Valerij Rjabov uvek zna šta nam je. Ovaj Ukrajinac, neobičnih sposobnosti, za samo par minuta razgovora i posmatranja će znati da li smo i od čega bolesni i šta nm nedostaje. Kako? Kako to može da zna? Valerij Rjabov koji poslednju deceniju živi i radi na relaciji Lavov – Beograd, sa osmehom odgovora:
-Nisam rentgen, nisam vračara, nisam iscelitelj. Jednostavno znam. Osećam vašu energiju kroz veoma nežne vibracije. Vidim vašu auru. Vidim njene boje. Znam, kuda treba da se krećem. Imam osećaj.
Za ovog Ukrajinca neobičnih sposobnosti, najvažniju ulogu u životu ima duhovnost. Ona je za njega ispred svih i svega.
– Duhovnost – rekao je – duhovnost je sam život.
Čovek koji je shvatio da poseduje neobične sposobnosti još kao dete, samo što tada nije umeo da ih koristi, počeo je veoma rano da traga za tom „beskrajnom, dalekom zemljom gde duh slobodno luta”. Tražio je svuda, u knjigama, u ljudima, u stvarima, u učiteljima, u sebi…
– Kada sam je pronašao posle dugog puta shvatio sam da je duhovnost najvažnija od svega na svetu. To je ona informacija koju dajemo i koju primamo. Ona je savršenstvo. Kada se popnemo na taj visoki nivo, ona nam otvara vrata prema drugim svetovima. Mi smo u mogućnosti da prolazimo kroz ta vrata i da stičemo nezamenljiva i neprocenjiva iskustva.
Zbog svega toga naš Ukrajinac ne voli da kaže da je iscelitelj. Više voli da mu kažu da je on duhovan čovek koji pomaže ljudima. Čovek koji jednostavno oseća energiju drugih ljudi, stvari, svemira. I zahvaljujući njoj zna gde se ta nit prekida u našem organizmu i gde je došlo do „ zastoja”.
-Dobio sam informaciju i koristim je da pomažem ljudima. Ta informacija stigla je do mene volšebnim putevima i to je energija. To je bog. Ja na to gledam tako kao da je bog neka šifra, zapravo. Većina ljudi kada izgovori tu reč ima u glavi sliku Boga. To je kao neka vrsta programa. Isto tako, kada kažemo đavo imamo antropomorfne slike. Za mene, bog je energija. Nema lik.
A energija? Kako ona pomaže?
– Ceo svet je energija- odgovara Rjabov.- Energija nije hirurg da vam odseče loš deo tkiva. Ona svojim vibracijama pomaže ćelijama da se poprave. Sve se odvija slanjem informacija. Ćelija dalje šalje drugim ćelijama. To je kao kada drvo na tri kilometara u šumi koju je zahvatio požar dobije vibraciju da je situacija alarmantna. Ja zapravo ljudima pomažem tako što im dajem informaciju i upućujem da sve sami rade. Čovek sam sebe leči. Kao što sam sebe ume da razboli tako i sam sebe ume da izleči. Tableta ne leči. Ona samo niveliše.
o Kakav smo narod u energetskom smislu?
-Srbi su u redu – odgovorio je.- Samo imaju malo prenaglašen strah za budućnost, za sebe, za svoju decu, za unuke. Stalno su u tom strahu koji je, verujem, posledica duge istorije ratovanja. Sada će taj duh srpskog naroda početi da se smiruje. Staložiće se. To će se dogoditi u narednom periodu. Sve je krug. Sve se vrti u krug.
Valerij Rjabov kao i svi lekari leči uzrok, ne posledice. On vidi svako telo i čuje kako mu ono kaže: Obrati pažnju na mene. On to u dijagnostici i čini. Zahvaljujući različitim sposobnostima kojima je ovladao, poput fizioterapije, akupresure, psihologije, kvantne medicine, bioneregije i na kraju fitoterapije,najpre posmatra telo, razgovara sa pacijentom, pokušava da oseti njegovu energiju i biće i kada mu se mozaik sklopi – daje dijagnozu i lek. On može vlastitom energijom da uskladi vašu energiju, da vam direktno, odmah, na licu mesta pomogne, a može i da vam prepiše jedan od brojnih biljnih lekova koje pravi. Valerij naprosto obožava biljke.
