Mirko Ostojić je stručnjak za disanje koji nas uči kako da dišemo. Pa, zar je moguće pogešno disati, pitate se? Da, itekako. Disanje je za većinu ljudi tolika nepoznanica da se većina zaprepasti kada sazna da zapravo ne ume pravilno da diše! Mirko Ostojić, autor knjige „Umeće disanja“, stručnjak za disanje ali i ninđucu majstor( veština koja obuhvata sve aspekte borbe) kaže da u suštini malo ljudi zna pravilno da diše!
-O disanju se mora učiti – kaže Mirko Ostojić, naš stručnjak za disanje.- Ne samo obični ljudi, već i lekari bi trebalo da prouče sve bitne mehanizme procesa respiracije da bi mogli da pomognu pacijentima, jer u praksi to ne znaju kako da sprovedu.
O Zašto većina ljudi pogrešno diše?
-Jednostavno, ne nauče, ili nema ko da ih poduči a kada pogrešno nauče teško je da zamene negativan obrazac pozitivnim.
O Zar majka priroda nije uredila sve da „radi“ onako kako je najbolje, pa i samo disanje_?
-Sličan pojam je kako ljudi razumeju Boga. Po meni, ništa ne bi trebalo činiti bez pomisli na Tvorca, i siguran sam da tako većina negde oseća, misli i želi. Ali, pogledajte na drugoj strani koliko se neprekidno kroz istoriju čini najstrašnijih zločina „u ime Boga“. Priroda nam je sve dala, ali nemojte se samo vezivati za planetu Zemlju, odnosno za planetu u sadašnjem trenutku. Šansa nam je data, ali se loše odnosimo prema prirodi. Svakako, neznanje treba ukloniti. U petom poglavlju svoje knjige pružio sam rezultate radova profesora Majne na ovu temu, koja se svodi da na činjenicu da se evolucija Zemljine atmosfere izuzetno menjala od nastanka sisara sa prvim ljudskim „pra-plućima“. Ćelijsko okruženje se nije promenilo, a atmosfera jeste. Celokupan zadatak disajnog sistema je da obezbedi upravo te uslove.
O Respiratori su nas naučili da previše kiseonika može i da ubije… Koji je najbolji odnos kiseonika u vazduhu koji nam je potreban?
-Kiseonik, u čistom stanju, je otrov za organizam. Ista tvrdnja važi i za ugljen-dioksid. Jedino se polazne tačke razlikuju, ali bez ova dva gasa (naravno tu se uključuje kasnije i azot-monoksid) nema procesa respiracije! Deklasifkacijom podataka vojnih službi dobijeni su identični rezultati o optimalnoj smeši gasova koji se koriste za posade u podmornicama i sličnim mestima sa autonomnim sistemima obezbeđivanja vitalnih gasova. Odnos je 10 odsto kiseonika i 2 odsto ugljen-dioksida.
O Kojom ritmikom bi trebalo da dišemo?
-U knjizi „ Umeće disanja“ izveo sam orignalnu muskularnu jednačinu disanja koja daje kompletan uvid u ovaj problem. Ukratko, u snu i u neaktivnim fazama trebalo bi disati 6l vazduha u minutu ( za osobu 75 kg mase), to je medicinska norma, a ovo se čak može spuštati i niže, sa brojnim koristima. Sa porastom napora progresivno se povećava intenzitet disanja, odnosno minutni volumen.
O Zašto ne treba udisati na usta?
-Medicinska fiziologija zna jako dobro ovu problematiku. Mi bi,naravno, trebalo da udišemo što čistiji vazduh, obogaćen negativnim jonima. Pre nego što stigne u alveole, gde počinje transport kiseonika, neophodno je kondicioniranje vazduha: njegovo prečišćavanje od raznih sitnih čestica, zagrevanje, ovlaživanje. Disanjem na usta se ovaj proces narušava. Dodatno, disanjem na usta se utire put ka lakom ulasku u hiperventilaciju, a ona je pritajeni neprijatelj o kome moderni čovek uglavnom ne zna apsolutno ništa! To bi trebalo da se uči od malih nogu, jer je okidač svih genetskih predispozicija! Trebalo bi pri izuzetno velikim naporima izdisati na usta.
O Da li ljudi na visokim planinama duže žive?
-Koliko ja znam odgovor je da, a po logici stvar trebalo bi da bude obrnuto. Jedina prednost života na visinama je povećana koncentracija ugljen-dioksida, a smanjena kiseonika.
