Inostrani je član SANU od 2021. godine, akademik Kanadske inženjerske akademije od 2013. i Kraljevskog društva Kanade od 2020, predavač na fakultetima širom sveta i jedan od 1000 najuticajnijih naučnika koji se bave klimatskim promenama (2021). Mnogo titula i nagrada, i mnogo zasluga ima akademik Slobodan Simonović, srpski i kanadski stručnjak za hidrografiju i klimatske promene, ali su njemu od svih najdraže tri:
-Još u ranim danima moje profesionalne karijere uspeo sam da dam značajan doprinos primeni sistemskog pristupa vodoprivrednim problemima. Taj doprinos je krunisan mojom prvom knjigom (Simonovic, S.P., Managing Water Resources: Methods and Tools for a Systems Approach, UNESCO, Paris and Earthscan James & James, London, pp.576, ISBN 978-1-84407-554-6, 2009) – kaže u razgovoru za časopis San, profesor Slobodan Simonović. – Drugo najdraže profesionalno dostignuće je broj studenata kojima sam bio mentor: 22 postdoktoranta, 24 doktoranta, 45 magistara, i hiljade redovnih studenata. I treće najdraže dostignuće je interes za moj naučni i praktični rad koji su manifestovani kroz preko 121,000 preuzimanja mojih radova od strane istraživača iz 191 zemlje širom sveta.
O Koja je po vama najveća razlika između studiranja u Srbiji i u Kanadi? Šta je , po vama, dobro a šta loše i za studente i za profesore?
-Najveća razlika je u organizaciji obrazovnog sistema, pristupu nastavi i istraživanju, kao i u mogućnostima koje se pružaju studentima i profesorima.
U Kanadi, univerziteti su uglavnom fleksibilniji u pogledu izbora predmeta i trajanja studija. Studenti sami biraju tempo kojim će završiti studije, dok je u Srbiji struktura studija tradicionalnija, s unapred definisanim programom i manjom mogućnošću prilagođavanja. Sistem u Kanadi je više orijentisan na istraživanje i praktičnu primenu, dok se u Srbiji i dalje mnogo oslanja na teorijsko znanje. Kanadski univerziteti koriste interaktivniji pristup, uključujući rad u malim grupama, case study analize, projekte i praktičnu primenu znanja.
U Srbiji je nastava češće bazirana na predavanjima i reprodukciji gradiva. Profesori u Kanadi često funkcionišu više kao mentori i podstiču studente na kritičko razmišljanje, dok u Srbiji postoji veći autoritet profesora, gde se znanje uglavnom prenosi kroz predavanja i ispitivanja. U Kanadi su istraživanja znatno više finansirana i univerziteti imaju pristup većim budžetima, što omogućava bolje uslove za rad, veće plate i više prilika za istraživače. U Srbiji je problem nedostatak sredstava, što otežava konkurentnost domaćih istraživača na globalnom nivou. U Kanadi ocenjivanje uključuje kontinuirani rad tokom semestra (eseji, projekti, kvizovi, istraživački radovi), dok u Srbiji preovladavaju završni ispiti koji često imaju presudan uticaj na ocenu.
Studenti u Srbiji su pod većim pritiskom tokom ispitnih rokova, dok je u Kanadi pritisak ravnomernije raspoređen tokom cele akademske godine.
Studiranje u Kanadi pruža više mogućnosti, ali dolazi s višim troškovima i većim pritiskom. U Srbiji su studije povoljnije, ali manje fleksibilne i s manjim istraživačkim kapacitetima. Za profesore, rad u Kanadi donosi bolje uslove, ali i veću konkurenciju, dok je u Srbiji profesorski posao sigurniji, ali s manje resursa i motivacije za istraživanje.
o Šta biste savetovali mladima koji žele da studiraju?
