Na svakom vrhu koji osvoji, čoveka čeka nagrada, a na uvačkom vrhu – dve. Prva je podsećanje na duboku istinu, tabla na kojoj piše: „ Tek na vrhu vidiš svrhu“. Druga nagrada je veličanstveni pogled sa vidikovca Molitva na ptice koje krstare nad meandrima u prepoznatljivom letu, dajući toj lepoti neizmernu radost što čovek nije dozvolio da nestanu beloglavi supovi.
Tu, na visini od 1247 metara, posle pređenog puta laganom stazom od 6 kilometara, sa pogledom na uvačke meandre i Uvačko jezero, sasvim spontano i prirodno se uči traženje oproštaja.
To je možda zbog osećaja krivice prema nedužnim orlovima koje je čovek umalo istrebio, i zahvalnosti u isto vreme što su preživeli. Tako se lakše nego inače rađa potreba za opraštanjem.
Srce u toj lepoti Uvca nije tiho. Radosno je. Kada se ugleda veličanstveni beloglavi sup čija ogromna krila od tri metara paraju nebo, a oštar pogled klizi po pejzažu, ono zakuca jače. Beloglavi sup je snažna ptica a ipak osetljiva. Ženka nosi samo jedno jaje i ako bude sreće i sačuva ga, u vrletima će se izleći mali beloglavi supić koji će, kao i njegovi roditelji, doprinostiti da se eko-sistem ne poremeti i da sve klizi kako je tvorčevom zamisli planirano. Orlovi lešinari se hrane uginulim životinjama, čime sprečavaju širenje zaraza i čiste teritoriju od lešina. Oni su besplatna šumska čistoća na čemu im je priroda zahvalna.
Uvački beloglavi supovi sada su već velika, srećna zajednica, najveća na Balkanu kojoj dolaze da se poklone ljudi iz čitavog sveta.
Ali ne samo njima, već i crnom lešinaru i beloj kanji, još dvema vrstama orlova lešinara koji su se vratili u svoj stari kraj ali i orlu belorepanu, surom orlu, orlu mišara, orlu zmijaru, jastrebovima, sovama, velikom roncu, veoma retkoj ptici selici,koja u letu dostiže i do sto kilometara na sat i brojnim drugim pticama kojih ima oko 130 vrsta.
Uvački rezervat naseljavaju vuk, medved, divlje svinje, lisice, zečevi, jazavac, kuna, ris, vidra, a u rekama i jezerima mresti se 24 vrste riba: pastrmke, zlatovčice, smuđ, klen, skobalj, mrena, som, šaran…
Sva tri jezera: Uvačko, Zlatarsko, Radoinjsko su veštačka jezera, tako prirodno utopljena u krajolik.Zlatarsko jezero ima najveću kamenu branu u Evropi (treće je po veličini u Srbiji posle Đerdapskog na Dunavu i Perućca na Drini). Uvačko jezero ima 110 metara najvišu zemljanu branu u Srbiji ( visoka 110 metara).
Na Uvac se ide zbog meandara koje je usekla reka u krečnjačke stene, stvarajuči čipkanu obalu sa strmim liticama.
Ide se i zbog pećina koje su misteriozne i mame da se istražuju. Uvački pećinski sistem je jedan od najvećih do sada poznatih u Srbji, dužina istraženih kanala je 6185 metara. Ledena pećina, Ušačka, (između jama Bezdan) kriju prekrasne pećinske ukrase : stalaktite, stalgmite, stubove, draperije, staklene iglice.
Ali Uvac je u strastvenom zagrljaju zanosnih planina: Zlatara i Javora. Ko će izvagati koja je lepša?! Pitomi Zlatar sa nepreglednim mirisnim livadama i divnom klimom, 1625 metara vrh sa omorikama i brezama među kojima se šunja preživeli ris, Zlatar je proglašen vazdušnom banjom, ili planina Javor 1519 metara nadmorske visine čije šume bukve, smrča, hrasta, vrbe, topole, javora i breze leče. Legenda kazuje da je tu došao posle Kosovskog boja ranjeni Boško Jugović i da se oporavio. Javor je planina gde su u istoriji vođene značajne bitke: 1804. godine, 1876/78 i 1912. do kada je tu je bila srpsko- turska granica.
Dva grada i njihovi stanovnici imaju privilegiju da u srcu takve lepote traju. sjenica,
Nova Varoš koja je nastala sredinom 16.veka, i to tako što je Skender-paša Đenovljanin, putujući iz Bosne za Carigrad 1530.godine očaran lepotom zastao sa pratnjom na zaravni ispod Zlatara i naredio da se tu podigne kasaba.
