Vera Čukić gleda u nebo i skuplja zvezdanu prašinu
Čovek u gradu gleda u nebo samo iz praktičnih razloga; kad pokušava da pronikne hoće li pasti kiša ili sneg ili hoće li stati padavine. Od noćnih svetala on ne vide zvezde i po njemu retko pada mesečev sjaj. Ne posmatra oblake, ne oštri um gledajući u prostranstvo…Ali Vera Čukić, glumica upečatljivog lika i glasa, ne živi u gradu i gleda u nebo mnogo i često. Bez te nesagledivosti, dubine, beskraja na koji je navikla budući da veliki deo godine provede na selu- ne bi ni mogla.
– Ne postoji ništa prirodnije od rečenice gleda u nebo, oblake i nesagledivu dubinu i širinu – kaže naša glumica penziji.- Gledam u zelenilo, u vodu, u daljinu, u tu beskrajnu vojvođansku ravnicu. Mi živimo iznad Dunava, jedno 150 metara, odakle se vidi beskraj ravnice i beskraj neba i divna mala naselja preko Dunava…
O Na šta pomislite kad vidite raavnicu?
– Na snagu i život. Pomislim na neku plodnost, na izobilje..Ponekad na konje i brzinu.
O Da li postoji neko drvo koje osobito volite i zašto? Da li verujete u energiju drveća?
– Obožavam drveće. Imamo pola hektara zemlje, zapravo je 3.000 kvadrata naše a 2000 mog brata, ali smo ga sjedinili, i kada smo zemlju kupili tu je bio kukuruz, prilično zapušten vinograd i mali deo pod višnjama. To je bilo pre 40 godina i Gordan, moj muž i ja smo tek tada počeli zajednički život. Ispred kuće smo napravili veliki park, gde smo zasadili 70 vrsta različitiog drveća, cveće, a iza kuće, na sedam kaskada po 10 voćki, jabuka, krušaka, šljiva, trešanja, leska…Lesku smo sadili jer je kraj prema Smederevu pun klizišta. To drvo ima 16 metara dubok koren i tako drži zemlju i sprečava da klizi. Imamo i dosta zimzelenog drveća koje divno izgleda i leti i zimi i ne stvara utisak da je plac pust. Imamo breza, lipa, da…lipu posebno volim, kesten. Moja Iva voli katalpu, drvo ljubavi jer ima velike srcolike listove. Tu su i magnolije zimzelene koje daju čarobne bele cvetove, pa kamelije koje opstajavaju i na minus 25 Celzijusovih… Ceo naš dom je u sveću i drveću.
O Da li ste nekad „videli” vilu, patuljka, vešticu, zduhaća, djavola ili
bilo šta od tog zagonetnog sveta šume, tame, mašte…?
– Videla sam i vile i patuljke i veštice i sva ta mistična bnića kada sam bila dete. Duboko sam u njih verovala i to verovanje mi je itekako značilo kada sam tražila nešto u životu. Zbog njih mi je život bio jasniji i zahvaljujući njima sam savladavala bolje i lepše neke životne situacije. Kasnije su me napuštali, verovatno zbog toga što su išli da pomažu drugoj deci. A ja sam njima za uspomenu napisala jednu novogodišnju bajku pod nazivom „ Moj drug ispodkrevetni mrak” kojom sam sam htela da pokažem da se svi mi plašimo nerazjašnjenih i neotkrivenih stvari koje nam postaju prijatelji kada saznamo njihovu suštinu ili smisao postojanja.
O Ko se u kući bavi hranom?
– Za nekoga je hrana filozofija, za nekoga preka potreba za nekoga je teško dostižna. Ne bavim se mnogo hranom, imali smo uvek domaćicu ali Gordan i Iva su majstori kulinarstva. Ja volim sirovu hranu i salate.
O Da li u bašti uzgajate organsku hranu?
– Pokušali smo da napravimo baštu, ali smo baš u vreme kada se većina povrća sadi imali posla…Imali smo tek malo svog paradajza, mladog krompira, graška i luka.
O Da li volite čaj i koji pijete?
– Volim čajeve. Naš zet je neko vreme radio u Engleskoj u jednoj firmi koja se bavila dostavom čajeva, pa smo imali mogućnost da probamo fantastične čajeve. To pijem kao ekskluzivu ali svakodnevno trošim po jednu šolju kamilice i nane, koje držim u vodi tek jedan minut.
