Daniela Komatović, dizajnerka koja kroti zlato

Daniela Komatović, dizajnerka koja kroti zlato

Ona je dizajnerka koja kroti zlato u koje se čovek zaljubio, izgleda – za sva vremena. Od kada  je otkriveno do danas, zlato nije izgubilo ni uncu na svojoj popularnosti. Još kada se od njega napravi  dobra ogrlica, kopča, šnala ili kakav drugi originalan nakit  – dobija neprolaznu vrednost. Daniela Komatović dizajnerka  rodom iz Praga, srpska snajka traga za neobičnim oblicima  pokušavajući da  plemenitom metalu da  bezvremenost. I to joj odlično ide od ruke.

  Na poslednjem takmičenju A’Design Award & Competition s u Italiji –  njena kolekcija nakita  postala  je „neprolaznost”: osvojila je  prvu nagradu za dizajn.   

daniela koamtović

– Konkurencija je bila jaka – kaže. –  Za sezonu 2016/2017, u uži krug takmičenja odabrano je 9074 dizajnera iz 97 različitih disciplina, medju kojima je i kategorija „nakit, naočare i sat“. Međunarodni žiri od 173 člana, sačinjen je od priznatih, internacionalnih dizajn profesionalaca, profesora i predavača iz oblasti umetnosti i dizajna, uvaženih novinara, iskusnih preduzetnika i poznavalaca tržišta. Ja sam dobila zlatnu nagradu konkretno za nakit iz kolekcije „Eye To The Soul“ u obliku oka, simbola boga Hora – zaštitnika Egipta, što čini nakit iz ove kolekcije zaštitnom amajlijom. Pobednički prsten od zlata sa safirima iz ove kolekcije može da bude istovremeno i privezak, tako je izdizajniran.

 O Dizajnerka koja kroti zlato mora da voli zlato? Nakit od zlata , dakle, ne samo da nije prevaziđen nego i ne pokazuje nameru da se to dogodi?

– Zlato kao materijal dodaje svakako nakitu na vrednosti, on od njega napravi nešto vanvremensko, skupoceno, nešto što se nasleđuje, tako da je originalan autorski nakit od zlata sa neprolaznom vrednošću pun pogodak. To je i razlog zašto je moj nakit izrađen samo od ovog plemenitog metala. Ne radim nakit od drugih materijala, samo od 14 ili 18 k zlata. Često koristim crni rodijum, kojim zlatan nakit prevlačim.

O Taman kada se pomisli da je i kreiranje  nakita  ,,ispričana priča“, pojavi se nova forma?

–  Uvek postoji mogućnost novog otkrića u svakoj vrsti dizajna, uključujući i kreiranje nakita. Nakit ne mora da bude samo ukras ili propratni asesoar, on može da bude i umetničko delo, odnosno skulptura, tzv. skulpturalan nakit. Tu ne postoje granice, mada po meni, dizajner bi trebalo da kod nakita uzima u obzir uvek i funkcionalnost, odnosno, podesnost za nošenje. Po meni, on treba da se nosi, a ne da je samo negde izložen, a zbog nepogodne forme je, u stvari, nešto što ne može da se nosi. Tu se gubi poenta nakita.

O Šta se danas u svetu nosi?

– Što se nakita tiče, on nije mnogo podložan sezonskim modnim trendovima, kao odeća. Zavisi više od stila koji preferirate. Kod minimalističkog nakita sa jednostavnim, čistim formama, koji ja dizajniram, uvek je u pitanju geometrija.

Dizajnerka nakina koja kroti zlato Daniela Komatović

O  Šta za vas znači imati dobar komad nakita? Šta je to, konkretno?

– Odabir nakita kojim želimo da usavršimo modnu kreaciju, za koju smo se odlučili, ne treba nikako potcenjivati, jer on može i dosta toga da kaže o nama. Ja dajem prednost jednom vrednom, svojom formom upadljivom, dizajnerskom komadu, koji se uklapa u bilo koju modnu kreaciju, ali, koji je izrađen od plemenitog materijala, što ga čini luksuznim, a koji se ne izgubi u gomili drugog nakita raznih stilova. Uz takav komad vam ništa više od nakita ne treba, jer je dominantan. Preferiram jednostavnost i minimalizam u svemu, da li je to odeća, nakit, hrana ili prostor u kom živimo. Smatram da čoveku ne treba previše stvari, u kojima se na kraju izgubi, da bi živeo kvalitetniji zivot.

O  Da li postoji neki nakit koji biste vi baš želeli da imate? Šta je to?
Kako izgleda?