O Da li verujete ili znate da jogiji mogu da zaustave disanje?
-Ja to mogu, dakle, mogu i oni kojima nisam do kolena. Suštinsko pitanje joge je samadi, a autoriteti navode da je to moguće savladati na nekoliko načina. Jedan od njih je i disanje. Oko 99,9 odsto joga škola na Balkanu, zapravo, potiče od Swami Šivanande (a mnogi to ne znaju). Pored što je bio veliki jogin, on je završio i klasičnu medicinu. U svojim spisima navodi…“onaj koji može načiniti Bahir kumbhaku 12 sekundi (zadržavanje daha posle spontanog izdisaja) dostiže pratjaharu (povlačenje čula) – čula te osobe su pod kontrolom. Onaj koji može to učiniti tokom 12 x 12 sekundi, tj. 144 sekundi sigurno dostiže daranu – koncentraciju. Onaj koji to može učiniti tokom 12 x 12 x 12 = 1728 sekundi sigurno dostiže samadi!“
O Da li je disanje vezano za tajnu božanskog?
-Majstori svih tradicija kažu da je kontakt sa bogom jedino moguć kroz suptilni mir, duboko unutar nas samih. Dah je fizička manifestacija toga i ne postoji ništa bliže na fizičkom planu. Ogromna moć se tu krije.
O Zašto je bolje disati plitko, kako podučavate, a ne duboko?
-Naš glavni cilj treba da bude izbegavanje hiperventilacije. Ako to činimo, dolaze vrhunski rezultati u sportu, različitim fizičkim aktivnostima, što u krajnjoj liniji produžava život, a naročito podiže kvalitet života. Stvar koja se ovde lako prenebregava je održavanje optimuma nervnog sistema. Zato je neophodno u jednom vremenskom periodu imati mentora koji će vas provesti kroz ovo znanje na praktičnom nivou.
O Zašto ne treba spavati na leđima? Kako treba spavati?
-Kada se spava na leđima najlakše se zapadne u hiperventilacijski sindrom, naročito u jutarnjim časovima. Zdrave navike spavanje su apsolutno broj jedan stvar kada je pravilno disanje u pitanju. Ima ih veći broj, ali su izbegavanje spavanja na leđima, tvrd jastuk i krevet, izbegavanje utopljavanja i izležavanje.
O Pozitivni i negativni joni u vazduhu: šta oni znače za naš organizam i zdravlje?
-Profesor Dejan Raković je dosta pisao o ovoj temi. Negativni joni su blagotvorni na ljudski organizam, pozitivni nas strašno umaraju i čine brojne negativne stvari.
O Kako se spasavati od zagađenog vazduha?
-Planetu čeka velika revolucija. Ili će većina, koja je po meni u svim narodima čestita i gleda svoja posla, oduvati marvu koja je uglavnom na vlasti svuda, ili će nas priroda zbrisati sa ove planete. Na individualnom nivou gledajte da provodite što više vremena van gradova, u šumama, pored reka, mora. Za hemtreilse predložite vi nešto bolje.
O Koje su posledice zagađenog vazduha po naše zdravlje?
-Ima nekoliko vrsta zagađenosti vazduha. Pored hemijskog sadržaja i elektrosmoga, postoji i efekat smanjene insolacije, što dovodi do smanjenja vitamina D u organizmu i opšteg pada imuniteta.
O Gde je u Srbiji najbolji vazduh?
-Istočna Srbija je sada možda najočuvanija. Svaka banja je rajsko mesto. Što dalje od ljudi to bolje, a opet svaki čovek je brat.
Mnogi veruju da mozak može da proizvede razne bolesti. Veruju i da karcinom nastaje u sprezi sa lošim mislima i delima. Prof. dr Slobodan Čikarić, koji je za 40 godina rada spasio iz kandži karcinoma 28 000 ljudi dok je 12 000 izgubio, to izričito negira.
-Psiha i karcinom, nemaju nikakve dodirne tačke. Loše raspoloženje ne može da proizvede karcinom. Ali može da potpomogne da se on razvija brže, ako se tome pridruže i drugi egzogeni faktori. Pod jednakim uslovima oboljevaju i pesimisti i optimisti. Samo je ovima koji su vedre prirode mnogo lakše da prebrode tešku situaciju, a samim tim i bolje prolaze pacijenti optimisti jer je njima lakše da veruju u uspeh. A to je veoma, veoma važno. Nije naučno dokazano, ali vera u uspeh je važna kao i samo lečenje.
o Šta je život za čoveka koji je gotovo pola veka gledao smrti u oči?
