Rambo Amadeus, čovek koji stalno pregovara

Rambo Amadeus, čovek koji stalno pregovara

Rambo Amadeus ponekad razmišlja o slavi. Potreba za njom je čudna težnja i valja je razmotriti.  Slava tera ljude da čine one stvari koje ni za šta drugo ne bi uradili. Tera ih da poginu za nju, razmišlja Rambo Amadeus . Uskaču takvi ljudi, koje je zaposela želja za slavom, niotkuda pred kamere, mašu mahnito sa tribina, a kada se dočepaju mikrofona misle da su osvojili svet. Slava opseda većinu, razmišlja naglas Rambo Amadeus. Sanjaju oni svojih pet minuta, kao da je u njima sav život, i anonimnost ih užasava. Slava je njihov cilj. 

Zašto neko silno želi da spoj život izloži javnosti, da ga tapšu po leđima, i da mu se lažno smeše…? Zašto je slava za njih droga? Rambo Amadeus, muzičar, odgovara:

– Poznatost daje moć, i finansijsku i seksualnu, skoro kao vlast. Zato je silno žele.

rambo amadeus

O Šta vi, iskreno, osećate kada ste pod svetlom reflektora?

– Vrućinu, dosta je vruće. Uglavnom sam fokusiran na ono što radim, na svirku, improvizaciju, komunikaciju s auditorijumom, nemam vremena da se samoreferišem u tim trenucima.

O Šta vam smeta u današnjem društvu?

– Smeta mi što se sve ceni kroz novac. Preko medija se stimuliše „ konzumerstvo”, potrošački mentalitet, banalnost i površnost.

O Da li ste ikada upoznali čoveka kome se divite? Ko je to, ako jeste?

– Divim se mnogim ljudima, većina njih se ne bavi javnim poslom.  Ali evo, od poznatih, svakako, Isidora Žebeljan, naša fenomenalna kompozitorka. Slikar Vojo Stanić, jedriličar Milivoj Dukić.

narod kao ovce

O Zašto je naše društvo uplašeno stado?

–  Ostala navika još iz doba Turaka, valjda… ne znam…

O Da li imate osećaj da ništa više nije istinito? Da je većina stvari laž,počev od proizvoda, znaja, tehnologije, do ljudi koji imaju brutalni lični  marketing…?

– Živimo u tzv.  “ Post truth society” . Istina više nije važna. Važan je naš doživljaj realnosti, još važniji virtualni svet koji nam se nudi. Ipak je mašta prva osobina koja nas razlikuje od životinja. One žive samo u pukoj, šturoj realnosti , prikovane za biološke zakone i nužnosti. Čovečanstvo je otišlo u neku višu, apstraktniju sferu u kojoj je istina sasvim marginalna.

o Da li imate recept kako da odrastao čovek koji je  nešto i prošao – ne poludi od razočaranja, ogorčenja i nepravde?

–  Ljudi previše prate žutu štampu i televiziju, gledaju  reklame, na kojima su neki bogati lepi, srećni ljudi, sve ih to zajedno baca u depresiju. Mentalna higijena je nužna, čuvati se štetnih sadržaja, naročito TV reklama, posvetiti se prijatnim korisnim sadržajima, naravno i raditi posao koji volite. Ako baš ne možeš da biraš posao, možeš hobi, možeš da struktuiraš slobodno vrijeme.

  Treba se truditi da mi drugima, slabijima od sebe, deci, na primer, ne pravimo nepravdu, i…količina nepravde u društvu će se drastično smanjiti. 

koncer rambo amadeus

O Kada se sagledaju iskustvo i razum, da li ste, sa ove distance, za to da čovek treba da ćuti dok ne prođe „nevreme” ili uvek, uvek treba da se buni?

– Čoveku ne sleduje ništa što nije stekao pregovorima. Stalno treba pregovarati, boriti se za svoja prava.

O Da li se vi bunite? Kako? Protiv čega?

Ne bunim se, nego pregovaram, svakodnevno. Ako dodje do toga da se bunim, to samo znači da nisam mudro pregovarao prethodno, ili da je dogovor iznevjeren.

O Da li ste prodavali svoje ideale  za interes?

–  Da, radio sam za novac na nekim estradnim proizvodima koji mi se uopšte ne dopadaju, koji su suprotni mojim uverenjima. Nisam ponosan na to. Možda može da mi se oprosti jer sam bio mlad. Bilo je to  devedesetih.

rambo u kadi sa budnom

O Da li ste stradali nepravedno?

