Milivoje Dukić, jedriličar svetske klase
Milivoje Dukić je jedriličar svetske klase, i kakav god talas da ga ponese, on je na vrhu, nikako ispod. On jedri spretno i brzo, upravlja jedrilicom kao da je deo njegovog tela, oseća vetar i struje i uopšte, na moru se snalazi kao na kopnu.
-Moji roditelji, kao da su znali da treba na vreme da se iz brda sa Cetinja, gde su živeli, spuste na more, u Herceg Novi. Tu sam naučio prvo da jedrim, a onda i da plivam – kaže Milivoje Dukić.
o Kada si imao svoje prvo vodeno krštenje?
– Krštenje sam imao na svojoj prvoj medjunarodnjoj regati na Hvaru, 2003 godine. Bilo nas je četvoro u ekipi. Ja sam bio najmladji. Naš trener je ostao na obali. Nismo imali, zbog nedostatka novca, gumenjak kojim nas obično trener prati na takmičenjima. Te sedmice vetar je bio ekstremno jak, a mi smo bili sami na moru. Trener nas je pratio dvogledom sa obale koja je bila udaljena 4 milje. To nam se tada činilo kao da je udaljen 40 milja. Bio sam uplašen, zaista. Ali, istovremeno, tada sam probio svoj prag straha za jak vetar. Posle toga sam imao puno više motiva za jedrenje i više se nisam toliko bojao.
o Da li si se ikada uplašio mora?
– Imao sam čestih susreta sa nevremenom. Jedriličarstvo je sport direktno vezan uz prirodu, to traži od mene da se konstantno prilagođavam vremenskim uslovima sa kojima se suočavam. To ujedno i znači da je jedriličar dobar onoliko koliko brzo uspe da se adaptira na nove uslove.
oKoji ti je bio najgori trenutak na moru?
-Bio je to momenat kad sam bio previše tvrdoglav da poslušam trenera. Dan je počeo sa suncem i dobio sam savet od trenera da ne idem na otvoreno more jer će se vreme u toku popodneva pogoršati. Na moru vam je tako, nikada ne možete dati dužu prognozu, menja se iz časa u čas. Nisam poslušao i odlučio sam se da krenem po svome. Kada sam došao blizu ostrva Mamula okrenuo sam se prema Herceg Novom i video crni oblak sa kišom koji ide prema meni. Shvatio sam da sam pogrešio i odlučio sam da nadjem zaklon. Oblak sa kišom je došao velikom brzinom, grmelo je svuda oko mene. Bilo je strašno. Momenat koji je obeležio taj trenutak je munja koja je prostrujala 100 metara ispred mog broda. Posle toga mi je bilo jasno zašto se slušaju stariji. Ćutao sam šćućuren i uplašen na jedrilici i kao da me sunce ogrejalo kada sam video trenera kako dolazi po mene. Vratili smo se u klub srećni. Taj trenutak ostao mi je urezan u sećanje kao jedan od najtežih.
oKoji ti je najbolji trenutak vezan za more?
– Moj najbolji trenutak je poslednja regata finala Evropskog juniorskog prvenstva gdje sam završio prvi i time osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu medju najboljim juniorima Evrope. A onda učešće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Rio 2016.godine bili su odličan pokazatelj kvalitetnog rada.
o Ššta je to što presudi da je neko prvi a neko drugi, ili deseti? Ta, mala – velika razlika?
– Ja mislim da je tajna najboljeg što nikada ne odustaju. Jeste tu presudna i motivacija i odlučnost i istrajnost i vera i ljubav, ali najjača je misao: Nikad ne odustaj!
I još ovo. Da bi neko bio najbolji u nečemu što radi podrazumeva se da mora da voli, veoma da voli to što radi.
o Kakav je osećaj kad radiš ono što voliš i još si najbolji?
– Taj osećaj slobode i neograničenih misli, to je nešto fantastično. Ispunjava te celim bićem.
oMnogo je priča ispričano o moru, šta si ti naučio od mora?
– Od mora sam naučio da poštujem prirodu, a kao nagradu za to dobio sam slobodu.
o Slobodu u smislu…?
– Sloboda misli, sloboda pogleda, zvuka mirisa, slobodu da bude čovek. More je život za jedriličara, a smisao života je jedrenje.
– Veoma sam zahvalan na svemu što imam, i to osećanje zahvalnosti čini me veoma srećnim. Trudim se da budem bolji sportista ali i bolji čovek zato što znam da te dve strane moraju istovremeno da se razvijaju.
o Sećaš se svog najneobičnijeg trenutka?
– Najneobičniji trenutak je bio kad mi je trener saopštio, posle treninga, da je ajkula plivala na 20 metara od mene. Bili smo na Evropskom prvenstvu na Las Palmasu (Gran Canaria,Atlantski okean).
o Da li loš čovek može da voli?
– Sigurno,samo ima druge norme verovanja i ponašanja.
oKoje su za tebe najdragocenije ljudske vrline?
-Poštenje, hrabrost odlučnost i volja.
O Sa kim ni po koju cenu ne bi voleo da se nađeš u istom čamcu?
– Sa osobom koja je jednako nestrpljiva kao i ja.
o Da li je i kod slučaj. „jednom mornar – uvek mornar“ ?
– More daje smiraj, mudrost, more uči i, sa mora se mnogo bolje vidi kopno i sve ono što nas na kopnu tišti i muči. Često se desi da imate probleme koji vas jednostavno zatrpaju i uguše. A onda se otisnete na more i sa pučine vidite da ti problemi nisu uopšte toliko veliki! Odatle vam sve izgleda mnogo bezbačajnije i manje. Zapravo shvatite da more – leči.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
herceg novi, jedriličar, milivoj dukić, more, prvak, regata
