Никола Кусовац, кустос са искуством од седам деценија

Napisao/la Dijana Dimitrovska na 27/06/2024. Objavljeno u Razgovori o smislu.

Spread the love

Седамдесет година Никола Кусовац процењује уметничка дела. Већ на први поглед зна квалитет неке уметничке слике, на други да ли је реч о фалсификату или оригиналу. Богато исуство стечено у Народном музеју, где је провео цео свој радни век, уређујући Збирку новијег српског сликарства од Сеобе Срба (1690) до данас, дало му је моћ какву ретко који кустос има. Моћ да прочита уметничко дело у сваком смислу.

– Та моћ је заправо најважнија за кустоса – каже у разговору за Слово – јер уметничко дело онда може приближити другима.

О Шта вам највише помаже да процените неко уметничко дело?

– Пре свега, искуство у раду, повезаност, инетересовање. Када то радите 70 година, колико отприлике ја процењујем уметничка дела и покушавам да оценим шта је вредно, а шта мање вредно, онда се нагомила гомила знакова поред мог стваралачког пута, како би рекао Андрић, који ми помажу. Та моја сазнања су оно што се уграђује у мој поглед на уметничко дело, или суд. Већи део тога је у мом оку, у могућности да то видим. Догађало се да деценијама пролазим поред неког уметничког дела и не реагујем, а онда једног дана се само упали светиљка, отворе се видици.

О Како разликујете оригинал од фалсификата?

– Када годинама гледате уметичка дела почињете да реагујете на њих. Добијете уграђен механизам, аларм, неко звоно које звони за узбуну да не прихватим оно што је неисправно. Када се ради о фалсификатима, и то оним које је неко релативно скоро направио, довољно је да прислоните боју уз образ и да осетим да ли је она свежа или није. То су једноставни трикови. Има и вештих фалсификатора који нађу неко старо дело и онда вас потписом, записом, печатима упуте на неког познатог сликара. Међутим, препозна се подвала и у тим случајевима. Једноставно, ја ставим платно на уво и повучем ка позади, ако нема пуцкетања боја је свежа, то је први знак да нешто није у реду. Све што је старије од педесетак година постаје осетљиво и пуцкета јер је боја сува.

О Да ли су се критеријуми за уметничко дело, слику, на пример, променили данас у односу на ваше време?

– Свако дело сведочи о свом времену. Ако успете то да откријете, открили сте тајну, истину праве вредности једног уметничког дела. Дело има свој говор ви сте дужни да га прочитате, а оно је и урађено да сведочи о дометима и искуствима, о времену када је настајало.

О Које је уметничко дело или сликар за вас лично фасцинанто?

– Не бих говорио о једном уметничком делу и једном ствараоцу већ пре о једној стваралачкој линији и оствареним вредностима једног времена. Тако се добија низ историјских, хронолошких вредности које сам у неколико наврата покушао да саберем у књигама. Из тог низа уметности 18. и 19. века излазиће они најбољи попут Ђорђа Крстића, који је имао суптилно осећање за оно што је српско, што је суштинаска вредност, или Надежде Петровић, сликарке са патриотским ставовима и духом, па сликари шездесетих година који су на модеран начин тумачили нашу прошлост: Аца Томашевић, Лазар Возаревић, Риста и Бета Вукановић, Петар Лубарда, Мило Милуновић, Стојан Аралица, Пеђа Милосављевић.

О Каже се да је сваки рад непоновљив, да ли су у сликарству ипак исцрпљени приступи?

– Не могу бити исцрпљени, они могу бити само обогаћивани. Да није тако значило би да смо завршили, да је све дато прошло. Основне вредности неког уметничког дела остају исте. Од најранијих појава, од Алтамире, оно што нас води духовним стваралачким вредностима је увек исто, али су резултати другачији. Зато јесте значајно. Не може се зауставити и говорити о прошлости већ о вредностима које сведоче о времену. Код нас, без обзира на искушења кроз која је пролазио српски народ, када су злотвори покушавали да униште, тај дух је фасцинантан. Зато су атаковали на наше духовне вредности, знајући да могу да униште један народ ако униште његов дух, али нису успевали. Увек смо проналазили нове путеве. Српски народ је стваралачки народ који се никад није зауставио и увек је проналазио нова решења и ишао корак даље.

О Да ли имате неку процену колико је српских уметничких дела по иностранству?

– Има и мало и много. Историја нам је била таква да су нас доста пљачкали. Када смо обележавали стогодишњицу Народног музеја, једна од установа из Немачке нам је послала римску сребрну ћасу, с краја првог столећа, уз коју су нашли, за њих, неразумљиве инвентарске податке исписане на српском језику. То су нам вратили. Велика пљачка Народног музеја била је у време Првог светског рата када је погођена зграда музеја код Природно математичког факултета. Наша је влада попаковала историјске експонате и кренула према југу. Када је стигла до Косовске Митровице, Арнаути, Албанци или како их ми називамо Шиптари, дочекали су их и опљачкали. Највише је тада страдало музејског блага, типа униформе Узун Мирка, Чарапића и других и сребрног оружја и сабљи. Понешто је претекло, од чега се касније уградило у Етнографски музеј, Музеј применењене уметности и нешто у Педагошки музеј.

О Да ли уметност може да оплемени човека или зашто неки људи реагују на лепу слику, а други не?

– За неког се може догодити да не види дело, за друге да га виде. Што више вредности видимо то је боље за нас. Никако не треба бити инертан, стајати у месту и стварати жабокречину. Добро је бити љубопитљив јер ће тако неко открити истинске вредности у неком делу и проширити своје видике.

О Да ли верујете да се изнова рађамо и да смрт није крај нашег пута?

– Суштинско је питање да ли сте верујући човек или нисте. Ако сте верујући, свакако да смрт није крај. Зато и постоји васкрс, зато нам је Господ својим васкрсом дао наду за вечни живот. Ако сте скептик – нема ништа, долази крај, мрак и ту се све завршава. Боље је бити верујући и прихватити да постоји васкрсење.

О Шта каже ваше искуство: која је најдрагоценија људска особина?

– Љубопитљивост је најдрагоценија људска особина. Она ће човека да одведе на Месец или пак на суседне планете. Она покреће човечанство и човека. Да ње нема ми бисмо се замрзли на једно место и не би се померали даље.

Дијана Димитровска, Слово, јун 2024.