Ima ljudi kojima je putovanje u krvi, koji ne mogu da ga se zasite i iznova se raduju novim putevima koji će svojim tragom iscrtavati njihovu životnu mapu. Životni globus Gordane Pešaković iscrtan je gustim linijama koje su je kao predavača ekonomije i poslovanja vodile u Vijetnam, Kinu, Rusiju, Uzbekistan, Tajland, Argentinu, Kanadu, Čile, Kirgistan, Tajvan, Francusku, Rumuniju, širom SAD i u njenu rodnu Srbiju. Ali stizala je tamo i kao pisac i pesnik, koji će ta iskustva pretočiti u pisanu reč. Putovanja su je, kako kaže u razgovoru za Balkan City Magazine, uvek nagrađivala zadivljujućim iskustvom.
-Upoznavanje drugih zemalja, kultura, načina razmišljanja i življenja su nepregledna inspiracija i poziv na razgovor i razumevanje – kaže Gordana Pešaković, profesor ekonomije i poslovanja, pesnik i pisac rodom iz Beograda koja decenijama živi u Americi, na Floridi. – U osnovi mnogih problema u svetu, krije se seme neznanja i strah od nepoznatog. Stoga, poziv na putovanje i upoznavanje, razmenu misli i iskustava i slušanje jedni drugih je dragocena škola bez školskih klupa. Naučeno je i doživljeno, dotaknuto i spoznano svim čulima. Ovako stečeno znanje utihnjuje strah i budi nadu u saradnju.
O Kako biste vi brendirali Srbiju? Šta je najznačajnije, po vama, iz Srbije što treba predstaviti svetu? I kako? – Brendiranje nacije je vrlo odgovoran i multidimenzionalni projekat koji uključuje različite oblike ljudskog delovanja i zahteva vreme. Stoga, ne bih ishitreno da odgovorim na ovo pitanje. Ali, evo skromnog predloga. Treba početi od jaza koji postoji između onoga kako mi vidimo sebe i kako nas vidi svet. Kako se do ovoga dolazi? Jedan od načina može biti anketa među našom populacijom i strancima iz različitih zemalja (onih koji su posetili našu zemlju i onih koji nisu), različitog uzrasta, a u zavisnosti od ciljne populacije kojoj se obraćamo sa našom brending kampanjom. Kada utvrdimo ovaj jaz koji postoji, onda možemo krenuti u razvijanje konkrentijih delova brending kampanje, koji bi bio usmeren na smanjivanju jaza.
O Koje su za vas najznačajnije veštine neophodne za radostan i ispunjen život ?
-Važno je da u svakome danu pokušamo da se zahvalimo nekome, da pomognemo nekome, da pogledamo nekoga u oči i u njima ostanemo dugo. Važno je da postavljamo pitanja i tragamo za različitim odgovorima iz različitih izvora. Važno je da budemo radoznali i da upoznajemo sebe i ljude oko sebe strpljivo i posvećeno. Važno je da poštujemo jedni druge.
O Na festivalu u Orlandu predstavili ste i srpsku kulturu? Kako?
-U Floridi, u gradu Kaselberiju kraj Orlanda, u parku pored jezera Konkord, a ispred gradske kuće, od 2016. godine nalazi se skultpura Beogradski čitač, vajara dr Miloša Šarića. Postament krase reči Dositeja Obradovića ispisane na srpskom i na engleskom jeziku: Onaj ko čita može razum prosvetiti, poboljšati srce i ulepšati narav.
U saradnji sa Maticom iseljenika i Srba u regionu, Književnog „Esnafa“ i Projekta Beogradski čitač, od 2022. godine organizuju se susreti pisaca dijaspore ispred skulpture Beogradskog čitača na Floridi. Ovo je prilika da se okupe pisci iz dijaspore, i svi oni koji poštuju pisanu reč i srpsku kulturu. Posvećenost organizatora, pisaca dijaspore, lokalne srpske zajednice, domaćina grada Kaselberija, inspiriše i daje energiju koja je uvek potrebna za ovakve poduhvate. Nadamo se da će u buduće ova manifestacija dobiti podršku i finansijska sredstva od institucija u matici i dijaspori.
O Da li je skulptura Beogradski čitač popularniji na Floridi nego u Srbiji?
-Projekat „Beogradski čitač“ pokrenule smo Tanja Šikić, Gordana Vlajić i ja. Priča o Beogradskom čitaču je san koji je postao java. San o slavljenju knjige, druženja uz knjigu, promovisanja kulture i dijaloga, slušanja i osluškivanja jedni drugih, stvaranja prostora vanprostornog, u vremenu vanvremenom, za lepotu pisane reči i oplemenjivanja postojanja.
