Milica Bainović, modna kreatorka, retka je „ ptica” koja se iz „ velikog” sveta vratila kući. Blistavu prestonicu svetske mode gde se školovala i gde je živela 20 godina, zamenila je mirom i tišinom svog Homolja.
Odluku da se vrati, ipak, nije donela ni lako ni brzo. Takve se odluke ne donose preko noći.
– To je bio jedan duži proces – kaže nam Milica Bainović.- Dugo sam promišljala i vagala, sve dok nisam shvatila da mogu da živim tamo gde volim ali i da organizujem posao.
O Ovde si spojila lepo i korisno. „Uplela“ si pletilje u modnu priču?
– Kada sam upoznala pletilje sa kojima sam počela da pletem, odlučila sam da osnujem Udruženje „ Vunena” u Homolju. Sada dizajniram modele koje zajedno pletemo.
oVećina naših povratnika se boji „biznisa“ u Srbiji?
– Iskreno, u svakoj državi postoje određene barijere. Jedina otežavajuća okolnost jeste ova administrativna strana posla u Srbiji koja u EU ne postoji zbog slobodnog kretanja robe.
o Gde izvozite modele?
– Kreacije koje sam do sada radila izvozile su se u Austriju i Švajcarsku. „Vunena” kao udruženje je sada izbacilo svoju prvu kolekciju koja će biti dostupna i preko našeg Onlajn Šop-a širom Evrope ali smo isto tako u pregovorima sa buticima u inostranstvu.
O Koliko zaposlenih ima Vunena, ili po kom principu pletilje zarađuju?
– „ Vunena” broji 11 pletilja koje zarađuju po ispletenom komadu odeće.
O Da li je istina da uvozite vunu jer vuna homoljskih ovaca ne zadovoljava evropske standarde?
– To je tačno, najvećim delom je uvozimo. Mada, moram da priznam, volim našu domaću vunu i promovišem čarape gde god stignem. Ne znam koliko sam para čarapa do sada poklonila prijateljima i poslovnim partnerima.
O Živite u Homolju, kako vam se sviđa?
– Homolje je jedno predivno mesto ali ne zbog toga što je to moj rodni kraj. Ima nečeg u atmosferi Homolja, mistično je, a priroda prelepa.
O Šta vam se najviše sviđa u Srbiji?
– U Srbiji mi se najviše svidja činjenica da smo gostoljubivi, da znamo da uživamo i da imamo mnogo potencijala.
O Šta ste naučili u Italiji?
– Na fakultetu sam imala fenomenalne profesore. Dopala mi se činjenica što smo s jedne strane dosta toga naučili o menadžmentu jedne kolekcije ili modnog preduzeća, a s druge strane su nas podstakli da pronađemo sebe i istaknemo onu najbolju stranu. Umetnost i dizajn se vrednuju i dan – danas, tako da sam još na fakultetu stekla naviku da se poigravam materijalima kako bih dobila nešto novo.
O Stiče se utisak da je Italija nekako utihnula, da nazaduje, ni u čemu ne prednjači, posebno posle velikana filma, književnosti, slikarstva koji su do prošlog veka bili vodeći…da li je tako?
– Što se tiče mode, Italija i dan danas ima velike majstore u modi. Činjenica je da je dobila veliku konkurenciju u drugim državama. Mislim da ih je i malo uplašila ekonomska situacija, pa se manje usuđuju na rizik i nešto novo. Tako da čak i mladi italijanski dizajneri svoje karijere često započinju u inostranstvu.
Ostala joj je moda.
O Da li je Milano i dalje centar svetske mode?
– Jedan od svetskih centara je Milano i dan – danas. U svakom slučaju nikada Milano nije bio jedini centar mode. Postoje gradovi koji su prepoznatljivi po nečemu. Milano je definitivno prepoznatljiv po “ready to wear” modi, ali takođe je poznat i po muškoj modi. Italija ima i dalje svoje velikane, ali rade i dosta na promociji mladih dizajnera koji su se odlučili da svoj biznis započnu u Italiji.
O Nekada su italijanske cipele bile pojam. Da li je tako i danas?