-Da pažljivo razmotre svoje interese, ciljeve i mogućnosti pre nego što donesu odluku o studijama. Evo nekoliko ključnih saveta: Izaberite oblast koja vas zaista zanima; Istražite mogućnosti u zemlji i inostranstvu; Kombinujte teoriju i praksu; Razvijajte kritičko razmišljanje i samostalnost; Učite strane jezike i usavršavajte digitalnu pismenost; Gradite mrežu kontakata; Budite spremni na izazove i kontinuirano učenje.
Bez obzira na to gde i šta studirate, najvažnije je da budete radoznali, uporni i da uvek tražite načine da se usavršavate!
o Za prošlu godinu ste rangirani na 74. mestu u Kanadi i 1725. u svetu po ekološkim zaslugama. Šta vam ta nagrada lidera znači?
-Izuzetno mi je drago da moj istrajan rad utiče na moju disciplinu i mlade istraživače koji rade u istoj oblasti. U avgustu 2024. godine objavljena je „Ažurirana baza podataka standardizovanih indikatora citiranja za sve naučne oblasti“. Ovo je javno dostupna baza podataka najcitiranijih naučnika (od ukupno 6.880.389 iz svih disciplina) koja pruža standardizovane informacije o broju citata, h-indeksu, hm-indeksu prilagođenom za koautorstvo, citatima radova u različitim autorskim pozicijama i kompozitnom indikatoru (c-score). Moje ime je uključeno u listu, a moja pozicija me svrstava u prvih 0,4% naučnika u svetu. Veoma sam ponosan na ovo lično dostignuće.
o Kako se najbolje čuvaju vode?
-Čuvanje voda je od ključnog značaja za održivi razvoj, zdravlje ekosistema i budućnost čovečanstva. Najbolje prakse za zaštitu voda obuhvataju smanjenje zagađenja voda, racionalno korišćenje vode, prirodni pristup zaštiti voda, i obrazovanje i način upravljanja vodama.
Najbolji način očuvanja voda zahteva kombinaciju odgovorne upotrebe, efikasnih tehnologija, ekoloških pristupa i obrazovanja stanovništva. Svi – od pojedinaca do industrije i vlada – moraju doprineti održivom upravljanju vodama kako bismo osigurali dovoljno čiste vode za sadašnje i buduće generacije.
o Šta najviše zagađuje reke i mora?
-Industrijski i poljoprivredni otpad, kanalizacija, plastika, rudarstvo i termalno zagađenje. Ovo zahteva bolje upravljanje otpadom, efikasniju preradu vode i međunarodne napore za zaštitu vodnih resursa.
o Koja vas je emocija vezala za Kanadu?
-Moja veza sa Kanadom je više praktična nego emotivna. Pozivom da dođem u Kanadu su mi se otvorila mnoga vrata koja u nekom drugom kontekstu ne bi. Moja porodica i ja smo u Kanadi našli mesto za život, uslove za rad i okolinu koja nas je brzo prihvatila. Kao prvoj generacija imigranata, moja veza sa Srbijom i dalje ima značajnu ulogu. Uzimajući u obzir decu i unuke, Kanada postaje svakim danom sve više moja zemlja.
o Zašto su reke i jezera Kanade posebni?
-Kanada je jedna od najbogatijih zemalja u svetu po količini slatke vode, što je čini hidrološki jedinstvenom. Sa oko 20% svetskih rezervi slatke vode, od kojih je 7% obnovljivo, njene reke i jezera predstavljaju vitalni resurs za prirodu i ljude.
Kanada ima više od dva miliona jezera, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Značajne reke, poput Svetog Lavrentija, Makenzija, Jukona i Frejzera, igraju ključnu ulogu u ekosistemima i privredi zemlje. Jedna od glavnih karakteristika kanadskih voda je njihova čistoća. Veliki deo vodnih resursa nalazi se u nenaseljenim ili slabo naseljenim područjima, što ih čini manje podložnim zagađenju. Reke i jezera Kanade imaju dubok istorijski i kulturni značaj. Pored toga, kanadske reke su važan izvor obnovljive energije. Hidroelektrane na kanadskim rekama proizvode veliki deo električne energije zemlje, što Kanadu čini liderom u korišćenju čistih energetskih izvora.
o Da li imate neki san koji se još nije ostvario?
