Istoričar Todor Vulić: šta čeka Srbiju u narednom periodu
Niko ne zna šta će sutra biti, ali ako istorijom upravlja univerzalni zakon, ciklizam, onda je budućnost predvidiva, pa onaj ko poznaje istoriju neke zemlje, može da spozna i njenu budućnost. Istoričar Todor Vulić koji poznaje ciklizam, i kroz brojne knjige dokazuje da se sve ponavlja, zna šta Srbiju čeka.
– Osnovni postulat istorijskog ciklizma je saopšten i u starozavetnim stihovima, i on glasi: „Što je bilo to je sada, i što će biti to je već bilo; jer Bog vraća što je prošlo.” (Propovednik: 3.15)- kaže u razgovoru za naš časopis Todor Vulić, istoričar. – Dakle, što je bilo to će biti i naš narod se samo tome može nadati.
O Čemu Srbija u budućem periodu može da se nada?
– U svojoj istoriji Srbija je prolazila i prolaziće kroz uspone i padove koji su se smenjivali i koji će se smenjivati. Po svemu sudeći, period najnovijeg istorijskog pada – period nesreća i poraza koji je započeo devedesetih godina prošlog veka – za Srbiju se završava i predstoji joj novi period rasta i narodnog prosperiteta. Renesansni mislilac Frančesko Gvičardini, je pisao: „Sve države i sva kraljevstva su smrtni; svaka stvar prestaje i svršava jednom. Stoga se građanin koji doživi propast svoje otadžbine ne može žaliti na zlu sudbinu otadžbine i nazivati je nesrećnom, koliko na svoju ličnu nesreću; jer se sa otadžbinom desilo ono što je neminovno, a njegova je zla sudbina što je živeo u vreme takve nesreće“. Dakle, to što se dešavalo i dešava sa otadžbinom je bilo i jeste neminovno.
O U kom se ritmu „naši“ istorijski događaji ponavljaju?
– Postoje različiti ritmovi istorijskog ponavljanja. Periodi istorijskog rasta i pada mogu se ilustrovati primerom sa vremenskim pomeranjem od 77 godina plus-minus 1 godina. Ponavljanje istorijskih događaja po tom vremenskom rasponu ima svojstvo da obrće ishode ponovljenih zbivanja: početak neke vladavine se obrće u kraj neke druge vladavine, ratna pobeda se obrće u ratni poraz, ujedinjenje u razjedinjenje itd. Posebno dramatičan događaj iz naše novije istorije je bio Građanski rat na prostorima bivše Jugoslavije (1991 – 1995). Šta je ovim ratom u istorijskom smislu ponovljeno po napred navedenom vremenskom rasponu uz obrtanje ishoda? Ponovljeni su događaji iz Prvog svetskog rata na prostorima Balkana. U najkraćem : Austrougarskom agresijom na Kraljevinu Srbiju 1914. počeo je rat za ujedinjenje južnoslovenskih pokrajina pod vlašću Habzburga sa Srbijom i Crnom Gorom. Oko 77 godina kasnije, 1991, povlačenjem jedinica jugoslovenske armije iz Slovenije počelo je odvajanje bivših austrougarskih pokrajina od Srbije i Crne Gore. Do sloma srpskih Kraljevina Srbije i Crne Gore u Prvom svetskom ratu došlo je na samom kraju 1915. i početkom 1916. Posle 77 godina, 1992, slomljena je u građanskom ratu i SFR Jugoslavija. Ujedno, Srbija i Crna Gora su vaskrsle kao nezavisna država pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija. Prvi svetski rat je trajao četiri godine i okončan je 1918. srpskom pobedom. Posle 77 godina okončan je i četvorogodišnji Građanski rat na prostorima bivše Jugoslavije 1995, srpskim porazom. Srpska pobeda ostvarena posle proboja Solunskog fronta, a 77 godina kasnije, srpski poraz je usledio posle sloma Kninskog fronta. U Parizu je 1919. potpisan Mirovni sporazum kojim je legalizovano i međunarodno priznato ujedinjenje južnoslovenskih pokrajina pod vlašću austrougarskih Habzburga sa Srbijom i Crnom Gorom. Približno 77 godina kasnije opet u Parizu je potpisan Mirovni sporazum kojim je legalizovano izdvajanje bivših austrougarskih pokrajina iz