Ознака: modna kreatorka

  • Verica Rakočević o onima koji jedu ljude za doručak

    Verica Rakočević o onima koji jedu ljude za doručak

       Cela je Srbija ogovara na sva usta, ali Verica Rakočević, reklo bi se, ne haje mnogo za to. Sa svojim trećim, tridesetpet godina mlađim mužem, kompozitorom Veljkom Kuzmančevićem uživa u svakom trenutku, slaveći sreću koja joj je otvorila nova vrata i nova prostranstva.

    – Prošla sam kroz razne faze u životu, bila sam manje ili više srećna, ali tek sada znam šta znači biti istinski srećan – kaže Verica Rakočević.- Dok je čovek mlad misli da je sreća u tome da priušti sebi sve što poželi. To se uglavnom odnosi na materijalna dobra. Ali, to ostavlja u nama osećanje površne sreće.

    Nekada sam mislila da je sreća u osećanju slobode. Beskrajne, apsolutne slobode. Onda je došlo vreme kada sam shvatila da sam živela u zabludi. Da sam slobodu razumevala na pogrešan način. Čak sam se i dičila, ne shvatajući da sam dobar deo života provela kao rob. Bila sam rob raznih pravila. Tek kada voliš na istinski način, shvatiš šta je sloboda.

    O Može li čovek da bude srećan bez ljubavi?

    – Mislim da ne može. Ja nisam nikada bila srećna ovako i mislim da bez ljubavi ljudsko biće ne može da živi.

    O Da li svaka ljubav mora da bude uokvirena brakom?

    – Ne, naravno. Do pre par meseci i sama sam govorila da nikada ne bih mogla više da živim u braku. Ali eto… Nisam verovala da brak ima načina da ljubav učini dodatno lepšom.

    O Ljubav je za vas…?

    –  Kada pronađete drugu polovinu koja vam dan učini sadržajnim, ispunjenim do poslednjeg delića sekunde, stvarajući milion važnih i lepih sitnica. Kada vam se ego istopi kao sneg na suncu…Kada ne mislite više o sebi, nego o nama…

    o Ko je srećniji u životu, intelektualac ili seljak?

    – Seljak, sto posto. On uveče mrtav umoran od obrađivanja zemlje sedne sa svojom ženom i obeduje ili samo ćute, a intelektualac ode na put i vara ženu.

    O  A ko je u prednosti: pametan ili glup?

    –  Glupi su  srećniji. Njihovi dometi sreće su prizemniji.

    O Kako se branite od zlih reči i još gore – dela? Ima li tu uopšte odbrane?

    – Ako ste ispunjeni, ako ste zadovoljni svojim životom, ako volite, onda je to vaša najbolja amajlija protiv zla. Kada na to zlo odgovorite toplinom, ljubavlju, nežnošću, onda će i odgovor biti u tom duhu. Bar malo nežniji, topliji. Jednostavno, ublažićete zlo.

    O Ali, ima ljudi koji „jedu ljude za doručak”?

    – Ima i u Srbiji posebno mnogo. Srbija je stvarno opasna jazbina, otrovno mesto gde mogu da vas pojedu.

    O Bili ste po svetu, mislite da je u Srbiji jača mržnja,ili zavist, ili ljubomora nego na drugim mestima…?

    -Da, kod nas je to gadnije. Prljavije. U svetu prosto te osobine imaju drugi tok. Ne možete nekog da izvređate a da za to ne platite.

    O Da li vas bole ta silna ogovoranja po Srbiji zbog vašeg mlađeg muža?

    – Ne u toj meri jer znam da mi zavide zbog toga što nemaju ljubav kakvu ja imam, a pored toga i mladog, zgodnog i pametnog muža. Kada bi žene bile iskrene prema sebi, videlo bi se da i one to žele. Ali one neće da to priznaju, nego reaguju po sistemu „ neće lisica grožđe, kiselo je, trnu zubi”.

    O Da li je to ta cena slave o kojoj se priča?

    – Biti  slavan u Srbiji je ponižavajuće danas.  Svako ko hoće da pokaže zadnjicu i iznese prljav život, postaće slavan.

