Lora Orlović, glumica koja glumi samo na sceni
Kad se udaljiš, bolje vidiš i Lora Orlović, naša glumica, koja je bila nekoliko godina u Americi, gde je radila i usavršavala svoje glumačko umeće, sagledala je razliku u životu ovde i tamo na sledeći način:
– U Americi imate osećaj kao da ste sve vreme u filmu, a ovde i jeste u filmu. Samo što taj film ne želite da gledate – kaže Lora Orlović.- U Americi će vam na svaku ideju odmah ponuditi mnoštvo predloga za eventualni uspeh i neće vas obeshrabrivati i gledati da vas onemoguće. Tamo sam dobila više nesebičnih profesionalnih komplimenata nego ovde tokom čitave karijere.
o Kako vam izgleda Srbija sada?
— Sve, pa i Srbija, bolje se vidi kad se malo udaljite i omogućite sebi širi plan. To sam opisala u svom njujorškom, a kasnije i beogradskom performansu “Serbia: Autoerotic Asphyxiation”. Još bolje, neuporedivo jasnije vidite sebe u Srbiji i na tome sam Americi veoma zahvalna.
O Da li glumac iz Srbije može da savlada engleski bez akcenta? Da li je to tamo uopšte važno?
– Uz ozbiljan trud akcenat može da se savlada – imam tamo prijateljicu i koleginicu Djordonu Aviv kojoj je to pošlo za rukom – ali već ima i previše glumaca koji ga prirodno govore bez akcenta. To akcenat, ako se mudro koristi, pretvara u prednost, o čemu govore pre svega uspešni španski i latino glumci, a onda I neki slovenski. O tome sam razgovarala sa svojim profesorima glume u Americi Majkom Lemonom i Selest Voker i njihov savet je bio da se radi na stilizaciji akcenta, ne na uklanjanju.
O Šta je, po vama, najvažnije da imate da biste uspeli u Americi?
– Najpre sebe. Zatim sposobnost da artikulišete svoj talenat, jasan cilj i čvrstu volju. Strpljenje se, kao i svuda, podrazumeva, ali ohrabrujuće je što u svim oblastima postoje ljudi koji su u stanju da prepoznaju vrednost onoga sa čime se susreću i koji se time profesionalno bave.
O Šta vam je ostavilo najsnažniji utisak?
– Neverovatna volja koja ljude koji su svesni da imaju nešto što vredi pokreće u neumornu akciju. To što u Americi niko nije stranac i što je stalna komunikacija normalna stvar. Konačno, stalno prisutni osaćaj da je sve moguće i da stvari u trenutku mogu da se okrenu za 180 stepeni. Na bolje, naravno.
o Da li u Americi više ljudi ide u pozorište?
– U Njujorku i Filadelfiji – da, to je važna oblast kulture. Naravno da ni tamo sve predstave, uključujući i one na najelitnijim pozornicama, nisu vredne gledanja, ali vidite da ljudi stalno tragaju i rade na sebi i sve se ipak pomera napred. Manje je važno koliko ljudi ide u pozorište, a više u kakvo pozorište idu.
o Da li mislite da putovanja i upoznavanje drugih kultura obogaćuje svakog čoveka, ili samo one koji imaju širinu da to prime?
– Obogaćuje svakoga ko traga za tom vrstom bogatstva.Putovanja mogu da budu prilično besmislena, sa notom nepotrebnog maltretiranja, a mogu vam doneti neverovatne susrete i situacije kojih se zauvek sećate. Putovanje je kretanje i zbog toga bih, kad bih mogla, stalno bila na putovanju.
O Umetnost nema granice ali, opet, itekako se razlikuje evropski od američkog filma.Sta je umetnost po američkom vidjenju?
– Umetnost može da bude sve što se takvim proglasi, a može da bude i stvarna i da bitno utiče na realnost. Najkraća američka definicija umetnosti bila bi: Sve što nije dosadno.
O Da li čovek može istovremeno da ima sve: i karijeru, i ljubav, i zdravlje i srecu? Ako može, kako može da uskladi te poluge?
– Svakako da može, a usklađuje ih, ako to zaista želi, potpuno prirodno. To su sve važni elementi vašeg života i njihovo usklađivanje je, ustvari, suštinsko pitanje. Ta harmonija oblikuje harmoniju vašeg života i može samo da vas učini potpunijim i srećnijim.
o Da li se gase knjižare i bioskopi i u Americi?
– Knjižarama nije lako, pre nekoliko godina zatvoren je čak i mega-lanac “Borders”. S druge strane, ne verujem da će knjiga, ne samo kao sadržaj, nego i kao predmet koji možete da držite u rukama i listate, ikada nestati. A bioskopa će, verovatno, biti sve više, ili će ovi postojeći raditi još bolje. Film je glavna umetničko/poslovna oblast američke kulture i on če, kao i do sada, neprestano napredovati.
O Kada bi Lora Orlović opisivala sebe, nepristrasno, šta bi vas razlikovalo od drugih vaših kolega?
– Zavisi od kolega, ali pre svega smelost da budem to što jesam i da glumim samo na sceni.
O Koja je osoba na vas ostavila poseban utisak? Zbog čega?
– Ako treba da izaberem samo jednu osobu to bi najverovatnije bila Lisa Oz (autor knjige „Us“ i supruga Dr Oza), zato što smo pri prvom susretu pričale kao da se znamo godinama.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
film, glumica, lora orlović, pozorište, teatar
