mora Архиве

Akademik Slobodan Simonović, radoznalost – seme nauke

od strane Dijana Dimitrovska | 2.06.2025. | Razgovori o smislu

Inostrani je član SANU od 2021. godine, akademik Kanadske inženjerske akademije od 2013. i Kraljevskog društva Kanade od 2020, predavač na fakultetima širom sveta i jedan od 1000 najuticajnijih naučnika koji se bave klimatskim promenama (2021). Mnogo titula i nagrada, i mnogo zasluga ima akademik Slobodan Simonović, srpski i kanadski stručnjak za hidrografiju i klimatske promene, ali su njemu od svih najdraže tri:

-Još u ranim danima moje profesionalne karijere uspeo sam da dam značajan doprinos primeni sistemskog pristupa vodoprivrednim problemima. Taj doprinos je krunisan mojom prvom knjigom (Simonovic, S.P., Managing Water Resources: Methods and Tools for a Systems Approach, UNESCO, Paris and Earthscan James & James, London, pp.576, ISBN 978-1-84407-554-6, 2009) – kaže u razgovoru za časopis San, profesor Slobodan Simonović. – Drugo najdraže profesionalno dostignuće je broj studenata kojima sam bio mentor: 22 postdoktoranta, 24 doktoranta, 45 magistara, i hiljade redovnih studenata. I treće najdraže dostignuće je interes za moj naučni i praktični rad koji su manifestovani kroz preko 121,000 preuzimanja mojih radova od strane istraživača iz 191 zemlje širom sveta.

O Koja je po vama najveća razlika između studiranja u Srbiji i u Kanadi? Šta je , po vama, dobro a šta loše i za studente i za profesore?

-Najveća razlika je u organizaciji obrazovnog sistema, pristupu nastavi i istraživanju, kao i u mogućnostima koje se pružaju studentima i profesorima.

U Kanadi, univerziteti su uglavnom fleksibilniji u pogledu izbora predmeta i trajanja studija. Studenti sami biraju tempo kojim će završiti studije, dok je u Srbiji struktura studija tradicionalnija, s unapred definisanim programom i manjom mogućnošću prilagođavanja. Sistem u Kanadi je više orijentisan na istraživanje i praktičnu primenu, dok se u Srbiji i dalje mnogo oslanja na teorijsko znanje. Kanadski univerziteti koriste interaktivniji pristup, uključujući rad u malim grupama, case study analize, projekte i praktičnu primenu znanja.

U Srbiji je nastava češće bazirana na predavanjima i reprodukciji gradiva. Profesori u Kanadi često funkcionišu više kao mentori i podstiču studente na kritičko razmišljanje, dok u Srbiji postoji veći autoritet profesora, gde se znanje uglavnom prenosi kroz predavanja i ispitivanja. U Kanadi su istraživanja znatno više finansirana i univerziteti imaju pristup većim budžetima, što omogućava bolje uslove za rad, veće plate i više prilika za istraživače. U Srbiji je problem nedostatak sredstava, što otežava konkurentnost domaćih istraživača na globalnom nivou. U Kanadi ocenjivanje uključuje kontinuirani rad tokom semestra (eseji, projekti, kvizovi, istraživački radovi), dok u Srbiji preovladavaju završni ispiti koji često imaju presudan uticaj na ocenu.

Studenti u Srbiji su pod većim pritiskom tokom ispitnih rokova, dok je u Kanadi pritisak ravnomernije raspoređen tokom cele akademske godine.

Studiranje u Kanadi pruža više mogućnosti, ali dolazi s višim troškovima i većim pritiskom. U Srbiji su studije povoljnije, ali manje fleksibilne i s manjim istraživačkim kapacitetima. Za profesore, rad u Kanadi donosi bolje uslove, ali i veću konkurenciju, dok je u Srbiji profesorski posao sigurniji, ali s manje resursa i motivacije za istraživanje.

o Šta biste savetovali mladima koji žele da studiraju?