-Kao i mnogi drugi i ja volim da sanjam. Jedna želja koju već mnogo godina nosim sa sobom je formiranje tima stručnjaka koji bi pod mojim vođstvom napravili Globalni modeni model – sistemski model planete koji bi definisao integralnu ulogu koju voda ima u budućem razvoju civilizacije. I san se nastavlja…
Nele Karajlić ne pamti koliko je puta bio u Kanadi. Ona je za njega drugi dom, a ko od nas pamti koliko se puta vratio kući, pamtimo odlaske. U svojoj drugoj domovini on održava koncerte u Torontu, Vankuveru, i Kalgariju gotovo isto često kao i u Beogradu, čačku ili Nišu. Ali, njegova veza sa Kanadom je, kako kaže u razgovoru za Slovo, mnogo dublja od običnih koncerata.
-Pola moje raje iz Sarajeva su Kanađani, dio porodice moje supruge su Kanađani, moj kum je Kanađanin i jedan član Zabranjenog pušenja je Kanađanin. Čini mi se da je i meni Kanada druga domovina – kaže Nele Karajlić. Frontmen grupe Zabranjeno pušenje, pisac, dramaturg, reditelj, i jedan od poznatijih Sarajlija.
O Putujete radosni?
-Da, radujem se jer je svaki put to novo uzbuđenje i novi doživljaj. Novo druženje starih prijatelja pre svega, ali i fanova, naravno.
O Kako izgleda zemlja iz vaših snova… Šta tamo ima, kakvo je uređenje, kakva su pravila…?
-Zemlja iz mojih snova nema uređenja, niti pravila. Ona ostaje u fikciji i teško ju je implementirati u postojeći svijet. Ne vjerujem da bi i u najboljem scenariju, ljudski rod došao do tog nivoa da formira zemlju mojih snova.
O Kako biste nekom strancu opisali Srbiju?
-Strast, buka i srce na dlanu.
O Da možete da vratite vreme unazad, šta biste u njemu promenili?
-Devedesete!
O Bez čega vaš život ne bi imao smisla?
-Bez ljubavi… i piva…
O Šta slušate od muzike u ovoj životnoj fazi?
-Šostakoviča.
O Koliko se promenila sarajevska „raja“ od vašeg vremena do ove danas?
-Tačno onoliko koliko se promijenio svijet od mog vremena do danas.
O U čemu najviše uživate od onoga što radite ( pevač, pisac, reditelj…)?
-U pisanju. To je ipak najveća privilegija. Sam si, sa praznim papirom (ekranom) ispred sebe. Treba da ga ispuniš rečenicama koje kroje priču, misli, filozofiju… koliko god da je teško, toliko je uzbudljivo.
oU kom ste trenutno projektu?
-Pišem treći nastavak Solunska 28. Ušao sam u likove, pretvorio se u njih i pratim ih iz događaja u događaj. Kada je završim, biće mi žao što sam je završio. Cilj mi je i da čitaocu, kada pročita, bude žao što je pročitao.
O Šta pokušavate da uradite, a ne ide vam od ruke?
-Pokušavam da se opustim, ali mi to nikako ne ide od ruke.
O Koja je razlika u Neletu koji je nekada govorio „ crko maršal“ i u ovom danas?
-Četrdeset godina.
O Koja je za vas najvažnija životna lekcija koju ste naučili?
Veroslav Vic Đurđević se svojski trudio, zajedno sa ostalim Srbima u Kanadi, da se za Nikolu Teslu, više čuje. Svako ko prođe glavnim, najprometnijim bulavarom u Hamiltonu, u Kanadi,hteo – ne hteo sada mora da pročita na saobraćajnom znaku puno ime i prezime velikog srpskog naučnika. Zahvaljujući Edukativnom centru „Nikola Tesla” čiji je direktor Veroslav Vic Đurđević jedna od najpromentnijih ulica dobila je ime – srpskog velikana.