Na tom putu koračale smo zajedno sa Udruženjem književnika Srbije, profesorom dr Dragoljubom Dimitrijevićem sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i njegovim studentima master klase 2015. i velikim brojem pojedinaca, insitucija, ljudi dobre volje od SAD do Australije. Svi oni su svojim donacijama u različitim oblicima pomagali.
Prva skulptura Andrije Vasiljevića otkrivena je decembra 2015. u Čuburskom parku. Naredne godine, skulptura Miloša Šarića zablistala je u parku Konkord, a prostor ispred gradske biblioteke u Pančevu ukrasila je treća skulptura Aleksandra Večerinovića!
U Beogradu, od tada, organizuju se susreti pisaca svih uzrasta i iz različitih zemalja, u proslavama Dana poezije (Načitano brdašce) i Dana knjige (Književni maraton). Na Floridi, proslava Dana knjige ispred skulpture Beogradskog čitača ozvaničena je i proklamacijom Skupštine grada Kaselberija. A od 2022. godine postaje mesto okupljanja pisaca dijaspore.
O Dovodili ste studente iz Amerike u Srbiju? Koji su njihovi utisci? Šta im se najviše dopalo?
– U dva navrata 2004. i 2013. godine dovela sam grupu postdiplomaca u Beograd. Bilo mi je drago da mogu da im otkrijem deo naše kulture, istorije, obrazovanja, poslovanja, života. Iznenadio ih je broj mladih stručnjaka koji su nam predstavljali kompanije u kojima rade, mladi istraživači i njihova posvećenost, energija sa kojom su objašnjavali svoje projekte, visok nivo profesionalnosti i prijateljska komunikacija na odličnom engleskom na svakome koraku, magija našeg folklora „Treba mnogo energije da se bude Srbin“. I, naravno, naša hrana i gostoprinstvo ljudi sa kojima su se sreli, poslovno ili u opuštenoj atmosferi grada. Verujem da smo u njima dobili najbolje ambasadore naše zemlje.
O Kako se u Americi izdaju knjige na srpskom? Da li je to uglavnom u privatnom aranžmanu ili postoje neke oranizacije koje podupiru izdavaštvo srpske dijaspore?
-Pomenula bih čoveka koji svojom posvećenošću u promovisanju srpske kulture pokazuje svima nama u dijaspori i matici „šta se može, kad se hoće“. Ilija Šaula, živi u Pensilvaniji, i u srcima je ljudi koji pišu i poštuju pisanu reč na svim stranama sveta. Pre nekoliko godina, osnovao je Književnu radionicu „Kordun“, koja je prerasla u Književni „Esnaf.“ Na online portalu do sada je objavilo svoje radove više od 620 pisaca iz dijaspore i matice. Od štampanih izdanja, čak 30 odsto su autori iz dijaspore.
O Šta je to na Floridi što je za vas posebno?
-Florida je baš kako joj i ime kaže riznica prirode. U svakome danu vas obraduje neki novi cvet koji je procvetao. Lepota, snaga, raznovrsnost, blizina oblaka je ono što najviše volim u njoj.
Dijana Dimitrovska, BCM, jul 2025.
Biografija
Dr Gordana Pešaković je profesor, pisac, pesnik, istraživač i humanista. Predaje na fakultetima u SAD, Kini, Rusiji, Vijetnamu, Uzbekistanu, Tajlandu, Kanadi,
Argentini, Čileu, Kirgizstanu, Tajvanu, Francuskoj, Rumuniji i Srbiji. Dobitnik je nagrade Predsednika Univerziteta u SAD za najboljeg profesora 2013 i 2025.
Dr Pešaković je bila dekan poslovnog fakulteta na Univerzitetu Herzing u Orlandu (2014-2018). Objavila je više naučnih radova u stručnim časopisima, bila koautor u više stručnih knjiga, prezentovala radove na naučnim konferencijama. Objavila je sedam knjiga poezije, knjigu putopisa i knjigu eseja.
Istina je sunce koje kad-tad ogreje. Dušan Radosavljević,iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije, ne samo da je siguran da će istina o događajima pred Drugi svetski rat zablistati, već se i sam, na osnovu podataka, trudi da je svima osvetli. Pre svega, on se bori da ogoli dve laži koje su decenijama kao istine živele.