– Ja imam tu divnu mogućnost da sebi mogu takav nakit sama  da osmislim, tako da sam već srećna vlasnica nakita iz snova, moram neskromno da priznam. A opet, ne mogu da kažem da mi je neki komad iz moje kolekcije omiljeniji od drugih, sve ih volim, jer svi su lepi na svoj način. Svaki ima svoju priču.

Dizajnerka koja kroti zlato i pravi od njega predivan nakit

O Šta odredjuje da li će odredjeni nakit doživeti svoj uspon?

– To je zanimljiva forma, dizajn, neka atipičnost, neobična priča, funkcionalnost, svakako i kvalitet izrade, a, ako je u pitanju drago kamenje, ni njegov kvalitet ne treba potcenjivati. Na mom nakitu drago kamenje igra glavnu ulogu, zato na njegov kvalitet obraćam veliku pažnju jer ono uglavnom određuje vrednost takvog nakita. Moj pobednički nakit je imao atipičan oblik sa sakrivenom simbolikom i neobičan način ufasovanja tri safira „princess“ oblika u kocku. Mislim da je i kombinacija boja, koje sam izabrala, crnog rodijuma i žutih safira, tu odigrala svoju ulogu pri odlučivanju žirija.

O Čovek je od pamtiveka fasciniran zlatom. Da li je to do danas tako?

– Pre bih rekla da je čovek fasciniran više, dijamantima i to dandanas traje. Ipak dijamanti imaju svoju neprolaznu, prirodnu lepotu i uvek će je imati. Ja doživljavam zlato samo kao vredan plemenit materijal, koji služi da ostvari moje ideje kao dizajnera jer mu  dajem konkretan oblik.

daniela komatović zlato



O  Objavili ste kuvar dok ste još živeli u Češkoj. Zašto?

–  Oduševljena sma hranom u Srbiji. Poželela sam da ovu izvanrednu kuhinju predstavim i Česima, jer način na koji mi pripremamo hranu je drugačiji. Kuvar se zove „Balkanská kuchyně“ odnosno „Balkanska kuhinja“. Generalno, volim da kuvam i pečem i volim da mi jelo bude, kako vi kažete, „na kašiku”. Tako, pre svega, doživljavam srpsku kuhinju. Puno povrća, kvalitetnog mesa, pasulja i ljutih papričica, koje obožavam.

o  Koliko uopšte čovek danas u svetu može da se hrani zdravo?

– Ponuda postoji, zavisi od samog čoveka, koliko mu je bitno da takvu hranu uzima i da li je raspoložen u nju investirati. Ja se pridržavam nekog, već godinama, postojećeg modula zdrave ishrane, koja mi prija. To je puno raznog povrća, voća, krompir, riža, mahunarka, a od mesa, pre svega, riba, orasi i kvalitetno ulje. Izbegavam dimljena mesa, salame i kobasice, preslanu i prekuvanu hranu, pecivo i slatkiše, osim kvalitetne čokolade i sladoleda, kojima prosto ne mogu da odolim.

 O I koliko može da bude zdrav?

– Pa,  dobra hrana i bilo koja vrsta sporta, dobra su kombinacija za zdravlje. Ja konkretno vozim rolere, biciklo, volim hodanje i dugačke šetnje, a zimi skijam. Život pun ljubavi, dobrih odnosa bez svađa i bespotrebne ljutnje, kvalitetno okruženje, pravi prijatelji, dobar posao ili hobi, koji će vas ispunjavati i donositi osećaj zadovoljstva. Bar jedno dobro delo na dan.

o Koje je za vas najlepše mesto na svetu?

– Nisam imala mnogo prilika da putujem, jer puno radim i imam puno obaveza. Ali, ipak, mislim da najlepše mesto na svetu je tamo gde ćete se pronaći. Da li je to Pariz ili Kulungugu –  potpuno je nebitno.

daniela komatović

                    

Čehinja

Dizajnerka koja kroti zlato rodila se u Pragu i češkog je porekla. U Beograd je došla sa suprugom Srbinom, koga je upoznala u Pragu, da živi i ostvari svoje snove i, kaže, nisam pogrešila. Srbija je jedna predivna, zanimljiva zemlja, za mene jako inspirativna, sa zdravom, konstantno uznemirujućom atmosferom u vazduhu.

