Ana Komnina Dukina i njen verenički prsten

Ana Komnina Dukina i njen verenički prsten

Ana Anđelina Komnina Dukina bila je jedno vreme, bez sumnje, najmoćnija osoba  u srpskom kraljevstvu. Moćnija, govorilo se, i od svog supruga, srpskog kralja Radoslava Nemanjića. Zajedno sa njim kraljevala je od 1228. do 1234.godine.

Najstarija ćerka  epirskog despota i solunskog cara  Teodora  Anđela Duke Komnina i Marije Petralifene koja je pripadala  vizantijskog porodici italijanskog porekla, udala se za srpskog kralja Radoslava  iako su bili u sedmom stepenu krvnog srodstva.

 Političke prilike tada su bile takve da sedmi stepen srodstvo nije smetao, a samo par godina pre toga, u slučaju jedne druge žene – jeste.

 Stefan Prvovenčani,  otac Radoslavljev pokušao je, naime,  1216. godine da organizuje brak između svog najstarijeg sina (Radoslava) i Teodore, ćerke  Mihaila I Komnina Duke osnivača epirske despotovine.  Ali – nije išlo. Crkva je zabranila sklapanje braka zbog bliskog krvnog srodstva.  Bio je to sedmi strepen krvnog srodstva, što se smataralo nedopustivim za brak, pa do njega nije ni došlo.

 Nove političke prilike  omogućile su ubrzo da se ipak orode epirska i srpska dinastija.

 Na sklapanje braka insistirao je Anin otac Teodor jer mu je bila potrebna podrška moćne Srbije. Iako je Ana bila  u istom stepenu krvnog srodstva sa Radoslavom kao i Teodora – volja glavara bila je presudna. Kanonska pravila su mogla da budu prekršena ili bar im se progledalo kroz prste.

  Pripreme za brak koje su učvrstile vezu epirske despotovine i srpske kraljevine trajale su, kako su zabeležili hroničari, gotovo godinu dana.  Verovatno je brak konačno blagoslovio i srpski arhiepiskop Sava.

  Ana i Radoslav su se venčali  1219. ili 1220. godine.

  Tada je Radoslav Ani poklonio čuveni verenički prsten koji  i danas možemo da gledamo u Narodnom muzeju u Beogradu i zamišljamo sa kakvom radošću ga je ona primila od Radoslava i sa kakvom nadom ga je on njoj dao.

 

autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani sve srpske vladarke svi srpski vladari teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić

Ana Dandolo, kraljica čiji je lik preživeo 200 godina

Ana Dandolo, kraljica čiji je lik preživeo 200 godina

Bila je toliko moćna vladarka da je uspela ono što je retko kome pošlo za rukom. Ubedila  je svog pravoslavnog muža i vladara da se okrene Veneciji, katolicima i papi!

  Stefan Nemanjić je to  i uradio, postavši  prozapadni srpski vladar.

 Ali, taj potez je bio duboko taktički i  omogućio mu je  da dobije papsku krunu, a da  država  koju je tek bio preuzeo od oca stekne status  međunarodno priznate kraljevine.

  Ako je  to bila cena, Stefan Nemanjić, koji će posle krunisanja dobiti naziv Prvovenčani ( stari izraz koji označava venčanje sa krunom) žrtvovao se za – državnu stvar.

Lepa Venecijanka, svetle puti, oniža ( visoka tek 162 santimetara) sa lepim osmehom ( sudeći po podatku antropologa da je u trenutku smrti imala sve zdrave zube)  bez sumnje je znala kako da ubedi muža da učini pravu stvar za sebe, za dvor i za Srbiju.

 Poticala je iz  vladarske porodice mletačkih duždeva, bila je unuka slavnog dužda Enrika  Dandola, odrasla je u blagostanju i sigurno ne bez manira i elokvencije.

  Interesni brakovi u to doba, bili su uobičajeni i ona je  pristala  da se uda za  Stefana Nemanjića, pošto je ovaj prethodno  oterao svoju prvu ženu Vizantinku Evdokiju.

 Nemoguće je ne primetiti kako se Stefan vodio za interesom u ljubavi. Dok je Vizantija bila moćna, Stefanu je odgovarala  vizantijska princeza koju je izabrao za ženu. Kada mu je bila potrebna podrška Mletačke republike i papske stolice, Vizantinka mu je predstavljala  teret. Postala je „preljubnica“ a „ imala je i šugu“ zbog čega je Stefan izbacio na ulicu samo u košulji. Da li je zaista prevarila muža, ili je do skandaloznog raskida došlo jer je Stefanu trebao novi interesni brak – ne znamo.

  U to vreme Venecija je imala jak uticaj na Balkansko poluostrvo i Ana Dandolo mu je savršeno odgovarala.

  Brak je brzo utanačem a venčanje još ekspresnije.

