Mirko Ostojić je stručnjak za disanje koji nas uči kako da dišemo. Pa, zar je moguće pogešno disati, pitate se? Da, itekako. Disanje je za većinu ljudi tolika nepoznanica da se većina zaprepasti kada sazna da zapravo ne ume pravilno da diše! Mirko Ostojić, autor knjige „Umeće disanja“, stručnjak za disanje ali i ninđucu majstor( veština koja obuhvata sve aspekte borbe) kaže da u suštini malo ljudi zna pravilno da diše!
-O disanju se mora učiti – kaže Mirko Ostojić, naš stručnjak za disanje.- Ne samo obični ljudi, već i lekari bi trebalo da prouče sve bitne mehanizme procesa respiracije da bi mogli da pomognu pacijentima, jer u praksi to ne znaju kako da sprovedu.
O Zašto većina ljudi pogrešno diše?
-Jednostavno, ne nauče, ili nema ko da ih poduči a kada pogrešno nauče teško je da zamene negativan obrazac pozitivnim.
O Zar majka priroda nije uredila sve da „radi“ onako kako je najbolje, pa i samo disanje_?
-Sličan pojam je kako ljudi razumeju Boga. Po meni, ništa ne bi trebalo činiti bez pomisli na Tvorca, i siguran sam da tako većina negde oseća, misli i želi. Ali, pogledajte na drugoj strani koliko se neprekidno kroz istoriju čini najstrašnijih zločina „u ime Boga“. Priroda nam je sve dala, ali nemojte se samo vezivati za planetu Zemlju, odnosno za planetu u sadašnjem trenutku. Šansa nam je data, ali se loše odnosimo prema prirodi. Svakako, neznanje treba ukloniti. U petom poglavlju svoje knjige pružio sam rezultate radova profesora Majne na ovu temu, koja se svodi da na činjenicu da se evolucija Zemljine atmosfere izuzetno menjala od nastanka sisara sa prvim ljudskim „pra-plućima“. Ćelijsko okruženje se nije promenilo, a atmosfera jeste. Celokupan zadatak disajnog sistema je da obezbedi upravo te uslove.
O Respiratori su nas naučili da previše kiseonika može i da ubije… Koji je najbolji odnos kiseonika u vazduhu koji nam je potreban?
-Kiseonik, u čistom stanju, je otrov za organizam. Ista tvrdnja važi i za ugljen-dioksid. Jedino se polazne tačke razlikuju, ali bez ova dva gasa (naravno tu se uključuje kasnije i azot-monoksid) nema procesa respiracije! Deklasifkacijom podataka vojnih službi dobijeni su identični rezultati o optimalnoj smeši gasova koji se koriste za posade u podmornicama i sličnim mestima sa autonomnim sistemima obezbeđivanja vitalnih gasova. Odnos je 10 odsto kiseonika i 2 odsto ugljen-dioksida.
O Kojom ritmikom bi trebalo da dišemo?
-U knjizi „ Umeće disanja“ izveo sam orignalnu muskularnu jednačinu disanja koja daje kompletan uvid u ovaj problem. Ukratko, u snu i u neaktivnim fazama trebalo bi disati 6l vazduha u minutu ( za osobu 75 kg mase), to je medicinska norma, a ovo se čak može spuštati i niže, sa brojnim koristima. Sa porastom napora progresivno se povećava intenzitet disanja, odnosno minutni volumen.
O Zašto ne treba udisati na usta?
-Medicinska fiziologija zna jako dobro ovu problematiku. Mi bi,naravno, trebalo da udišemo što čistiji vazduh, obogaćen negativnim jonima. Pre nego što stigne u alveole, gde počinje transport kiseonika, neophodno je kondicioniranje vazduha: njegovo prečišćavanje od raznih sitnih čestica, zagrevanje, ovlaživanje. Disanjem na usta se ovaj proces narušava. Dodatno, disanjem na usta se utire put ka lakom ulasku u hiperventilaciju, a ona je pritajeni neprijatelj o kome moderni čovek uglavnom ne zna apsolutno ništa! To bi trebalo da se uči od malih nogu, jer je okidač svih genetskih predispozicija! Trebalo bi pri izuzetno velikim naporima izdisati na usta.
