Dve freske neverovatne umetničke slobode krase crkvu u Sukovu. Jedna je Bogorodica sa krilima a druga svetac sa likom životinje.
Legenda se trajno uselila u Sukovski manastir i ne napušta ga do današnjih dana. Još iz doba Rimljana prenosi se ona usmeno i pismeno govoreći da je mesto na kome će kasnije biti podignuta crkva – bilo oduvek sveto.
Ko je podigao crkvu ispod planinskog vrha Carev kamen, i kada, međutim, nije ostalo zabeležno. Zna se samo da je crkva živopisana 1606. godine. Crkva je mnogo puta rušena i iznova podizana a građevina kojoj se posetioci danas dive sagrađena je između 1857. i 1859. godine. Crkvu je, po predanju, podigao Sali-beg iz Pirota, u znak zahvalnosti za ozdravljene sina Emina. Zabeleženo je i da je crkva živopisana 1869. godine.
U tom periodu nastale su i dve jedinstvene freske u manastiru Sukovo.
Prva, za koju kažu daje apsolutno jedinstvena na području Srbije, predstavlja Presvetu Bogorodicu sa krilima. Nigde do sada nije zabeležno da Bogorodica ima krila, pre svega zbog toga što nije po kanonskim pravilima.
– Ta freska je jedinstvena i neobična – kaže otac Teofilo iz Sukovskog manastira. – Iznad nje bledim slovima piše na staroslovenskom Presveta Bogorodica. Ona je naslikana sa krilima da bi simbolizovala jedinstvo jer se narod okuplja oko njenog skuta.
Zašto ona, ipak, ima krila, za sada niko nije odgovorio osim da je to možda zbog umetničkog doživljaja freskoslikara.
Druga freska koja intrigira jeste freska svetog Hristofora koji je prikazan sa živoitinjskom glavom.
– Freska predstavlja svetitelja Hristofora koji je živeo u 3. veku kada je ispovedanje vere bilo smrtno opasno po život. Zapravo, svakome ko je ispovedao hrišćansku veru sledila je smrtna kazna. Rimski car Dekije, kada je video Hristofora koji je bio malo ružniji od ostalih ljudi, ali visoki rastom i impozantan, poželeo je da im takvog vojnika. Uzeo ga je i držao u prvim redovima da bi plašio neprijatelja. U žitijama stoji da je Hristofor imao psetoliku glavu. Smatralo se da je pripadao plemenu ljudoždera. Oni, istina, nisu imali glavu psa ali jesu bili ružniji malo – govori otac Teofilo.
Smatra se da je zbog toga i sveti Hristoror naslikan sa životinjskom glavom. Kao neka vrsta metafore i umetničke slobode.
– Ali – nastavlja otac Teofilo – Hristofer je bio hrišćanin i nije želelo da se klanja idolima već samo jednom bogu. Car se naljutio, zapretio, zastrašivao ali kako to nije imalo odjeka poslužio se lukavstvom i pošalje Hristoforu u ćeliju dve zavodnice. Hristoforova vera i volja je bila toliko jaka da su dve zavodnice iz ćelije izašle preobraćene u hrišćanke.
Jedinstven je manastir Sukovo i po tome što jedini u Srbiji proizvodi mirišljavi tamjan.
-Sama proizvodnja tamjana podseća na pravljenje hleba, kao kada brašnu dodate vodu i mirise i ispečete ga – kaže otac Teofilo.- To je uprošćeno rečeno, ali postoji sijaset tajni . Mi pravimo mirišljave tamjane sa mirisom jasmina, ruža, gardenija, magnolija,orlovi noktiju, mira, jagoda, čempres…Mirise uvozimo iz Afrike, a tamjan kupujemo, takođe.
Možda se njegova slava pronosi i po posebnom pirotskom siru. Od dvadesetak krava koje čuvaju, monasi prave razne vrste sireva, kojima dodaju razne ukuse: sa paprikom, kimom, kaparom, lekovitim biljem.I najpoznatiji žuti pirotski kačkavalj.
Na sto hektara imanja monasi uzgajaju od svega po malo i nema čega nema u ovom prelepom manastiru. Mnogo je stvari po kojima je poseban manastir Sukovo ali ona najposebija su – ljudi. Bratstvo sačinjeno od desetak monaha došlo je u sukovski manastir 2006. godine iz manastira Prohor Pčinjski. Zatekli su ruševine koje su bile u zagrljaju zaborava. Bratski, složno sa verom u Boga podigli su manasti i oživeli metoh. Danas je to raj na zemlji.
Svake godine 28. avgusta manastirsko dvorište na desnoj obali reke Jerme puno je ljudi. Manastirska je slava, i staro i mlado, tog dana dođe da podeli radost vere sa duhovnicima. Tu na licu mesta mogu da vide kako se monaška ljubav i rad udružuju u veličanstvenu tvorevinu.
