Magdalena Đorđević, nuklearna fizičarka koja je donela Srbiji evropski grant od 1,3 miliona evra, odlučila je da se vrati iz Amerike uprkos svim uslovima koje je tamo imala. Za to je imala dva razloga. Prvi razlog su bila deca.
-Želela sam – kaže naša nuklearna fizičarka – da moja deca odrastaju u svajoj zemlji, i da svi budemo blizu porodice. Drugi razlog je nauka, želela sam da doprinesem naučnom napretku svoje zemlje, umesto da dopirnosim napretku tudje zemlje.
O U Americi ste doktorirali, radili naučna istraživanja…Šta vam se dopalo, a šta nije?
– To je generalno dosta teško reći, pošto je Amerika zemlja velikih suprotnosti, a u poslednje vreme i veoma podeljena, npr. po političkim (liberalnim nasuprot konzervativnim) stavovima. Što se tiče nauke i univerziteta, gotovo sve mi se dopalo. Mislim da je kvalitet i organizacija naučnog i akademeskog rada bez presedana u svetu – jaka nauka i tehnologija je, mislim, i ono što je napravilo Ameriku velikom. Nisu mi se svidele česte promene mesta boravka. Posle doktorata gotovo po pravilu na posledoktorske studije idete na drugo mesto, posao dobijate na trećem, što u značajnoj meri remeti privatni život.
O Da li se u svetu nauke u Americi gleda odakle ste?
– Mislim da se u velikoj meri ne gleda, Amerikanci su praktična nacija, uglavnom je presudan kvalitet naučnika. Ako ste kvalitetni, ceniće vas bez obzira na naciju, ako niste, neće. U svakom slučaju, to važi za prirodne nauke, za drustvene je možda drugačije, pošto su one često i više vezane za konkretno okruženje i kontekst. Zapravo čak i u prirodnim naukama, često, na primer, za doktorske studije, postoje kvote po kojima minimalni broj Amerikanaca mora da se primi na doktorske studije.
Grant
– Kroz ovaj projekat smo u zemlju doneli 1.356.000EUR bespovratnih sredstava Evropske Unije. Moći ćemo da zaposlimo naše mlade naučnike, koji bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje. Sredstva koja smo dobili motivisaće i druge da se prijave, kao i talentovane ljude da ne odlaze iz zemlje, a neke od naših najboljih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu da se vrate u Srbiju.
O Šta se u Americi u nauci najviše vrednuje: stanje na bankovnom računu, obrazovanje, popularnost, ličnost…?
– U nauci, stanje na bankovnom računu nije mera uspeha, ljudi su u nauci zato što vole da se bave istraživanjem, ne zbog novca. Sa druge strane “popularnost” jeste bitna, ali ne u istom smislu kao u politici. Što je naučnik uspešniji, to mu je i veći naučni renome, uslovno rečeno popularnost – drugim recima i nauka ima svoje “zvezde”.
O Da li ima dosta srpskih naučnika u Americi?
– U mojoj generaciji na Fakultetu za fiziku, skoro svi su otišli u inostrastvo odmah pošto su diplomirali. Status srpskih naučnika u inostranstvu se drastično razlikuje od slučaja do slučaja, kao uostalom i za “naučnu emigraciju” drugih nacija. Moj lični utisak, sa kojim se možda mnogi neće složiti, jeste da bi mnogi naši ljudi, uz bolje naučne uslove u Srbiji, ostvarili i bolji uspeh u svojoj zemlji. Nažalost, to sada nije slučaj. I pored velikog naučnog potencijala i mnogo talentovanih mladih ljudi, ulaganje i briga države za nauku je nedovoljna. Nadam se da će uspesi poput ovog ERC granta motivisati državu da u nauku viŠe uloži.
O Da li ste imali prilike da vidite akcelerator u Brukhejvenu u SAD ili u CERN-u u Švajcarskoj?
– Da, oba akceleratora predstavljaju vrhunac nauke i tehnologije.
Razvijene zemlje ulažu milijarde evra u ove eksperimente, pošto tehnološka rešenja, softverski alati i matematički modeli koji se u njima koriste često nalaze direktnu primenu u najnovijim tehnologijama. Dakle, nije u pitanju samo prirodna ljudska radoznalost da se razumeju osnovni zakoni prirode, konkretno u ovom slučaju poreklo i osobine materije u njenom najelementarnijem obliku, već često i konkretna tehnoločka i privredna korist. Podjednako važno, kroz ove eksperimente se obučavaju vrhunske generacije naučnika, programera i inženjera, koji često svoja znanja primenjuju u privredi ili ekonomiji.
O Naučnici rade na otkrivanju osnove ranog univerzuma: da li će to otkriće, ako do njega ikada dodje, na jedan način pokazati ko je naš tvorac?
– Nisam najbolji sagovornik za naučne teme koje se graniče sa religijom, ali mislim da ova dva pitanja nisu nužno vezana.Mislim da je pitnaje vere u Boga upravo to, dakle stvar vere, odnosno prvenstveno stvar odnosa prema sebi samom i ljudima oko nas. Nauka sa druge strane nije stvar vere već dokaza, pa i po tom pitanju nauka i religija mislim nisu u koliziji.