–   Ko nije? Ipak, mnogo manje nego da živimo u džungli, gde bi svi bili samo plen jačem.

O Da li verujete da čovek koji počini zlo može mirno da spava? Ili, drugačije rečeno, da li on može sebe da ubedi da nije činio zlo uprkos tome što ga je činio?

Naravno, u tome je i štos. i Hitler je bio ubijedjen da čini izvanredno plemenit posao za Nemačku. Put do pakla popločan je dobrim namerama, nije uzaludna ta izreka.

O  Da li ste vi srećan čovek?I da li ste upoznali nekog stvarno srećnog?

– Da, da, naravno. Sama činjenica što sam živ je već pola moje sreće. Za ovu drugu polovinu se nekako dovijam sam.

mozak i rambo

o Šta je jače, dobro ili zlo? I zašto?

Čim postojimo, čim  se svi zajedno ne pržimo u paklu ili ne gušimo  u besmislu nepostojanja jasno dokazije  da je jače dobro.

O Da li ste iz prve ruke videli da je nekoga ko je činio zlo u životu stigla zaslužena kazna?

– Uf, to je vrlo klizav teren. Ponekad sam video da je neko imao dobru nameru, a svojim delanjem uzrokovao veliko sranje, po nekad neko učini nešto što je loše, pa ispadne u stvari dobro po okolinu.

  Zločin i kazna, velika tema. Ja se ne usudjujem da sudim drugim ljudima, samo pazim da sam ne budem neuvidjajan, bahat, nemaran, jer te osobine znaju da uzrokuju drugima štetu.

roker i  muzičar

 O Da li verujete da  ljude stigne zaslužena  kazna? I obratno, da budu nagrađeni za dobro delo?

–   Pa, ljudi koji čine dobro, istog trenutka su nagradjeni veoma lepim osećanjem, koji ni sa čim ne može da se uporedi. Stvar je tako regulisana na hormonskom nivou , čini mi se.

–  Ne znam za ove što čine zlo, ali primećujem da dosta ljudi koji krše zakon zaglave u zatvor, to je sasvim dobra civilizacijska tekovina.

O U šta vi verujete: u ljudskost, u lepotu, u tvorca, u prirodu, u boga, u Boga…?

– Verujem u ljudski rod, jer bližeg  roda od toga zaista  nemam. Verujem u civilizacijske tekovine. Točak, vatru, struju, vakcinu.  Nauku.

O Da li se nama samo čini da onaj ko je gazio preko drugih, ko je krao, otimao, ko se na prevaru obogatio – živi normalno i lepo?

–  Pojma nemam, nisam zalazio u kuće i intimu ljudi čije ponašanje ne cijenim. Znate, krokodilu je sasvim lepo kad proguta nevinu srnu i vari je kulirajući u mlakoj vodi močvare. Ali ja se nikad nisam divio krokodilima.

O Šta je vaš smisao života? Zbog čega ste vi rođeni?

– Meni je smisao da povećam količinu sreće u kosmosu. Uključujući i moju ličnu, naravno. Ne verujem u koncept žrtvovanja za druge, taj koncept se iscrpi jako brzo.

Vidi još:Čovek koji je uvek na početku

Milivoje Dukić,  jedriličar svetske klase

Milivoje Dukić, jedriličar svetske klase

    Milivoje Dukić je jedriličar svetske klase, i kakav god talas da ga ponese, on je na vrhu, nikako ispod. On jedri spretno i brzo, upravlja jedrilicom kao da je deo njegovog tela, oseća vetar i struje i uopšte, na moru se snalazi  kao na kopnu.

-Moji roditelji, kao da su znali da treba na vreme da se iz brda sa Cetinja, gde su živeli, spuste na  more, u Herceg Novi. Tu sam naučio prvo da jedrim, a onda i da  plivam – kaže Milivoje Dukić.

jedrenje

  o Kada si imao svoje prvo vodeno krštenje?

– Krštenje sam imao na svojoj prvoj medjunarodnjoj regati na Hvaru, 2003 godine. Bilo nas je četvoro u ekipi. Ja sam bio najmladji. Naš trener je ostao na obali. Nismo imali, zbog nedostatka novca, gumenjak kojim nas obično trener prati na takmičenjima. Te sedmice vetar je bio ekstremno jak, a mi  smo bili sami na moru. Trener nas je pratio dvogledom sa obale koja je bila udaljena 4 milje. To nam se tada činilo kao da je udaljen 40 milja. Bio sam uplašen, zaista. Ali, istovremeno, tada sam probio svoj prag straha za jak vetar. Posle toga sam imao puno više motiva za jedrenje i više se nisam toliko bojao.

o Da li si se ikada uplašio mora?