-Da pažljivo razmotre svoje interese, ciljeve i mogućnosti pre nego što donesu odluku o studijama. Evo nekoliko ključnih saveta: Izaberite oblast koja vas zaista zanima; Istražite mogućnosti u zemlji i inostranstvu; Kombinujte teoriju i praksu; Razvijajte kritičko razmišljanje i samostalnost; Učite strane jezike i usavršavajte digitalnu pismenost; Gradite mrežu kontakata; Budite spremni na izazove i kontinuirano učenje.

Bez obzira na to gde i šta studirate, najvažnije je da budete radoznali, uporni i da uvek tražite načine da se usavršavate!

o Za prošlu godinu ste rangirani na 74. mestu u Kanadi i 1725. u svetu po ekološkim zaslugama. Šta vam ta nagrada lidera znači?

-Izuzetno mi je drago da moj istrajan rad utiče na moju disciplinu i mlade istraživače koji rade u istoj oblasti. U avgustu 2024. godine objavljena je „Ažurirana baza podataka standardizovanih indikatora citiranja za sve naučne oblasti“. Ovo je javno dostupna baza podataka najcitiranijih naučnika (od ukupno 6.880.389 iz svih disciplina) koja pruža standardizovane informacije o broju citata, h-indeksu, hm-indeksu prilagođenom za koautorstvo, citatima radova u različitim autorskim pozicijama i kompozitnom indikatoru (c-score). Moje ime je uključeno u listu, a moja pozicija me svrstava u prvih 0,4% naučnika u svetu. Veoma sam ponosan na ovo lično dostignuće.

Akademik Slobodan Simonović, stručnjak za vode i klimatske promene

o Kako se najbolje čuvaju vode?

-Čuvanje voda je od ključnog značaja za održivi razvoj, zdravlje ekosistema i budućnost čovečanstva. Najbolje prakse za zaštitu voda obuhvataju smanjenje zagađenja voda, racionalno korišćenje vode, prirodni pristup zaštiti voda, i obrazovanje i način upravljanja vodama.

Najbolji način očuvanja voda zahteva kombinaciju odgovorne upotrebe, efikasnih tehnologija, ekoloških pristupa i obrazovanja stanovništva. Svi – od pojedinaca do industrije i vlada – moraju doprineti održivom upravljanju vodama kako bismo osigurali dovoljno čiste vode za sadašnje i buduće generacije.

o Šta najviše zagađuje reke i mora?

-Industrijski i poljoprivredni otpad, kanalizacija, plastika, rudarstvo i termalno zagađenje. Ovo zahteva bolje upravljanje otpadom, efikasniju preradu vode i međunarodne napore za zaštitu vodnih resursa.

o Koja vas je emocija vezala za Kanadu?

-Moja veza sa Kanadom je više praktična nego emotivna. Pozivom da dođem u Kanadu su mi se otvorila mnoga vrata koja u nekom drugom kontekstu ne bi. Moja porodica i ja smo u Kanadi našli mesto za život, uslove za rad i okolinu koja nas je brzo prihvatila. Kao prvoj generacija imigranata, moja veza sa Srbijom i dalje ima značajnu ulogu. Uzimajući u obzir decu i unuke, Kanada postaje svakim danom sve više moja zemlja.

o Zašto su reke i jezera Kanade posebni?

-Kanada je jedna od najbogatijih zemalja u svetu po količini slatke vode, što je čini hidrološki jedinstvenom. Sa oko 20% svetskih rezervi slatke vode, od kojih je 7% obnovljivo, njene reke i jezera predstavljaju vitalni resurs za prirodu i ljude.

Kanada ima više od dva miliona jezera, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Značajne reke, poput Svetog Lavrentija, Makenzija, Jukona i Frejzera, igraju ključnu ulogu u ekosistemima i privredi zemlje. Jedna od glavnih karakteristika kanadskih voda je njihova čistoća. Veliki deo vodnih resursa nalazi se u nenaseljenim ili slabo naseljenim područjima, što ih čini manje podložnim zagađenju. Reke i jezera Kanade imaju dubok istorijski i kulturni značaj. Pored toga, kanadske reke su važan izvor obnovljive energije. Hidroelektrane na kanadskim rekama proizvode veliki deo električne energije zemlje, što Kanadu čini liderom u korišćenju čistih energetskih izvora.

o Da li imate neki san koji se još nije ostvario?