    O Nesreće svi imamo…Pitanje je samo kako da naučimo da ih zaboravimo?

    – Okrenuta sam ka unutra i imam intuitivni način da se od njih branim. Kada mi je umro otac, koji je za mene bio ideal,sve na svetu, na zgražavanje ljudi, nisam otišla na sahranu, već na Sveti Stefan gde sam danima plakala. Takva sam. I sebi nekada neshvatljiva.

    O Kako se boriti protiv straha od godina?

    – Oslobađanjem od straha. Bojala sam se svega i aviona, i broda, i ljudi i kada vam se život pretumba bez vašeg uticaja i kada pročitate da zalutali metak rani ženu u glavu, i kada mnogoo toga pređe preko vaše glave, onda shvatite da ste vi skup informacija iz prošlosti i da vaše misli imaju put do svemira i nazad, vraćaju vam se onakve kakve ste ih odaslali, i da vi tu ništa ne možete da promenite…Onda shvatite da se ne treba bojati života.

    O Živite na selu i ide vam?

    – Da, na Avali jer tamo je bajka. Sanjala sam tu idilu, da Veljko komponuje na spratu dok ja dole crtam i udišem božanski vazduh. Naša je kuća u prekrasnoj prirodi, pored divne šume. Imamo terasu na kojoj pijemo jutarnju kafu i radujemo se novom danu, orah čije lišće skupljam, ognjište gde  Veljko pravi kotlić…

    o A linija?

    – Do skora sam vodila računa šta jedem,i gle, paradoksa : imala sam uvek jedno pet kilograma viška. A onda sam počela da jedem sve. Prestala sam čak i da vežbam( jedan sam period bila kao Konan). I, ti kilogrami viška su nestali. Sami od sebe. Čudo se dogodilo.

    O Razlog je …?

    -U zadovoljstvu, u sreći, u energiji.

    O Šta  i ženu i muškarca čini mladim?

    – Pokret. Kada hodate, govorite, mislite sporo – stari ste. Pogledajte Radu Đuričin, izgleda kao devojčica. To je ta- energija.

    O Šta najviše volite da nosite od odeće?

    – Moja najbolja drugarica Buba voli da mi kaže: Nemoj, molim te, da se doteruješ! Karmin, štikle, uzane haljine….to ne ide uz mene. Ja sam sportski tip.

    O Da li postoji nešto što želite?

    – Ne. Nikada skromnije nisam živela, a nikada nisam bila ispunjenija. I to je čudo uma.

                       

    Kopriva

    – Pošto na Avali na placu ima dosta kopriva, njome ispiram kosu, a pravim čorbu na sledeći način: glavicu crnog luka i dva čena belog luka iseckam, propržim na ulju od koštica grožđa, dodam obarene koprive a zatim i brašno od heljde, ruzmarin, peršun, origano. Na kraju jaje i pavlaku. Divota, zdravo i ukusno.

    Kreme

    – Dala sam grdne pare na skupe kreme i tvrdim da najskuplje kreme nisu i najbolje, jer kod njih plaćate luksuznu ambalažu. Kada sam bila kod kćerke u Njujorku, jedan dermatolog mi je savetovao da kupujem samo kreme sa retinolom. To i činim, i osim njih koristim i kreme sa hijaluronom koje prave Apoteke Beograd.

        Dijana Dimitrovska   

    Bilje i zdravlje 2013.

    beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić

    Vidi još:Milica Bainović

    https://dijanadimitrovska.com/milica-bainovic-kreatorka-koja-plete-legende/
  • Milica Bainović, kreatorka koja plete legende

    Milica Bainović, kreatorka koja plete legende

      Milica Bainović, modna kreatorka, retka je „ ptica” koja se iz „ velikog” sveta vratila kući. Blistavu prestonicu svetske mode gde se školovala i gde je živela 20 godina, zamenila je mirom  i tišinom svog Homolja.

      Odluku da se vrati, ipak, nije donela ni lako ni brzo. Takve se odluke ne donose preko noći.

    – To je bio jedan duži proces – kaže nam Milica Bainović.- Dugo sam promišljala i vagala, sve dok nisam shvatila da  mogu da živim tamo gde volim ali i da organizujem posao.