državne zajednice sa Srbijom i Crnom Gorom. Drugi posebno dramatični događaj u novijoj istoriji Srbije je bila bombarderska agresija NATO-a 1999. Šta je iz istorije ponovljeno tim dešavanjima? Ponovljena su američka i britanska bombardovanja Beograda i drugih srpskih gradova 1944.godine. I 1944. i 1999. „saveznički“ bombarderi su poletali iz avio baza u Italiji, i oba puta su osnovni cilj bombardovanja bili civili i civilna infrastruktura; i 1944. i 1999, na Kosovu je besnela albanska pobuna. Ogromna pomoć pružena komunističkoj opoziciji od strane Britanije i Sjedinjenih Država 1944. doprinela je naredne 1945. trijumfu komunističke revolucije u Jugoslaviji, kao što je pomoć Zapada 1999. neoliberalnoj opoziciji u Srbiji, doprinela trijumfu neoliberalne revolucije 2000. itd. Treba zapaziti da se ovi događaji ponavljaju po vremenskom rasponu od 55 ± 1 godina i da se po ovom vremenskom rasponu ishodi ne obrću. Navedeni primeri, kao i stotine drugih saopštenih u mojim knjigama, samo potvrđuju starozavetnu istinu koja glasi: „Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem” (Propovednik: 1.9).
O Ako je sve krug, ili spirala, šta može biti naša uteha unutar toga?
– U Ničeovom delu, Zaratustra kaže: „Ja ću opet doći, ne u novi život ili bolji život ili sličan život: – ja ću večno opet dolaziti u ovaj isti život, u najvećem i u najmanjem, da opet učim o večnom povraćaju stvari“. Drugim rečima, čitalac koji upravo čita ove redove, čitao ih je ko zna koliko puta u prošlosti i čitaće ih ko zna koliko puta u budućnosti.
„Deviza istorije treba da glasi: Eadem sed aliter“ (lat. ono isto ali drugačije), Šopenhauer je u njoj sažeo samu suštinu spiralnociklične dinamike istorije, u kojoj se kontinuirano ponavlja isto, ali u drugačijem vidu i sa „drugim glumcima“.
o Kada govorite o našem postojanju, da li verujete da sami donosimo odluke ili je i to deo velikog programa tvorca?
– Šopenhauerov zaključak da smo svi mi u programu Tvorca koji je, kako to reče spomenuti nemački filozof, unapred „odštampan“. Antičke civilizacije, ali i najveći religijski sistemi, su znali za taj program, a u svetim knjigama je to i navođeno. U prevodu Starog zaveta Đure Daničića na srpski jezik, imate stihove koji glase: „Znam, Gospode, da put čovječji nije u njegovoj vlasti niti je čovjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim“. Isto to se može naći i u Kurꞌanu muslimana: „Ni jedna nesreća neće zadesiti ni zemlju, ni vas na njoj, a da to pre vašeg postajanja nije bilo zapisano u Knjizi Istine“ (57: 22). Upravo zbog sveopšte programiranosti svega u kosmosu, uključujući u to i naše živote, mit o slobodi ljudske volje je iluzoran.
O Kako zamišljate Tvorca?
– Citiraću Alberta Ajnštajna: „Da, ja sam determinista. To duboko emocionalno ubeđenje u prisustvo superiorne razumne sile, koje se otkriva u nepojmljivom univerzumu, formira moju zamisao o Bogu. Ono što mene razdvaja od većine takozvanih ateista jeste osećaj krajnje poniznosti prema nedokučivim tajnama kosmičkog sklada. Sve je predodređeno, početak kao i kraj, silama nad kojima nemamo kontrolu. Predodređeno je insektu, kao i zvezdi. Ljudska bića, biljke ili kosmička prašina; svi mi plešemo uz misteriozne note, napisane u daljini od strane nevidljivog muzičara.” Dakle, u ovom determinističkom univerzumu Tvorac održava svoju tvorevinu na jedini mogući način – ponavljajući prošlost u budućnosti čime tu budućnost unapred određuje, ili kako to Ajnštajn reče – predodređuje. Savremenim rečnikom rečeno, Tvorca zamišljam kao programera ovog matriksa u kojem živimo; kao nepojmljivu umnu silu koja zna šta radi.
