David Vujić, jedan od sedmorice Srba koji su osvajali kosmos

Napisao/la Dijana Dimitrovska na 29/06/2020. Objavljeno u Razgovori o smislu.

Spread the love

Pola veka od čovekovog sletanja na Mesec, David Vujić ( 84), jedan od sedmorice Srba koji su bili deo tima Apollo – proslavio je u Srbiji. Nasmejan, vedar, u zrelim godinama, u pratnji takođe dobro raspoložene supruge Džindžer, prenosio je po Srbiji znanje i iskustvo koje je stekao, radeći u jedinstvenom timu na svetu koji je jedini do dana današnjeg poslao čoveka na Mesec. Dok god je ljudske rase odzvanjaće rečenica Nila Armstronga koji je prvi zakoračio na Mesec: Ovo je mali korak za nas, veliki za čovečanstvo. U pamćenju će zauvek ostati i snimljen otisak stopala Baza Oldrina koji se posle 20 minuta pridružio Armstrongu. (Treći član posade Majkl Kolins je ostao u komandnom modulu).

Otisci u prašini

Otisci u prašini koju su ostavili ljudi i njihove mašine ostaće na Mesecu milionima godina.

Među tim ljudima bilo je dosta naših ljudi, a među njima i sedmorica veličanstvenih naučnika i David Vujić koji je u julu održao u Srbiji niz predavanja u kojima nas je podsetio na značaj srpskih naučnika.

– Srbija je mala zemlja, ali je deo sveta za čiji je napredak i razvoj i ona dala svoj doprinos – rekao nam je u razgovoru tokom pauze predavanja na Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. – Nismo niko i ništa. To je realnost i to je naša ponos koju je želela da istakne američka ambasada kada je organizovala moj dolazak ovde. Srbija ima čime dase ponosi.

o Da li ste i ranije bili?

– Kako da ne. Dolazio sam često. Imam dosta rodbine ovde. Moj otac je poreklom iz Okučana u Slavoniji, a majka iz Gline. Ja sam rođen u Midlendu u Pensilvaniji u Americi, gde su se moji roditelji doselili pre Prvog svetskog rata.

o Dobro govorite srpski za nekog ko je rođen u Americi?

– O,ne baš dobro. Slabo mi idu padeži. Pričao sam tu šalu više puta, ali evo još jednom. Kada sam jednom prilikom dolazio ovde, rekao mi je carinik isto to, da govorim dobro srpski s ozirom da sam rođen u Americi. Ja sam mu na to rekao da slabo znam padeže i gramatiku. A on: „Ne brinite se i ja govorim srpski i ne znam sve padeže.“

o Kako ste učili srpski jezik?

– Dok sam bio mali otac mi je govorio na srpskom. I na neki način me je obavezao da znam jezik i da uvek pamtim ko sam i odakle sam. Nažalost, napustio nas je dok sam bio veoma mlad, ali pamtim šta je rekao. Rekao je da sam imao sreće da se rodim u Americi i da nikada ne zaboravim svoje srpske korene.Ja sam to sve vreme svog života činio.

o Sve vaše kolege su znali da ste srpskog porekla?

– Da, naravno. Mi smo se dičili našim srpskim poreklom. Čak je i jedan od šefova u NASA Oven Mejnard psovao uvrek na srpskom. Bio je prijatelj nekih naših inženjera i oni su ga naučili nekim rečima.

Čuvanje identiteta

o Kako ste uspeli da sačuvate identitet?

– Mi Srbi rođeni u Americi i Srbi rođeni u Jugoslaviji družili smo se veoma i bilo nam je posebno to što smo iste nacionalnosti. Čak su nam se divili i naši američki prijatelji i kolege zbog činjenice da smo svesni našeg srpskog porekla i što smo nastavili da poštujemo naše običaje, tradiciju, folklor, a mnogi od njih su se pridruživali našim srpskim praznicima, govoreći pomalo i srpski.

o Kako vam izgleda sada Beograd i Srbija?

– S obzirom da sam bio više puta mogu realno da sagledam promene i Beograd je zaista napredovao. I to prilično. Prvo što vidim da je čistiji i uređeniji. Meni lično i topliji.Ali, meni lično je uvek topao i srdačan, volim moje Srbe jer su vedri i imaju pozitivan stav prema životu. Takvi su i Srbi van Srbije, taj stav im ostane zauvek.Volim da se vraćam u Srbiju.I volim da Srbiju nosim sa sobom.

o Kako se dogodilo da ste počeli da radite u NASA programu?

– Kada sam završio fakultet (poslovna administracija na Univerzitetu Južna Kalifornija) i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije počeo sam da radim u kompaniji Nort Ameriken Avijejšn koja danas posluje kao Rokvel Internešnal, i ona je postala deo Apolo misija u okviru NASA programa. Bio sam veoma srećan i počastvovan činjenicom da radim u NASA. Znate, među osnivačima NASAje bio i Mihajlo Pupin, zapravo pvo je osnovan 1915. godine Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (NACA) koja će zatim postati NASA. A misija Apolo bila je jedna od najvećih u istorii čovečanstva na kojoj je radilo oko 400.000 ljudi. Među tim ljudim a bilo je mnogo Srba, a među njima i nas sedmorica :Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majk Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović. Nažalost, preostao sam samo ja, David Vujić.

o Da li verujete da će čovek opet koračati Mesečevim tlom?