Pošto je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu naša nuklearna fizičarka dr Magdalena Đorđević doktorira na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku, istraživanja nastavlja u Ohaju. Iako dobija brojna priznanja u Ameririci, odaziva se pozivu Instituta za fiziku, i pre šest godina se vraća u Srbiju zajedno sa suprugom( bioinformatičar), pošto su oboje dobili prva dva Marie Curie reintegration granta koje Evropska unija dodeljuje najboljim istraživačima koji se vraćaju u Evropu.
O Da li vi lično verujete u Veliki prasak?
– Naučne teorije su stvar dokaza, a ne vere. Milsim da su postajeća saznjanja u najvećoj meri konzistentna sa ovom teorijom, koja je zbog toga trenutno i dominanntni kosmološki model.
O Nema čoveka koji nije zamišljao kako izgledaju vanzemaljci? Kako ih zamišljate?
– Ne vidim razlog zašto život ne bi postojao na nekog drugoj planeti, ali ne razmišljam o tome kako bi te druge civilizacije izgledale. Sa velikim količinom posla, i dvoje male dece, moj život je čvrsto vezan za ovu planetu.
O Šta sanjate da postignete u istraživanjima?
– Moj trenutni cilj je da za pet godina rezultati moga tima opravdaju poverenje koje sam dobila ovom nagradom, i ispune očekivanja pedložena u projektu. Nadam se da će naši rezultati dovesti do boljeg razumevanja osobina materije u svom najelementrnijem obliku.
O Vaš kolega Stiven Hoking veruje da nas neće biti za sto godina. Veruje da će nas ubiti virusi koje smo sami stvorili? Kako vi vidite civilizaciju za sto godina?
– Stiven Hoking je veliki i cenjeni naučnik, i sigurno ima razloga za ovakvo mišljenje. Ja sam po prirodi pozitivna osoba, a i ne razmišljam toliko daleko, tako da nemam odgovarajući odgovor na ovakvo pitanje.
O Da li su naučnici više sujetni od drugih zanimanja?
– U svim zanimanjima ima sujete, ali mislim da je to provenstveno vezano sa tim koliko je osoba po prirodi podložna takvim osećanjima. Uspešni i ambiciozni ljudi često umeju da budu sujetni, ali mislim da to nije isključivo vezano za nauku. Zapravo, naprotiv, dobar naučnik bi trebaloda lako prihvati nedostatak u svojoj teoriji, i da je u budućnosti ispravi i unapredi, što i vodi do napretka u nauci. S druge strane, u praksi i u istoriji nauke su svakako poznati primeri veoma sujetnih naučnika.
O Kakvu primenu u životu imaju otkrivene elementarne čestice? Ili, kakvu bi mogle imati?
– Istraživanje elementarnih čestica je fundamentalna nauka, dakle u ovom trenutku nema direktnu primenu u privredi. To je ulaganje u budućnost, čega su, posebno razvijene države veoma dobro svesne. Na primer, od Njutnovih “Principa”, u kojima su opisani zakoni klasične mehanike i gravitacije, pa do prvih letova u kosmos koje su ovi zakoni omogućili, proteklo je skoro 300 godina. Ovo je primer kako ulaganje u fundamentalnu nauku prestavlja ulaganje u budućnost.
o Na čemu radite?
– Moj tim radi na kvark-gluonskoj plazmi (KGP), koje je stanje materije koje nastaje na ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, kada kvarkovi i gluoni, koji su, inače, u jezgru zarobljeni izuzetno jakim interakcijama, postaju slobodni. Smatra se da su ovako visoke gustine energije, odnosno kvark-gluonska plazma, postojale u ranom univerzumu, a danas se kvark-gluonska plazma stvara u moćnim sudaračima čestica, kao što je LHC u CERN-u kod Ženeve. Trenutno se ulažu milijarde evra da bi se prikupili eksperimentalni podaci na sudaračima čestica kao sto je LHC, a naš tim će razviti matematičke modele koji će omogućiti da se iz tih podataka odrede osobine KGP-a, odnosno omogućiće da se mnogo optimalnije iskoriste milijarde evra koje su uložene na prikupljanje eksperimentalnih podataka u CERN-u.
O U fizici ima toliko suluduh stvari da normalan čovek to ne može da pojmi, kaže Hoking, poput zakrivljenog vremena, vremena koje se usporava, dužine koje se skraćuju, svetlost koja se savija, materija koja pada u crnu rupu… da li možemo to da razumemo ili samo gajimo iluziju da razumemo.
-Jednostavo su teške da se razumeju za nekoga ko se ne bavi naukom. Grubo rečeno, ovi fenomeni opisuju kako se prostor i vreme ponašaju u eksremnum uslovima.
O Koje je po vam najuzvišenije osećanje koje čovek može imati?
-Ljubav. I radost kada imate kompletnu i srećnu porodicu.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
Za druge intervjue kliknite ovde
Za više o Magdaleni Đorđević pogledajte ovde