Čista kao duša žubori jedinstvena reka Jerma kroz planinske useke, pa se od tog posla odmara u ravnici, u tihom gotovo neprimetnom toku. Sva providna i blistava gde god prođe ostavi od svoje lepote. I sve je božanski lepo zbog nje i oko nje. Čak i taj uzani asfalt koji se privio uz nju omađijan njenom lepotom. Na jednom proplanku će vodena lepotica dozvoliti svetinji moravskog tipa da je svojom lepotom dostigne. Tu je sagrađen manastir Sv. Jovana Bogoslova 1395. godine. U kamenu je uspisano da su to uradili gospodin Konstantin i gospođa Elena.
-Smatra se da je reč o oblasnom gospodaru Konstantinu Dragašu i njegovoj kćerki Jeleni – govori nam nastojatelj manastira protosinđel Mardarije, dodajući da je hram živopisan tek 1499. godine. U vekovima ispred će se uzdizati i propadati i obnoviti 1876. godine. Od 1949. je pod zaštitom države, a od 1979. godine se nalazi na listi svetske kulturne baštine. Iguman Mardarije sa bratstvom zaslužan je za njegov današnji izleg ali i imidž manastira u koji se ide i po lek. To nije ništa novo, jer su manastiri bili prve ustanove koje su pravile lekove i lečile ljude. Mnogi su sveci otkrivali tajne prirode, lečeći ljude, poput Sv. Kozma i Damjana, Sv. Pantelejmona, Sv. Jovana, Sv. Ermolaja. Ali Poganovo ima ugled. Božja volja je htela da monasi dođu do knjige recepata koju je napisao ruski farmaceut 1912. godine. Knjigu je u Poganovo donela njegova kćerka koja se tokom oktobarske revolucije i progona vernika i duhovnika, sa sestrinstvom sklonila u Srbiju.
Po tim receptima, malo prilagođenim današnjem vremenu i potrebama, nastaju originalni preparati. To su Veno kapi, Tamjanovo ulje, Organski antibiotik i Detoks ulje. Veno kapi, etarsko ulje napravljeno je od crnog luka. Ono snižava pritisak, jača rad srca, sprečava zapaljenje i proširenje vena, čisti krvne sudove, smanjuje loš holesterol(HDL), sprečava kalcifikaciju, deluje preventivno protiv infarkta i moždanog udara. Reguliše nivo šećera u krvi, rad štitaste žlezde… Tamjan ulje (Boswellia sacra oil) pomaže kod reume, išijasa, lumbaga, grčeva u mišićima, artritisa. Efikasno je kod ranica, čireva, ekcema, hemoroida, podmlađivanja kože. Vredne ruke monaške napravile su i organski antibiotik od divljeg origana koji ima snažno antikancerogeno dejstvo. Pored mnogih drugih oboljenja pomaže u lečenju kancera prostate i pluća. Na kraju, tu je i univerzalno Detoks ulje za potpuno čišćenje organizma.
-Čovek mora da vodi računa o zdravlju – kaže iguman Mardarije. – Bog je dao ljudima pričešće kao lek za dušu i razno bilje kao lek protiv fizičkih bolesti. Do dragulja moravske gradnje stiže se preko dva trošna mosta koja su opkoračila lepoticu reku. Iako monasi žele nove, nekako su ti trošni mostovi bili njegovi najveći branitelji. Nepristupačan kanjon Jerme i mostovi koji se očas posla pred neprijateljem sruše, očuvali su manastir kroz vekove. Sačuvala ih je magična, mistična reka čija se lepota ne zaboravlja. Reka Jerma divlja kao suri orlovi koji se na liticama iznad nje gnezde i nežna kao molitva koju vetar raznosi iz manastira duž njenog toka.
-Od kada je proteran iz raja, čovekov život je borba protiv telesne i duhovne bolesti. Prvu bolest leči prirodom drugu verom – kaže iguman Mardarije. Manastir Sv. Jovana Bogoslova obe stvari leči uspešno u svom neprikosnovenom raju.
Oteto Tokom Prvog svetskog rata Bugari su odneli ikonostas i izuzetno vrednu dvostranu ikonu, na kojoj su s prednje strane likovi Bogorodice i Jovana Bogoslova, a sa druge je predstavljen mozaik iz apside crkve Hrista Latomu u Solunu. Danas se te dragocenosti nalaze u Arheološkom muzeju u Sofiji.
Odžaklija U manastiru Poganovo i danas postoji odžaklija( ognjište) iz 14. veka i to je najastariji objekat takve vrste u Srbiji. Očuvan je u potpunosti, a monasi su veoma ponosni na njega.
Mesto Manastir Poganovo nalazi se desetak kilometara udaljen od Caribroda ( ime Dimitrovgrad je ukinot ali većina ovaj grad po njemu poznaje) i tridesetak od Pirota. Pripada Niškoj eparhiji SPC.
