Istina je sunce koje kad-tad ogreje. Dušan Radosavljević,iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije, ne samo da je siguran da će istina o događajima pred Drugi svetski rat zablistati, već se i sam, na osnovu podataka, trudi da je svima osvetli. Pre svega, on se bori da ogoli dve laži koje su decenijama kao istine živele.
-Lagali su nas tolike godine da je naš kralj pobegao pred Drugi svetski rat i odneo tone zlata sa sobom, a to nije tačno – kaže Dušan Radosavljević. – Prvo, dogovor monarha Evrope je bio da sve krunisane glave sa kraljevskim simbolima oko kojih se narod okuplja, dođu u London. Drugo, kralj Petar II Karađorđević koji je u zemlji vladao samo 19 dana da bi 14. aprila 1941. godine emigrirao je za Grčku, a zatim u Jerusalim i Egipat i na kraju u London – sa sobom nije odneo ni gram zlata. O Koliko je bilo zlata u riznicama Kraljevine Jugoslavije?
-Pred Drugi svetski rat u banci Kraljevine Jugoslavije bilo je 87 tona zlata. Knez Pavle kao mudar čovek, osećajući nadolezeću nesreću, vodio se logikom da na vreme skloni zlato i to na više mesta. Tako je odlučio da 77 tona zlata dostavi u enleske i američke banke. Odlučio se za najpoznatije banke. U zemlji ostaje 10 tona zlata i tačno 9 tona sklanja u Užice, a 1089 kilograma u Sarajevo. Kada je počeo Drugi svetski rat, ustaše su odmah opljačkale hiljadu kilograma u Sarajevu. A onih 186 sanduka u Užicu opljačkali su Italijani. O Šta se dogodilo dalje sa tolikim zlatom?
-Po okončanju Drugog svetskog rata, američke i engleske banke vraćaju svo zlato Jugoslaviji, svih 77 tona zlata. Vraćaju i sanduke koje su Italijani oopljačkali, jer su Amerikanci zarobili italijanske vojnike. Uglavnom, sve je vraćeno u zemlju. Sve je stavljeno u trezore FNRJ! Broz je imao i te kakvu materijalnu potporu! Dok je on vladao zlatom Karađorđevića, šireći stravičnu mržnju koja i dan-danas traje prema našoj dinastičkoj porodici, u Denveru je, pod tuđim imenom, u bolnici, tiho umirao naš siromašni kralj Petar II Karađorđević. O Šta je bilo u famoznom sefu 555, koji je posle Brozove smrti otvoren?
-Sef 555 otvoren je 1982. godine i tamo su našli 29 kilograma zlata sa monogramom Karađorđevića, 2070 zlatnika sa monogramom Karađorđevića, tridesetak servisa, čak i manžetne kraljeve sa monogramom…
O Da li je bog proteran iz srpskih kuća kada je nestala i kraljevina?
-Dolazak „komunističkih bogoubica“ posle Drugog svetskog rata je nešto najstrašnije što je zadesilo naš narod. Prvo što su uradili u zemlji Srbiji je bilo da unište sve što je imalo veze sa krunom, kraljevinom, tradicijom, tj. sa Božijim miropomazanikom jer srpski kralj i srpska kruna su naše najuzvišenije nasledje koje traje 8 vekova. Ostaće zabeleženo za istoriju hrišćanstva da je prvi put posle 2000 godina Hristos od strane bezbožnika u prestonom Beogradu, na kraljevskom dvoru, u dvorskoj kapeli dobio i šestu ranu. Naime, čim su „oslobodioci“ kročili u Beograd, oni su u dvorskoj kapeli pucali Hristu u čelo. Ta freska sa probušenim Hristovim čelom i dan-danas stoji. O Zašto su se Srbi odrekli svoje dinastije?
-Srbi se nikad nisu odrekli svoje dinastije. Srpsku kraljevsku dinastiju Karadjordjevic su prognali iz Srbije a zatim joj opljačkali sve u Srbiji komunistički zločinci, koji su gradjanskim ratom potpomognuti i instalirani od Kominterne iz Sovjetskog saveza. A da Kominterna zna kako se to radi, lično je demonstrirala kada je 1917. godine počinila najužasniji zločin u 20. veku, pobivši na najmonstruozniji način carsku porodicu Romanov. Njihovi instruktori su i ovde na tlu Srbije to isto hteli ali spletom istorijskih okolnosti i Božijom voljom spasena je naša kraljevska loza. O Kada će dijaspora glasati?
-Po nama ona je trebala odavno da glasa. Budemo li imali bilo kakvog upliva u vlasti krajnje ozbiljno ćemo pokrenuti to pitanje, kao prvo, tražićemo da se formira ministarstvo za dijasporu a da ministra kandiduje dijaspora. Takodje, zalagaćemo se da dijaspora ima i sigurnu kvotu poslaničkih mandata gde bi uvek imala svoju poslaničku grupu u srpskom parlamentu. O Kada biste dobili priliku da podižete Srbiju kojim redosledom biste išli?