– Život je ljubav, rad i uživanje u radu.
o Koliko u proseku obolelih od karcinoma preživi?
– Stopa preživljavanja u Švedskoj 2006. godine bila je 61 procenat. U Srbiji iste godine 42, 5.
o Srbija prilično zaostaje?
– Da. Pretvorimo procente u ljude i videćete koliko je godišnje kod nas umrlo.
o Da li verujete da je pronađen lek protiv kancera ali se iz nekih razloga krije, kako većina ljudi voli da sumnja?
– Ne. Ne verujem u to. Ne verujem zato što je tumor biološki sistem koji je stariji od čoveka. Jedan naučnik je (Roj Li Mudi) je 1923. godine otkrio je na kostima dinosaurusa karcinom. Vidite, i dinosauri su umirali od tumora. A, kao što je poznato, dinosauri i čovek se nisu sreli u istoriji. To je veoma snažan dokaz da je tumor star, najverovatnije, koliko i život na zemlji. Karcinom ne može da egzistira samostalno u nama. Istina, može u Petrijevim šoljama( na podlogama) gde kulture ćelija mogu da se razviju. Da bi živeo, dakle, karcinom mora da ima domaćina. Bilo da se radi o životinji, biljci ili čoveku. On je svoje mesto za život pronašao.
O Zašto nastaje karcinom?
– U genetskoj šifri ćelije nešto se poremeti, nešto što diriguje zdravim ćelijama. Posecite se na nož i signali će smesta početi da stižu kako bi se reparirala posekotina. Ćelije rade svoj posao, one se epitelišu. Kod tumora, zdrava ćelija pređe u bolesnu i tada se u genetskom kodu nešto poremeti, jer je stigao eksterni agens – neka spoljašna sila. Najčešće to je duvan, izduvni gasovi, jonizujuće zračenje, azbest, alfatoksin…Mnogo je agenasa na samom vrhu, a verovali ili, najopasniji je duvan koji sadrži kancerogene agense zbog kojih nastaje jedna trećina svih malignih tumora. Dakle, 80 do 90 odsto kancera pluća nastaje zbog duvanskog dima.
O Da li ste posle toliko godina rada i toliko pacijenata promenili svoj odnos prema smrti?
– Ima ljudi koji se nisu pripremali za situaciju da gledaju smrti u oči. A školovali su se za lekara. Ja mislim da je veoma važno znati da će vam tokom radnog veka umirati pacijenti. I to je bolno. Ali, i to je život. Život se sastoji od življenja i umiranja. Ljudi umiru od starosti, bolesti,u saobraćajnim nesrećama, ubiju ih, ubiju se…
o Kako prihvatiti smrt? I zašto je to tako teško?
– Kao fakat u životu. Kao nešto u šta nema sumnje. Kao konačnu izvesnost. Kada je prihvatite pomirićete se sa tim da ćete jednom umreti. I da je to normalno.
o Da li ste ikada imali strah od smrti?
– Ne. Izbegao sam smrti nekoliko puta i čini mi se da smo se nekako združili, smrt i ja. Bio sam kao dete u zbegu na Kozari kada sam joj prvi put pobegao, pa onda u Jasenovcu, zatim u nekim krečana – i tu sam joj umakao. Za sada vodim 3 : 1.
o Da li se sećate kada vam je umro prvi pacijent?
– Za prvih pet godina mog posla, a tada sam radio u malom domu zdravlja u Dvoru na Uni,u Hrvatskoj, nisam imao ni jedan smrtni slučaj. Kada sam došao u Beograd, ovde na Institut za onkologiju, situacija je bila složenija. Sećam se prvog pacijenata koji mi je umro ali se tešim da se to dogodilo nekoliko godina kasnije. Zašto? Zato što su mladi lekari imali potrebu da sve daju od sebe da ne izgube pacijenta, pa sam se i ja silno trudio. Činio sam sve što je moglo da mu se produži život i da, ako je već tako, umre lekaru u drugoj smeni. Sve je to život, smrt i rak.
O Kada je to bilo?
