Janje, mistik koji dovodi sve u red

Napisao/la Dijana Dimitrovska na 27/12/2020. Objavljeno u Zapisi pegave.

Spread the love

Svi ga znaju kao Janje. Godinama nisam znala njegovo ime i prezime sve dok nisam prilikom poslednjeg susreta dobila od njega knjige na kojima je pisalo: Nenad Janjetović. Jedna je knjiga „Moć i zdravlje iz prirode“, druga „ Kako spoznati prirodu, univerzum i sebe“ i treća „Kako do prirodnh znanja i čistog razuma“.

Janje je narodni lekar, hiropraktičar, bioenergetičar. Rekla bih, pravoslavni mistik. Iz Prijedora je.

Na vratima me je dočekao, meseca decembra 2020. godine, u vreme korone, raširenih ruku. Pozdravili smo se tradicionalno srpski, sa tri poljupca.

–Virus – rekao je, pošto je primetio da ne nosim masku i da nemam strah – to je najobičnija stvar otkada je svijeta i vijeka. Uđe u tijelo čim imunitet oslabi. Ti ojačaš imunitet i on propada. Odlazi sa prvim proljećem.

Dok smo u Novostima još izdavali časopis Bilje i zdravlje, Janje je znao da navrati. Poznavao je ljude u čitavoj Borbinoj zgradi i kada bi ušao na glavni ulaz, prostrujala bi vest hodnicima: „Janje je tu, hoćeš na tretman?“ Jedni su hitali, drugi su govorili “ ne, bila sam kod njega nedavno“. Došao bi tada do nas, na brzinu nas ispritiskao toliko jako da su nam ostajale modrice, ali bismo se posle toga bolje osećale.

-Mora da boli – govorio bi – i naše rađanje počinje bolom.

Janje, uglavnom, balansira telo, ovo duhovno i fizičko – bolom. On svojom energijom, pritiskom, ali i molitvom čisti čakre i omogućava energiji vasione čiji smo mi mali delići da prodre i lepo struji našim ( tvorčevim) telom.

-Sedi, bogati, da mi počnemo odmah, pa ćemo pričat usput – reče, nudeći mi stolicu.

Znam šta me čeka. Bol u glavi gde pritiska palcem počinje odmah. To je – veli on dok se ja nelagodno uvijam – tačka pamćenja. Čujem kako dodaje:

-Sve dolazi odozgo – i sve se tamo i vraća.

Otpušta ruke sa potiljka i govori:

–Duh je taj koji ima moć inteligencije, intuicije i memorije da uradi sve ono što zamislimo.

Prelazi na oči. Rukama pritska očne jabučice toliko dok se ne pojave zvezdice.Sada ti otvaram sagledavanje uma, to je treće oko, vidiš plave zvezdice?

Potvrdjujem a on nastavlja:

-E, to je kosmička energija.

Nastavlja da pritiska oči.

– Šta vidiš sada?

–Svetlost – kažem.

-To je sunce – veli on.

– A sada?

-Sada sve igra.

-To su duh i duša u mozaiku različitih boja.

Otpušta ruke sa očiju i kaže kako je pojas oko očiju mesto vida i sna. Dodaje:

-A ovo dole, ključna kost tu je centar inteligencije. Zove se kod nas ključ-na kost. Tu je ključ. Razumeš. Ključ svega. Sve ispod njega je fabrika. Ona proizvodi sve što nam je potrebno. A ruke i noge? Znaš čemu služe?

-Da hodamo i radimo.

-One izvršavaju naređenja. One su vojnici.

Idemo dalje. Janje prelazi na balans ljubavi, to je tačka koja se nalazi ispod ključne kosti, pa na osećajnost, mesto gde se spajaju rebra između grudi. Na stomaku se nalazi mesto nagona, a u predelu genitalija instinkt.

Ispod leve miške pritisnuo me je toliko da mi se sve zvezde pojaviše na carstvu nebeskom. Pritisne s desne strane isto mesto i zadovoljno kaže:

– Vidiš kako te ovde ne boli. A ovde, s leve strane te boli.

Opet pritisne. Ne može se izdržati. Niz telo onda kreće da pritiska tačke u cik cak. S jedne strane boli, s druge ne boli. One se tako dovode u ravnotežu. Sve do nogu.

Kad smo došli do leve noge, gotovo kriknem:

-Ne, tu nogu, boli me, veoma je otekla. Pala sam pre mesec i po dana, u mraku, misleći da nema stepenika i uvrnula je strašno. Toliko sam tada vrištala da su me boleli vratni mišići danima. A noga, nesrećna, smesta je otekla kao balon.Ne brini se – veli on – sad ćemo i to srediti. Pritiska polako bolnu nogu. A onda, veoma jako onu zdravu. Toliko me boli ta zdrava, da bolesnu i ne primećujem.

-Sad ćemo to dovesti u ravnotežu i videćeš – neće te boleti više.

Već sam sva oznojena i umorna od bola koji struji mojim telom i nosi žmarce svuda.

Govori:

-Znaš kako su ljudi nekada lečili pluća. Uzme se mleveno laneno seme, razmuti se sa 2,5 dl vode i kuha se 10 minuta dok se ne zgusne. Onda sve to razvučeš na lanenu krpu, pamučnu ili bilo koju od prirordnog materija i staviš na pluća, pa sve zaviješ vunenim šalom .

– Ima sreće, pa sam zdrava – odgvoroim – ali zapamtiću. Ima mnogo bolesnog sveta.

-Ja, ja… Jadan narod. Ovi belosvetski će ubiti dve milijarde ljudi. Videćeš. A narod neće da se opameti. Neće pamet u glavu i neće da misli svojom glavom. Sami će se poubijati.

Sa leve strane rebara, tamo gde se najviše golicamo ubode odjednom jednu tačku i dok vičem „jao, jao“ čujem kako govori:

-Ovde ti je ljutnja neka. Centar besa i gorčine. Izbaci to.

Sve se pokreće svemirskom energijom po tačno određenoj vibraciji. Svaki organ u telu ima kanal koji prihvata tu energiju. Naloži mi zatim da se potrbuške ispružim, a onda rukama ne dodirujući telo, emitovao je energiju. Ako je nisam jasno osetila, slagala bih. Hladna, jasna, jaka kao vetar energija, širila se dvema rekama koje su tekle niz moja leđa i niz obe noge.

-Osjećaš tu energiju?

-Da – rekoh.

-E, to ti je bioneregija. Ona ne da nikome i ničemu da uđe u tvoje telo. Brani ga od virusa, recimo. Mi sami kao i naše sunce, radi neprekidno, po zadatku Tvorca. Virusi i sav mikrosvet imaju svoje programe u umu i mislima. Ne daj mislima da ih ubaci u um – reče mi na odlasku.

Krenuh kući, pešice, od Simine do Zvezdare, tri kilometra sa oteklom nogom. Ali idem, ništa ne boli i ne razmišljam. Baš kako reče Janje, ne dam mislima da ubaci virus.

Zapisi pegave veštice