-Lagali su nas tolike godine da je naš kralj pobegao pred Drugi svetski rat i odneo tone zlata sa sobom, a to nije tačno – kaže Dušan Radosavljević. – Prvo, dogovor monarha Evrope je bio da sve krunisane glave sa kraljevskim simbolima oko kojih se narod okuplja, dođu u London. Drugo, kralj Petar II Karađorđević koji je u zemlji vladao samo 19 dana da bi 14. aprila 1941. godine emigrirao je za Grčku, a zatim u Jerusalim i Egipat i na kraju u London – sa sobom nije odneo ni gram zlata. O Koliko je bilo zlata u riznicama Kraljevine Jugoslavije?
-Pred Drugi svetski rat u banci Kraljevine Jugoslavije bilo je 87 tona zlata. Knez Pavle kao mudar čovek, osećajući nadolezeću nesreću, vodio se logikom da na vreme skloni zlato i to na više mesta. Tako je odlučio da 77 tona zlata dostavi u enleske i američke banke. Odlučio se za najpoznatije banke. U zemlji ostaje 10 tona zlata i tačno 9 tona sklanja u Užice, a 1089 kilograma u Sarajevo. Kada je počeo Drugi svetski rat, ustaše su odmah opljačkale hiljadu kilograma u Sarajevu. A onih 186 sanduka u Užicu opljačkali su Italijani. O Šta se dogodilo dalje sa tolikim zlatom?
-Po okončanju Drugog svetskog rata, američke i engleske banke vraćaju svo zlato Jugoslaviji, svih 77 tona zlata. Vraćaju i sanduke koje su Italijani oopljačkali, jer su Amerikanci zarobili italijanske vojnike. Uglavnom, sve je vraćeno u zemlju. Sve je stavljeno u trezore FNRJ! Broz je imao i te kakvu materijalnu potporu! Dok je on vladao zlatom Karađorđevića, šireći stravičnu mržnju koja i dan-danas traje prema našoj dinastičkoj porodici, u Denveru je, pod tuđim imenom, u bolnici, tiho umirao naš siromašni kralj Petar II Karađorđević. O Šta je bilo u famoznom sefu 555, koji je posle Brozove smrti otvoren?
-Sef 555 otvoren je 1982. godine i tamo su našli 29 kilograma zlata sa monogramom Karađorđevića, 2070 zlatnika sa monogramom Karađorđevića, tridesetak servisa, čak i manžetne kraljeve sa monogramom…
O Da li je bog proteran iz srpskih kuća kada je nestala i kraljevina?
-Dolazak „komunističkih bogoubica“ posle Drugog svetskog rata je nešto najstrašnije što je zadesilo naš narod. Prvo što su uradili u zemlji Srbiji je bilo da unište sve što je imalo veze sa krunom, kraljevinom, tradicijom, tj. sa Božijim miropomazanikom jer srpski kralj i srpska kruna su naše najuzvišenije nasledje koje traje 8 vekova. Ostaće zabeleženo za istoriju hrišćanstva da je prvi put posle 2000 godina Hristos od strane bezbožnika u prestonom Beogradu, na kraljevskom dvoru, u dvorskoj kapeli dobio i šestu ranu. Naime, čim su „oslobodioci“ kročili u Beograd, oni su u dvorskoj kapeli pucali Hristu u čelo. Ta freska sa probušenim Hristovim čelom i dan-danas stoji. O Zašto su se Srbi odrekli svoje dinastije?
-Srbi se nikad nisu odrekli svoje dinastije. Srpsku kraljevsku dinastiju Karadjordjevic su prognali iz Srbije a zatim joj opljačkali sve u Srbiji komunistički zločinci, koji su gradjanskim ratom potpomognuti i instalirani od Kominterne iz Sovjetskog saveza. A da Kominterna zna kako se to radi, lično je demonstrirala kada je 1917. godine počinila najužasniji zločin u 20. veku, pobivši na najmonstruozniji način carsku porodicu Romanov. Njihovi instruktori su i ovde na tlu Srbije to isto hteli ali spletom istorijskih okolnosti i Božijom voljom spasena je naša kraljevska loza. O Kada će dijaspora glasati?
-Po nama ona je trebala odavno da glasa. Budemo li imali bilo kakvog upliva u vlasti krajnje ozbiljno ćemo pokrenuti to pitanje, kao prvo, tražićemo da se formira ministarstvo za dijasporu a da ministra kandiduje dijaspora. Takodje, zalagaćemo se da dijaspora ima i sigurnu kvotu poslaničkih mandata gde bi uvek imala svoju poslaničku grupu u srpskom parlamentu. O Kada biste dobili priliku da podižete Srbiju kojim redosledom biste išli?
