Marija Bubanj, muzika koja transformiše ljude
Marija Bubanj voli život u Americi. Voli taj fleksibilan sistem koji ceni talenat i na svaki trud odgovora otvaranjem vrata. I njoj je Amerika otvorila vrata i pomogla da krene svojim putem devedesetih, kada je dobila priliku da studira muziku na čuvenom Roosevelt Univerzitetu u Čikagu.
-Kada sam stigla u Ameriku shvatila sam koliko mogućnosti postoji za napredak – kaže violinistkinja, rodom iz Beograda, Marija Bubanj u razgovoru za Balkan City Magazine. – Amerika mi je pružila ne samo kvalitetno muzičko obrazovanje, već i priliku da gradim karijeru na način koji bi bio mnogo teži u mojoj rodnoj zemlji, pogotovo u to vreme rata.
O U kojoj meri muzika može da transformiše ličnost? Da li ste imali prilike da gledate takvu transformaciju?
–Muzika ima ogromnu moć da transformiše ličnost, jer ne deluje samo na emocije već duboko utiče na način razmišljanja, samopouzdanje i životne stavove. Kroz muziku se ljudi otvaraju, oslobađaju potisnutih emocija i grade samopoštovanje. To sam mnogo puta imala priliku da vidim kako kod sebe, tako i kod svojih učenika, naročito odraslih koji su godinama verovali da je prekasno da ostvare svoje muzičke snove.
Imala sam učenike koji su bili stidljivi, nesigurni, sa manjkom vere u sebe, a onda, kroz sviranje violine i osećaj postignuća, doživeli su neverovatne promene. Postali su hrabriji, samouvereniji i počeli su da veruju da mogu postići mnogo više u životu. Muzika im je otvorila vrata prema ličnoj slobodi i autentičnosti.
O Koje su po vama „najlekovitije“ melodije?
-Za mene one koje dolaze iz klasične muzike, džeza, bluza, pa čak i neke pop melodije, kao i naša tradicionalna muzika. Imala sam priliku da se oprobam u svim tim žanrovima, i svaki od njih poseduje svoju posebnu lepotu i moć da isceli dušu i podigne duh.
Klasična muzika ima dubinu i sposobnost da nas poveže sa sopstvenim emocijama na najdubljem nivou. Džez i bluz su neverovatni zbog svoje spontanosti, izražajnosti i oslobađajuće energije, dok pop melodije često imaju zarazan optimizam i lakoću. Naša starogradska muzika donosi toplinu, nostalgiju i osećaj pripadnosti, što je izuzetno lekovito za srce.
O Svaki narod ima svoju muziku tradicije i ona je specifična, prepoznatljiva i kao takva prenošena kroz dugi vremenski period. Da li se može reći da narodi imaju svoje muzičke tonove, note, frekvencije?
-Da, može se reći da narodi imaju svoje specifične muzičke tonove, note, pa čak i frekvencije koje ih čine prepoznatljivim i jedinstvenim. Svaki narod je kroz istoriju razvio svoj sistem zvukova, melodija i skala, što je posledica njihove kulture, tradicije i načina života.
Na primer, indijska muzika koristi čak i četvrt-tonove, što je vrlo specifično i neuobičajeno za zapadnjačku muziku, gde se uglavnom koriste celi i polustepeni tonovi. Ovi četvrt-tonovi omogućavaju posebnu izražajnost i suptilne emocije koje nisu moguće u zapadnim tonskim sistemima.
Džez skale su takođe unikatne i prepoznatljive upravo zbog svog specifičnog obrasca celih i polustepenih tonova, koji stvaraju poseban zvuk, prepoznatljiv po slobodi, improvizaciji i spontanosti. Sa druge strane, afrička tradicionalna muzika ima snažan ritmički karakter, često koristeći poliritam i polimetriju, koji su veoma kompleksni i fascinantni za slušanje i sviranje.
Američki starosedeoci takođe imaju autentične muzičke sisteme, gde dominiraju pentatonske skale i melodije koje odražavaju njihovu duboku povezanost sa prirodom. Kineska muzika isto koristi pentatonske skale, ali na svoj jedinstven način, stvarajući mirnije, meditativne zvukove.
O Kako muzičari u Americi žive? Da li lako nađu posao? I da li mogu od toga da žive?
-Muzičari u Americi žive vrlo različito, a njihov uspeh i finansijski kvalitet života u velikoj meri zavise od modela rada, profesionalnosti, kreativnosti, talenta, motivacije, ali i od sreće. U Americi ne postoji samo jedan šablon ili definicija kako muzičar živi ili kako se bavi svojim poslom. Postoji ogroman spektar opcija i mogućnosti.
Neki muzičari rade kao predavači ili prosvetni radnici u državnim školama, muzičkim akademijama ili privatnim školama, a neki razvijaju sopstveni privatni biznis kroz individualnu nastavu ili online kurseve. Drugi se fokusiraju na izvođačke veštine, pa nastupaju u orkestrima, bendovima, idu na turneje, putuju, ili rade na zabavnim nastupima, venčanjima i specijalnim događajima. Ima i onih koji se bave snimanjem (recording artists), komponovanjem, muzičkom produkcijom, marketingom, istraživačkim radom ili pisanjem o muzici.
O Šta volite da svirate za svoju dušu?
-Za svoju dušu najviše volim da sviram klasičnu muziku, džez, bluz, ali posebno volim i našu starogradsku i balkansku muziku koja je neiscrpna inspiracija. Ovakva muzika pruža mnogo mogućnosti za improvizaciju, džeziranje, ili čak dodatno komponovanje i prilagođavanje, što mi pruža veliko zadovoljstvo i slobodu.