– Da, nadam se da ću to da doživim.Po onome što je najavila američka administracija u narednih pet ili sedam godina, ona će obnoviti NASA projekat i ponovo poslati čoveka na Mesec Razmatraju se mogućnosti pravljenja baze na Mesecu.

o Prosto je neverovatno da posle misije Apolo 11 više niko nikada nije stigao na Mesec?

– Postoji nekoliko privatnih organizacija koja grade sopstvene svemirske letelice, poput Amazona Džefa Bezosa i Tesla Spejs Eks Ilona Maska. Verujem da će biti lakše stići gore jer tehnologija onda i danas je neuporediva. Ipak, to je veoma skup projekat i zahtevan. Dok se ne ponovi misija, Amerika ostaje jedina zemlja koja je poslala ljude na Mesec. A mi, jedini koji smo u tome učestvovali.

David Vujić je osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije, potpredsednik Srpskog instituta u Vašingtonu i član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA).Angažovan je i u Srpskom nacionalnom savezu sa sedištem u Pitsburgu u Pensilvaniji.Član je i nekoliko drugih odbora sa sedištem u Vašingtonu, poput Nacionalnog kluba štampe, dobrotvorne organizacije Preživećemo rak, Letnjeg operskog teatra i Opere kamerata.

– Rusija, Japan, Kina, Evropska svemirska agencija i Indija imaju sonde koje kruže oko Meseca. Te zemlje su dokazale da su tehnološki jake i dobile su mesto u elitnom klubu gde je Amerika koja je jedina uspela daspusti ljude na Mesec.

-Postoji interesovanje za rudarstvom na Mesecu, jer se misli da tamo ima zlata, platine i nekih metala kojih nema na zemlji, ali još nije jasno kako bi se izdvojili takvi resursi. To tek treba da se razradi – kaže David Vujić.

Počeci programa

– Na početku Apolo programa nije postojala nikakva svemirska tehnologija. Nismo imali nijednu od današnjih metodologija, metoda i opreme.Sve smo morali da izmišljamo. Svu opremu i tehnologiju koju smo koristili razvijali smo tokom projekta.

Slavoljub Vujić bio je zadužen za istraživanja, testiranje i procenu kvaliteta, Milisav Šurbatović projektovao je sistem za sletanje na Mesec, a Pavle Dujić bavio se obradom podataka. Petar Galović učestvovao je u projektovanju sistema, a Danilo Bojić bio je glavni inženjer i projektant izlaza za slučaj opasnosti na svemirskom brodu.

Milojko Vučelić bio je član ne samo misije „Apolo 11“, u kojoj je bio zadužen za rešavanje problema prilikom lansiranja, već i radio i na misiji „Apolo 13“, kada je spasao astronaute. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je predsedničkom medaljom slobode. Ja, David Vujić sam bio bio odgovoran za upravljanje programom i projektom i zadužen za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima u vezi s projektovanjem, testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda „Apolo“- rekao je Vujić..

Sletanje

– Pre tog 20. juna 1969. godine čovek nije bio u svemiru i niko nije znao šta žegu da očekuje. Prvobitni cilj je bio da se istraži zemljina orbita, odnosno, uticaj bestežinskog stanja i sunčevog zračenja na ljude i opremu. Međutim, zbog lansiranja sovjetskog satelita Sputnjik projekat je ubrzan. Apolo 11 lansiran je iz svemirskog centra „Kenedi“, na ostrvu Merit, na istočnoj obali Floride. Bilo je to 16. jula 1969. u 9.32 po lokalnom vremenu, pomoću već proverene trostepene rakete Saturn 5. Kada je modul dodirnuo površinu Meseca, svi smo bili u euforiji, ali i zabrinuti, jer nismo imali komunikaciju sa astronautima. Pošto smo je uspostavili, bili smo veoma srećni. Više hiljada ljudi u projektu naporno je radilo 15 do 20 sati svakodnevno da bi ostvarili postavljeni cilj. Rok koji je dao predsednik morao je da bude ispoštvan. To je bila trka u kojoj smo morali da pobedimo. Kada smo u tome uspeli, osećaj je bio neverovatan – kazao je Vujić na pšredavanju.

Istina

– Ima ljudi koji ne veruju da su Nil Armstrong i Baz Oldrin hodali po Mesecu. Zastava na Mesecu izgleda kao da se vijori u bezvazdušnom prostoru zato što je Nil Armstrong bio pametan i zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu znajući da je gravitacija na Mesecu šest puta slabija od one na Zemlji. Da nismo bili na Mesecu zar Rusi, koji su u to vreme bili rivali, ne bi prvi skočili i rekli: Nije istina! Osim toga, njih dvojica su se zadržala duže od dva sata u lunarnom modulu. Sakupili su uzorke sa površine Meseca, fotografisali…Prenos je gledao svako ko je u to vreme imao TV. Na kraju, potrošili smo 120 milijardi, pa nismo valjda za snimanje lažnog filma potrošili tolike pare? – kaže Vujić.

Izvor: Balkan City Magazine

Autor: Dijana Dimitrovska