Peđa Matijević video je sve nijanse plavog
Izdržao je Peđa Matijević trinaest i po meseci u kontinuitetu na brodu i bila je to najduža godina u njegovoj karijeri. Pomislio je tada kapetan duge plovidbe iz Kotora da je „sastavio” 405 dana i noći na brodu, najduže u svojoj tridesetpetogodišnjoj karijeri pomorca i da se za to vreme kuća sazida.
– Tu dugu godinu sam proveo, uglavnom, na Pacifiku – priseća se kapetan Peđa Matijević. – U to vreme, pre dvadesetak godina, nije bilo mobilnih telefona i interneta i onda ste stvarno bili jako udaljeni od svoje porodice i svoje zemlje. Godinu i kusur na brodu da ne vidite porodicu, izuzetno je teško.
O Većini izgleda da kapetan broda ima malo posla, da nosi uniformu i osmatra more. Šta je ,zapravo, posao kapetana?
– Kao kapetan broda dobiješ instrukcije od kompanije ili od gazde broda gde se putuje i koji teret se vozi. Posao kapetana je da proračuna sve: stabilitet broda, dakle, koliko može tovara da stane, koliki će biti gaz broda sa tim tovarom, koliko je potrebno hrane za određeni broj posade, kojim se idem rutama, da prati vremenske prilike…kada sve to obavi, daje instrukcije prvom oficiru palube i šefu inženjera.
O Kako izgleda vaš radni dan?
– Sve moje vreme je tačno isplanirana rutina. Ustajanje u 6.00 sati ujutru, kafa na komandnom mostu, razgovor sa prvim oficirom o tome šta se dogodilo tokom noći, da li je bilo iskakanja, kakvo je vreme, šta kaže prognoza. Ranije su te izveštaje davali telegrafisti, a danas to radi internet.
O Da li je na brodovima sve manje posla za ljude, a više za „mašine“?
– Danas mnoge stvari na brodu ne radi čovek, brodovi su automatizovani, internet daje izveštaje o vremenu, pa ni kapetan nema takve ugodnosti kao nekada kada je sve dobijao na gotovo. Recimo, kapetan danas radi mnoge stvari sam, a nekada je dobijao izveštaje od telefgrafiste i prvog oficira. Smanjen je broj ljudi na brodu radi uštede tako da i pomorstvo trpi. Kada sam počinjao, na brodu je radilo 30,40 ljudi. Danas ih ima do 15. Jedan čovek radi više poslova da bi se uštedelo. Brodovi su, s druge strane, automatizovani, plove sami. Recimo, stroj se automatski zatvara u 17.00 sati. Paluba mora non – stop da radi, a na komandnom mostu postoji alarm koji proverava da li je oficir koji dežura tokom noći, budan. Oficir mora neprekidno da ga aktivira na tri ili šest ili devet minuta, sve zavisi kako je alarm naštimovan. Uglavnom oficir stalno mora da pritiska dugme i ne sme da zaspi.
O Lepo je biti kapetan broda ali je do njega put dug i trnovit?
– Da bi neko postao komandant velikog prekookeanskog broda potrebno je oko 17 godina školovanja i iskustva. Bar je tako bilo.
O Kako je danas?
– Danas pomorci dolaze brzo do diploma na kursevima koje plate, i odmah idu da rade. A mi smo ranije išli u pomorsku školu, pa na fakultet, pa godine prakse, polaganje iskustvenih ispita, rad na brodu pa tek kapetan posle 15 do 17 godina.
O Da li ste doživeli potonuće broda?
-Hvala Bogu, ne. Imao sam sreće da ne doživim ozbiljnije nesreće na brodu.
O Koji je bio najdramatičniji događaj na brodu?
-Bila je to najjača oluja koji sam doživeo, u Južno kineskom moru. Divljao je tajfun Conson. Bili smo na sidru, blizu luke jer nas zbog alarmantne situacije nisu ni pustili da uđemo u luku, a istovremeno su nam dali pogrešnu procenu tajfuna. Na brodu je bilo dvadesetak ljudi i situacija je bila jeziva: talasi visoki 14 metara, mi na sidru kao ljuska oraha lelujamo tamo – onamo. Svakog trenutka možemo da se otkinemo i „zalepimo” za obalu. Držali smo se danima stoički svi.
O Da li ste imali slepe putnike?
– Poslednji put, dvojica iz Obale Slonovače.Na brodu dugom 238 metara našli smo ih kod frižidera jer su bili jako izgladneli. Po pomorskom zakonu, moraš prvo da ih nahraniš i napojih, pa onda da ih prijaviš. Ali, ako određena zemlja neće da ih primi, dešava se da oni ostanu po godinu dana na brodu, rade, žive…dok se brod ne vrati u zemlju gde su se ukrcali. Tako je i sa ovima bilo. Vratili smo ih kući.
O Koje nacije daju najbolje pomorce?