Sjenica koja je nekada bila važan grad u srpskoj carevini i jedan od najstarijih srpskih gradova koji se prvi put pominje 1253. godine u povelji kralja Uroša Nemanjića, kao mesto na Dubrovačkom drumu gde su pristajali i plaćali carinu dubrovački trgovci.
Žive ti gradovi i danas, možda ne tako važni ali i dalje u istoj neverovatnoj lepoti koju oko ne može da zaboravi.
Inostrani je član SANU od 2021. godine, akademik Kanadske inženjerske akademije od 2013. i Kraljevskog društva Kanade od 2020, predavač na fakultetima širom sveta i jedan od 1000 najuticajnijih naučnika koji se bave klimatskim promenama (2021). Mnogo titula i nagrada, i mnogo zasluga ima akademik Slobodan Simonović, srpski i kanadski stručnjak za hidrografiju i klimatske promene, ali su njemu od svih najdraže tri:
-Još u ranim danima moje profesionalne karijere uspeo sam da dam značajan doprinos primeni sistemskog pristupa vodoprivrednim problemima. Taj doprinos je krunisan mojom prvom knjigom (Simonovic, S.P., Managing Water Resources: Methods and Tools for a Systems Approach, UNESCO, Paris and Earthscan James & James, London, pp.576, ISBN 978-1-84407-554-6, 2009) – kaže u razgovoru za časopis San, profesor Slobodan Simonović. – Drugo najdraže profesionalno dostignuće je broj studenata kojima sam bio mentor: 22 postdoktoranta, 24 doktoranta, 45 magistara, i hiljade redovnih studenata. I treće najdraže dostignuće je interes za moj naučni i praktični rad koji su manifestovani kroz preko 121,000 preuzimanja mojih radova od strane istraživača iz 191 zemlje širom sveta.
O Koja je po vama najveća razlika između studiranja u Srbiji i u Kanadi? Šta je , po vama, dobro a šta loše i za studente i za profesore?
-Najveća razlika je u organizaciji obrazovnog sistema, pristupu nastavi i istraživanju, kao i u mogućnostima koje se pružaju studentima i profesorima.
U Kanadi, univerziteti su uglavnom fleksibilniji u pogledu izbora predmeta i trajanja studija. Studenti sami biraju tempo kojim će završiti studije, dok je u Srbiji struktura studija tradicionalnija, s unapred definisanim programom i manjom mogućnošću prilagođavanja. Sistem u Kanadi je više orijentisan na istraživanje i praktičnu primenu, dok se u Srbiji i dalje mnogo oslanja na teorijsko znanje. Kanadski univerziteti koriste interaktivniji pristup, uključujući rad u malim grupama, case study analize, projekte i praktičnu primenu znanja.
U Srbiji je nastava češće bazirana na predavanjima i reprodukciji gradiva. Profesori u Kanadi često funkcionišu više kao mentori i podstiču studente na kritičko razmišljanje, dok u Srbiji postoji veći autoritet profesora, gde se znanje uglavnom prenosi kroz predavanja i ispitivanja. U Kanadi su istraživanja znatno više finansirana i univerziteti imaju pristup većim budžetima, što omogućava bolje uslove za rad, veće plate i više prilika za istraživače. U Srbiji je problem nedostatak sredstava, što otežava konkurentnost domaćih istraživača na globalnom nivou. U Kanadi ocenjivanje uključuje kontinuirani rad tokom semestra (eseji, projekti, kvizovi, istraživački radovi), dok u Srbiji preovladavaju završni ispiti koji često imaju presudan uticaj na ocenu.
Studenti u Srbiji su pod većim pritiskom tokom ispitnih rokova, dok je u Kanadi pritisak ravnomernije raspoređen tokom cele akademske godine.
Studiranje u Kanadi pruža više mogućnosti, ali dolazi s višim troškovima i većim pritiskom. U Srbiji su studije povoljnije, ali manje fleksibilne i s manjim istraživačkim kapacitetima. Za profesore, rad u Kanadi donosi bolje uslove, ali i veću konkurenciju, dok je u Srbiji profesorski posao sigurniji, ali s manje resursa i motivacije za istraživanje.
o Šta biste savetovali mladima koji žele da studiraju?