Ishrana

– Ljubitelj sam zdravog načina ishrane i trudim se da kupujem, pre svega, organsku hranu. Kvalitetna ishrana, to je najpametnija investicija u naše zdravlje. Na kvalitetnim namirnicama ne treba štediti. Srbija je plodna zemlja, puna sunca, a samim tim je i hrana ovde puna ukusa i lepih prirodnih mirisa. Samo treba pripaziti da bude bez aditiva i drugih veštačkih dodataka. Meso, povrće i voće je ovde na visokom nivou kvaliteta.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Glumica koja glumi samo na sceni

Kralj Milutin, vladar tvrdog srca i velikih vizija

Kralj Milutin, vladar tvrdog srca i velikih vizija

Vladar tvrdog srca i velikih vizija. Vodio je Srbiju 42 godine i za to vreme, kako kažu stari letopisi, podigao 42 crkve, a ni u jednoj od njih danas ne počiva. Čak nije ni na području svoje domovine!
U Bugarskoj je. U Sofiji. “ Kralj Srbije, Huma, Duklje i Albanije”, kako stoji u pismu Mletačke Republike od 10. maja 1308.godine. Kralj koji je proširio Srbiju na braničevsku oblast, severnu Makedoniju a zamalo i Solun počiva u tuđini i nikako da se vrati kući. Bar jedan njegov deo.

Kralj Milutin nemanjih vladar tvrdog srca i velikih vizija


Posle Nemanje, i Svetog Save, kralj Milutin je najkrupnija vladarska ličnost. Bio bi, međutim i veći, da je bio bolji čovek. Istoričar Vladimir Ćorović piše da je kralj Milutin bio veliki vladar, ali veoma rđav čovek. Idući za svojim ciljevima gledao je samo svoj interes i bio sebičan i bezobrziran do brutalnosti. Željan vlasti koju ne bi dao ni za živu glavu, gazio je preko svega. Bio je vladar tvrdog srca.Ni njegovi najrodjeniji nisu bili pošteđeni od svireposti ako je samo osećao da smetaju njegovim interesima.
Njegove oči u individualnim portretima u Nagoričinu( Makedonija) i Gračanici, iskošene i sitne, odaju njegovu ličnost i na prvi pogled se vidi lukavost i požuda. Njegov brat Dragutin od koga je oteo vlast, imao je mnogo više moralnih osećanja. Ali, Milutinov primer, još više nego Nemanjin, pisao je Ćorović, pokazuje da državu ne stvaraju ljudi sentimentalnih osobina.
Srpska crkva koja je Milutina, pored njegovih ličnih grehova, i to za crkvena shvatanja dosta teških, ipak proglasila za sveca, učinila je to gledajući njegove uspehe i njegovo delo koje je neosporno bilo veliko i trajno.
A grešio je – mnogo i uporno. Najviše je sablažnjavao svet svojim postupcima prema ženama, kojih je imao pet. Prva žena mu je bila srpska vlastelinka Jelena o kojoj ima malo podataka, druga žena, tesalska princeza, koja mu je rodila sina Konstantina i koju je jednostavno vratio kući.
Treći put se oženio svojom prijom Jelisavetom, sestrom svoje snahe Katarine, Dragutinove žene, koju je zaveo kao kaluđericu. Ona mu rodila ćerku kojoj je dao ime Carica. Ali, i nju je vladar tvrdog srca oterao posle kratkog vremena i već 1284. se venčao sa Anom, ćerkom bugarskog cara Đorđa Terterija. Ne zna se da li je tu u pitanju bila strast ili politički račun. Đorđe Terterije čiju su zemlju Tatari plenili i razarali nekoliko puta, zbog čega je morao da im prizna vrhovnu vlast 1285. godine, u tom trenutku nije bio neki značajniji politički činilac, pa se samo može pretpostavljati da nije u pitanju politički račun. Moguće da je Terterija video korist u bračnoj vezi svoje ćerke sa srpskim kraljem iz koje će se roditi, možda, najnesrećniji vladar u srpskoj istoriji – Stefan Dečanski.
Milutin je ratovao sa Vizantijom zahvaljujući čemu je i doneo Srbiji Skoplje, Polog, Ovče polje, Zletovo i Pirjanec, koji su postali stalna srpska tekovina. Mir je bio potreban Vizantiji, a ne pobedničkoj Srbiji, pa je došlo do pregovora. Vizantijski car je ranije ponudio Milutinu svoju sestru, udovicu trapezuitskog cara Jovana II. Milutin je pristao ali se dami nije išlo u nepoznatu i za nju varvarsku zemlju. Da se Milutin ne bi uvredio, vizantijski car mu je ponudio svoju ćerku Simonidu, od pet godina.
Kralj Milutin će tako sklopiti peti put brak, ovoga puta sa detetom, što je ražestilo njegove neistomišljenike u Srbiju, ali i u Vizantiji. Brak je trebalo da bude pečat miru, a sumnjičavi Grci koji nisu verovali Milutinu, pa su tražili da se u mir zakune i njegova majka Jelena, što je Milutin izbegao.
Nasred Vardara, posle Vaskrsa 1299. godine, kraljeva četvrta žena Ana je kao krivac predata Grcima( zajedno sa taocima), a preuzeta je Simonida ( takođe sa srpskim taocima). Kada je prešla Vardar, Milutin je sjahao s konja i klekao pred nju.