     O Ovde si  spojila lepo i korisno. „Uplela“ si pletilje u modnu priču?

    – Kada sam upoznala  pletilje  sa kojima sam počela da pletem, odlučila sam da osnujem Udruženje „ Vunena” u Homolju. Sada dizajniram  modele koje zajedno pletemo.

     oVećina naših povratnika se boji „biznisa“ u Srbiji?

     –  Iskreno, u svakoj državi postoje određene barijere. Jedina otežavajuća okolnost jeste ova administrativna strana posla u Srbiji koja u EU ne postoji  zbog slobodnog kretanja robe.

    o Gde izvozite modele?

    – Kreacije koje sam do sada radila izvozile su se u Austriju i Švajcarsku. „Vunena” kao udruženje je sada izbacilo svoju prvu kolekciju koja će biti dostupna i preko našeg Onlajn Šop-a širom Evrope ali smo isto tako u pregovorima sa buticima u inostranstvu.

    O Koliko zaposlenih ima Vunena, ili po kom principu pletilje zarađuju?

    – „ Vunena” broji 11 pletilja koje zarađuju po ispletenom komadu odeće.

    O Da li je istina da uvozite vunu jer vuna homoljskih ovaca ne zadovoljava evropske standarde?

    – To je tačno, najvećim delom je uvozimo. Mada, moram da priznam, volim našu domaću vunu i promovišem čarape gde god stignem. Ne znam koliko sam para čarapa do sada poklonila prijateljima i poslovnim partnerima.

    O Živite u Homolju, kako vam se sviđa?

    – Homolje je jedno predivno mesto ali ne zbog toga  što je to moj rodni kraj. Ima nečeg u atmosferi Homolja, mistično je, a priroda prelepa.

    modeli milica bainović

    O Šta vam se najviše sviđa u Srbiji?

    – U Srbiji mi se najviše svidja činjenica da smo gostoljubivi, da znamo da uživamo i da imamo mnogo potencijala.

    O Šta ste naučili u Italiji?

    – Na fakultetu sam imala fenomenalne profesore. Dopala mi se činjenica što smo s jedne strane dosta toga naučili o menadžmentu jedne kolekcije ili modnog preduzeća, a s druge strane su nas podstakli da pronađemo sebe i istaknemo onu najbolju stranu. Umetnost i dizajn se vrednuju i dan – danas, tako da sam još na fakultetu stekla naviku da se poigravam materijalima kako bih dobila nešto novo.

    O Stiče se utisak da je Italija nekako  utihnula, da nazaduje, ni u čemu ne prednjači, posebno posle velikana filma, književnosti, slikarstva koji su do prošlog veka bili vodeći…da li je tako?

    – Što se tiče mode, Italija i dan danas ima velike majstore u modi. Činjenica je da je dobila veliku konkurenciju u drugim državama. Mislim da ih je i malo uplašila ekonomska situacija, pa se manje usuđuju na rizik i nešto novo. Tako da čak i mladi italijanski dizajneri svoje karijere često započinju u inostranstvu.

    Ostala joj je moda.

    O  Da li je Milano i dalje centar svetske mode?

    – Jedan od svetskih centara je Milano i dan – danas. U svakom slučaju nikada Milano nije bio jedini centar mode. Postoje gradovi koji su prepoznatljivi po nečemu. Milano je definitivno prepoznatljiv po “ready to wear” modi, ali takođe je poznat i po muškoj modi. Italija ima i dalje svoje velikane, ali rade i dosta na promociji mladih dizajnera koji su se odlučili da svoj biznis započnu u Italiji.

    O Nekada su italijanske cipele bile pojam. Da li je tako i danas?

    – Mislim da su i Italijani kao i mnoge druge države na Zapadu svoje proizvodnje premestili van države, tako da se “made in Italy” sve ređe viđa. Mislim da su još uvek prepoznatljivi po dizajnu obuće,  mada bih ja ovim putem želela da pohvalim srpsku scenu obućarstva, koja prati trendove, koristi kvalitetne materijale i apsolutno možemo da je uporedimo sa italijanskom cipelom, koja je još uvek sinonim za kvalitet i dizajn.

