Matija Bećković, zašto se ljudi danas toliko boje smrti

Matija Bećković, zašto se ljudi danas toliko boje smrti

I sve dok u nekoj zaboravljenoj polici stoji prašinom obavijena, vremenom načeta, moljcima opsednuta – živeće knjiga. Neće se tako lako predati, veruje Matija Bećković, akademik i tvorac tolikih knjiga. Kao moćni vitez, boriće se ona do poslednjeg dana, do poslednje stranice i poslednjeg slova.Sve je rečeno naslovom eseja Umberta Eka „Nećete se lako ratosiljati knjige“ – kaže Matija Bećković u razgovoru za «Slovo».

– Pošto je ispričana istorija knjige od početka do naših dana kad su je zamenili toliki drugi mediji – zaključeno je da je knjiga bila na početku pa će, posle svega, biti i na kraju.
Na jednom mestu spominju se i današnji nepismeni lopovi koji su provalili u Ekov stan i pokupili telefone, računare, diskete i drugu elektroniku, a nisu dirnuli ni jednu knjigu među kojima su bili i stari dragoceni primerci koji više vrede nego cela kuća i pokućstvo.

matzija bećković, zaštoi se ljudi danas toliko boje smrti


O Kako uopšte doživljavate ovo naše vreme? Da li je to taj „novi svetski poredak“?

-Ne primećujem nikakvu bitnu razliku. Imao sam sreće da budem okružen ljudima koji su činili da smo gotovo i previđali koji je i kakav je poredak. U svakom poretku se može preživeti, ako čovek ima s kim.
O Da li je strah masovno razvojno unazadio ljude?

-Lozinka našeg vremena je da se jedino treba plašiti straha. Danas mnogi, nažalost, nemaju u svom životu ništa drugo osim straha i briga. Pa i toga im je preko glave. Takozvani običan čovek i smrtnik je očigledno zbunjen i zatečen. Ne daju mu ni da sanja o budućnosti. Primoran je da se veseli i veliča lepotu sadašnjeg trenutka.
O Da li je moguće da se ljudi danas, u 21. veku, boje smrti više nego ikada? Zašto?

-Čini mi se da i taj strah ima najmanje veze sa ljudima. To nije njihov izbor. Time su svakodnevno bombardovani iz svih oružja. To im je nametnuto kao jedina tema, kao da je smrt nešto novo na ovom svetu.


O Kome ili čemu vi verujete?

-Verujem u onu pticu koja mi je sletela na kapu kad sam u šezdesetoj godini života stao pred rodnu kuću u Senti. Nju ne bih nikako smeo da izneverim.
O Hoće li pandemija uništiti lepe umetnosti? Nekako su nestale..

-Umetnosti nisu nestale i tek će se rascvetati. Lepe umetnosti su se premestile na lap topove i zum prezentacije. Posle godina korone ko zna šta će nam sve padati na glavu. I da lepe umetnosti neće završiti kao Monsarat Kabalje. Zamenićemo „daske koje život znače“ nekim novim, da bismo nastavili dalje…
O Očigledno je da nema kriterijuma ni za šta, ali zašto bi neko želeo da nema kriterijuma?

-Važno je da čovek ima iluziju da sam nešto bira. Onda će imati i iluziju izbora i poželeti da ima i – kriterijuma.
O Da li ste srpski patriota ili nacionalista i kakva je, uopšte, tu razlika? I da li ove kategorije za naše mlade upravo polako nestaju?
-Te etikete nisam upotrebljavao niti se na njih osvrtao.Time se ne bave umetnici. To je posao različitih «službi». Politička korektnost je zamenila nekadašnje ideološke komisije i spiskove idejnih skretanja u kulturi. Pod tim pojmom svako razume nešto drugo. Fenomen je da u naše vreme ne postoje nacinalisti velikih nacija i izabranih naroda. Veliki nacionalisti se javljaju samo kod onih malih i preplašenih naroda. I što su manji i i ugroženiji to su uočljiviji i opasniji. Ne treba se zbog toga uzbuđivati. Nisam primetio da se neki evropski, švedski, finski, ili belgijski pisac ljutio i dramio ako ga tako zovu. Ko god misli svojom glavom se preporučuje da bude nazvan politički idiot.


O Koje je po vama državno uređenje najbolje za srpski narod i njegovu narav?