Simonida, bugarska princeza koju su sa 12 godina udala za vremešnog srpskog kralja Milutina a


Simonida se, bez sumnje, teško snašla u Srbiji. Kada je izrasla u lepu devojku ljubomora, surovost i cinizam Milutinova naterali su je da beži od njega. Majčina smrt 1317. odvela je u Carigrad, odakle nije htela nipošto da se vrati u Srbiju. Otac je silom naterao budući da je Milutin pretio. Na putu, Simonida je u Čerezu primila monaški čin, ali njen brat, despot Konstantin poderao joj je monašku rizu i predao je Srbima.
Pošto je brak sa Anom, proglašen za nezakonit, Stefan, Milutinov sin iz tog braka, postao je nezakonito dete. To će vremenom dovesti do sukoba. U Zeti, gde je Stefan bio očev namesnik, počela se oko njega okupljati nezadovoljna opozicija.
Vladar tvrdog srca je bio iskustven i brže – bolje je sa vojskom krenuo da uguši pobunu. Pred očevom silom, Stefan se povukao iza Bojane. Sveštenik Danilo, Milutinov biograf, priča da je kralj ponudio sinu pregovore, da je ovaj, dirnut, otišao kod oca, koji ga je dao okovati, odvesti u Skoplje i tamo oslepeti! Onda ga je takvog obogaljenog poslao u Carigrad, zajedno sa ženom i dva sina, Dušanom i Dušicom. Sreća je bila za Stefana što očeva naredba nije do kraja bila izvršena. Krvnik je bio potkupljen i nije probo kraljeviću zenice. Bojeći se oca, Stefan je to krio celog života i stalno je nosio zavoje.
Otac mu je oprostio pobunu tek 1320. godine pod uticajem sveštenstva i dozvolio mu da se vrati u Srbiju, verujući da je potpuno slep. Stefan je dobio na upravljanje župu Budimlje, gde je povučen čekao svoje vreme koje će uskoro konačno i za njega doći.
Zahvaljujući velikim prihodim od rudnika, srpski dvor je sijao u zlatu. Teodor Mehit, vizantijski izaslanik, beleži svoj utisak pošto se susreo sa kraljem Milutinom : „Oko tela imao je više nakita od skupocenog kamenja i bisera, koliko je god moglo da stane i sav je treptio u zlatu. Ceo dom blistaše svilenim zlatom ukrašenim nameštajem.“
Grčko poslanstvo je jelo iz srebrnih i zlatnih tanjira i posuđu, a na kraju je kralj poklonio poslanicima „svoje najlepše haljine koje je samo jedan put nosio i opasao nas pojasevima koje je tek jedan put nosio“.
Kralj Milutin umro je iznenada , 29.oktobra 1321.godine, u Nerodimlju. Kada je njegovo mrtvo telo preneseno u manastir Banjsku da se tamo sahrani, čitavi odredi pljačkaša vrebali su da otmu njegov bogato ukrašen leš. Simonida se posle njegove smrti zamonašila u manastiru Svetog Andrije u Carigradu.
Posle Kosovskog boja njegovi ostaci, za koje se ustanovilo da su netruležni, preneseni su u Trepču, a zatim, oko 1460.godine vladika Silvanije ih je, zbog opasnosti od kuge, preneo u Bugarsku, u manastir Ćirila i Metodija. Ali ni tu nisu zadugo ostali. Premeštani su iz mesta u mesto, da bi se konačno skrasili u crkvi Svete nedelje u Sofiji. Ali, od 16. veka ispleo se kultu oko kralja Milutina u Bugarskoj, toliko da većina Bugara veruje da je on njihov svetac!
Svake godine 30. oktobra bugarska crkva slavi praznik Svetog kralja, kada se mošti srpskog kralja Milutina iznose i narod ih celiva. Dan ranije se presvlače mošti, a delići tkanine dele vernicima. Sinod Bugarske pravoslavne crkve doneo je 2006. godine odluku da se deo moštiju vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, to se još nije dogodilo. Kralj Milutin i dalje je u Bugarskoj, a ne u jednoj od svojih brojnih velelepnih zadužbina, koje je ostavio svom narodu i državi.

Dijana Dimitrovska

Za druge tekstove pogledajte ovde