    O Šta je to što Italiju danas predstavlja?

    – U mojim očima je definitino stil, dobar ukus i smisao za dizajn i lepotu.

    O Spoj etno i urbanog koji imate u svojim modelima, izgleda je dobitna kombinacija?

    – To je kombinacija koja ujedno definiše i moj karakter na neki način. Volim tradiciju i radim u ruralnom okruženju dok u potpunosti pratimo svetske trendove kroz interesante priče i legende našeg kraja. To predstavlja veliki i interesantan izazov iz dana u dan. A samim tim, što radim intuitivno i od srca smatram da je dobitna kombinacja.

    O Koja vas sećanja vežu za detinjstvo kada ste dolazili na raspuste u Homolje?

    – To su predivni izleti u prirodi sa bakom, dedom i sestrama. Nosili smo užine i hodali bosi po mahovini. Slušale smo razne priče i legende o šumskim pojavama. Sećam se da smo obozavale da idemo u šumu, a to zapravo volim i danas. Vikendom imamo običaj da šetamo u prirodi ili šumi. Volimo da pratimo tragove životinja, a neretko se desi da naiđemo i na tragove vuka.

    O  Homolje je mistično, puno legendi… neke od njih i vi imate utkane u modele ? Koje?

    – Moram da priznam da su legende utkane u modele koji su istovremeno i  proizvodi moje mašte. Obožavam da osmišljavam priče. Recimo jednom sam osmislila kolekciju koja se zasnivala na priči o jednoj dobroj vili kraj reke na osnovu činjenice da je Homolje jedno mistično mesto. Mašta nema granice, pa tako  priče ukrašavam  onako kako ja želim, a samim tim i moje kreacije postaju jedinstvene. To je jedna alatka koju sam ponela sa sobom iz Italije sa fakulteta.

    O Kako su Srpkinje odevene, po vašem mišljenju?

    – U suštini nema drastične razlike. Globalizacija ali i samo praćenje trendova preko društvenih mreža izjednačili su te velike razlike u odevanju. Žene u Srbiji vode svakako brigu o lepoti. Meni je lično malo krivo što ponekad znaju i da preteraju i zaborave da cene svoju prirodnu lepotu. Holivud je u ovom slučaju imao malo veći uticaj nego što je trebalo-kaže MIlica Bainović.

    O Šta je za vas moderno i ukusno odevena žena?

    – Ne postoji pravilo za mene. Postoje toliko različitih stilova i naravno da sve od toga kada se lepo iskombinuje, može dobro da izgleda. Ali moj savet je da svaka žena najpre treba slediti svoj ukus i da ne mora baš svaki trend po svaku cenu da isprati. Ali pored toga cenim kada neko ne gleda previše ozbiljno na modu i kada smelo kombinuje svoje odevne komade, uključujući i po neki vintidž komad iz bakinog ormara. Sve može biti lepo ako je dobro uklopljeno i nije suviše kratko – kaže Milica Bainović.

    O Koja vam se legenda najviše dopada ?
    – Postoji jedno mesto u našoj šumi koje je apsolutno čarobno i koje me podseća bukvalno na dnevnu sobu, jer je tlo prekriveno gustom mekanom mahovinom koja ostavlja utisak tepiha, i svaki put se izujem kako bih prošetala bosonoga i osetila tu mekoću. Taj takozvani tepih je okružen niskim stenama koje skoro da su savršeno pravougaone i koje me podsećaju na garnituru jedne dnevne sobe. Tako da ja verujem da je to mesto zapravo dnevni boravak nekih čudesnih bića, koja mi ne vidimo golim oko ali ja verujem da se na tom mestu okupljaju anđeli.

    O Da li je Homolje posebno za vas u odnosu na druge delove sveta?

    – Naravno da jeste. Svaki deo sveta ima svoju lepotu, tako da ja volim da putujem ali uvek se rado vraćam kući i uživam u svim čarima prirode.

                                 Dijana Dimitrovska

    beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić

    Vidi još: Srpkinja iz Vašingtona sa hiljadu talenata

    https://dijanadimitrovska.com/danijela-sremac-svestrana-srpkinja-s-americkim-drzavljanstvom/