-Kao i mnogi drugi i ja volim da sanjam. Jedna želja koju već mnogo godina nosim sa sobom je formiranje tima stručnjaka koji bi pod mojim vođstvom napravili Globalni modeni model – sistemski model planete koji bi definisao integralnu ulogu koju voda ima u budućem razvoju civilizacije. I san se nastavlja…

Dijana Dimitrovska, San 2025.

a,akademik, ekologija, hidrografija, Intervju, jezera, kanada, klimatske promene, mora, nauka, reke, slobodan simonović, voda

Peđa Matijević,kapetan koji je video sve nijanse plavog

od strane Dijana Dimitrovska | 8.08.2021. | Razgovori o smislu

Izdržao je Peđa Matijević trinaest i po meseci u kontinuitetu na brodu i bila je to najduža godina u njegovoj karijeri. Pomislio je tada kapetan duge plovidbe iz Kotora da je „sastavio” 405 dana i noći na brodu, najduže u svojoj tridesetpetogodišnjoj karijeri pomorca i da se za to vreme kuća sazida.

– Tu dugu godinu sam proveo, uglavnom, na Pacifiku – priseća se kapetan Peđa Matijević. – U to vreme, pre dvadesetak godina, nije bilo mobilnih telefona i interneta i onda ste stvarno bili jako udaljeni od svoje porodice i svoje zemlje. Godinu i kusur na brodu da ne vidite porodicu, izuzetno je teško.

O Većini izgleda da kapetan broda ima malo posla, da nosi uniformu i osmatra more. Šta je ,zapravo, posao kapetana?

– Kao kapetan broda dobiješ instrukcije od kompanije ili od gazde broda gde se putuje i koji teret se vozi. Posao kapetana je da proračuna sve: stabilitet broda, dakle, koliko može tovara da stane, koliki će biti gaz broda sa tim tovarom, koliko je potrebno hrane za određeni broj posade, kojim se idem rutama, da prati vremenske prilike…kada sve to obavi, daje instrukcije prvom oficiru palube i šefu inženjera.

O Kako izgleda vaš radni dan?

– Sve moje vreme je tačno isplanirana rutina. Ustajanje u 6.00 sati ujutru, kafa na komandnom mostu, razgovor sa prvim oficirom o tome šta se dogodilo tokom noći, da li je bilo iskakanja, kakvo je vreme, šta kaže prognoza. Ranije su te izveštaje davali telegrafisti, a danas to radi internet.

O Da li je na brodovima sve manje posla za ljude, a više za „mašine“?

– Danas mnoge stvari na brodu ne radi čovek, brodovi su automatizovani, internet daje izveštaje o vremenu, pa ni kapetan nema takve ugodnosti kao nekada kada je sve dobijao na gotovo. Recimo, kapetan danas radi mnoge stvari sam, a nekada je dobijao izveštaje od telefgrafiste i prvog oficira. Smanjen je broj ljudi na brodu radi uštede tako da i pomorstvo trpi. Kada sam počinjao, na brodu je radilo 30,40 ljudi. Danas ih ima do 15. Jedan čovek radi više poslova da bi se uštedelo. Brodovi su, s druge strane, automatizovani, plove sami. Recimo, stroj se automatski zatvara u 17.00 sati. Paluba mora non – stop da radi, a na komandnom mostu postoji alarm koji proverava da li je oficir koji dežura tokom noći, budan. Oficir mora neprekidno da ga aktivira na tri ili šest ili devet minuta, sve zavisi kako je alarm naštimovan. Uglavnom oficir stalno mora da pritiska dugme i ne sme da zaspi.

O Lepo je biti kapetan broda ali je do njega put dug i trnovit?

– Da bi neko postao komandant velikog prekookeanskog broda potrebno je oko 17 godina školovanja i iskustva. Bar je tako bilo.

O Kako je danas?

