado trpela pravoslavno sveštenstvo i pravoslavnu veru u Stonu, u kojem je još sv. Sava osnovao episkopiju s važnom misijom na granici pravoslavnog područja. Već 1335. godine odredili su za srpsku crkvu katoličkog sveštenika, a 1349. doveli su franjevce. Da ne bi izazvala Dušana Dubrovačka vlada je u početku imala izvesnih oibzira, koji je posle toga nestao.
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
car dušan, car dušan i carfica jelena, car dušan nemanjić, dušan silni, dušan veliki, prizren, skoplje, Srbija, srednjovekovna srbija
