Profesorka Sibelan Forester, Amerikanka sa odličnim srpskim
Srpski jezik je za nju bio kao ples. Kada je počela da ga uči, profesorki ruskog jezika na Svartmor koledžu u Filadelfiji,SAD, Sibelan Forester, izgledalo joj je kao da pleše umesto što hoda.
– Utisak srpskog jezika bio je snažan – reći će nam tokom razgovora koji smo vodili u Beogradu, jednom od njenih omiljenih gradova. – Bilo mi je neobično što naglasak svake reči u srpkom dolazi obično kasnije nego u ruskom – jeziku koji sam studirala četiri godine. Uz to, zvukovi su otvoreniji, ponekad poneki glasnik izostane ali, uglavnom, sve je jasnije, nekako otvorenije, u poređenju sa ruskim. Nisam verovala da ću toliko zavoleti srpski jezik i kulturu, uopšte.
o Šta vam je bilo najteže da naučite?
– Ne sećam se! Znam samo da mi je sve bilo veoma interesantno kada sam učila srpski. Ali dan – danas ruski ima jak uticaj na mene pa, često ubacujem koju rusku reč.
o Da li vidite sličnosti između srpskog i ruskog jezika?
– Naravno da ima puno sličnosti. Drago mi je da sam već znala ćirilicu pre nego što sam došla u Beograd pošto ruska ćirilica nije potpuno ista. Tokom vremena sam navikla toliko da ne primećujem da li čitam ćirilicu ili latinicu.
o Koje jezike prosečni Amerikanac govori?
– Zavisi o tome odakle su, jer, naravno, ima puno Amerikanaca koji su došli iz neke druge zemlje,ili su rođeni u familiji gde govore navajo ili hopi jezik itd. Ali je španski drugi jezik U Americi po broju govornika, i on nije u SAD uopšte strani jezik. S druge strane, prosečni Amerikanac govori samo engleski. Ja sam, recimo, počela da učim francuski kad sam imala 12 godina, i još uvek žalim što nisam počela ranije, kad je dečji mozak mekan kao sunđer i sve upija.
O Šta je fascinanto kod jezika?
– Sve je fascinantno! Lepota nekih reči, pa i gramatički sistemi. Volim svoj posao, ali bih volela i da budem lingvista. (Kao klinka čitala sam rečnik i baš uživala u tome, posebno u etimologijama.) Volim i da slušam kada neko malo drugačije govori,kada koristi reči koje su za mene nove ili neobične.
O Da li kosmos, bog, Bog, tvorac, zna da prepozna da želite, recimo, ljubav, iako se ona izgovara drugačije na svim jezicima sveta?
– To je veliko pitanje. Sigurno svaki pojedinac lakše dolazi do samospoznaje ako može da izgovara svoje želje naglas, jezikom. Mnogi kažu da se osećaju drugačije kada govore neki drugi jezik, i da mogu drugačije pisati na stranom jeziku jer se ne boje. Ili zato što novi jezik otvara druge mogućnosti.
Bog sigurno voli kad čovek nešto uči, posebno ako je to jedan novi jezik na kojem on može govoriti s drugim, novim ljudima.
o Kako se najbolje uči jezik?
– Najbolje se uči u sredini gde svi (ili mnogi) govore taj jezik. Za odraslog čoveka (i ovde mislim i na sebe sa 12 godina), nema smisla samo slušati – puno je bolje i brže ako imaš i kurs gde objašnjavaju pravila gramatike. Doduše, ima ljudi koji su duže zadržavali „plastiku” jezika, pa možda i mogu brzo i lako da prihvate novi jezik.
o Šta Amerikanac zna o Balkanu?
– Mnogi nemaju pojma, i kad stižu vesti do nas, to je često uz neke komentare. Dok sam bila u Beogradu, stalno sam čula američku, odnosno anglojezičnu muziku u prodavnicama i na ulici, i najvažnije vesti iz SAD koje sam pratila u internetu čula sam i na srpskoj televiziji.
S druge strane, mnogi (to znači, nešto manje mnogi od onih u prethodnoj rečenici!) jako vole balkansku muziku, smatraju da je odlična, idu na koncerte i kupuju diskove. Imam kolege koji ne znaju ni srpski ni ruski, ali vole grupu Gogol Bordello. Bila sam ovog leta u Šapcu na letnjem festivalu gde sam slušala grupu Kal. Znam da bi oni koji vole Gogol Bordello mnogo toga prepoznali kod njih.
