Nele Karajlić ne pamti koliko je puta bio u Kanadi. Ona je za njega drugi dom, a ko od nas pamti koliko se puta vratio kući, pamtimo odlaske. U svojoj drugoj domovini on održava koncerte u Torontu, Vankuveru, i Kalgariju gotovo isto često kao i u Beogradu, čačku ili Nišu. Ali, njegova veza sa Kanadom je, kako kaže u razgovoru za Slovo, mnogo dublja od običnih koncerata.
-Pola moje raje iz Sarajeva su Kanađani, dio porodice moje supruge su Kanađani, moj kum je Kanađanin i jedan član Zabranjenog pušenja je Kanađanin. Čini mi se da je i meni Kanada druga domovina – kaže Nele Karajlić. Frontmen grupe Zabranjeno pušenje, pisac, dramaturg, reditelj, i jedan od poznatijih Sarajlija.
O Putujete radosni?
-Da, radujem se jer je svaki put to novo uzbuđenje i novi doživljaj. Novo druženje starih prijatelja pre svega, ali i fanova, naravno.
O Kako izgleda zemlja iz vaših snova… Šta tamo ima, kakvo je uređenje, kakva su pravila…?
-Zemlja iz mojih snova nema uređenja, niti pravila. Ona ostaje u fikciji i teško ju je implementirati u postojeći svijet. Ne vjerujem da bi i u najboljem scenariju, ljudski rod došao do tog nivoa da formira zemlju mojih snova.
O Kako biste nekom strancu opisali Srbiju?
-Strast, buka i srce na dlanu.
O Da možete da vratite vreme unazad, šta biste u njemu promenili?
-Devedesete!
O Bez čega vaš život ne bi imao smisla?
-Bez ljubavi… i piva…
O Šta slušate od muzike u ovoj životnoj fazi?
-Šostakoviča.
O Koliko se promenila sarajevska „raja“ od vašeg vremena do ove danas?
-Tačno onoliko koliko se promijenio svijet od mog vremena do danas.
O U čemu najviše uživate od onoga što radite ( pevač, pisac, reditelj…)?
-U pisanju. To je ipak najveća privilegija. Sam si, sa praznim papirom (ekranom) ispred sebe. Treba da ga ispuniš rečenicama koje kroje priču, misli, filozofiju… koliko god da je teško, toliko je uzbudljivo.
oU kom ste trenutno projektu?
-Pišem treći nastavak Solunska 28. Ušao sam u likove, pretvorio se u njih i pratim ih iz događaja u događaj. Kada je završim, biće mi žao što sam je završio. Cilj mi je i da čitaocu, kada pročita, bude žao što je pročitao.
O Šta pokušavate da uradite, a ne ide vam od ruke?
-Pokušavam da se opustim, ali mi to nikako ne ide od ruke.
O Koja je razlika u Neletu koji je nekada govorio „ crko maršal“ i u ovom danas?
-Četrdeset godina.
O Koja je za vas najvažnija životna lekcija koju ste naučili?
Kada bih mogao da krenem iz početka / počeo bih daleko odavde / pustio bih da bujica me nosi…
Ovako peva Đule Van Gog na novom albumu koji nosi naziv„Neumeren u svemu”. A šta frontmen grupe Van Gog koji, sudeći po izgledu, ipak, nije tako neumeren u svemu, želi u stvarnosti? Odakle bi čovek s kojim su tolike generacije (s)rasle i odrasle počeo van poezije i rime…
– Počeo bih tamo gde voda nosi, a ako treba – promenio bih joj i tok. Krenuo bih iz nekog čvstog zagrljaja, koji ti daje slobodu a uvek te privlači da mu se vratiš. o Šta misliš, zašto ogromna većina ljudi kaže da nikada svoj život ne bi menjala i da im je njihov najlepši, najdraži i naj, naj?
– Pa zamislite koji je to šamar egu da čovek sam sebi prizna da njegov raskošni lav zapravo je mače? Ali o.k., ako je neko zaista srećan da i u reinkarnaciji uživa u reprizi svega ovoga iz početka, neka mu je po volji i na radost izbora! Daleko od toga da u ovom sadašnjem životu ja nisam srećan, beskrajno ispunjen i zadovoljan, naprotiv, jesam itekako, ali to ne znači da u nekom sledećem životu neću odabrati neki drugi “bioskop”.
O Da li ti se u skorije vreme dogodilo da te nešto stvarno zapanjilo? Iznenadilo!?
– Iznenadi me pozitivno skoro svaki dan moj sin i njegovi tokovi odrastanja, percipiranje i, slobodno ponosno mogu reći – zrelost koja izbija iz dečaka od 17 godina.
o Čemu se najviše čudi tvoj sin, u kom duhu ga vaspitavaš?