O Vodite edukativni onlajn program, ko su polaznici i odakle?
-Moj edukativni onlajn program “Confident Violinist” je nastao tokom pandemije, iako su pripreme i ideje bile prisutne još mnogo pre toga. Polaznici dolaze sa različitih strana sveta, uglavnom Amerika, Evropa i Kina. Imam učenike koji su deca ili tinejdžeri, imam odrasle koji su nekada davno svirali violinu ili violu, pa su iz različitih razloga prekinuli. Sada žele ponovo da se povežu sa muzikom. Poseban deo mog programa je i music coaching namenjen drugim profesionalnim muzičarima koji traže bolje modele rada i poslovanja, kao što su profesori i nastavnici muzike. Moj cilj je da im pomognem da pronađu održivije modele, uz upotrebu digitalnog marketinga, kreiranja onlajn kurseva ili grupnih radionica, gde mogu ostvariti bolje finansijske rezultate uz manje stresa.
Takođe, volim muzički marketing povezan sa onlajn predavanjem. Ovaj program je vrlo fleksibilan—može biti potpuno onlajn, ali i hibridnog tipa, gde se možemo ponekad uživo okupiti, proslaviti zajedničke uspehe, i dodatno se povezati.
O Da li u Čikagu ima žive muzičke scene, ili rečeno u žargonu, srpske svirke?
-U Čikagu postoji veoma bogata i živa srpska muzička scena. Imamo često prilike da uživamo u mnogobrojnim srpskim svirkama pri našim crkvama, zabavnim centrima, pozorištu, ali i na različitim proslavama i obeležavanjima—bilo religioznim, kulturnim, obrazovnim ili čak kućnim okupljanjima „za dušu.“
Više puta sam imala priliku da nastupam sa jednim triom u sastavu: violina, gitara i klavir, pri našoj crkvi na Redwood Drive, kao i na nekim drugim mestima u različitim muzičkim sastavima.
O Koja je razlika u muzičkom školovanju kod nas i u Americi?
-Muzičko školovanje kod nas i u Americi se zaista dosta razlikuje. Kod nas je sistem muzičkog obrazovanja znatno strožiji, selektivniji i rigorozniji, posebno kada se radi o višem obrazovanju, kao što su muzičke akademije ili fakulteti. Bez obzira da li neko studira instrument, solo pevanje, kompoziciju ili teoretske predmete, kriterijumi su vrlo visoki i samo određeni broj veoma talentovanih i posvećenih studenata može da se upiše.
U Americi je situacija drugačija: muzičko školovanje je fleksibilnije i prilagođeno širokom spektru potreba i interesa. Ovde postoji pristup „ko kako hoće“—što znači da svako može da pronađe mesto u nekom od muzičkih programa, naravno u zavisnosti od finansijskih mogućnosti. Postoji mnogo različitih modela muzičkih škola i programa: neki su namenjeni vrlo motivisanim pojedincima koji žele ozbiljne studije, dok su drugi više usmereni ka zabavi ili obogaćivanju života (enrichment).
Naravno, postoje i elitne institucije poput Juilliarda, gde su prijemni ispiti izuzetno strogi, i koje ne primaju baš svakoga. Ali generalno, Amerika pruža znatno više mogućnosti, različitih modela obrazovanja, i programa koji mogu da zadovolje različite potrebe i ambicije—od vrlo ozbiljnih i profesionalnih do onih ležernih i rekreativnih.
O Da li postoje neke grupe ili muzičari iz Srbije koje vi preporučujete Amerikancima da poslušaju?
-Svakako uvek preporučujem Amerikancima da poslušaju našu starogradsku i balkansku muziku uopšte, jer ona ima duboku emociju i jedinstvenu melodijsku strukturu. Sećam se, na primer, jednog divnog trenutka kada sam davno, na poznatoj čikaškoj radio stanici WFMT, čula predivnu improvizaciju pesme „Biljana platno beleše “, i to u izvođenju američkog violiniste! Bila sam iznenađena i oduševljena činjenicom koliko naša muzika ima uticaja širom sveta i kako može sjajno da se džezira i podigne na još viši, svetski nivo. I Amerikanci se uvek prijatno iznenade visokim kvalitetom izvođaštva, bilo da je reč o klasičnoj muzici, rock’n’roll-u, džezu ili bilo kojoj balkanskoj melodiji. Raznovrsnost i talenat našeg tla i porekla je zaista neprikosnoven! Zato često pozivam svoje kolege muzičare američkog porekla ili nekog drugog da idemo zajedno na neke naše koncerte i žive svirke, kao na primer, kad gostuju Bajaga, Zdravko Čolić i mnoge druge poznate grupe i ličnosti, ili kad su neke proslave pri našoj crkvi gde dolaze ansambli iz Srbije.
O Šta vam nedostaje iz Srbije?
– Nedostaje mi ta spontanost i toplina našeg naroda, koje ovde uglavnom nema. Takođe, nedostaju mi i neki dragi ljudi koji su nas napustili, ali koji i danas žive i zauvek će ostati u mom sećanju i u mom srcu.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine, 2025
Marija Bubanj se posle završene Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu odselila u Čikago, gde je na Roosevelt University magistrirala 1997. godine. Predavala je na koledžu „Kolumbija” u Čikagu. Poseduje sertifikat za muzičku edukaciju „suzuki” metodom. Bavi se i istraživanjem šireg uticaja muzike na čoveka, posebno na njegov mozak, i zastupa holistički pristup.
autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske glumac glumica istorija istoričar knez lazar knjiga kula manastir manastiri more muzika muzičar naučnik nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište pravoslavlje profesor profesorka reditelj slikar slikarka SPC srbi Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani svi srpski vladari tvrđava umetnost voda