-Važan je kapetan ali je najvažnija posada. Na mom brodu su bili odlični pomorci Peruanci. Ipak, smatra se da su najbolji na svetu Britanci, Norvežani,Italijani i Hrvati.
oDa li ste ikada videli to jezivo, plastično tužno ostrvo u Pacifiku?
– Obišao sam svet ko zna koliko puta. Video sva mora i ništa jezivije nisam video od ostrva plastike veličine Evrope koje se formiralo u Pacifiku. A sve smo to sami bacili u vodu.
O Ko baca to?
-Sa brodova, sa obale…Sve što čovek odbaci,to ostane u moru. Danas, na sreću svaki brod ima plan rukovanja smećem. Inspekcija vas proverava da li ste i kako sagoreli otpad. Imate obavezu da pokažete pepeo. Sve što unesete na brod danas morate da pokažete kasnije kao otpad. Organski otpad se baca na pet milja, ostalo se sagoreva.
O Teško je proceniti, ali da li imate osećaj da su sva mora sveta zagađena?
-Ne mogu da argumentujem, ali mora su itekako zagađena. To se vidi, najbolje po ribi. Sve češće se jede riba koja u stomaku ima plastiku. Svako ko voli ribu – a ja je volim i uz to sam i strastveni ronilac – oseti taj tužan ukus plastike u ustima.
O Gde bi neko ko je obišao svet izabrao da živi?
– Na Tahitiju, ili, recimo, na Bora Bori, ili na nekom ostrvu u Pacifiku. Tamo ima ribe u izobilju, voća, ima svega, nema politike, ljudi se smeju, a ne treba ti ništa osim japanki i šortsa.
O Zašto nijednom pomnorcu nije nikada pala na pamet ideja da zemlja nije okrugla?
– Jednostavno zato što se sa broda na okeanu najbolje vidi zakrivljenost. Svako ko je plovio morima sveta zna da je Zemlja okrugla.
O Videli ste sve nijanse mora, koje vam je more najlepše na svetu?
– Nagledao sam se raznih boja i sva imaju različitu nijansu plave. Ali dva najlepša najlepša jesu Karipsko koje je zeleno, i Jadransko koje je vedro plavo.
Dijana Dimitrovska
akademik arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent disanje doktor filozof gitarista glumac glumica grbalj istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnost kvantna medicina modna kreatorka muzika muzičar naučnik Nikola Tesla pesnik pisac pluća poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka roker SAD slikar slikarka turci umetnost virusi zapisi pegave veštice zemun čovek
- Dragan Lončar: Ne može biti ljubavi ako nema istineDragan Lončar, učitelj joge, uvek će nas podsećati zašto je važno tragati za istinom. Podsetiće nas jer je to naš smisao na koji smo zaboravili,iz generacije u generaciju sve više i dublje,izgleda, u mnoštvu ostavljeni po pustim obalama potoka besmisla. -Taraganje za Istinom je osnovna svrha našeg postojanja – reći će Dragan Lončar, učitelj joge […]
- Manastir Gradac, sve u znaku kraljice koje nemaNe zna mu se tačna godina izgradnje, na crkvi ne piše ko je ktitor, u skrivnici nije bilo osnivačke povelje, a opet – o manastiru Gradac sve ostalo se zna. Ne zahvaljujući predanju, kakav je slučaj za većinu srednjovekovnih starina. Već zahvaljujući pisanoj reči.Te reči je zapisao arhiepsikopu Danilo II u “Žitijama kraljice Jelene” koje […]
- Mirko Ostojić: U disanju je božanska moćMirko Ostojić je stručnjak za disanje koji nas uči kako da dišemo. Pa, zar je moguće pogešno disati, pitate se? Da, itekako. Disanje je za većinu ljudi tolika nepoznanica da se većina zaprepasti kada sazna da zapravo ne ume pravilno da diše! Mirko Ostojić, autor knjige „Umeće disanja“, stručnjak za disanje ali i ninđucu majstor( […]
- Lidija Obradović: putuj Mefista u sumpornu dolinuIma ljudi koji provedu ceo svoj radni vek zaposleni, a da se ne zna šta uopšte znaju da rade. Motaju se po firmi, daju privid uposlenosti, ali se ne zna kojom kojom veštinom vladaju i čime se uopšte bave. Tako je svoj „ radni“ vek u Novostima provela Lidija Obradović, na mestu generalnog sekretara Novosti, […]
- Zašto je propalo novinarstvoZašto je novinarstvo tako brzo i duboko propalo? Kao otpatke na livadi, sakupljala sam dokaze, praveći neku vrstu odvratne kule sagrađene od bednih primera prodanih novinara, ego bolesnika, neznalica svake vrste koji su bili zaljubljeni u svoj odraz na ekranu ili potpis ispod teksta, kukavice koje ni u rođenoj kući ne smeju da se […]