O Da li u Srbiji, Rusiji, ili u zemljama gde otputujete osećate uticaj američke kulture?
– Naravno, posebno u muzici. Nisam išla u McDonalds jer ne idem tamo čak kad sam kod kuće, ali bi bilo zanimljivo gledati kako oni menjaju svoj jelovnik u zavisnosti na kom su mestu. Čitala sam negde da u Nepalu nude burgere s mesom jaka. Znači da na Balkanu kafa mora biti bolja nego u McDonaldsu kod nas!
O Da li je preterana zamerka Balkanaca koji smatraju da prosečni Amerikanac nema ni pola srpskog obrazovanja?
– Jeste da mnogi Amerikanci ne žele da studiraju, i neki koji su na fakultetu žele samo da piju pivo i da prelete svoje studije što brže, bez obzira jesu li nešto korisno ili važno naučili. Sigurno ima takvih studenata i bivših studenata i na Balkanu! Ali, dobro obrazovani Amerikanci se odlikuju time što smatraju da je važno istraživati šta misle neobrazovani prosečni ljudi, i zašto take misle.
O Šta predajete na koledžu? Koji su vam ruski pisci najdraži?
– Naš je fakultet dovoljno mali (imamo ukupno oko 1500 studenata; mislim da na Balkanu nema takve pojave “small liberal arts college”), svi moramo da predajemo i jezik i književnost odnosno kulturu. Ja obično predajem drugu godinu ruskog jezika, pa onda razne predmete iz književnosti i njenih okolina (naučnu fantastiku, Dostojevskog, ruske bajke) i svake druge godine teoriju i praksu prevođenja. Volim takve pisce kao Marinu Cvetajevu, Osipa Mandeljštama, Mariju Stepanovu, objavila sam članke o folkloru i poeziji ali i o tome kako je Lidija Čukovskaja koristila podtekst romana Maksima Gorkoga „Majka” u svom neobičnom romanu „Sofija Petrovna”.
O Kako vam deluje Beograd i Srbija? Da li smo mi depresivni, mračni, nezadovoljni?
– Vidim da se mnogi žale, i to od prve moje posete,još 1986. godine. Kad bih naslikala Beograd, on bi bio tamno siv, sa mnogo asfalta i kestenova, vidi se da mislim o centru. Ovog leta sam malo više putovala, i moram reći da i pored suše, zemlja krasno izgleda.
o Da li su u realnom životu Indijanci oprostili Amerikancima genocid …kakav je zaista njihov odnos?
– Sigurna sam da mnogi nisu oprostili, pa kako bi kad je jedini način da u životu uspeju da se nametnu kao dominantna kultura. Moja kćerka ima jedan mali deo indijanske krvi (šestnaesti dio), ali se to čak ne vidi, njen otac ima plave oči i ne može ostati predugo na suncu. Treba znati i da su mnogi ljudi u Americi sa latinoameričkom kulturom zapravo Indijanci, i neki (njihovi preci) nisu nikad ostavili SAD, već su se granice promenile.
o Da li Amerikanci koriste narodne lekove i travare?
– Mnogi se Amerikanci zanimaju za prirodne sastojke, recimo, kupuju šampon od koprive, indijansku suvu glinu za čišćenje lica, čajeve od svakojakih biljki, neguju kožu medom ili je peru šećerom. Mnogi koriste biljku, odnosno koru slippery elm, iz koje prave čajeve i pastile koje pomažu kad boli grlo. Bazga ili zova podržava imuni sistem, i čula sam od jedne prijateljice da veštice u Americi smatraju da ako imaš grm kraj kuće to te štiti od svakojakog zla. Ja sam zasadila zovu.
O Šta je po vama najvažnije da imate da biste bili srećni?
– Valjda mi je najvažnija neka ravnoteža. Volela bih da ne radim stalno, da imam više vremena za svoju decu i prijatelje. Bila sam ozbiljno bolesna prošle godine (rak grudi, srećom u prvoj fazi i barem za sad bez komplikacija), pa mi je sada nešto manje važno da li imam sjajnu karijeru itd.
O Šta je vaš smisao života?
– Ne znam. Valjda da budem dobra, a šta znači biti dobra to zavisi od dana i položaja. Želim da činim sve što mogu da bi svet bio malo bolji.
o Kada biste mogli da pitate tvorca da vam otkrije neke tajne, šta biste ga pitali?
– E, pitala bih: kako se može otvoriti tuđe srce?
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
Za druge intervjue
književnica, profesorka ruskog jezika, SAD, sibelan forester, svartmor koledž
