Nele Karajlić ne pamti koliko je puta bio u Kanadi. Ona je za njega drugi dom, a ko od nas pamti koliko se puta vratio kući, pamtimo odlaske. U svojoj drugoj domovini on održava koncerte u Torontu, Vankuveru, i Kalgariju gotovo isto često kao i u Beogradu, čačku ili Nišu. Ali, njegova veza sa Kanadom je, kako kaže u razgovoru za Slovo, mnogo dublja od običnih koncerata.
-Pola moje raje iz Sarajeva su Kanađani, dio porodice moje supruge su Kanađani, moj kum je Kanađanin i jedan član Zabranjenog pušenja je Kanađanin. Čini mi se da je i meni Kanada druga domovina – kaže Nele Karajlić. Frontmen grupe Zabranjeno pušenje, pisac, dramaturg, reditelj, i jedan od poznatijih Sarajlija.
O Putujete radosni?
-Da, radujem se jer je svaki put to novo uzbuđenje i novi doživljaj. Novo druženje starih prijatelja pre svega, ali i fanova, naravno.
O Kako izgleda zemlja iz vaših snova… Šta tamo ima, kakvo je uređenje, kakva su pravila…?
-Zemlja iz mojih snova nema uređenja, niti pravila. Ona ostaje u fikciji i teško ju je implementirati u postojeći svijet. Ne vjerujem da bi i u najboljem scenariju, ljudski rod došao do tog nivoa da formira zemlju mojih snova.
O Kako biste nekom strancu opisali Srbiju?
-Strast, buka i srce na dlanu.
O Da možete da vratite vreme unazad, šta biste u njemu promenili?
-Devedesete!
O Bez čega vaš život ne bi imao smisla?
-Bez ljubavi… i piva…
O Šta slušate od muzike u ovoj životnoj fazi?
-Šostakoviča.
O Koliko se promenila sarajevska „raja“ od vašeg vremena do ove danas?
-Tačno onoliko koliko se promijenio svijet od mog vremena do danas.
O U čemu najviše uživate od onoga što radite ( pevač, pisac, reditelj…)?
-U pisanju. To je ipak najveća privilegija. Sam si, sa praznim papirom (ekranom) ispred sebe. Treba da ga ispuniš rečenicama koje kroje priču, misli, filozofiju… koliko god da je teško, toliko je uzbudljivo.
oU kom ste trenutno projektu?
-Pišem treći nastavak Solunska 28. Ušao sam u likove, pretvorio se u njih i pratim ih iz događaja u događaj. Kada je završim, biće mi žao što sam je završio. Cilj mi je i da čitaocu, kada pročita, bude žao što je pročitao.
O Šta pokušavate da uradite, a ne ide vam od ruke?
-Pokušavam da se opustim, ali mi to nikako ne ide od ruke.
O Koja je razlika u Neletu koji je nekada govorio „ crko maršal“ i u ovom danas?
-Četrdeset godina.
O Koja je za vas najvažnija životna lekcija koju ste naučili?
Veroslav Vic Đurđević se svojski trudio, zajedno sa ostalim Srbima u Kanadi, da se za Nikolu Teslu, više čuje. Svako ko prođe glavnim, najprometnijim bulavarom u Hamiltonu, u Kanadi,hteo – ne hteo sada mora da pročita na saobraćajnom znaku puno ime i prezime velikog srpskog naučnika. Zahvaljujući Edukativnom centru „Nikola Tesla” čiji je direktor Veroslav Vic Đurđević jedna od najpromentnijih ulica dobila je ime – srpskog velikana.
Hamilton, ipak, kako kaže Veroslav Vic Đurđević,nije prvi grad koji ima ulicu sa Teslinim imenom.
– Postoje dve manje ulice koje nose ime našeg naučnika, to su Tesla Court, u Niagara Falls i Tesla Cresent, u Oakville – kaže Veroslav Vic Đurđević.- Zbog toga što su male i neprometne, skoro niko ne zna za njih osim onih koji tamo žive, a i oni verovatno to ne povezuju sa Nikolom Teslom. Nikola Tesla Blvd je najveći i najprometniji bulevar u celoj Americi i Kanadi. Na njemu su postavljeni saobraćajni znaci sa punim Teslinim imenom. Na ovaj način je izbegnuto da narod napravi vezu i misli da se radi o Tesla kolima. Samo puno ime govori direktno o naučniku.
O Čime se bavi vaša organizacija?
– Nikola Tesla Educational Korperacija (NTEK) je formirana sa jedanim ciljem: da nauči o Tesli one ljude koji ne znaju o njemu. To radimo tako što širimo znanje o Tesli i njegovim dostignućima. Najbolji način da se Teslino ime spominje jeste da prvo naučimo decu. Plan je da se u školski program uvede predavanje o Tesli i to u osnovne škole i gimnazije. Takođe, NTEK je već ustanovio nagrade koje nose ime Nikole Tesle. Počeli smo sa predavanjima o Nikoli Tesle i o njegovoj vezi sa gradom Hamiltonom. To predavanjeslušalo je 1000 đaka, a uskoro imamo zakazano predavanja u dve škole ispred 500 đaka. Ovo je tek početak. NTEK organizija 9. jula ove godine festival u Hamiltonu, na kome ćemo proslaviti i Teslin dan.
O Da li Kanadjani i Amerikanci, uopšte, znaju ko je bio Nikola Tesla?