–  Imao sam čestih susreta sa nevremenom.  Jedriličarstvo je sport direktno vezan uz prirodu, to traži od mene da se konstantno prilagođavam vremenskim uslovima sa kojima se suočavam. To ujedno i znači da je jedriličar  dobar  onoliko koliko brzo uspe da se adaptira na nove uslove.

oKoji ti je bio najgori trenutak na moru?

-Bio je to momenat kad sam bio previše tvrdoglav da poslušam trenera. Dan je počeo sa suncem i dobio sam savet od trenera da ne idem na otvoreno more jer će se vreme u toku popodneva pogoršati. Na moru vam je tako, nikada ne možete dati dužu prognozu, menja se iz časa u čas. Nisam poslušao i odlučio sam se da krenem po svome. Kada sam došao blizu ostrva Mamula okrenuo sam se prema Herceg Novom i video crni oblak sa kišom koji ide prema meni. Shvatio sam da sam pogrešio i odlučio sam da nadjem zaklon. Oblak sa kišom je došao velikom brzinom, grmelo je svuda oko mene. Bilo je strašno. Momenat koji je obeležio taj trenutak je munja koja je prostrujala 100 metara ispred mog broda. Posle toga mi je bilo jasno zašto se  slušaju stariji. Ćutao sam šćućuren i uplašen na jedrilici i kao da me sunce ogrejalo kada sam video trenera kako dolazi po mene. Vratili smo se u klub srećni. Taj trenutak ostao mi je urezan u sećanje kao jedan od najtežih.

oKoji ti je najbolji trenutak vezan za more?

– Moj najbolji trenutak je poslednja regata finala Evropskog juniorskog prvenstva gdje sam završio prvi i time osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu medju najboljim juniorima Evrope. A onda učešće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Rio 2016.godine bili  su odličan pokazatelj kvalitetnog rada.

 o Ššta je to što presudi da je neko prvi a neko drugi, ili deseti? Ta, mala – velika razlika?

– Ja mislim da je tajna najboljeg što nikada ne odustaju. Jeste tu presudna i motivacija i odlučnost i istrajnost i vera i ljubav, ali najjača je misao: Nikad ne odustaj!

  I još ovo. Da bi neko bio najbolji u nečemu što radi podrazumeva se da mora da voli, veoma da voli to što radi.

o Kakav je osećaj kad radiš ono što voliš i još si najbolji?

– Taj osećaj slobode i neograničenih misli, to je nešto fantastično. Ispunjava te celim bićem.

  oMnogo je  priča ispričano o moru, šta si ti naučio od mora?

milivoje dukić

– Od mora sam naučio da poštujem prirodu, a kao nagradu za to dobio sam slobodu.

  o Slobodu u smislu…?

– Sloboda misli, sloboda pogleda, zvuka mirisa, slobodu da  bude čovek. More je život za jedriličara, a smisao života je jedrenje.

–  Veoma sam zahvalan na svemu što imam, i to osećanje zahvalnosti čini me veoma srećnim. Trudim se da  budem bolji sportista ali i bolji čovek zato što znam da te dve strane moraju istovremeno da se  razvijaju.

  oKoje su za tebe najdragocenije ljudske vrline?

-Poštenje, hrabrost odlučnost i volja.

  o Da li je i kod slučaj. „jednom mornar – uvek mornar“ ?

– More daje smiraj, mudrost, more uči i, sa mora se  mnogo bolje vidi kopno i sve ono što nas na kopnu tišti i muči.  Često se desi da imate probleme koji vas jednostavno zatrpaju i uguše. A onda se otisnete na more i sa pučine vidite da ti problemi nisu uopšte toliko veliki! Odatle vam sve izgleda mnogo bezbačajnije i manje. Zapravo shvatite da more – leči.

more leči milivoje dukić




o Sećaš se svog najneobičnijeg trenutka?

– Najneobičniji trenutak je bio kad mi je trener saopštio, posle treninga, da je ajkula plivala  na 20 metara od mene. Bili smo na Evropskom prvenstvu na Las Palmasu (Gran Canaria,Atlantski okean)- kaže Milivoje Dukić.
 

o Da li loš čovek može da voli?

– Sigurno,samo ima druge norme verovanja i ponašanja.

O Sa kim  ni po koju cenu ne bi voleo da se nađeš u istom čamcu?

– Sa osobom koja je  jednako nestrpljiva kao i ja – kaže Milivoje Dukić.

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Spust u najdublju rupu na svetu