-Prvo bih promenio politički sistem I na čelo svih institucija postavio ljude od integriteta, autoriteta, znanja, obrazovanja i sa „čistim“ biografijama. Tek posle takve zamene dolazi do početka oporavka i naroda i države.Jasno da na kraju ovog procesa kao simbol jedinstva, sabornosti, istorijskog trajanja, nadahnuca i inspiracije, lepote i estetike, etike i morala dolaze kruna i kralj koji sve ovo objedinjuju, simbolizuju i ne daju nikom da to zloupotrebi. Jer kralj nema vlast niti mu treba, niti se glasa na izborima. On je domaćin kuće i narod svoj uvek drži u redu i poretku, stabilnosti i demokratiji.
Veroslav Vic Đurđević se svojski trudio, zajedno sa ostalim Srbima u Kanadi, da se za Nikolu Teslu, više čuje. Svako ko prođe glavnim, najprometnijim bulavarom u Hamiltonu, u Kanadi,hteo – ne hteo sada mora da pročita na saobraćajnom znaku puno ime i prezime velikog srpskog naučnika. Zahvaljujući Edukativnom centru „Nikola Tesla” čiji je direktor Veroslav Vic Đurđević jedna od najpromentnijih ulica dobila je ime – srpskog velikana.
Hamilton, ipak, kako kaže Veroslav Vic Đurđević,nije prvi grad koji ima ulicu sa Teslinim imenom.
– Postoje dve manje ulice koje nose ime našeg naučnika, to su Tesla Court, u Niagara Falls i Tesla Cresent, u Oakville – kaže Veroslav Vic Đurđević.- Zbog toga što su male i neprometne, skoro niko ne zna za njih osim onih koji tamo žive, a i oni verovatno to ne povezuju sa Nikolom Teslom. Nikola Tesla Blvd je najveći i najprometniji bulevar u celoj Americi i Kanadi. Na njemu su postavljeni saobraćajni znaci sa punim Teslinim imenom. Na ovaj način je izbegnuto da narod napravi vezu i misli da se radi o Tesla kolima. Samo puno ime govori direktno o naučniku.
O Čime se bavi vaša organizacija?
– Nikola Tesla Educational Korperacija (NTEK) je formirana sa jedanim ciljem: da nauči o Tesli one ljude koji ne znaju o njemu. To radimo tako što širimo znanje o Tesli i njegovim dostignućima. Najbolji način da se Teslino ime spominje jeste da prvo naučimo decu. Plan je da se u školski program uvede predavanje o Tesli i to u osnovne škole i gimnazije. Takođe, NTEK je već ustanovio nagrade koje nose ime Nikole Tesle. Počeli smo sa predavanjima o Nikoli Tesle i o njegovoj vezi sa gradom Hamiltonom. To predavanjeslušalo je 1000 đaka, a uskoro imamo zakazano predavanja u dve škole ispred 500 đaka. Ovo je tek početak. NTEK organizija 9. jula ove godine festival u Hamiltonu, na kome ćemo proslaviti i Teslin dan.
O Da li Kanadjani i Amerikanci, uopšte, znaju ko je bio Nikola Tesla?
– Vrlo mali broj zna ko je bio Nikola Tesla. Baš iz tog razloga, NTEK je formiran da bi proširi znaje o njemu. Želimo da omogućimo sledećoj generaciji da ne odraste bez znanja o ovom velikanu. Sa druge strane, deca i odrasli koja znaju ko je bio Tesla, obožavaju ga i on je defintivno postao inspiracija mnogim generacijama. Puno su iznenađeni kada im objasnimo da je Teslina tehnologije temelj nauke. Da je on prošlost i budućnost. Ko zna njegovu tehnologiju, može da je unapredi i nastavi u tom pravcu.
O Koliko ste vi dugo u Kanadi?I kako ste došli?
– Ja sam skoro 50 godine u Kanadi. Došao sam kao dete sa svojom familijom 1967. godine.
o Kada sada, sa ove distance razmišljate, šta je to najbolje u Kanadi? Nešto što je vas najviše impresioniralo?
– Kanada je zemlja gde smo slobodni da živimo i napredujemo po sopstvenoj želji. Ja imam uspešan profesionalni život. Nikad nisam osećao smetnju da napredujem u svojoj karijeri zato što sam imigranat. Odrasao sam i priznat kao svaki drugi Kanadjanin koji je ovde rodjen.