Hamilton, ipak, kako kaže Veroslav Vic Đurđević,nije prvi grad koji ima ulicu sa Teslinim imenom.
– Postoje dve manje ulice koje nose ime našeg naučnika, to su Tesla Court, u Niagara Falls i Tesla Cresent, u Oakville – kaže Veroslav Vic Đurđević.- Zbog toga što su male i neprometne, skoro niko ne zna za njih osim onih koji tamo žive, a i oni verovatno to ne povezuju sa Nikolom Teslom. Nikola Tesla Blvd je najveći i najprometniji bulevar u celoj Americi i Kanadi. Na njemu su postavljeni saobraćajni znaci sa punim Teslinim imenom. Na ovaj način je izbegnuto da narod napravi vezu i misli da se radi o Tesla kolima. Samo puno ime govori direktno o naučniku.
O Čime se bavi vaša organizacija?
– Nikola Tesla Educational Korperacija (NTEK) je formirana sa jedanim ciljem: da nauči o Tesli one ljude koji ne znaju o njemu. To radimo tako što širimo znanje o Tesli i njegovim dostignućima. Najbolji način da se Teslino ime spominje jeste da prvo naučimo decu. Plan je da se u školski program uvede predavanje o Tesli i to u osnovne škole i gimnazije. Takođe, NTEK je već ustanovio nagrade koje nose ime Nikole Tesle. Počeli smo sa predavanjima o Nikoli Tesle i o njegovoj vezi sa gradom Hamiltonom. To predavanjeslušalo je 1000 đaka, a uskoro imamo zakazano predavanja u dve škole ispred 500 đaka. Ovo je tek početak. NTEK organizija 9. jula ove godine festival u Hamiltonu, na kome ćemo proslaviti i Teslin dan.
O Da li Kanadjani i Amerikanci, uopšte, znaju ko je bio Nikola Tesla?
– Vrlo mali broj zna ko je bio Nikola Tesla. Baš iz tog razloga, NTEK je formiran da bi proširi znaje o njemu. Želimo da omogućimo sledećoj generaciji da ne odraste bez znanja o ovom velikanu. Sa druge strane, deca i odrasli koja znaju ko je bio Tesla, obožavaju ga i on je defintivno postao inspiracija mnogim generacijama. Puno su iznenađeni kada im objasnimo da je Teslina tehnologije temelj nauke. Da je on prošlost i budućnost. Ko zna njegovu tehnologiju, može da je unapredi i nastavi u tom pravcu.
O Koliko ste vi dugo u Kanadi?I kako ste došli?
– Ja sam skoro 50 godine u Kanadi. Došao sam kao dete sa svojom familijom 1967. godine.
o Kada sada, sa ove distance razmišljate, šta je to najbolje u Kanadi? Nešto što je vas najviše impresioniralo?
– Kanada je zemlja gde smo slobodni da živimo i napredujemo po sopstvenoj želji. Ja imam uspešan profesionalni život. Nikad nisam osećao smetnju da napredujem u svojoj karijeri zato što sam imigranat. Odrasao sam i priznat kao svaki drugi Kanadjanin koji je ovde rodjen.
O Šta je najgore, što ste najviše mrzeli što ste ostavili u svojoj domovini?
– Ja nemam mržnju prema mojoj staroj domovini. Prema njpoj i dalje osećam ljubav. Tamo sam rodjen i dobro pamtim ko sam i odakle sam. Moje poreklo i dalje ima uticaj na moj život. Uključen sam u naše crkvene i dobrotrorne organizacije u Kanadu, a svoje profesonalno znanje korisitim da bi te organizacije bile uspešne i da bi pratile kanadske zakone.
O Da li su Srbi u Kanadi povezani i da li pomažu jedni drugima?