-To je ono društveno uređenje koje je u Srbiji bilo vekovima. Naši preci za drugo nisu znali. Već sam jednom rekao: Tito je Stevan Nemanja republike Srbije. I dok je republike nećemo se ratosiljati njega.
O Zašto srpske institucije nikada u novijoj istoriji nisu imali dobre odnose sa dijasporom?
-Ne bi se ni zvala dijaspora kad bi imala bolje odnose sa svojom zemljom.
O Šta konkretno SANU radi na toj relaciji?

-Ponekad se seti nekog i ponekom pruži ruku, kao nekad Tesli, Pupinu, a sigurno i danas nekome, ali ja ne znam kome. Saznaću iz štampe.
O Šta bi vas pozitivno izenadilo da se desi…?

-Da Srbija bude krcata Novaka Đokovića i njegovih potomaka umesto Tita i njegovih odlivaka. Đoković je putokaz i iscelitelj,a mi ga i dalje tražimo tamo gde ga nikad i nigde nije bilo. Đoković je stvarnost – sve drugo su utvare i vampiri.

Dijana Dimitrovska

Slovo

akademik | matija bećković | ovamo namo | pesnik | pisac

akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek

Akademik Dušan Teodorović o Srbiji, zemlji bez osmeha

Akademik Dušan Teodorović o Srbiji, zemlji bez osmeha

 Kažu da se sa distance sve bolje vidi, naše društvo posebno i Dušan Teodorović, akademik tehničkih nauka i profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, posmatra iz daljine Srbiju svaki put kada  kad ode u inostranstvo. Analizira,  vaga,  procenjuje, sagledava i zagledava ali – poslednjih godina slika je ista – mračna. Srbija je mračna.

– Bio sam nedavno nekoliko dana u Madridu – kaže akademik Teodorović .-  Na ulazu u muzeje su redovi. Sedeli smo supruga i ja, pili makijato, šetali i videli osmehe na licima ljudi. U Srbiji odavno nema osmeha. Posmatrano iz daljine, naša Srbija izgleda kao brod ludaka.
o  Bili ste u Americi jedno vreme. Šta vam se dopada u američkom društvo, a šta ne?
– Pristojan svet u Americi poštuje zakone i propise. Kada vozi automobile, kada čeka u redu u banci ili kada polaže ispite na fakultetu. Vozači ne trube bez razloga, niko ne parkira na mestima sa osobe sa posebnim potrebama, a studenti ne varaju na ispitima. Amerika često umesto pravnih normi u društvu ima moralne norme. Sramota je da idete preko reda u banci, sramota je da se pita za vezu, sramota je da dobijete diploma, a da niste učili.
o  Šta biste vi menjali u Srbiji i, zapravo, pravo je pitanje, kako biste vi menjali naše društvo? Odakle biste počeli?
– Srbija mora da napravi iskren otklon od politike ekstremnog srpskog nacionalizma čiji je glavni nosilac Vojislav Šešelj, politički otac Aleksandra Vučića. Operativno, društvo bih počeo da menjam od televizijskih programa. Kič rijaliti i drugi polupornografski program ne ne bi mogli da imaju nacionalne frekvencije. Finansitrao bih iz državnog budžeta veliki broj pozorišta za decu po gradovima Srbije. Obnavljao bih amaterske sportske aktivnosti za mlade, kulturno umetnička društva, filmske amaterske festivale, takmičenja recitatora. Srbija mora da se vrati kulturi. Veliki broj mladih, talentovanih ljudi poslao bih na školovanje van Srbije, sa obavezom da se vrate.
o  Da li ste razmišljali o tome zašto kod nas ljudi koji imaju kvalitete nemaju šansu da isplivaju na površinu? Da li je tako i u drugim državama?
– Ljudi koji imaju kvalitete, profesionalci u raznim oblastima, sa čvrstim moralnim stavovima, su trenutno u manjini u Srbiji. Biće ih još manje, ako se nastavi trend iseljavanja najsposobnijih. Srbija umire i tok mogu da preokrenu samo vrhunski profesionalci, moralno utemeljeni.