O Šta mislite da je najvažnije da bi čovek bio zdrav, vedar i zadovoljan?
– Mislim da je pored svega presudna genetika. Kako kažu seljaci : Od čega si- takav si. Mimo toga, najvažnije je biti umeren u svemu, ne odricati se onoga što volite ali biti umeren u hrani, piću, sedeljkama…Vrlo je važno da sebe možete da naterate na neku vrstu vedrine . Ja znam da je težak život i da mnogi ne znaju uopšte kako da se snađu, ali ako verujete da ćete uspeti imaćete više šanse ako ste vedri, nego ako ste deprersivni.
O Da li ste ikada išli kod vračare ?
– Nisam išla nikada kod vračare. Ne verujem da bi mogla da mi prorekne budućnost, a u zavisnosti koliko je dobar psiholog mogla bi da mi prepriča sadašnjost…Gleda u nebo, ne u zvezde.
o Šta vas najviše nervira kod ljudi?
– Glupost i zloba.
O Da li postoji nešto što ste uradili snagom svoje volje i znanja što je za vas izuzetno?
– Mnoge probleme sam rešavala snagom svoje volje. I sigurna sam da može mnogo šta da se reši snagom volje. Ali istovremeno mora da se naglasi da je znanje važno. Morate da budete obavešteni o svom problemu ako hoćete da ga rešite. Morate da potražite razuman način da ga rešite. To značio da morate da znate.
O Da li vam se nekada smučio posao koji radite i da li ste pomislili
kako bi bilo divno da radite nešto drugo…?
– Ne. Volim svoj posao. Uprkos tome što ima mnogo problema u mom pozivu. Prvo, svaka predstava je rešavanje nekog problema. Publika je uvek u različitom sastavu a vi morate tako različitoj publici da prenesete informaciju i doživljaj. Pozorišna predstava je živa stvar i ona raste zajedno sa našim sazrevanjem. Meni je „Nečistas krv” u kojoj sam igrala Sofku pravi primer za to: trajala je 10 godina i odigrala sam je više od 300 puta i u svakoj je Sofka drugačija i svaku sam igrala sa novim saznanjem iskustvima. U samoj biti ona ostaje ista ali u duhu interpretacije menja smisao.
o Držite do forme ?
– Pošto živim u prirodi – dišem čist vazduh i veoma se mnogo krećem, uvek sam u formi. Ali, i kada sam živela u gradu mnogo sam pažnje posvećivala kretanju. Puno šetam, hodam. Poklanjam dosta pažnje ishrani, nikada se ne prejedam, ne jedem mnogo masnu hranu, pojedem komad slanine ali to je retko, pijem dosta mleka i nikada ono od nula mlečne masti ili od 3, 2 već srednje masno. Takođe, jedem mnogo sira.
o Da li imate neki lep recept kojim održavate lepotu?
-Iznenadiću vas. Higijena je kod mene na prvom mestu . Mnogo pažnje posvećujem zubima i imam za svoje godine dobre zube. Nikada nisam legla sa šminkom. Celog života sam se posle predstave tuširala i prala kosu. Uvek toplom vodom i neutralnim sapunom skidam šminku. Na lice posle nanesem „pantenol” najjeftiniju kremu. U zrelim godinama sam tek počela da koristim veoma dobru kremu, ali i dalje stavljam „pantenol”.
O Da li volite da isprobavate nepoznate stvari?
– Veliki deo moje porodice živi izvan naše zemlje, u Londonu, Belgiji, Briselu, Beču i zbog toga sam imala prilike da probam mnoga nacionalna jela i specijalitete . Ali crve, skakvce i takve stvari ne… nisam probala i, iskreno da kažem, i ne bi.
O Da li se sećate kada ste se poslednji put „smejali ko ludi“?
– Ja sam smešljiva osoba. Mnogo se smejem duhovitostima i onome što vidim. Smejem se i gorko jer nemam načina da prihvatimm stvari kojih je mnogo a koje prkose zdravom razumu.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
Vidi još: Boji se visine
film, gluma, glumica, gordan mihić, narodno pozorište, pozorište, teatar, uloga, vera čukić