– Srbi su napredovali kroz vreme. Hamiltonski Srbi su jedan primer toga. Hamiltonska Srpska crkva Sv. Oca Nikole (Barton) koja je osnovana 1913. godine, najstarija je crkva u istočnoj Kanadi. Danas nam je jasno da je naš dolazak u Hamilton i njegov razvoj direktno povezan sa srpskim genijalcem Nikolom Teslom. Srbi su se doseljavali u ovaj grad da bi radili u industriji koja se razvila sa dobijanjem struje. Moj roditelji su nas doveli u Hamilton pošto su tu dobili posao. Poslove su dobili najviše zbog njihove srpske veze i porekla. Srbi koji su već bili u Hamiltonu su nam pomogli da se doselimo. Srpska crkva nas je sakupila u zajednicu. Odrastali smo sa našom omladinom i tako se družili i držali zajedno. Danas naša deca redovno idu u tu istu crkvu i osećaju se dobro medju svojim narodom.
U Hamiltonu ima puno našeg naroda koji ima svoji biznis i oni zapošlavlju naše ljude. Takođe, ima naših prodavnice gde nabaviljamo sve što zaželimo iz otadžbine.
O Da li su drugi narodi povezani i organizovani?
– Jedan od naših direktora je dr. Colin Campbell. On je Kanadjanin, profesor nauke u gimnaziju u Hamiltonu. Imamo podršku i od drugih nacija, a ne samo od Srba. Trudimo se da tu saradnju proširimo.
O Šta ste naučili od Kanađana?
– Mogu da kažem skoro sve. Ovde sam završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Odbranio sam svoje profesionalno znanje. Proveo sam više od 32 godine u državoj službi. Sada, kao penzioner, koristi priliku da prenesem svoje znaje o Tesli na decu koja su budućnost ove zemlje i sveta u celini.
O Da li su vaše komšije, prijatelji Kanađani naučili nešto od vas?
– Itekako. Dok sam radio, često sam pričao o Tesli, posebno pred kraj radnog staža. Kada sam doznao iz hamiltonske istorije podatak da je to bio prvi veći grad koji je dobio struju u Kanadi, počeo sam o tome sve češće da govorim. To je bila moja nova misija: kako da povežem Teslu sa građanima i mojim kolegama na poslu. Pričao sam, kao što to i sada radim. Kroz NETEK organizaciju sada imam više šansi da o tome govorim. Uspevamo da udjemo u škole i da držimo predavanja o Tesli. To je prvi, dobar korak.
o Da li se vaša deca druže između sebe? Da li znaju srpski?
– Moja supruga je kao i ja došla u Kanadu kada je bila mala. Oboje smo odrasli i družili se sa našim narodom, kao što to danas rade i naša deca. Naša su deca išli u srpsku školu, i u našu crkvu. Moj sin pomaže u crkvi u oltaru, a kada ima vremena pomaže i u srpskoj školi. Moja ćerka, takođe, redovno ide u srpsku crkvu, peva u horu i pomaže u srpskoj školi. Oboje govore srpski, ali uzimajući u obzir da žive u Kanadi, njihov rečnik je manjeg obima na srpskom nego na engleskom. Kao njihovi roditelji, ponosni smo što se naš deca izjašnajvaju kao Kanadjani sa srpskim poreklom.
o Da li postoji neko, po vama, najlepše mesto na svetu i koje je to mesto?
– Moja familija i ja volimo da putujemo, posebno u toplije krajeve i mesta koja imaju plaže. Pre par nedelja smo se vratili sa Mullet Bay, St. Maarten. Divno mesto, predivna plaža. Ali ja ipak više volim Kanadu. Meni je ovde mesto. Ako bih izabrao najlepše mesto u Kanadi onda bi to bila provincija Prince Edward Island. Supruga i ja volimo tamo da odemo. To ostrvo, pored njegove lepote, krasi i narod koji je izuzetno ljubazan .