-Te nove generacije su sve visprenije, one se sve manje iščuđavaju a sve više sami proveravaju kako da odigraju tu životnu “partiju šaha”. Simon je vaspitavan da uvek ima mogućnost izbora, slobode ali i svesti da će sam morati da uči i vadi se iz svojih grešaka.
O Da li se još čudiš gluposti?
– Kao predani hedonista nemam vremena za to, u ovom životu koji je kao bombona- prepuna hormona i koja topi se pod jezikom brzinom aviona!
O Uostalom, kako se braniš od ludaka i ludila? Politike i kvaziintelektualnog bunila? Imaš neki recept?
– Od kreativnog ludila nemam nameru da se branim, uvek je dobrodošlo, bar što se mene tiče. A što se tiče politike i tzv.kvaziintelektualnog bunila – taj “mapet show“ se odlično vari uz kokice i pivo, i još brže zaboravlja.
o Reci iskreno, da li ima neka pesma, ne moraš da je znaš, koja te je u poslednje vreme dojmila? Knjiga? Film…Bilo šta…
– Drago mi je kada domaći autori ostvare kvalitetna umetnička dela u ovoj našoj zemlji, koja toliko malo ulaže u kulturu. Eto, Bjela je opet napravio izvaredan film “Montevideo 2“ a mlađim generacijama preporučujem knjigu “Veliki rat” mog školskog druga Aleksandra Gatalice.
o Da li ti se događa da stvari izgube moć da te ganu? Kakav je tada život bez emocija?
– Ne želim ni da zamišljam!
o Sećaš li se nekog stvarno šašavog događaja?
– Iskreno ne, jer ceo moj život je nekako sastavljen od potpuno šašavih, duhovitih i spontanih dogadjaja, koji u zagrljaju ludosti daju neki poseban, neizvesni šmek ovoj surovoj stvarnosti koja me okružuje. oZašto je muzičarima lakše da šarmiraju žene od ostalih “ slobodnih umetnika“?
– Verovatno zato jer muzika ponajviše nosi epitet univerzalnog jezika, a s obzirom da su sve pesme na ovom svetu na neki način ljubavne – eto nama muzičarima platinum kartice do ženskih srca!
o Opšte je poznato da se žene lože na tebe. Cane te je bocnuo…Jesi mu ikada odgovorio na ono : “ Alo, debela, šta se ložiš, nije ti ovo Van Gogh“.
– Ahahahahaaa, ma sve je to normalno, a još slađe kad posle koncerata odu pravac u zagrljaje svojim jačim polovinama. Cane je moj stari drug, i njegova duhovitost i opaske su ono što ga čini raritetom urbanih legendi beogradskih ulica.
o Da li veruješ u mogućnost opstanka trogulova, da muškarac voli istvremeno dve žene i obrnuto?
– Geometrija mi iskreno nije preterano išla u srednjoj skoli!
o Svakome se u jednom trenutku smuči vlastito zanimanje. Da li ti je došlo da baciš gitaru, da zanemiš, da ne pustiš ni glasa…?
– Smučilo – nikad, a da je bilo lomnjave na putu – jeste! Nema tog druma koji je potpuno ravan i bezbedan, al ja iz ove perspektive svoju krivu Drinu nikad ne bih ispravljao.
o Sad brzo: Bez čega ne bi mogao da živiš? Nikako!Nikada!
-Bez porodice i bez muzike.
o Da li si poželeo da živiš u prirodi? Voliš prirodu i u njoj…šta?
– Volim često da pobegnem podno Kosmaja, i to su ti trenutci kad ili se potpuno isključim da bih čuo tišinu ili poželim da se kao Jovan Memedović u emisiji “Sasvim prirodno“ prepustim zovu divljine. Nema tog restarta koji ti priroda ne može podariti.
o Šta misliš o inicijativi da dozvole korišćenje marihuane u terapeutske svrhe…?
– Ništa novo, naslednici naroda Maja i Inka su odavno uverili farmaceute u pozitivna dejstva marihuane. Uz kontrolu prodaje da se ne pojavljuje škart, zašto ne bi omogućili zaustavljanje razvoja ćelija kancera ukoliko je to moguće konzumacijom marihuane?
o Da li te je nekad supruga prevarila da uzmeš usisivač, da spremiš klopu, opereš sudove, odeš na pijacu…?
– Hahahahaa, pa nije ni sebe, a kamoli mene! Salim se, 21.vek je, i ja stvarno verujem u rodnu ravnopravnost. Sve navedeno mi je normalna i uobičajna aktivnost, s tim što ne umem da kuvam ali zato pažljivo brinem o biljkama u kući.
o Da li si ikada imao nepristojnu ponudu?
– Da čujem, šta nudite?
o Da li ti se dogodilo da ti je tesno na kugli zemaljskoj?