O Kako ste počeli da spoznajete cikličnost istorije?
– Pola života sam proveo čvrsto ubeđen da istorijska evolucija funkcioniše nepovratno i neponovljivo. Svaki istorijski događaj, čiji sam savremenik bio, izgledao mi je kao nešto potpuno novo i različito od svega što se do tada dešavalo. Međutim, kad sam sticajem okolnosti spoznao ciklizam, taj mentalni filter se raspao i od tada sam počeo da prepoznajem savremena zbivanja kao ponavljanja prethodnih događaja. To je bio trenutak prosvetljenja i osvešćenja.
O Da li ste možda vagali broj dobrih i loših ponavljanja, i ako jeste, ko je u prevazi: dobro ili zlo,rat ili blagostanje, napredak ili nazadovanje…?
– Sve to što ste nabrojali je na kraju krajeva u dinamičkoj ravnoteži, i to onakvoj ravnoteži koju suantički kineski filozofi nazivali Jin i Jang.
Pojmovi dobra i zla su u filozofiji, teologiji i etici prastara tema, ali mi se čini, da i pored toga, zapravo ne postoji sveopšte prihvaćena definicija ovih pojmova. Ako sve to pojednostavimo i svedemo ove pojmove na političke, onda su dobro i zlo subjektivne kategorije. Dok su političari na Zapadu bombardersku agresiju NATO-a na Srbiju 1999. nazivali humanitarnom intervencijom, dakle činom dobra, a javnost na Zapadu sve to pozdravljala, dotle su građani Srbije kao žrtve, tu agresiju doživljavali kao esenciju zla.
O A da li čovečanstvo nazaduje ili napreduje?
– Zagovornik američkog intervencionizma Robert Kejgan je u studiji Povratak istorije i kraj snova pisao: „Treba posle svega postaviti pitanje: da li je ljudski rod do sada zaista napredovao? Naše moderno, navodno prosvećeno doba, proizvelo je najveće užase ikad viđene – masivne agresije, „totalne ratove“, gladi, genocide, nuklearno ratovanje – a počinioci ovih užasa bile su najnaprednije i najprosvećenije države. Priznavanje ove strahovite stvarnosti podrazumeva da modernost nije proizvela više dobra, već samo strašnije oblike zla.
O Šta biste voleli da dokažete?
– Sebe doživljavam kao nekom vrstom Galvanija, jer ne znam, kao što i on nije znao, krajnji rezultat svega toga što pokušavam da odgonetnem. Krajnji rezultat nauke o ciklizmu bi mogao biti opšti matematički obrazac preko kojeg bi bilo moguće egzaktno i konkretno izračunavati šta će se i kada u budućnosti dešavati na osnovu prošlih događaja.
O Poznavajući istoriju, koliko možemo ispraviti budućnost?
– Ne verujem da se bilo šta može ispraviti u budućnosti. Uzmimo kao primer rat. Koliko je pacifističkih ideologija u istoriji pokušavalo da stane na put ovoj ekstremno destruktivnoj pojavi uništavanja ljudskih života. Međutim, ratovi se i danas vode, kao što su vođeni od prapočetaka čovečanstva, pri čemu se nije menjala njihova priroda, već samo sredstva kojima su vođeni. Bez obzira koliko to čudno zvučalo, rat je prirodno stanje ljudske vrste i neodvojivi deo ljudske prirode, jer prati čovečanstvo od njegovih početaka, na isti način kao što je i društvenost deo ljudske prirode, jer prati čovečanstvo od njegovih početaka. Čovek i njegova društva menjaju formu, ali njihova suština je nepromenljiva. Da na kraju spomenem i Šopenhauerovu metaforu istorije u kojoj se ponavlja ono isto ali drugačije. On kaže: „Kada bi me neko čuo kako tvrdim da je siva mačka koja se sad igra u dvorištu ona ista koja je skakutala i trčala pre pet stotina godina, verovatno bi pomislio da sam lud; ali misliti da je to u suštini druga mačka, još je veća ludost“.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine, maj 2025.
autori beograd car dušan crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar knez lazar knjiga kosovski boj manastir more muzika muzičar nauka naučnik nebojša đorđević nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka SPC Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani svi srpski vladari turci tvrđava umetnost voda