O Da li ljudi na visokim planinama duže žive?
-Koliko ja znam odgovor je da, a po logici stvar trebalo bi da bude obrnuto. Jedina prednost života na visinama je povećana koncentracija ugljen-dioksida, a smanjena kiseonika.
O Da li verujete ili znate da jogiji mogu da zaustave disanje?
-Ja to mogu, dakle, mogu i oni kojima nisam do kolena. Suštinsko pitanje joge je samadi, a autoriteti navode da je to moguće savladati na nekoliko načina. Jedan od njih je i disanje. Oko 99,9 odsto joga škola na Balkanu, zapravo, potiče od Swami Šivanande (a mnogi to ne znaju). Pored što je bio veliki jogin, on je završio i klasičnu medicinu. U svojim spisima navodi…“onaj koji može načiniti Bahir kumbhaku 12 sekundi (zadržavanje daha posle spontanog izdisaja) dostiže pratjaharu (povlačenje čula) – čula te osobe su pod kontrolom. Onaj koji može to učiniti tokom 12 x 12 sekundi, tj. 144 sekundi sigurno dostiže daranu – koncentraciju. Onaj koji to može učiniti tokom 12 x 12 x 12 = 1728 sekundi sigurno dostiže samadi!“
O Da li je disanje vezano za tajnu božanskog?
-Majstori svih tradicija kažu da je kontakt sa bogom jedino moguć kroz suptilni mir, duboko unutar nas samih. Dah je fizička manifestacija toga i ne postoji ništa bliže na fizičkom planu. Ogromna moć se tu krije.
O Zašto je bolje disati plitko, kako podučavate, a ne duboko?
-Naš glavni cilj treba da bude izbegavanje hiperventilacije. Ako to činimo, dolaze vrhunski rezultati u sportu, različitim fizičkim aktivnostima, što u krajnjoj liniji produžava život, a naročito podiže kvalitet života. Stvar koja se ovde lako prenebregava je održavanje optimuma nervnog sistema. Zato je neophodno u jednom vremenskom periodu imati mentora koji će vas provesti kroz ovo znanje na praktičnom nivou.
O Zašto ne treba spavati na leđima? Kako treba spavati?
-Kada se spava na leđima najlakše se zapadne u hiperventilacijski sindrom, naročito u jutarnjim časovima. Zdrave navike spavanje su apsolutno broj jedan stvar kada je pravilno disanje u pitanju. Ima ih veći broj, ali su izbegavanje spavanja na leđima, tvrd jastuk i krevet, izbegavanje utopljavanja i izležavanje.
O Pozitivni i negativni joni u vazduhu: šta oni znače za naš organizam i zdravlje?
-Profesor Dejan Raković je dosta pisao o ovoj temi. Negativni joni su blagotvorni na ljudski organizam, pozitivni nas strašno umaraju i čine brojne negativne stvari.
O Kako se spasavati od zagađenog vazduha?
-Planetu čeka velika revolucija. Ili će većina, koja je po meni u svim narodima čestita i gleda svoja posla, oduvati marvu koja je uglavnom na vlasti svuda, ili će nas priroda zbrisati sa ove planete. Na individualnom nivou gledajte da provodite što više vremena van gradova, u šumama, pored reka, mora. Za hemtreilse predložite vi nešto bolje.
O Koje su posledice zagađenog vazduha po naše zdravlje?
-Ima nekoliko vrsta zagađenosti vazduha. Pored hemijskog sadržaja i elektrosmoga, postoji i efekat smanjene insolacije, što dovodi do smanjenja vitamina D u organizmu i opšteg pada imuniteta.