 

autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani sve srpske vladarke svi srpski vladari teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić

Evdokija Anđel, princeza uhvaćena u preljubi

Evdokija Anđel, princeza uhvaćena u preljubi

Evdokija Anđel je bila prva strana princeza na nemanjićkom dvoru i nema sumnje da je i zbog toga plenila pažnju. Ali, pre svega bila je lepotica koja je svojom pojavom „ obasjavala Vizantiju svakoga jutra kada se probudi, na radost podanika“. Stigla je u Srbiju  neposredno pošto je ugovoren brak između nje i  Stefana Nemanje, koji će kasnije postati prvi srpski kralj i dobiti naziv Prvovenčani.

   Brak koji neće biti srećne ruke, ugovorili su u to vreme vladar i stric prekrasne princeze vizantijski car Isak II Anđel i otac Stefanov-veliki srpski župan Stefan Nemanja.

 Princeza je stigla u Srbiju 1191. godine i njena pratnja je dovela do Skoplja, buduće srpske prestonice do koje će se isto tako pratiti kasnije i neke druge vizantijske princeze – srpske snajke. Bila je veoma lepa i mora da je mladi Stefan bio presrećan kada je ugledao kakvu su mu ženu namenili.

   Sigurno da je takva lepotica  i na srpskom dvoru izazvala veliku pažnju i divljenje zbog svoje lepote. Mora da joj je bilo teško u početku, jer su postojale velike sociološke, kulturne i ekonomske  razlike između Carigrada, koji je bio centar sveta i Srbije, zemlje u usponu.

  Brak je sklopljen, počeo je lepo i deca su polako dolazila na svet, najpre sin Radoslav, pa Predislav, Vladislav i ćerka  Komnena.

  

autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani sve srpske vladarke svi srpski vladari teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić

Ana Nemanjić, svetica neznanog roda

Ana Nemanjić, svetica neznanog roda

 Ana Nemanjić, u dinastiji Nemanjić prva srpska vladarka, imala je decu čija slava i danas plamti, a za nas je i dalje žena neznanog roda.

Majka Svetog Save, Stefana Prvovenčanog, Vukana i još dve, možda i tri kćeri ušla je u srpsku istoriju iz neke tišine koju ništa ni do dana današnjeg ne remeti.

Žena sa kojom se oženio Stefan rodonačelnik dinastije Nemanjić, intrigira istoričare koji ne mogu da reše misteriju odakle se ona pojavila i koje je njeno poreklo. Mozaik se slaže  godinama i sporo napreduje sigurno i zbog toga što postoji nekoliko pisanih navoda, od kojih se ne zna koji je tačan a koji pogrešan, o Aninom poreklu. Oni su  prilično različiti i idu dotle da jedni tvrde da je Ana bila bosanska princeza, drugi da je bila francuskog roda, treći da je bila ugarska princesa, četvrti da je  grčkog porekla… 

Dva krina

Tronoški letopisac je zabeležio da je Ana kći francuskog kralja i o tome donosi ovu legendu: „Kad se Nemanja spasao od braće, pomoću Sv. Đorđa, pobegne preko mora. Primi ga francuski kralj i zbog njegovog časnog držanja, mudrosti i mužestva dade mu kćer Anu za ženu. Živeo je duže vremena na dvoru kralja francuskog, svoga tasta, i tu su mu se rodila dva sina, Stefan i Vukan. Izaslanstvo srpskih velikaša dođe francuskom kralju da moli za Nemanju. Kralj pusti Nemanju i dva sina njegova, koje nazva pri rastanku „dva krina svoja’ kao „znamenje krvi francuskog kralja'“. Tako dođoše u pečat Nemanjin „dva krina“, a time Tronošac objašnjava i unošenje dva krina u grb „beli orao“ koji je Nemanja uzeo kad je raširio svoje carstvo.  Istoričar Miodrag Purković navodi podatak da je Ana „roda fruškago“, dakle Francuskinja, ali je dodao da za to nema potvrde.

Od mnogo  istorijskih tvrdnji najbliža istini zbog nedostatka argumenata je zasada tvrdnja Ilariona Ruvarca koji kaže: „Stefan Nemanja izrodio je sa suprugom Anom, neznana roda, sinove i kćeri…“

 Pišući opširne biografije oca Stefana Nemanje, i Sveti Sava i Stefan Prvovenčani majku pominju tek  uzgred. Razlog je srednjovekovni položaj žene koji slabijem polu nije dao neku ozbiljnu ulogu osim uloge majke i supruge. Uz to, srednjovekovni pisci bili su uglavnom monasi, pa i tu valja tražiti razlog zbog koga se o ženama nije mnogo pisalo. Pominjane su monahinje, kao što će kasnije, kada se Ana bude zamonašila,  o njoj biti reči u zapisima kao monahinji Anastasiji.

Srednjovekovni biografi nisu zabeležili gde su se Ana i Nemanja upoznali, kada su se uzeli i gde. Možda je brak sklopljen 1142/43

 Teodosije hvali vrline Stefana Nemanje i pominje Anu, ali samo uzgred:

 „Taj spomenuti muž, blagočestiv, bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom sjajan kao niko drugi, svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz to vrlinom, bezlobnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen , uze, po zakonu, sebi ženu po imenu Anu“.

 

autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar klasična muzika knez lazar knjiga kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani sve srpske vladarke svi srpski vladari teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić