Zvonimir Đukić Đule, frontmen grupe Van Gog
Zvonimir Đukić uvek je nekako na početku.
Kada bih mogao da krenem iz početka / počeo bih daleko odavde / pustio bih da bujica me nosi…
Ovako peva Đule Van Gog na novom albumu koji nosi naziv„Neumeren u svemu”. A šta frontmen grupe Van Gog koji, sudeći po izgledu, ipak, nije tako neumeren u svemu, želi u stvarnosti? Odakle bi čovek s kojim su tolike generacije (s)rasle i odrasle počeo van poezije i rime…
– Počeo bih tamo gde voda nosi, a ako treba – promenio bih joj i tok. Krenuo bih iz nekog čvstog zagrljaja, koji ti daje slobodu a uvek te privlači da mu se vratiš.
o Šta misliš, zašto ogromna većina ljudi kaže da nikada svoj život ne bi menjala i da im je njihov najlepši, najdraži i naj, naj?
– Pa zamislite koji je to šamar egu da čovek sam sebi prizna da njegov raskošni lav zapravo je mače? Ali o.k., ako je neko zaista srećan da i u reinkarnaciji uživa u reprizi svega ovoga iz početka, neka mu je po volji i na radost izbora! Daleko od toga da u ovom sadašnjem životu ja nisam srećan, beskrajno ispunjen i zadovoljan, naprotiv, jesam itekako, ali to ne znači da u nekom sledećem životu neću odabrati neki drugi “bioskop”.
O Da li ti se u skorije vreme dogodilo da te nešto stvarno zapanjilo? Iznenadilo!?
– Iznenadi me pozitivno skoro svaki dan moj sin i njegovi tokovi odrastanja, percipiranje i, slobodno ponosno mogu reći – zrelost koja izbija iz dečaka od 17 godina.
o Čemu se najviše čudi tvoj sin, u kom duhu ga vaspitavaš?
-Te nove generacije su sve visprenije, one se sve manje iščuđavaju a sve više sami proveravaju kako da odigraju tu životnu “partiju šaha”. Simon je vaspitavan da uvek ima mogućnost izbora, slobode ali i svesti da će sam morati da uči i vadi se iz svojih grešaka.
O Da li se još čudiš gluposti?
– Kao predani hedonista nemam vremena za to, u ovom životu koji je kao bombona- prepuna hormona i koja topi se pod jezikom brzinom aviona!
O Uostalom, kako se braniš od ludaka i ludila? Politike i kvaziintelektualnog bunila? Imaš neki recept?
– Od kreativnog ludila nemam nameru da se branim, uvek je dobrodošlo, bar što se mene tiče. A što se tiče politike i tzv.kvaziintelektualnog bunila – taj “mapet show“ se odlično vari uz kokice i pivo, i još brže zaboravlja.
o Reci iskreno, da li ima neka pesma, ne moraš da je znaš, koja te je u poslednje vreme dojmila? Knjiga? Film…Bilo šta…
– Drago mi je kada domaći autori ostvare kvalitetna umetnička dela u ovoj našoj zemlji, koja toliko malo ulaže u kulturu. Eto, Bjela je opet napravio izvaredan film “Montevideo 2“ a mlađim generacijama preporučujem knjigu “Veliki rat” mog školskog druga Aleksandra Gatalice.
o Da li ti se događa da stvari izgube moć da te ganu? Kakav je tada život bez emocija?
– Ne želim ni da zamišljam!
o Sećaš li se nekog stvarno šašavog događaja?
– Iskreno ne, jer ceo moj život je nekako sastavljen od potpuno šašavih, duhovitih i spontanih dogadjaja, koji u zagrljaju ludosti daju neki poseban, neizvesni šmek ovoj surovoj stvarnosti koja me okružuje.
oZašto je muzičarima lakše da šarmiraju žene od ostalih “ slobodnih umetnika“?
– Verovatno zato jer muzika ponajviše nosi epitet univerzalnog jezika, a s obzirom da su sve pesme na ovom svetu na neki način ljubavne – eto nama muzičarima platinum kartice do ženskih srca!
o Opšte je poznato da se žene lože na tebe. Cane te je bocnuo…Jesi mu ikada odgovorio na ono : “ Alo, debela, šta se ložiš, nije ti ovo Van Gogh“.
– Ahahahahaaa, ma sve je to normalno, a još slađe kad posle koncerata odu pravac u zagrljaje svojim jačim polovinama. Cane je moj stari drug, i njegova duhovitost i opaske su ono što ga čini raritetom urbanih legendi beogradskih ulica.
o Da li veruješ u mogućnost opstanka trogulova, da muškarac voli istvremeno dve žene i obrnuto?
– Geometrija mi iskreno nije preterano išla u srednjoj skoli!
o Svakome se u jednom trenutku smuči vlastito zanimanje. Da li ti je došlo da baciš gitaru, da zanemiš, da ne pustiš ni glasa…?
– Smučilo – nikad, a da je bilo lomnjave na putu – jeste! Nema tog druma koji je potpuno ravan i bezbedan, al ja iz ove perspektive svoju krivu Drinu nikad ne bih ispravljao.
o Sad brzo: Bez čega ne bi mogao da živiš? Nikako!Nikada!
-Bez porodice i bez muzike.
o Da li si poželeo da živiš u prirodi? Voliš prirodu i u njoj…šta?
– Volim često da pobegnem podno Kosmaja, i to su ti trenutci kad ili se potpuno isključim da bih čuo tišinu ili poželim da se kao Jovan Memedović u emisiji “Sasvim prirodno“ prepustim zovu divljine. Nema tog restarta koji ti priroda ne može podariti.
o Šta misliš o inicijativi da dozvole korišćenje marihuane u terapeutske svrhe…?
– Ništa novo, naslednici naroda Maja i Inka su odavno uverili farmaceute u pozitivna dejstva marihuane. Uz kontrolu prodaje da se ne pojavljuje škart, zašto ne bi omogućili zaustavljanje razvoja ćelija kancera ukoliko je to moguće konzumacijom marihuane?
o Trčiš, plivaš, teretana, zdrava hrana, duh, smeh, žene, radost, mladi..?
– Pazim se svoje sklonosti ka krajnostima.
o Da li te je nekad supruga prevarila da uzmeš usisivač, da spremiš klopu, opereš sudove, odeš na pijacu…?
– Hahahahaa, pa nije ni sebe, a kamoli mene! Salim se, 21.vek je, i ja stvarno verujem u rodnu ravnopravnost. Sve navedeno mi je normalna i uobičajna aktivnost, s tim što ne umem da kuvam ali zato pažljivo brinem o biljkama u kući.
o Da li si ikada imao nepristojnu ponudu?
– Da čujem, šta nudite?
o Da li ti se dogodilo da ti je tesno na kugli zemaljskoj?
– Kad živiš umesno, ne može ti biti tesno.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
đule, frontmen, muzičar, van gog, zvonimir đukić