O Gde je u Srbiji najbolji vazduh?
-Istočna Srbija je sada možda najočuvanija. Svaka banja je rajsko mesto. Što dalje od ljudi to bolje, a opet svaki čovek je brat.
More je rođeno za vežbe za pluća. A stara veštičja deviza glasi: ako hoćeš da letiš, morad da maš čista pluća.
Jesen se ove godine produžila na moru, pa sve one radosti koje nam je davala u septembru daje i na pragu zime.
Sunce jarko sija, dajući privid leta. Kao da je tvorac rešio da nagradi u vreme korone ljude,darivajući im vitamin D iz sunca. Ali, malo ko to koristi.
Veštice iskoriste i najmanji „ kvantić“ svetlosti do kraja. Treba nam za silnu energiju koju potrošimo u kontaktu sa ljudima.
Uživam u suncu i energiji Grblja. A Grbalj je predeo između Budve i Kotora. Ili, kako jedna stara, nekada zabranjena pesma kaže: „od tunela do tunela dvadeset je srpskih sela“. Misli se na tunel na izlazu iz Budve do tunela na ulazu u Kotor. Grbljani veruju da je knez Lazar Hrebeljanović zapravo iz Grblja i da mu je prezime bilo toliko teško za izgovor da su Italijani lomili jezik i pisali ga kao Grbljanović..Jer je iz Grblja.
Ko će se vraćati u zagušljivu i prljavu prestonicu, Beograd, koja iz daljine liči na jedan veliki, lepljivi, tromi organizam kome su oči razroke ( zbrkane misli)!
Ovde šetam plažom, i udišem miris daleke pučine i školjki, nekada naiđem na neku krabu koju je talas izbacio pa je vratim u more, ili zatvorenu školjku za koju verujem da je još živa, jednom na celo jato sardelica koje su umrle na pesku. Tu smo Neša, Maša i ja ( devojka koja je pobegla iz Beograda u ovo plavetnilo) često sakupljali đubre po plaži koje čovek ostavi. To je naša dužnost, bez hvalisanja i priče okolo kako smo to radili. Jednostavno, sakupimo plastiku, kese i sve ono što se ne raspada i odnesemo do kontejnera a nama ostane čista i divna plaža u kojoj zatim uživamo i mi i drugi retki posetioci.
Uz more dišem sasvim svesno i tada mi metla uopšte nije potrebna. I bez nje letim.
Udišem so i jod i osećam smiraj. Klizim po mekom pesku utabanom od vrednih talasa. Najlepši tepih na svetu koji stvara rupicu iz kojih izlazi vazduh.
Kad se umorim od šetnje sednem na pesak i počinjem da radim vežbe za pluća.
Koristim Nišijeve vežbe. To je Japanac, Kacudžo Niši, čije su vežbe oporavile moju kičmu stradalu od dugotrajog sedenja pred kompjuterom i pisanja.Veoma ga poštujem i cenim.
U pročišćenju pluća čovek treba da koristi prirodne metode. Čovek je deo prirode i ništa mu bolje ne može pomoći u čišćenju organizma od same prirode i onoga što ona daje.
Za vežbe za pročišćenje pluća treba dnebno izdvojiti pet minuta. Razume se, treba potražiti kakvu šumu ili livadu, gde ima čistog vazduha i birati da to bude lepo mesto – estetika ima dodatni lekoviti uticaj na nas.
Ne treba raditi vežbe na mestima gde ima bolesnog drveća, ili suvog ili gde je posečena šuma. To će nas ogorčiti, dodatno i rastužiti.
Mesto mora da ima ravnotežu i harmoniju da bi blagotvorno delovalo.
Ukoliko ste prinuđeni da vežbe radite u zatvorenom prostoru, gledajte da prostorija bude čista i da u njoj ne bude veštačkih materijala. Linoleumi i laminati nisu preporučljivi. Za zdravlje pluća najbolji su drveni podovi. Najbolje da prozor bude otvoren ili bar da je prostorija dobro provetrena.