-Prvo bih promenio politički sistem I na čelo svih institucija postavio ljude od integriteta, autoriteta, znanja, obrazovanja i sa „čistim“ biografijama. Tek posle takve zamene dolazi do početka oporavka i naroda i države.Jasno da na kraju ovog procesa kao simbol jedinstva, sabornosti, istorijskog trajanja, nadahnuca i inspiracije, lepote i estetike, etike i morala dolaze kruna i kralj koji sve ovo objedinjuju, simbolizuju i ne daju nikom da to zloupotrebi. Jer kralj nema vlast niti mu treba, niti se glasa na izborima. On je domaćin kuće i narod svoj uvek drži u redu i poretku, stabilnosti i demokratiji.
Ona je dizajnerka koja kroti zlato u koje se čovek zaljubio, izgleda – za sva vremena. Od kada je otkriveno do danas, zlato nije izgubilo ni uncu na svojoj popularnosti. Još kada se od njega napravi dobra ogrlica, kopča, šnala ili kakav drugi originalan nakit – dobija neprolaznu vrednost. Daniela Komatović dizajnerka rodom iz Praga, srpska snajka traga za neobičnim oblicima pokušavajući da plemenitom metalu da bezvremenost. I to joj odlično ide od ruke.
Na poslednjem takmičenju A’Design Award & Competition s u Italiji – njena kolekcija nakita postala je „neprolaznost”: osvojila je prvu nagradu za dizajn.
– Konkurencija je bila jaka – kaže. – Za sezonu 2016/2017, u uži krug takmičenja odabrano je 9074 dizajnera iz 97 različitih disciplina, medju kojima je i kategorija „nakit, naočare i sat“. Međunarodni žiri od 173 člana, sačinjen je od priznatih, internacionalnih dizajn profesionalaca, profesora i predavača iz oblasti umetnosti i dizajna, uvaženih novinara, iskusnih preduzetnika i poznavalaca tržišta. Ja sam dobila zlatnu nagradu konkretno za nakit iz kolekcije „Eye To The Soul“ u obliku oka, simbola boga Hora – zaštitnika Egipta, što čini nakit iz ove kolekcije zaštitnom amajlijom. Pobednički prsten od zlata sa safirima iz ove kolekcije može da bude istovremeno i privezak, tako je izdizajniran.
O Dizajnerka koja kroti zlato mora da voli zlato? Nakit od zlata , dakle, ne samo da nije prevaziđen nego i ne pokazuje nameru da se to dogodi?
– Zlato kao materijal dodaje svakako nakitu na vrednosti, on od njega napravi nešto vanvremensko, skupoceno, nešto što se nasleđuje, tako da je originalan autorski nakit od zlata sa neprolaznom vrednošću pun pogodak. To je i razlog zašto je moj nakit izrađen samo od ovog plemenitog metala. Ne radim nakit od drugih materijala, samo od 14 ili 18 k zlata. Često koristim crni rodijum, kojim zlatan nakit prevlačim.
O Taman kada se pomisli da je i kreiranje nakita ,,ispričana priča“, pojavi se nova forma?
– Uvek postoji mogućnost novog otkrića u svakoj vrsti dizajna, uključujući i kreiranje nakita. Nakit ne mora da bude samo ukras ili propratni asesoar, on može da bude i umetničko delo, odnosno skulptura, tzv. skulpturalan nakit. Tu ne postoje granice, mada po meni, dizajner bi trebalo da kod nakita uzima u obzir uvek i funkcionalnost, odnosno, podesnost za nošenje. Po meni, on treba da se nosi, a ne da je samo negde izložen, a zbog nepogodne forme je, u stvari, nešto što ne može da se nosi. Tu se gubi poenta nakita.
O Šta se danas u svetu nosi?
– Što se nakita tiče, on nije mnogo podložan sezonskim modnim trendovima, kao odeća. Zavisi više od stila koji preferirate. Kod minimalističkog nakita sa jednostavnim, čistim formama, koji ja dizajniram, uvek je u pitanju geometrija.
O Šta za vas znači imati dobar komad nakita? Šta je to, konkretno?
– Odabir nakita kojim želimo da usavršimo modnu kreaciju, za koju smo se odlučili, ne treba nikako potcenjivati, jer on može i dosta toga da kaže o nama. Ja dajem prednost jednom vrednom, svojom formom upadljivom, dizajnerskom komadu, koji se uklapa u bilo koju modnu kreaciju, ali, koji je izrađen od plemenitog materijala, što ga čini luksuznim, a koji se ne izgubi u gomili drugog nakita raznih stilova. Uz takav komad vam ništa više od nakita ne treba, jer je dominantan. Preferiram jednostavnost i minimalizam u svemu, da li je to odeća, nakit, hrana ili prostor u kom živimo. Smatram da čoveku ne treba previše stvari, u kojima se na kraju izgubi, da bi živeo kvalitetniji zivot.