O Šta je najgore, što ste najviše mrzeli što ste ostavili u svojoj domovini?
– Ja nemam mržnju prema mojoj staroj domovini. Prema njpoj i dalje osećam ljubav. Tamo sam rodjen i dobro pamtim ko sam i odakle sam. Moje poreklo i dalje ima uticaj na moj život. Uključen sam u naše crkvene i dobrotrorne organizacije u Kanadu, a svoje profesonalno znanje korisitim da bi te organizacije bile uspešne i da bi pratile kanadske zakone.
O Da li su Srbi u Kanadi povezani i da li pomažu jedni drugima?
– Srbi su napredovali kroz vreme. Hamiltonski Srbi su jedan primer toga. Hamiltonska Srpska crkva Sv. Oca Nikole (Barton) koja je osnovana 1913. godine, najstarija je crkva u istočnoj Kanadi. Danas nam je jasno da je naš dolazak u Hamilton i njegov razvoj direktno povezan sa srpskim genijalcem Nikolom Teslom. Srbi su se doseljavali u ovaj grad da bi radili u industriji koja se razvila sa dobijanjem struje. Moj roditelji su nas doveli u Hamilton pošto su tu dobili posao. Poslove su dobili najviše zbog njihove srpske veze i porekla. Srbi koji su već bili u Hamiltonu su nam pomogli da se doselimo. Srpska crkva nas je sakupila u zajednicu. Odrastali smo sa našom omladinom i tako se družili i držali zajedno. Danas naša deca redovno idu u tu istu crkvu i osećaju se dobro medju svojim narodom.
U Hamiltonu ima puno našeg naroda koji ima svoji biznis i oni zapošlavlju naše ljude. Takođe, ima naših prodavnice gde nabaviljamo sve što zaželimo iz otadžbine.
O Da li su drugi narodi povezani i organizovani?
– Jedan od naših direktora je dr. Colin Campbell. On je Kanadjanin, profesor nauke u gimnaziju u Hamiltonu. Imamo podršku i od drugih nacija, a ne samo od Srba. Trudimo se da tu saradnju proširimo.
O Šta ste naučili od Kanađana?
– Mogu da kažem skoro sve. Ovde sam završio osnovnu školu, gimnaziju i fakultet. Odbranio sam svoje profesionalno znanje. Proveo sam više od 32 godine u državoj službi. Sada, kao penzioner, koristi priliku da prenesem svoje znaje o Tesli na decu koja su budućnost ove zemlje i sveta u celini.
O Da li su vaše komšije, prijatelji Kanađani naučili nešto od vas?
– Itekako. Dok sam radio, često sam pričao o Tesli, posebno pred kraj radnog staža. Kada sam doznao iz hamiltonske istorije podatak da je to bio prvi veći grad koji je dobio struju u Kanadi, počeo sam o tome sve češće da govorim. To je bila moja nova misija: kako da povežem Teslu sa građanima i mojim kolegama na poslu. Pričao sam, kao što to i sada radim. Kroz NETEK organizaciju sada imam više šansi da o tome govorim. Uspevamo da udjemo u škole i da držimo predavanja o Tesli. To je prvi, dobar korak.
o Da li se vaša deca druže između sebe? Da li znaju srpski?
– Moja supruga je kao i ja došla u Kanadu kada je bila mala. Oboje smo odrasli i družili se sa našim narodom, kao što to danas rade i naša deca. Naša su deca išli u srpsku školu, i u našu crkvu. Moj sin pomaže u crkvi u oltaru, a kada ima vremena pomaže i u srpskoj školi. Moja ćerka, takođe, redovno ide u srpsku crkvu, peva u horu i pomaže u srpskoj školi. Oboje govore srpski, ali uzimajući u obzir da žive u Kanadi, njihov rečnik je manjeg obima na srpskom nego na engleskom. Kao njihovi roditelji, ponosni smo što se naš deca izjašnajvaju kao Kanadjani sa srpskim poreklom.
o Da li postoji neko, po vama, najlepše mesto na svetu i koje je to mesto?
– Moja familija i ja volimo da putujemo, posebno u toplije krajeve i mesta koja imaju plaže. Pre par nedelja smo se vratili sa Mullet Bay, St. Maarten. Divno mesto, predivna plaža. Ali ja ipak više volim Kanadu. Meni je ovde mesto. Ako bih izabrao najlepše mesto u Kanadi onda bi to bila provincija Prince Edward Island. Supruga i ja volimo tamo da odemo. To ostrvo, pored njegove lepote, krasi i narod koji je izuzetno ljubazan .