– Danas pomorci dolaze brzo do diploma na kursevima koje plate, i odmah idu da rade. A mi smo ranije išli u pomorsku školu, pa na fakultet, pa godine prakse, polaganje iskustvenih ispita, rad na brodu pa tek kapetan posle 15 do 17 godina.

O Da li ste doživeli potonuće broda?

-Hvala Bogu, ne. Imao sam sreće da ne doživim ozbiljnije nesreće na brodu.

O Koji je bio najdramatičniji događaj na brodu?

-Bila je to najjača oluja koji sam doživeo, u Južno kineskom moru. Divljao je tajfun Conson. Bili smo na sidru, blizu luke jer nas zbog alarmantne situacije nisu ni pustili da uđemo u luku, a istovremeno su nam dali pogrešnu procenu tajfuna. Na brodu je bilo dvadesetak ljudi i situacija je bila jeziva: talasi visoki 14 metara, mi na sidru kao ljuska oraha lelujamo tamo – onamo. Svakog trenutka možemo da se otkinemo i „zalepimo” za obalu. Držali smo se danima stoički svi.

O Da li ste imali slepe putnike?

– Poslednji put, dvojica iz Obale Slonovače.Na brodu dugom 238 metara našli smo ih kod frižidera jer su bili jako izgladneli. Po pomorskom zakonu, moraš prvo da ih nahraniš i napojih, pa onda da ih prijaviš. Ali, ako određena zemlja neće da ih primi, dešava se da oni ostanu po godinu dana na brodu, rade, žive…dok se brod ne vrati u zemlju gde su se ukrcali. Tako je i sa ovima bilo. Vratili smo ih kući.

O Koje nacije daju najbolje pomorce?

-Važan je kapetan ali je najvažnija posada. Na mom brodu su bili odlični pomorci Peruanci. Ipak, smatra se da su najbolji na svetu Britanci, Norvežani,Italijani i Hrvati.

oDa li ste ikada videli to jezivo, plastično tužno ostrvo u Pacifiku?

– Obišao sam svet ko zna koliko puta. Video sva mora i ništa jezivije nisam video od ostrva plastike veličine Evrope koje se formiralo u Pacifiku. A sve smo to sami bacili u vodu.

O Ko baca to?

-Sa brodova, sa obale…Sve što čovek odbaci,to ostane u moru. Danas, na sreću svaki brod ima plan rukovanja smećem. Inspekcija vas proverava da li ste i kako sagoreli otpad. Imate obavezu da pokažete pepeo. Sve što unesete na brod danas morate da pokažete kasnije kao otpad. Organski otpad se baca na pet milja, ostalo se sagoreva.

O Teško je proceniti, ali da li imate osećaj da su sva mora sveta zagađena?

-Ne mogu da argumentujem, ali mora su itekako zagađena. To se vidi, najbolje po ribi. Sve češće se jede riba koja u stomaku ima plastiku. Svako ko voli ribu – a ja je volim i uz to sam i strastveni ronilac – oseti taj tužan ukus plastike u ustima.

O Gde bi neko ko je obišao svet izabrao da živi?

– Na Tahitiju, ili, recimo, na Bora Bori, ili na nekom ostrvu u Pacifiku. Tamo ima ribe u izobilju, voća, ima svega, nema politike, ljudi se smeju, a ne treba ti ništa osim japanki i šortsa.

O Zašto nijednom pomnorcu nije nikada pala na pamet ideja da zemlja nije okrugla?

– Jednostavno zato što se sa broda na okeanu najbolje vidi zakrivljenost. Svako ko je plovio morima sveta zna da je Zemlja okrugla.

O Videli ste sve nijanse mora, koje vam je more najlepše na svetu?

– Nagledao sam se raznih boja i sva imaju različitu nijansu plave. Ali dva najlepša najlepša jesu Karipsko koje je zeleno, i Jadransko koje je vedro plavo.

Dijana Dimitrovska

crna gora, kapetan, kapetan duge plovidbe, kotor, mora, okean, pacifik, peđa matijević, pomorac, posada, svet