Nauka dugo i marljivo traga za našom prošlošću, pokušavajući da rekonstruiše život pračoveka. Neke “rupe” i dalje ostaju prazne, ali neke dobijaju novo svetlo. Poput shvatanja da su, kako u razgovoru za naš časopis navodi prof.dr Mirjana Roksandić antropolog sa Univerziteta Vinipeg u Kanadi, naši preci i davni rođaci (neandertalci, denisovanci i druge grupe) bili znatno sposobniji, inteligentniji i adaptabilniji nego što se to smatralo devedesetih.
– Dosta toga smo saznali na osnovu novih metoda, novih otkrića i intenziviranja istraživanja u regijama koje ranije nisu bile fokus istraživanja, kao što je slučaj sa Centralnim Balkanom, gde je naš tim pronašao ljudsku vilicu staru pola miliona godina.
O Šta vi kao antropolog možete da nam kažete kako je živela „prosečna“ neandertalska „porodica“, posebno posle otkrica u Sićevačkoj klisuri?
-Teško pitnje: neandertalci su u Evropi od pre 400 000 godina (kozervativna procena) tako da su živeli kroz nekoliko ledenih i nekoliko međuledenih doba u više ekotona. Širili su se daleko na istok i mešali sa denisovancima, i modernim ljudima. Dakle, morali su da imaju vrlo različite kulturne adaptacije. Svako ledeno doba je donosilo smanjenje populacije i izumiranje, a svaki integlacijal širenje populacije i dotok novih grupa sa istoka. Smatra se da su živeli u relativno malim zajednicama, kao lovci i sakupljači koji su u regularnim intervalima posećivali ležišta sirovina, mesta na kojima su bili sezonski izvori hrane i da su bili uspešni lovci, ali da im meso nije bilo najvažniji deo ishrane kao sto se ranije smatralo. Neandertalac iz Pesturine (lokalitet u Jelašničkoj klisuri kod Niške Banje) je dao nastariji oralni mikorbiom (zbir bakterija u usnoj šupljini koji se zadržao u zubnom kamencu), na osnovu kojeg je utvrđeno da su neandertalci mogli da procesuju kompleksne šećere. U Španiji gde smo sarađivali sa kolegama na rekonstrukciji čovekove okoline, nađen je polen velikog broja toploljubivih biljki, te su verovatno imali balansiranu ishranu baziranu ne samo na mesu, kako se ranije mislilo, već i na raznom koštuničavom i jagodičastom voću, i drugim biljkama.
O Ko je naš direktan predak i da li je on živeo na jednom mestu, ili na više mesta?
-Naša vrsta je taksonomski definisana kao Homo sapiens. Naši direktni preci su sapiensi iz Afrike. To definitvno znamo na osnovu genetike. Svi ljudi koji trenutno žive na svim kontinentima su potomci Afrikanaca koji su napustili kontinent (u više navrata, najverovatnije), tako da australijski Aboridžini imaju više genetske sličnosti sa Šveđanima nego što neke afričke grupe imaju između sebe. Predak naše vrse je Homo bodoensis koji je takođe živeo u Africi i koji se odvojio od Euroazijske grane (neandertalci i denisovanci) jos pre 900 000 godina.
O Kako je naš daleki predak uopšte preživeo ledeno doba?
-Ne samo ledena doba, već i užasno velike predatore, strvinare sa kojima je bio u stalnom otimanju za plen… Svi ljudi (sadašnji pa i oni u davnoj prošlosti) imaju dve neophodne karakteristike: prosocijalnost i korišćenje oruđa. I to ne sporadično ili fakultativno već obavezno. Bez društvenih zajednica i oruđa i vatre, ljudi ne bi uspeli da prežive klimatske promene u prošlosti i da se razviju. Za prosocijalnost i oruđe neophodna je inteligencija…
O Kako biste vi opisali praistoriju centralnog Balkana? Šta se tu dešavalo?
-Centralni Balkan je deo istočnog Mediterana. Profesor Mihailović i ja smo definisali istočni Mediteran u prošlosti kao zonu interakcije među raznim populacijama, koja istovremeno predstavlja deo demografskog izvora za repopulaciju Evrope posle ledenih doba. Ta se ideja uklapa u biogeografski značaj Balkana: 80 odsto svih vrsta u Zapadnoj i 100 odsto svih vrsta u Istočnoj Evropi koje nastanjuju sever posle ledenih doba potiču sa Balkana. Ljudi su samo deo cele te priče.
O Koji delovi skeleta daju najbolje informacije i koliko današnja nauka može da pogreši?
-Svaki nalaz, bilo kog dela skeleta je važan. Paleoantropolozi su uspeli i od najsitnijih elelemenata da izvuku zanimljive podatke. Zubi se najbolje očuvaju, a i vrlo su genetski predodređeni, tako da nose najviše taksonomskih podataka. Ali, naravno, mi se radujemo svakom nalazu. Nauka se samokoriguje konstantno. Često u novinama čitate kako nešto „pobija evoluciju“. To je besmisleno. Evolucija je teorija koja trenutno najbolje objašnjava život na zemlji. Ono što naučnici pobijaju ili diskutuju odnosi se na detalje koji se menjaju shodno novim nalazima i novim informacijama. Prednost nauke u odnosu na ostale sisteme znanja (religija, mitologija, zdrav razum) je upravo u tome što samu sebe koriguje, i što nam dozvoljava da razmišljamo kritički i konstruktivno. To naravno zahteva vise napora od dogme, jer morate aktivno da učestvujete u stvaranju znanja. Dogma je lakša, bazira se na veri u autoritet…
O Koji je glavni argument evolucionista kojim pobijaju kreacioniste?
-To je kao da ste me pitali kako pobijamo „flat erathers.“ Ako hoćete dokaz evolucije, i to ne na drozofilama ili virusima, nego na velikim životinjama, pogledajte slonove iz Mozambika: (https://www.discovery.com/nature/tuskless-elephants-evolved-to-escape-poachers) gde se ženke rađaju bez kljova da bi izbegle lovokradice. To se desilo za malo više od pola veka.
O Profesionalno, šta je vaš životni san?
-Da se bavim naukom, radujem se svakom novom otkriću, svakoj novoj zavrzlami koja izgleda neobjašnjiva, svakom novom problemu.
O Da li možete da pustite mašti na volju i da zamislite, sa svojim evolucionističkim i antropološkim znanjem, kako će izgledati čovek za 100 000 godina?
-Ako bude postojao, ne vidim neku potrebu za velikim fenotipskim promenama. Ono što nam omogućava da izgledamo vrlo slično svojim dvomilionskim starim precima (osim što nam je mozak veći a zubi manji, sve ostalo je manje – više isto) jeste to što imamo kulturu. Ne moramo da se menjamo.
O Zagledani ste predano i dugo u ljudsku daleku prošlost; da li vam ona, kada razmišljate o životu, daje neke jasnije poglede na ljudski rod?
-Ono u čemu najčešće grešimo kao ljudi je što smatramo da smo neverovatno pametni i uznapredovali u odnosu na ljude iz prošlosti. Onda nađete citat iz Mesopotamije koji govori o istim problemima sa decom koje imaju i današnji roditelji ili iste političke probleme. Pa shvatite da ni mala grupa današnjih ljudi ne bi umela da preživi čak ni u bogatoj šumi, shvatite koliko smo krhki i koliko naša inteligencija ne pomaže bez kulturnog znanja.
Dijana Dimitrovska, BCM 2024.
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić