Gordana Pešaković, putovanja su škole bez klupa
Ima ljudi kojima je putovanje u krvi, koji ne mogu da ga se zasite i iznova se raduju novim putevima koji će svojim tragom iscrtavati njihovu životnu mapu. Životni globus Gordane Pešaković iscrtan je gustim linijama koje su je kao predavača ekonomije i poslovanja vodile u Vijetnam, Kinu, Rusiju, Uzbekistan, Tajland, Argentinu, Kanadu, Čile, Kirgistan, Tajvan, Francusku, Rumuniju, širom SAD i u njenu rodnu Srbiju. Ali stizala je tamo i kao pisac i pesnik, koji će ta iskustva pretočiti u pisanu reč. Putovanja su je, kako kaže u razgovoru za Balkan City Magazine, uvek nagrađivala zadivljujućim iskustvom.
-Upoznavanje drugih zemalja, kultura, načina razmišljanja i življenja su nepregledna inspiracija i poziv na razgovor i razumevanje – kaže Gordana Pešaković, profesor ekonomije i poslovanja, pesnik i pisac rodom iz Beograda koja decenijama živi u Americi, na Floridi. – U osnovi mnogih problema u svetu, krije se seme neznanja i strah od nepoznatog. Stoga, poziv na putovanje i upoznavanje, razmenu misli i iskustava i slušanje jedni drugih je dragocena škola bez školskih klupa. Naučeno je i doživljeno, dotaknuto i spoznano svim čulima. Ovako stečeno znanje utihnjuje strah i budi nadu u saradnju.
O Kako biste vi brendirali Srbiju? Šta je najznačajnije, po vama, iz Srbije što treba predstaviti svetu? I kako?
– Brendiranje nacije je vrlo odgovoran i multidimenzionalni projekat koji uključuje različite oblike ljudskog delovanja i zahteva vreme. Stoga, ne bih ishitreno da odgovorim na ovo pitanje. Ali, evo skromnog predloga. Treba početi od jaza koji postoji između onoga kako mi vidimo sebe i kako nas vidi svet. Kako se do ovoga dolazi? Jedan od načina može biti anketa među našom populacijom i strancima iz različitih zemalja (onih koji su posetili našu zemlju i onih koji nisu), različitog uzrasta, a u zavisnosti od ciljne populacije kojoj se obraćamo sa našom brending kampanjom. Kada utvrdimo ovaj jaz koji postoji, onda možemo krenuti u razvijanje konkrentijih delova brending kampanje, koji bi bio usmeren na smanjivanju jaza.
O Koje su za vas najznačajnije veštine neophodne za radostan i ispunjen život ?
-Važno je da u svakome danu pokušamo da se zahvalimo nekome, da pomognemo nekome, da pogledamo nekoga u oči i u njima ostanemo dugo. Važno je da postavljamo pitanja i tragamo za različitim odgovorima iz različitih izvora. Važno je da budemo radoznali i da upoznajemo sebe i ljude oko sebe strpljivo i posvećeno. Važno je da poštujemo jedni druge.
O Na festivalu u Orlandu predstavili ste i srpsku kulturu? Kako?
-U Floridi, u gradu Kaselberiju kraj Orlanda, u parku pored jezera Konkord, a ispred gradske kuće, od 2016. godine nalazi se skultpura Beogradski čitač, vajara dr Miloša Šarića. Postament krase reči Dositeja Obradovića ispisane na srpskom i na engleskom jeziku: Onaj ko čita može razum prosvetiti, poboljšati srce i ulepšati narav.
U saradnji sa Maticom iseljenika i Srba u regionu, Književnog „Esnafa“ i Projekta Beogradski čitač, od 2022. godine organizuju se susreti pisaca dijaspore ispred skulpture Beogradskog čitača na Floridi. Ovo je prilika da se okupe pisci iz dijaspore, i svi oni koji poštuju pisanu reč i srpsku kulturu. Posvećenost organizatora, pisaca dijaspore, lokalne srpske zajednice, domaćina grada Kaselberija, inspiriše i daje energiju koja je uvek potrebna za ovakve poduhvate. Nadamo se da će u buduće ova manifestacija dobiti podršku i finansijska sredstva od institucija u matici i dijaspori.
O Da li je skulptura Beogradski čitač popularniji na Floridi nego u Srbiji?
