Bačka Palanka i njena čudesa
Ima u Srbiji jedno mesto gde u rano proleće na livade kraj Dunava popadaju mala, jarka sunca i svetle toliko da se čovek zabuni i ne zna ni gde je, ni koje je godišnje doba. I samo tu, na tom mestu, u to doba godine, bio sneg ili sunce, duvao vetar ili zasipala kiša, prosuće se žuti cvetići, pokazujući svu radost života. Od njihove jarko žute boje preliće se nešto i na stamene talase, dajući plavom Dunavu onu žutu nijansu sve do Beograda.
Taj cvetak, kukurjak Eranthis hyemalis salisb toliko je izbirljiv i poseban da raste samo na par mesta u Srbiji, među kojima i u specijalnm rezervatu prirode Bagremara, blizu Bačke Palanke. Pripada porodici ljutića, a razlikuje se od svog veoma rasprostranjenog brata kukureka, sa kojim se otima o ime, po boji: kukurek ima zelene cvetove, kukurjak – žute.
Naš cvet proleća je, kao i ceo rod, dobio naziv od grčke reči za proleće ( er je proleće i cvet je anthos). Zbog njega, ali ne samo njega, Bagremar je proglašen rezervatom prirode na svih 115 hektara i dobrom od izuzetnog značaja.
Sve je u rajskom skladu u Bagremaru, 70 vrsta ptica koliko kažu da tu živi, divlje svinje, zečevi, lisice, srne, sve se prožima i diše dahom divljine. Tu raste crni orah, hrast lužnjak, zova i – nežni, mirisni bagrem po kome je je ovaj rezervat i dobio ime. Bagrem, koji je uvezen iz Amerike u Evropu u 17. veku, mnogi ne cene kao drvo, ali je on nezamislivo važan za pčele. Da nema bagremovog cveta pčelice u rano proleće ne bi mogle da se prehrane, a još manje da prave taj toliko dragoceni rani med.
Neverovatnom lepotom odiše rezervat a zaneseni posmatrač ima osećaj da je u raju gde će se svakog trenutka pojaviti Adam i Eva .
Ako ne baš naši praroditelji, ali svakako tu su živeli neprekidno ljudi od praistorije, kazuju arheološki nalazi. Ljudi iz raznih epoha uvek su birali mesto sa lepom prirodom, obiljem vode i šumskih životnja, ogreva i dobre zemlje.
Bačka Palanka je dunavsko mesto, koje se poslednjih decenija razvilo u lepoticu. Ima šta da pokaže ali i da zadivi onim što drugi nemaju. Recimo, bačkopalanski muzej ima zube praistorijske ajkule poznate megalodone, koja je u vreme kada je tu bilo Panonsko more krstarila današnjim oranicama jureći svoj plen. Plus, imaju i mamuta, prilično očuvanog.
Keltsko utvrđenje iz 1. veka tzv. opidijum, pravljenim od zemlje, u obliku prstena, u kome je najverovatnije živelo keltsko pleme Boji, pokazaće svu izmešanost naroda još od davnih dana.
Od 11. veka na tim prostorima živeli su Ugari i Srbi. Naziv Palanka se pominje 1593. godine. Krajem 16. veka ove prostore zauzimaju Turci, a Karlovačkim mirom 1699. godine ih definitivno napuštaju.
Mnogo štošta ima Bačka Palanka od posebnosti, pa i jedino prirodno jezero na celom toku Dunava, jezero Tikvara, koje ima veoma lepe plaže.
U obližnjem Čelarevu postoji pivara koju je osnovao Lazar Dunđerski. Srbija je tako imala svoje ,kažu, odlično pivo još u 19.veku. Ali, splet sudbine dovešće pivaru u ruke danaske kompanije Carlsberg, čiji je osnivač J.C. Jacobsen. Iz ruke jednog zaljubljenika u pivo preći će u ruke drugog. Dunđerski i Jacobsen su bili ugledni veleposednici i industrijalci. Odavno već plove panonskim morem, ali neki duh vremena drži ih i danas živo u sećanju.
Kompanija Carlsberg u znak poštovanja prema Dunđerskom, otvorila je Muzej piva, a započela je i prilično materijalan zahvat održavanja dvorca porodice Đunđerski koji je prilično propao. Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu koji je sagrađen između 1834. i 1837. godine bio je do Prvog svetskog omiljeno mesto gde su se okupljale značajne ličnosti toga doba: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić koji je u čast Lenke Dunđerski napisao jednu od najlepših ljubavnih pesama „Santa Maria Della Salute“. Jedno vreme je u dvorcu Dunđerskih boravio i kralj Aleksandar I Karađorđević.
Posle Drugog svetskog rata, Gedeon, Lazarev sin je želeo da pokloni dvorac narodu sa svim umetninama. Dvorac je tako postao muzej, 1968. godine. Ali je propadao bez angažovanja države da ga održava. Na sreću, solidarnost danskih prijatelja, duh biznisa i ideja, vraćaju duh dvorcu Dunđerskih.
Ako već nije država dala svoj dopirinos očuvanju srpske istorije, ako nije opština obnovila i renovirala znamenitosti svoga kraja – onda će to uraditi Danci iz poštovanja prema prošlosti, a time i prema sadašnjosti i budućnosti.
Dijana Dimitrovska, BCM jul 2024.
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
bačka palanka, bagremara, carlsberg, dunav, dunđerski, jacobsen, kukurjak, ljutić, mamut, najstarije pivo, zub ajkule