Niši preporučije sobnu fontanu kako bi vazduh bio ovlažen. Ili čašu obične tople vode koja se postavi na pod. U nju može da se nakapa neko eterično ulje. Vlažan vazduh je važan za sluzokožu nosa. Kada je vazduh suv, smanjuje se zaštitna snaga sluzokože. Ako živite u stanovima sa centralnim grejanjem obavezno je da negde držite posudu sa malo vode. Ona će održavati idealnu vlažnost i pomoći će da san bude čvršći.
Radiću vežbu za pročišćenje pluća i sakupljanje životne energije. Jednostavno je. Sednem u stav lotosa ( prekrštene noge sa rukama na kolenima), može i na pete, na kraju, kako je najudobnije.
Lagano brojim dok udišem: jedan, dva, tri, četiri.
Zatim zadržavam vazduh u plućima i brojim: jedan, dva, tri, četiri.
Lagano izdišem i brojim: jedn, dva, tri, četiri.
Zadržavam disanje, brojeći: jedan, dva, tri, četiri
Ovu vežbu raditi jednom u deset dana, kad god nađete mesto gde je čist vazduh..
Ova vežba čisti pluća savršeno.
Može da se poduži brojanje i do šest. Ona je malo teža ali daje bolje rezultate. Vežbu sa brojanjem do šest raditi jednom mesečno.
Postoji i vežba „ nežno disanje“ koja, takođe, odlično pročišćava pluća, poboljšava stanje kože, mišića i tetiva.Ona se ne može savladati brzo. Uspeh je u njenom sporom izvođenju. Njome se ovladava za par meseci, pa – ne žurite.
Na otvorenom se sedne u položaj lotosa, u zatvorenom na stolicu za čiji se naslon priljube leđa.Maksimalno se opuštajte. Uzdah i izdah su lagani, nežni, ravnomerni i dosta duboki.Dubina udaha se povećava postepeno, svakog dana. Udah i izdah moraju da budu nečujni, bez ulaganja napora. Vazduh koji se udiše mora da ide u tankom mlazu, bez ubrzavanja ili usporavanja.
Udah: jedan, dva, tri.
Iizdah: jedan, dva, tri.
Uradite tri, četiri udaha i izdaha.
Druge nedelje radite četiri ili pet udaha i izdaha. Treće nedelje povećavajte do broja šest.
Kada završite vežbu, ruke raširite sa udahom u visini ramena, sa izdahom ih stavite ne mesto solarnog pleksusa. Onda ih vratite na kolena i nekoliko minuta dišite normalno. To je to.
Deluje obično i beznačajno. Ali ima ogromnu moć i daje sjajnu energiju. Verujte na reč i probajte.
Mirta božanska presvukla je mistični Grbalj u modru haljinu, boje mora po zalasku. Kraj je jeseni i ovo području, smešteno uz more između Budve i Kotora, izgleda kao iz slikovnice. Rastinje kožnatih listova, blistavih i na suncu i na kiši, okićeno je ukrasima vedrih boja. Tu su crvene maginje, bordo kleke, rumeni šipurak, napukli divlji nar, zagasiti glog, modra mirta… Najlepše ukrase na svetu daruje prirode, a pre očima se dogaa najlepša jesen.
Gori makija od crvenih plodova planike-maginje. To je onaj magični crveni plod koji ne smemo da pojedemo više od osam. Pamtim taj broj i ponavljam ga kao mantru svakodnevno dok berem plodove, diveći se strukturi, boji. Svuda se pružaju grane otežale od roda i čovek ne treba da uloži ni malo truda da bi ga ubrao. Uvek je tu, na dohvat ruke. Slatki su, ne preterano, i osvežavajući. Imaju puno vitamina C zapravo, tih osam komada je dovoljno da zadovolji našu potrebu za ovim vitaminom. Ako li pojedemo,recimo, duplo više, možemo se suočiti sa problemima sa probavom.