O Da li postoji neki nakit koji biste vi baš želeli da imate? Šta je to? Kako izgleda?
– Ja imam tu divnu mogućnost da sebi mogu takav nakit sama da osmislim, tako da sam već srećna vlasnica nakita iz snova, moram neskromno da priznam. A opet, ne mogu da kažem da mi je neki komad iz moje kolekcije omiljeniji od drugih, sve ih volim, jer svi su lepi na svoj način. Svaki ima svoju priču.
O Šta odredjuje da li će odredjeni nakit doživeti svoj uspon?
– To je zanimljiva forma, dizajn, neka atipičnost, neobična priča, funkcionalnost, svakako i kvalitet izrade, a, ako je u pitanju drago kamenje, ni njegov kvalitet ne treba potcenjivati. Na mom nakitu drago kamenje igra glavnu ulogu, zato na njegov kvalitet obraćam veliku pažnju jer ono uglavnom određuje vrednost takvog nakita. Moj pobednički nakit je imao atipičan oblik sa sakrivenom simbolikom i neobičan način ufasovanja tri safira „princess“ oblika u kocku. Mislim da je i kombinacija boja, koje sam izabrala, crnog rodijuma i žutih safira, tu odigrala svoju ulogu pri odlučivanju žirija.
O Čovek je od pamtiveka fasciniran zlatom. Da li je to do danas tako?
– Pre bih rekla da je čovek fasciniran više, dijamantima i to dandanas traje. Ipak dijamanti imaju svoju neprolaznu, prirodnu lepotu i uvek će je imati. Ja doživljavam zlato samo kao vredan plemenit materijal, koji služi da ostvari moje ideje kao dizajnera jer mu dajem konkretan oblik.
O Objavili ste kuvar dok ste još živeli u Češkoj. Zašto?
– Oduševljena sma hranom u Srbiji. Poželela sam da ovu izvanrednu kuhinju predstavim i Česima, jer način na koji mi pripremamo hranu je drugačiji. Kuvar se zove „Balkanská kuchyně“ odnosno „Balkanska kuhinja“. Generalno, volim da kuvam i pečem i volim da mi jelo bude, kako vi kažete, „na kašiku”. Tako, pre svega, doživljavam srpsku kuhinju. Puno povrća, kvalitetnog mesa, pasulja i ljutih papričica, koje obožavam.
o Koliko uopšte čovek danas u svetu može da se hrani zdravo?
– Ponuda postoji, zavisi od samog čoveka, koliko mu je bitno da takvu hranu uzima i da li je raspoložen u nju investirati. Ja se pridržavam nekog, već godinama, postojećeg modula zdrave ishrane, koja mi prija. To je puno raznog povrća, voća, krompir, riža, mahunarka, a od mesa, pre svega, riba, orasi i kvalitetno ulje. Izbegavam dimljena mesa, salame i kobasice, preslanu i prekuvanu hranu, pecivo i slatkiše, osim kvalitetne čokolade i sladoleda, kojima prosto ne mogu da odolim.
O I koliko može da bude zdrav?
– Pa, dobra hrana i bilo koja vrsta sporta, dobra su kombinacija za zdravlje. Ja konkretno vozim rolere, biciklo, volim hodanje i dugačke šetnje, a zimi skijam. Život pun ljubavi, dobrih odnosa bez svađa i bespotrebne ljutnje, kvalitetno okruženje, pravi prijatelji, dobar posao ili hobi, koji će vas ispunjavati i donositi osećaj zadovoljstva. Bar jedno dobro delo na dan.
o Koje je za vas najlepše mesto na svetu?
– Nisam imala mnogo prilika da putujem, jer puno radim i imam puno obaveza. Ali, ipak, mislim da najlepše mesto na svetu je tamo gde ćete se pronaći. Da li je to Pariz ili Kulungugu – potpuno je nebitno.
Čehinja
Dizajnerka koja kroti zlato rodila se u Pragu i češkog je porekla. U Beograd je došla sa suprugom Srbinom, koga je upoznala u Pragu, da živi i ostvari svoje snove i, kaže, nisam pogrešila. Srbija je jedna predivna, zanimljiva zemlja, za mene jako inspirativna, sa zdravom, konstantno uznemirujućom atmosferom u vazduhu.
Ishrana
– Ljubitelj sam zdravog načina ishrane i trudim se da kupujem, pre svega, organsku hranu. Kvalitetna ishrana, to je najpametnija investicija u naše zdravlje. Na kvalitetnim namirnicama ne treba štediti. Srbija je plodna zemlja, puna sunca, a samim tim je i hrana ovde puna ukusa i lepih prirodnih mirisa. Samo treba pripaziti da bude bez aditiva i drugih veštačkih dodataka. Meso, povrće i voće je ovde na visokom nivou kvaliteta.