srpsko društvo je mračno i bez osmeha i sa strane izgleda kao brod ludaka

o Zašto se stiče utisak da smo kao društvo osuđeno na propast?
– Mi ćemo sigurno najstrašnije da propadnemo pod režimom Aleksandra Vučića i presvučenih radikala. Ljudi iz aktuelnog režima su nepošteni, imaju lažne diplome, upleteni su u operacije pranja novca, ne poštuju zakone, uništili su sve institucije, počev od Ustavnog suda. Uništava se moral, znanje, struka, kultura, obrazovni sistem.
o  Da li ste primetili nešto dobro u Srbiji? Bilo šta? Bilo gde?
– U Srbiji je trenutno najlepši osmeh male dece. To su jedini osmesi koje vidim. I baš zbog tih osmeha i njihove nevine nade da je svet koji ih čeka dobar i lep moramo da se borimo da približimo Srbiju nekim boljim društvima. U Srbiji je sjajno što još uvek deo tinejdžera odlazi na školska takmičenja iz matematike I fizike, ide na folklor…
o  Koja je, po vama, najgora ljudska osobina?
– Laž i nesikrenost. Vidite, na primer, šta su lažni patrioti i lažni ljudi učinili od Srbije za protekle tri decenije.
o  Da li mislite da je ljudska rasa, generalno, izgubila veru u vrline?
– Ne. Svakako da nije, bez obzira na mnoge užase savremenog sveta. U mnogim društvima, recimo u skandinavskim zemljama, vrline su itekako prisutne u društvu i vrednosni sistem je takav da budi optimizam ljudima. Vrlina je svakako i pogled unazad i priznanje sopstvenih grešaka i krivice.
o  Šta poštenje i čestitost mogu da donesu nekome danas?
– Pojedinci su pošteni i čestiti, ja mislim, zbog toga što su takvi. Tako su vaspitani, imaju čvrsta ubedjenja da ne sme da se ne govori istina, vara i krade. Ja mislim da poštenje donosi dobar unutrašnji osećaj i životno zadovoljstvo onima koju su pošteni.
o  Šta savetujete omladini: da ide iz Srbije ili da ostane?
– Iskreno rečeno, ne znam. To je ipak individualna odluka I ja nemam hrabrosti da dajem takve savete. Ipak čini mi se, da dok su na vlasti Vučić i drugi neprijatelji Srbije, mladi ljudi mogu da pronadju parčence sreće samo negde van Srbije. U nekoj novoj, drukčijoj Srbiji, koja bi mogla da probudi nadu, molio bih mlade da ne odlaze. I ne radi se tu samo o nadi. Merama Vlade Srbije bilo bi moguće zadržati deo mladih.
o Da li je verujete u pravdu? Da li verujete da svakoga ko se ogrešio stigne kazna?Za života?
– U načelu, da. U Srbiji, ne.

srpsko društvo osuđeno je na propast sa Aleksandrom Vučićem i drugim presvučenim radiklima

o  Šta je vaš smisao života?
– Ne znam. Možda da taj dar, koji se zove život i koji nam je dat, prihvatimo sa osmehom i zahvalnošću. I možda davanje sebe drugima. Deci, porodici, kolegama i prijateljima.
o  Šta biste voleli da iza vas ostane?
– Ja već imam tri unuke i tri unuka. Imam i veliki broj studenata kojima sam bio profesor I koji su učili od mene. Postoje i moje knjige koje se koriste u mnogim zemljama sveta. U pripremi je i prva zbirka pesama za decu. To ostaje.

o Šta nas kao društvo koči, zbog čega ne možemo da  napredujemo?
– Legitimno je postaviti pitanje zbog čega se ne ugledamo na Rumune i masovnim protestima ne zbacimo diktaturu čoveka kome je potrebna pomoć psihijatra. Nedostatak hrrabrosti pojedinaca i oportunizam su negativne karakteristike koje ostavljaju pečat u svakom segmentu društva u Srbiji.

Dijana Dimitrovska

Za druge intervjue

Biografija

 Dušan Teodorović  dopisni je član  u SANU  od 2009. a redovni od 2015. godine. Na Saobraćajnom fakultet diplomirao je  1973, magistrirao  1976. i doktorirao 1982.godine.Naučna oblast : Projektovanje transportnih mreža, rutiranje saobraćajnih sredstava, rutiranje saobraćajnih tokova, lokacijska analiza, računarska inteligencija u saobraćaju, (fazi sistemi, veštačke neuronske mreže, evoluciono računanje), inteligencija roja.
  Redovni je profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, (1993–);Virginia Polytechnic Institute and State University, redovni profesor  (2003–);
Visiting Scholar nа University of California at Berkeley (1986);
Visiting Associate Professor nа Technical University of Denmark (1987); Visiting Associate Professor на University of Delaware (1989–1990); Visiting Professor  na National Chiao Tung University (1994).