– Mislim da su i Italijani kao i mnoge druge države na Zapadu svoje proizvodnje premestili van države, tako da se “made in Italy” sve ređe viđa. Mislim da su još uvek prepoznatljivi po dizajnu obuće, mada bih ja ovim putem želela da pohvalim srpsku scenu obućarstva, koja prati trendove, koristi kvalitetne materijale i apsolutno možemo da je uporedimo sa italijanskom cipelom, koja je još uvek sinonim za kvalitet i dizajn.
O Šta je to što Italiju danas predstavlja?
– U mojim očima je definitino stil, dobar ukus i smisao za dizajn i lepotu.
O Spoj etno i urbanog koji imate u svojim modelima, izgleda je dobitna kombinacija?
– To je kombinacija koja ujedno definiše i moj karakter na neki način. Volim tradiciju i radim u ruralnom okruženju dok u potpunosti pratimo svetske trendove kroz interesante priče i legende našeg kraja. To predstavlja veliki i interesantan izazov iz dana u dan. A samim tim, što radim intuitivno i od srca smatram da je dobitna kombinacja.
O Koja vas sećanja vežu za detinjstvo kada ste dolazili na raspuste u Homolje?
– To su predivni izleti u prirodi sa bakom, dedom i sestrama. Nosili smo užine i hodali bosi po mahovini. Slušale smo razne priče i legende o šumskim pojavama. Sećam se da smo obozavale da idemo u šumu, a to zapravo volim i danas. Vikendom imamo običaj da šetamo u prirodi ili šumi. Volimo da pratimo tragove životinja, a neretko se desi da naiđemo i na tragove vuka.
O Homolje je mistično, puno legendi… neke od njih i vi imate utkane u modele ? Koje?
– Moram da priznam da su legende utkane u modele koji su istovremeno i proizvodi moje mašte. Obožavam da osmišljavam priče. Recimo jednom sam osmislila kolekciju koja se zasnivala na priči o jednoj dobroj vili kraj reke na osnovu činjenice da je Homolje jedno mistično mesto. Mašta nema granice, pa tako priče ukrašavam onako kako ja želim, a samim tim i moje kreacije postaju jedinstvene. To je jedna alatka koju sam ponela sa sobom iz Italije sa fakulteta.
O Kako su Srpkinje odevene, po vašem mišljenju?
– U suštini nema drastične razlike. Globalizacija ali i samo praćenje trendova preko društvenih mreža izjednačili su te velike razlike u odevanju. Žene u Srbiji vode svakako brigu o lepoti. Meni je lično malo krivo što ponekad znaju i da preteraju i zaborave da cene svoju prirodnu lepotu. Holivud je u ovom slučaju imao malo veći uticaj nego što je trebalo-kaže MIlica Bainović.
O Šta je za vas moderno i ukusno odevena žena?
– Ne postoji pravilo za mene. Postoje toliko različitih stilova i naravno da sve od toga kada se lepo iskombinuje, može dobro da izgleda. Ali moj savet je da svaka žena najpre treba slediti svoj ukus i da ne mora baš svaki trend po svaku cenu da isprati. Ali pored toga cenim kada neko ne gleda previše ozbiljno na modu i kada smelo kombinuje svoje odevne komade, uključujući i po neki vintidž komad iz bakinog ormara. Sve može biti lepo ako je dobro uklopljeno i nije suviše kratko – kaže Milica Bainović.
O Koja vam se legenda najviše dopada ?
– Postoji jedno mesto u našoj šumi koje je apsolutno čarobno i koje me podseća bukvalno na dnevnu sobu, jer je tlo prekriveno gustom mekanom mahovinom koja ostavlja utisak tepiha, i svaki put se izujem kako bih prošetala bosonoga i osetila tu mekoću. Taj takozvani tepih je okružen niskim stenama koje skoro da su savršeno pravougaone i koje me podsećaju na garnituru jedne dnevne sobe. Tako da ja verujem da je to mesto zapravo dnevni boravak nekih čudesnih bića, koja mi ne vidimo golim oko ali ja verujem da se na tom mestu okupljaju anđeli.
O Da li je Homolje posebno za vas u odnosu na druge delove sveta?
– Naravno da jeste. Svaki deo sveta ima svoju lepotu, tako da ja volim da putujem ali uvek se rado vraćam kući i uživam u svim čarima prirode.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
Vidi još: Srpkinja iz Vašingtona sa hiljadu talenata
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.