– Kada mi je umro prvi pacijent bio sam bolestan. Bukvalno bolestan! Ništa, baš ništa nije moglo da me oraspoloži. To se godinama kasnije nije promenilo. Samo je intenzitet varirao. Najteže je kad umre dete. Manje teško kada je to odrastao ili stariji čovek. Ali, uvek je teško.Posle svake smrti treba mi nekoliko dana da se oporavim. Moj život jednostavno preplavi crnilo. I nikakav događaj, ne može da ga odagna…nego samo vreme. Protok vremena.
o Život, smrt i rak, na jednoj strani imate strah od smrti pacijenta, na drugoj radost ako živi?
-Da, samo što je za tu radost potrebno opet mnogo vremena. Znate, ja ne znam koliko će da mi živi pacijent…Ja mogu da se radujem i da znam da sam mu pomogao tek posle izvesnog vremena, posle dve, tri, pet godina…Onda mogu da uživam u profesionalnoj satisfakciji. Ali tugu i nesreću odmah saznam. Sve što je lepo treba čekati. Pa čak i u mojoj profesiji.
O U šta veruje čovek poput vas?
– Prošao sam kroz predvorje pakla i u čudu sam da sam uspeo. Verujem da su u sve to bogovi( iako nisam vernik) umešali svoje prste da ne odem u pakao. Razmišljam kao i ostali o vasioni, svemiru, suncu i učini mi se isuviše čudnim da je sve to iznad nas i u nama nastalo samo od sebe, spontano. Tu mora da postoji neki organizovaniji sistem. Ali to nešto, ne bi se moglo pokazati da je bog koji je stvorio svoju sliku i priliku u čoveku. To ne mogu da zamislim. Ne mogu da zamislim boga koji ima svoj oblik, veličinu, izgled… Ali mogu da zamislim takav sistem u vasioni poput Velikog praska…
Brahiterapija
Profesor doktor Čikarić je 1974. počeo da leči pacijente od karcinoma stavljajući u prostor blizu karcinoma radioaktivni materijal.
– Ubacivao sam u matericu svojim rukama radioaktivni materijal. Rekli su mi, pa vi ubacujete u vagine žena male atomske bombe. Da, govorio sam, ali ja sam siguran da će im to pomoći. Verovao sam u svoju metodu i uspeo – kaže dr Slobodan Čikarić.
o Da li vas plaši kosmos?
– Na neki način. Ako mnogo o tome razmišljate, upašćete u zonu sumraka.
o Mislite da ne treba razmišljati o onome na šta ne možemo da utičemo?
– Zašto da se opterećujemo time?! Važnije je prihvatiti da smo prolaznni, zapravo da smo svesni da smo prolazni.. Da treba uživati u životu i voleti.
O Da li verujete da je duša besmrtna?
– Moja majka je bila vernik ali je govorila: „Bože, zašto dozvoljavaš da se dešavaju nepravda i zla”. Otac mi je ubijen na Sajmištu…Ali ne, ja nisam nikada verovao u boga. Poštujem običaje, obrede,nastavljam tradiciju: kod nas se slavi slava, farbam jaja sa unukama za Uskrs. I, volim kult lepote.
o U uspeh mora da veruje pacijent ali i lekar?
– Da, važno je da mladi lekari steknu poverenje pacijenata. Ne samo da mehanički odrađuju zadatke, nego da prilaze pacijentu s emocijama.
O Ali, onda će se brzo potrošiti?
– Neće, čoveka ne troše lepe emocije, nego ga popunjavaju. Lekaru mora da lebdi osmeh a ne da namrgođeno pristupa pacijentu zato što se žena kod kuće izvikala na njega jer prosuo kafu.Ili da pravi negativne grimase, ili da presipa mračne misli na pacijenata…
o Da li verujete da travari, čajevi ili priroda može da pomogne najtežim bolesnicima?
-Ne! Ne! Ne postoji nijedan razlog da zvanična medicina ne prihvati lek alternativne medicine. I mi želimo da pacijenti žive. Ali, taj lek ne postoji. Lečio sam jednu ženu od karcinoma grlica materice. Posle pet, šest godina ona je primetila krv u mokraći. I umesto da dođe kod mene na kontrolu, ona je otišla kod nekog travara koji joj je dao neke sirupe. Pila ih je dva meseca i krvarenje je prestalo. Pomislila je da joj je travar pomogao a u stvari: njoj je pukao neki kapilar koji je izazavao krvarenje. I da nije pila te sirupe krvarenje bi nestalo. Ali, ona je želela da veruje.