-Da pažljivo razmotre svoje interese, ciljeve i mogućnosti pre nego što donesu odluku o studijama. Evo nekoliko ključnih saveta: Izaberite oblast koja vas zaista zanima; Istražite mogućnosti u zemlji i inostranstvu; Kombinujte teoriju i praksu; Razvijajte kritičko razmišljanje i samostalnost; Učite strane jezike i usavršavajte digitalnu pismenost; Gradite mrežu kontakata; Budite spremni na izazove i kontinuirano učenje.
Bez obzira na to gde i šta studirate, najvažnije je da budete radoznali, uporni i da uvek tražite načine da se usavršavate!
o Za prošlu godinu ste rangirani na 74. mestu u Kanadi i 1725. u svetu po ekološkim zaslugama. Šta vam ta nagrada lidera znači?
-Izuzetno mi je drago da moj istrajan rad utiče na moju disciplinu i mlade istraživače koji rade u istoj oblasti. U avgustu 2024. godine objavljena je „Ažurirana baza podataka standardizovanih indikatora citiranja za sve naučne oblasti“. Ovo je javno dostupna baza podataka najcitiranijih naučnika (od ukupno 6.880.389 iz svih disciplina) koja pruža standardizovane informacije o broju citata, h-indeksu, hm-indeksu prilagođenom za koautorstvo, citatima radova u različitim autorskim pozicijama i kompozitnom indikatoru (c-score). Moje ime je uključeno u listu, a moja pozicija me svrstava u prvih 0,4% naučnika u svetu. Veoma sam ponosan na ovo lično dostignuće.
o Kako se najbolje čuvaju vode?
-Čuvanje voda je od ključnog značaja za održivi razvoj, zdravlje ekosistema i budućnost čovečanstva. Najbolje prakse za zaštitu voda obuhvataju smanjenje zagađenja voda, racionalno korišćenje vode, prirodni pristup zaštiti voda, i obrazovanje i način upravljanja vodama.
Najbolji način očuvanja voda zahteva kombinaciju odgovorne upotrebe, efikasnih tehnologija, ekoloških pristupa i obrazovanja stanovništva. Svi – od pojedinaca do industrije i vlada – moraju doprineti održivom upravljanju vodama kako bismo osigurali dovoljno čiste vode za sadašnje i buduće generacije.
o Šta najviše zagađuje reke i mora?
-Industrijski i poljoprivredni otpad, kanalizacija, plastika, rudarstvo i termalno zagađenje. Ovo zahteva bolje upravljanje otpadom, efikasniju preradu vode i međunarodne napore za zaštitu vodnih resursa.
o Koja vas je emocija vezala za Kanadu?
-Moja veza sa Kanadom je više praktična nego emotivna. Pozivom da dođem u Kanadu su mi se otvorila mnoga vrata koja u nekom drugom kontekstu ne bi. Moja porodica i ja smo u Kanadi našli mesto za život, uslove za rad i okolinu koja nas je brzo prihvatila. Kao prvoj generacija imigranata, moja veza sa Srbijom i dalje ima značajnu ulogu. Uzimajući u obzir decu i unuke, Kanada postaje svakim danom sve više moja zemlja.
o Zašto su reke i jezera Kanade posebni?
-Kanada je jedna od najbogatijih zemalja u svetu po količini slatke vode, što je čini hidrološki jedinstvenom. Sa oko 20% svetskih rezervi slatke vode, od kojih je 7% obnovljivo, njene reke i jezera predstavljaju vitalni resurs za prirodu i ljude.
Kanada ima više od dva miliona jezera, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Značajne reke, poput Svetog Lavrentija, Makenzija, Jukona i Frejzera, igraju ključnu ulogu u ekosistemima i privredi zemlje. Jedna od glavnih karakteristika kanadskih voda je njihova čistoća. Veliki deo vodnih resursa nalazi se u nenaseljenim ili slabo naseljenim područjima, što ih čini manje podložnim zagađenju. Reke i jezera Kanade imaju dubok istorijski i kulturni značaj. Pored toga, kanadske reke su važan izvor obnovljive energije. Hidroelektrane na kanadskim rekama proizvode veliki deo električne energije zemlje, što Kanadu čini liderom u korišćenju čistih energetskih izvora.
o Da li imate neki san koji se još nije ostvario?
-Kao i mnogi drugi i ja volim da sanjam. Jedna želja koju već mnogo godina nosim sa sobom je formiranje tima stručnjaka koji bi pod mojim vođstvom napravili Globalni modeni model – sistemski model planete koji bi definisao integralnu ulogu koju voda ima u budućem razvoju civilizacije. I san se nastavlja…