Koje biljke najviše ceni, pitam?
– Sve- odgovorio je- sve biljke podjednako poštujem i volim. To je kao kad pitate majku desetoro dece koje najviše voli. Sve ih voli.
Valerij Rjabov više veruje u alternativnu nego u zvaničnu medicinu jer smatra da je ova druga ograničena. Uostalom, kako primećuje, danas na internetu svako može da vidi šta znači kad ga nešto boli, i šta da u tom slučaju pije. Ali, kaže s osmehom, veruje u pametne ljude.
Veruje i da je srećan čovek kada nikome nije dužan, kada živi kako hoće, kada nema brige, kada pomaže ljudima i uživa da daje. Kao što je pravom monahu potrebna samo molitva i ništa više, tako je čoveku potrebna duhovnost da bi bio srećan. Svako znanje, emocije, sreća, nesreća, sve, baš sve se vrti oko duhovnosti.
Svi ga znaju kao Janje. Godinama nisam znala njegovo ime i prezime sve dok nisam prilikom poslednjeg susreta dobila od njega knjige na kojima je pisalo: Nenad Janjetović. Jedna je knjiga „Moć i zdravlje iz prirode“, druga „ Kako spoznati prirodu, univerzum i sebe“ i treća „Kako do prirodnh znanja i čistog razuma“.
Janje je narodni lekar, hiropraktičar, bioenergetičar. Rekla bih, pravoslavni mistik. Iz Prijedora je.
Na vratima me je dočekao, meseca decembra 2020. godine, u vreme korone, raširenih ruku. Pozdravili smo se tradicionalno srpski, sa tri poljupca.
–Virus – rekao je, pošto je primetio da ne nosim masku i da nemam strah – to je najobičnija stvar otkada je svijeta i vijeka. Uđe u tijelo čim imunitet oslabi. Ti ojačaš imunitet i on propada. Odlazi sa prvim proljećem.
Dok smo u Novostima još izdavali časopis Bilje i zdravlje, Janje je znao da navrati. Poznavao je ljude u čitavoj Borbinoj zgradi i kada bi ušao na glavni ulaz, prostrujala bi vest hodnicima: „Janje je tu, hoćeš na tretman?“ Jedni su hitali, drugi su govorili “ ne, bila sam kod njega nedavno“. Došao bi tada do nas, na brzinu nas ispritiskao toliko jako da su nam ostajale modrice, ali bismo se posle toga bolje osećale.
-Mora da boli – govorio bi – i naše rađanje počinje bolom.
Janje, uglavnom, balansira telo, ovo duhovno i fizičko – bolom. On svojom energijom, pritiskom, ali i molitvom čisti čakre i omogućava energiji vasione čiji smo mi mali delići da prodre i lepo struji našim ( tvorčevim) telom.
-Sedi, bogati, da mi počnemo odmah, pa ćemo pričat usput – reče, nudeći mi stolicu.
Znam šta me čeka. Bol u glavi gde pritiska palcem počinje odmah. To je – veli on dok se ja nelagodno uvijam – tačka pamćenja. Čujem kako dodaje:
-Sve dolazi odozgo – i sve se tamo i vraća.
Otpušta ruke sa potiljka i govori:
–Duh je taj koji ima moć inteligencije, intuicije i memorije da uradi sve ono što zamislimo.
Prelazi na oči. Rukama pritska očne jabučice toliko dok se ne pojave zvezdice.Sada ti otvaram sagledavanje uma, to je treće oko, vidiš plave zvezdice?