Idem dalje, neverovatnim krajolikom Grblja iz koga izranjaju zvonici prastarih crkava. Odnekud neko i zazvoni i od njega zatreperi cela priroda. Opašće mi plodovi od vibracije zvona, pomislim.
Evo, ga njegovo veličanstvo šipurak. Sitan je ali sjajan i jedar. Bride prste od bodlja sa uvelih divljih ruža koje su iza sebe ostavile jedre širpurke od kojih se pravi nenadmašan čaj i još „jači“ džem. I glog ima bodlje, ne tako žestoke kao šipurak ali valja pažljivo brati bobicu po bobicu. Ni mirisna kleka nas neće ostaviti ravnodušnim i bez bockanja, čisto da nas podseti na svoje postojanje. Krenemo li na divlji nar i tu valja biti pažljiv, i on ima trnje. Dugačke boce koje mogu da oderu kožu.
Kako su se nemoćne za pokret biljke zaštitile bodljom. One nemaju ruke da se odbrane, imaju bodlje. A onda, gle, mirta. Ona uopšte nema bodlje. Pitoma, nežna, samo je svila listove kao da želi da zaštiti bobice od pogleda.
Miriše i privlači božanska mirta. Nije čudo što je Afrodita , pored ruže, izabrala i mirtu za svoju omiljenu biljku.
Mirta (Myrtus communis L., Myratceae), zanosnog mirisa govori priču o besmrtnosti. Ona nas podseća svojim mirisom na dane kada je čovek bio srećan u raju. Ništa ga nije bolelo, bio je zdrav, prav, veseo i besmrtan.
Kad god pojedem bobicu mirte u ustima se razlije miris besmrtnosti i obuzme me osećanje tuge za izgubljenim rajom iz kojeg smo prognani.
Kaže legenda da je tamo sve mirisalo na – mirtu.
Božanstveno miriše mirta dok cveta, iz belog, lepršavog cvetića neverovatne lepote razleže se miris raja. Iz rajskog cveta nastaju rajske bobice, isto mrišljave istom notom sete na besmrtnost.
Sve je kod besmrtne mirte lekovito. Listovima se leče kožna oboljenja, stomačne tegobe, urinarne infekcije, disajni preoblemi. Kuva se kao i svaki drugi uvarak. Prelije se vrućom vodom i poklopi desetak, petnaestak minuta.
Dovitljive žene koristile su suve listiće mirte kao puder kojim su trljale kožu čisteći je od bakterija i nečistoća, ili su ga koristile za bebe kao puder.
Lekovitte su i bobice. Od njih se može praviti uvarak, mogu se dodavati u jelo. Deluju protivupalno, antibakterijski, olakšavaju islkašljavnjae,čiste pluća, pomažu kod virusa, prehlada.
Od njih se pravi liker. Na Sardiniji je poznat njihov liker Mirto Rosso ( od zrelih bobica ) i Mirto bianco ( od listova mirte ).
Napraviču flašu likera, neka se nađe. Za to mi je potrebno 300 grama bobica i isto toliko šećera. Kad odstoji mesec dana na suncu, sipam rakiju i , to je to. Lekovito, ukusno i nadalje samo umereno. Likeri se ne piju kao alkohol u većim količinama.
Berem pažljivo grančice, ne može drugačije. Kada skinem bobice, ostaviću listiće da se osuše a onda ih isitniti i sipati u teglicu. Biće to sjajan začin za sva jela sa mesom. A male suve bobice staviću u mlin za biber. Već se naslađujem mišlju kakva će to jela biti sa ukusom mirte-besmrtna jela.
Važno je samo ubrati bobice na vreme. To znači, brati ih kada postanu tamno sjajne. Ali beru se pre nego što ih pojedu ptice. A ptice, već su tu. Pa , sad, idem, žurim.