-Projekat „Beogradski čitač“ pokrenule smo Tanja Šikić, Gordana Vlajić i ja. Priča o Beogradskom čitaču je san koji je postao java. San o slavljenju knjige, druženja uz knjigu, promovisanja kulture i dijaloga, slušanja i osluškivanja jedni drugih, stvaranja prostora vanprostornog, u vremenu vanvremenom, za lepotu pisane reči i oplemenjivanja postojanja.
Na tom putu koračale smo zajedno sa Udruženjem književnika Srbije, profesorom dr Dragoljubom Dimitrijevićem sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i njegovim studentima master klase 2015. i velikim brojem pojedinaca, insitucija, ljudi dobre volje od SAD do Australije. Svi oni su svojim donacijama u različitim oblicima pomagali.
Prva skulptura Andrije Vasiljevića otkrivena je decembra 2015. u Čuburskom parku. Naredne godine, skulptura Miloša Šarića zablistala je u parku Konkord, a prostor ispred gradske biblioteke u Pančevu ukrasila je treća skulptura Aleksandra Večerinovića!
U Beogradu, od tada, organizuju se susreti pisaca svih uzrasta i iz različitih zemalja, u proslavama Dana poezije (Načitano brdašce) i Dana knjige (Književni maraton). Na Floridi, proslava Dana knjige ispred skulpture Beogradskog čitača ozvaničena je i proklamacijom Skupštine grada Kaselberija. A od 2022. godine postaje mesto okupljanja pisaca dijaspore.
O Dovodili ste studente iz Amerike u Srbiju? Koji su njihovi utisci? Šta im se najviše dopalo?
– U dva navrata 2004. i 2013. godine dovela sam grupu postdiplomaca u Beograd. Bilo mi je drago da mogu da im otkrijem deo naše kulture, istorije, obrazovanja, poslovanja, života. Iznenadio ih je broj mladih stručnjaka koji su nam predstavljali kompanije u kojima rade, mladi istraživači i njihova posvećenost, energija sa kojom su objašnjavali svoje projekte, visok nivo profesionalnosti i prijateljska komunikacija na odličnom engleskom na svakome koraku, magija našeg folklora „Treba mnogo energije da se bude Srbin“. I, naravno, naša hrana i gostoprinstvo ljudi sa kojima su se sreli, poslovno ili u opuštenoj atmosferi grada. Verujem da smo u njima dobili najbolje ambasadore naše zemlje.
O Kako se u Americi izdaju knjige na srpskom? Da li je to uglavnom u privatnom aranžmanu ili postoje neke oranizacije koje podupiru izdavaštvo srpske dijaspore?
-Pomenula bih čoveka koji svojom posvećenošću u promovisanju srpske kulture pokazuje svima nama u dijaspori i matici „šta se može, kad se hoće“. Ilija Šaula, živi u Pensilvaniji, i u srcima je ljudi koji pišu i poštuju pisanu reč na svim stranama sveta. Pre nekoliko godina, osnovao je Književnu radionicu „Kordun“, koja je prerasla u Književni „Esnaf.“ Na online portalu do sada je objavilo svoje radove više od 620 pisaca iz dijaspore i matice. Od štampanih izdanja, čak 30 odsto su autori iz dijaspore.
O Šta je to na Floridi što je za vas posebno?
-Florida je baš kako joj i ime kaže riznica prirode. U svakome danu vas obraduje neki novi cvet koji je procvetao. Lepota, snaga, raznovrsnost, blizina oblaka je ono što najviše volim u njoj.
Dijana Dimitrovska, BCM, jul 2025.
Biografija
Dr Gordana Pešaković je profesor, pisac, pesnik, istraživač i humanista. Predaje na fakultetima u SAD, Kini, Rusiji, Vijetnamu, Uzbekistanu, Tajlandu, Kanadi,
Argentini, Čileu, Kirgizstanu, Tajvanu, Francuskoj, Rumuniji i Srbiji. Dobitnik je nagrade Predsednika Univerziteta u SAD za najboljeg profesora 2013 i 2025.
Dr Pešaković je bila dekan poslovnog fakulteta na Univerzitetu Herzing u Orlandu (2014-2018). Objavila je više naučnih radova u stručnim časopisima, bila koautor u više stručnih knjiga, prezentovala radove na naučnim konferencijama. Objavila je sedam knjiga poezije, knjigu putopisa i knjigu eseja.
autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske glumac glumica istorija istoričar knez lazar knjiga kosovski boj manastir manastiri more muzika muzičar nauka naučnik nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka SPC srbi Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani svi srpski vladari tvrđava umetnost voda