Otpušta ruke sa očiju i kaže kako je pojas oko očiju mesto vida i sna. Dodaje:
-A ovo dole, ključna kost tu je centar inteligencije. Zove se kod nas ključ-na kost. Tu je ključ. Razumeš. Ključ svega. Sve ispod njega je fabrika. Ona proizvodi sve što nam je potrebno. A ruke i noge? Znaš čemu služe?
-Da hodamo i radimo.
-One izvršavaju naređenja. One su vojnici.
Idemo dalje. Janje prelazi na balans ljubavi, to je tačka koja se nalazi ispod ključne kosti, pa na osećajnost, mesto gde se spajaju rebra između grudi. Na stomaku se nalazi mesto nagona, a u predelu genitalija instinkt.
Ispod leve miške pritisnuo me je toliko da mi se sve zvezde pojaviše na carstvu nebeskom. Pritisne s desne strane isto mesto i zadovoljno kaže:
– Vidiš kako te ovde ne boli. A ovde, s leve strane te boli.
Opet pritisne. Ne može se izdržati. Niz telo onda kreće da pritiska tačke u cik cak. S jedne strane boli, s druge ne boli. One se tako dovode u ravnotežu. Sve do nogu.
Kad smo došli do leve noge, gotovo kriknem:
-Ne, tu nogu, boli me, veoma je otekla. Pala sam pre mesec i po dana, u mraku, misleći da nema stepenika i uvrnula je strašno. Toliko sam tada vrištala da su me boleli vratni mišići danima. A noga, nesrećna, smesta je otekla kao balon.Ne brini se – veli on – sad ćemo i to srediti. Pritiska polako bolnu nogu. A onda, veoma jako onu zdravu. Toliko me boli ta zdrava, da bolesnu i ne primećujem.
-Sad ćemo to dovesti u ravnotežu i videćeš – neće te boleti više.
Već sam sva oznojena i umorna od bola koji struji mojim telom i nosi žmarce svuda.
Govori:
-Znaš kako su ljudi nekada lečili pluća. Uzme se mleveno laneno seme, razmuti se sa 2,5 dl vode i kuha se 10 minuta dok se ne zgusne. Onda sve to razvučeš na lanenu krpu, pamučnu ili bilo koju od prirordnog materija i staviš na pluća, pa sve zaviješ vunenim šalom .
– Ima sreće, pa sam zdrava – odgvoroim – ali zapamtiću. Ima mnogo bolesnog sveta.
-Ja, ja… Jadan narod. Ovi belosvetski će ubiti dve milijarde ljudi. Videćeš. A narod neće da se opameti. Neće pamet u glavu i neće da misli svojom glavom. Sami će se poubijati.
Sa leve strane rebara, tamo gde se najviše golicamo ubode odjednom jednu tačku i dok vičem „jao, jao“ čujem kako govori:
-Ovde ti je ljutnja neka. Centar besa i gorčine. Izbaci to.
Sve se pokreće svemirskom energijom po tačno određenoj vibraciji. Svaki organ u telu ima kanal koji prihvata tu energiju. Naloži mi zatim da se potrbuške ispružim, a onda rukama ne dodirujući telo, emitovao je energiju. Ako je nisam jasno osetila, slagala bih. Hladna, jasna, jaka kao vetar energija, širila se dvema rekama koje su tekle niz moja leđa i niz obe noge.
-Osjećaš tu energiju?
-Da – rekoh.
-E, to ti je bioneregija. Ona ne da nikome i ničemu da uđe u tvoje telo. Brani ga od virusa, recimo. Mi sami kao i naše sunce, radi neprekidno, po zadatku Tvorca. Virusi i sav mikrosvet imaju svoje programe u umu i mislima. Ne daj mislima da ih ubaci u um – reče mi na odlasku.
Krenuh kući, pešice, od Simine do Zvezdare, tri kilometra sa oteklom nogom. Ali idem, ništa ne boli i ne razmišljam. Baš kako reče Janje, ne dam mislima da ubaci virus.