– Vrlo mali broj zna ko je bio Nikola Tesla. Baš iz tog razloga, NTEK je formiran da bi proširi znaje o njemu. Želimo da omogućimo sledećoj generaciji da ne odraste bez znanja o ovom velikanu. Sa druge strane, deca i odrasli koja znaju ko je bio Tesla, obožavaju ga i on je defintivno postao inspiracija mnogim generacijama. Puno su iznenađeni kada im objasnimo da je Teslina tehnologije temelj nauke. Da je on prošlost i budućnost. Ko zna njegovu tehnologiju, može da je unapredi i nastavi u tom pravcu.
O Koliko ste vi dugo u Kanadi?I kako ste došli?
– Ja sam skoro 50 godine u Kanadi. Došao sam kao dete sa svojom familijom 1967. godine.
o Kada sada, sa ove distance razmišljate, šta je to najbolje u Kanadi? Nešto što je vas najviše impresioniralo?
– Kanada je zemlja gde smo slobodni da živimo i napredujemo po sopstvenoj želji. Ja imam uspešan profesionalni život. Nikad nisam osećao smetnju da napredujem u svojoj karijeri zato što sam imigranat. Odrasao sam i priznat kao svaki drugi Kanadjanin koji je ovde rodjen.
O Šta je najgore, što ste najviše mrzeli što ste ostavili u svojoj domovini?
– Ja nemam mržnju prema mojoj staroj domovini. Prema njpoj i dalje osećam ljubav. Tamo sam rodjen i dobro pamtim ko sam i odakle sam. Moje poreklo i dalje ima uticaj na moj život. Uključen sam u naše crkvene i dobrotrorne organizacije u Kanadu, a svoje profesonalno znanje korisitim da bi te organizacije bile uspešne i da bi pratile kanadske zakone.
O Da li su Srbi u Kanadi povezani i da li pomažu jedni drugima?
– Srbi su napredovali kroz vreme. Hamiltonski Srbi su jedan primer toga. Hamiltonska Srpska crkva Sv. Oca Nikole (Barton) koja je osnovana 1913. godine, najstarija je crkva u istočnoj Kanadi. Danas nam je jasno da je naš dolazak u Hamilton i njegov razvoj direktno povezan sa srpskim genijalcem Nikolom Teslom. Srbi su se doseljavali u ovaj grad da bi radili u industriji koja se razvila sa dobijanjem struje. Moj roditelji su nas doveli u Hamilton pošto su tu dobili posao. Poslove su dobili najviše zbog njihove srpske veze i porekla. Srbi koji su već bili u Hamiltonu su nam pomogli da se doselimo. Srpska crkva nas je sakupila u zajednicu. Odrastali smo sa našom omladinom i tako se družili i držali zajedno. Danas naša deca redovno idu u tu istu crkvu i osećaju se dobro medju svojim narodom.
U Hamiltonu ima puno našeg naroda koji ima svoji biznis i oni zapošlavlju naše ljude. Takođe, ima naših prodavnice gde nabaviljamo sve što zaželimo iz otadžbine.
O Da li su drugi narodi povezani i organizovani?
– Jedan od naših direktora je dr. Colin Campbell. On je Kanadjanin, profesor nauke u gimnaziju u Hamiltonu. Imamo podršku i od drugih nacija, a ne samo od Srba. Trudimo se da tu saradnju proširimo.
O Šta ste naučili od Kanađana?
– Mogu da kažem skoro sve. Ovde sam završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Odbranio sam svoje profesionalno znanje. Proveo sam više od 32 godine u državoj službi. Sada, kao penzioner, koristi priliku da prenesem svoje znaje o Tesli na decu koja su budućnost ove zemlje i sveta u celini.
O Da li su vaše komšije, prijatelji Kanađani naučili nešto od vas?
– Itekako. Dok sam radio, često sam pričao o Tesli, posebno pred kraj radnog staža. Kada sam doznao iz hamiltonske istorije podatak da je to bio prvi veći grad koji je dobio struju u Kanadi, počeo sam o tome sve češće da govorim. To je bila moja nova misija: kako da povežem Teslu sa građanima i mojim kolegama na poslu. Pričao sam, kao što to i sada radim. Kroz NETEK organizaciju sada imam više šansi da o tome govorim. Uspevamo da udjemo u škole i da držimo predavanja o Tesli. To je prvi, dobar korak.
o Da li se vaša deca druže između sebe? Da li znaju srpski?
– Moja supruga je kao i ja došla u Kanadu kada je bila mala. Oboje smo odrasli i družili se sa našim narodom, kao što to danas rade i naša deca. Naša su deca išli u srpsku školu, i u našu crkvu. Moj sin pomaže u crkvi u oltaru, a kada ima vremena pomaže i u srpskoj školi. Moja ćerka, takođe, redovno ide u srpsku crkvu, peva u horu i pomaže u srpskoj školi. Oboje govore srpski, ali uzimajući u obzir da žive u Kanadi, njihov rečnik je manjeg obima na srpskom nego na engleskom. Kao njihovi roditelji, ponosni smo što se naš deca izjašnajvaju kao Kanadjani sa srpskim poreklom.
o Da li postoji neko, po vama, najlepše mesto na svetu i koje je to mesto?
– Moja familija i ja volimo da putujemo, posebno u toplije krajeve i mesta koja imaju plaže. Pre par nedelja smo se vratili sa Mullet Bay, St. Maarten. Divno mesto, predivna plaža. Ali ja ipak više volim Kanadu. Meni je ovde mesto. Ako bih izabrao najlepše mesto u Kanadi onda bi to bila provincija Prince Edward Island. Supruga i ja volimo tamo da odemo. To ostrvo, pored njegove lepote, krasi i narod koji je izuzetno ljubazan .
