Dušica Bojić: Pečat Stefana Nemanje stiže kući
Pečat velikog župana Stefana Nemanje iz (najranije) 1166. godine, vraća se srpskoj baštini pošto ga je Istorijski muzej Srbije otkupio čim se saznalo za njega. Napravljen od olova, težak 21 gram, prečnika 35 milimetara sa natpisom na reversu na grčkom jeziku: „ Pečat Stefana velikog župana Nemanje“. Na aversu je natpis: „Prvomučenik Sveti Stefan zaštitnik dinastije Nemanjić“, sa prikazom Svetog Stefana koji u odelu đakona, u rukama drži darohranilac i kandilo. Pečat se pojavio na aukcijskoj prodaji ali Srbija je reagovala hitro, sa srećnim ishodom.
-S obzirom da muzeji ne mogu direktno da učestvuju na aukcijama, morali smo da imamo zastupnika – kaže direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić u razgovoru za Balkan City Magazine. – U predaukcionoj fazi kolekcionari su podigli cenu pečata od 1.500 na 8.500 evra. Onda smo se oglasili da kao muzej imamo svog zastupnika, ušli u pregovore sa vlasnikom aukcione kuće, koji je obavestio ponuđača da pečat hoće da kupi Istorijski muzej Srbije. Vlasnik je odmah pristao, tako da smo imali veliku sreću. Inače, za pečat je bilo zainteresovano 70 ponuđača. Često na taj način veoma podižu cene jedni drugima.
O Da li imate saznanja da li se još nešto od predmeta vezanih za srpsku istoriju može nabaviti (kupiti) i gde?
-Vrlo redovno pratimo aukcije, na kojima kupujemo eksponate za koje je muzej zainteresovan. To zavisi od količine novca koji dobijemo na godišnjem nivou. Često radimo zajedno sa Ministarstvom kulture i Ministarstvom spoljnih poslova.
O Koga biste istakli od današnjih donatora muzeja? Šta te plemenite ljude rukovodi kada pomažu muzeju?
-Brako Stojanović, koji je živeo u Parizu je 2012. godine poklonio je više od 200 predmeta vezanih za kraljicu Nataliju. Miroslav Mlinar je poklonio pečat kraljice Drage Obrenović sa monogramom, Siniša Radovančević je poklonio kristalni bokal sa grbom Kraljevine Jugoslavije, kupljen na aukciji u Austriji. Tomislav Peterniki je muzeju poklonio čitavu kolekciju svojih kamera i fotoaparata, kao i dve kompletne izložbe: Studentske demonstracije 1968. i Bombardovanje 1999.
O Napisali ste knjigu o našoj kneginji Jelisaveti Karađorđević. Koja misao vas je rukovodila u odabiru ličnosti?
-Sa kneginjom je postavljena izložba u Istorijskom muzeju Srbije 2018. godine. Sastojala se od njenih i porodičnih fotografija, dokumenata, njenih umetničkih dela, haljina i cipela sa važnih prijema na kojima je bila. Kofer sa kojim su proterani iz Srbije za Keniju 1941. godine. U toku izložbe dogovorile smo se da u sažetoj formi objavimo knjigu vezanu za nju i njenu porodicu. Što smo i uradile.
O Koliko su srpske vladarke kroz istoriju imale mogućnosti i moći da učestvuju u vladarskim odlukama?
-Srpske vladarke u srednjem veku i potom u novom veku imale su ogroman doprinos u obrazovanju stanovništva. Svaka od njih je bila velika dobrotvorka, podizale su manastire i crkve, otvarale škole i bolnice, nesebično davale novac za siromašne, otvarale sirotišta. U 19. i 20. veku od kneginje Julije preko kraljice Natalije, kraljice Drage i kraljice Marije sve su bile nesebične i kada su bile proterane iz zemlje činile su čuda, posebno za srpsku decu i omladinu. U vlasti su učestvovale onoliko koliko im je bilo dato ili za šta su mogle da se izbore.
O Koje ste stare srpske porodice obradili radeći genealogiju ?
-U publikaciji Dunavski ribari i porodica Bogdanović, osima Bogdanovića, pominju se brojne porodice sa Jalije i Starog Slankamena. Dok se u publikaciji Sećanje porodice i memoari general Ljubomir Marić (1878–1960), nalaze porodice Jovanović, Bošković, Bać, Mišković, Anaf… U publikaciji Srbi iz Kumanovskog sreza u 19. i poloviniom 20. veka, popisane su sve familije sa biografijama značajnih pojedinaca učitelja, sveštenika, kmetova i drugih ukupno 64 pojedinačne biografije.U publikaciji General dr Žarko Ruvidić, preci, potomci i prijatelji, popisane su porodice Okoličanji, Šegović, Petrović, Đakov, Despić, Eranović, Popadić, Mirić, Živković, Đorđević, Šterić, Tomić, Pavlović, Antonijević, Lazarević, Džaka, Krstić, Blaznavac, Dimitrijević, Joksimović, i Bodi, Garašanin, Mišković.
O Kojim se tempom organizuju izložbe u inostranstvu za našu dijasporu? Da li ih je dovoljno?
– U proteklih deset godina imali smo izložbe u Bukureštu, Skoplju, Atini, Tunisu, Maroku, Parizu, Stokholmu, Londonu, Banjaluci, Bijeljini, Cetinju, Buenos Airesu, Solunu, u Grčkoj nekoliko puta, Paragvaju.
Učstvovali smo i na izložbi pod nazivom „Zbogom pameti“ o bombardovanju SR Jugoslavije 1999. u Srpkom kulturnom centru u Parizu 2019. godine, kada su muzeju poklonili svoje radove Biljana Vilimon i Vladimir Veličković.
Značajna su i „gostovanja“ rekonstruisanih kruna kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića u Kini, gde su se našle zajedno sa rekonstrukcijama ženskih kruna dinastije Ming i Đing. Izložba je organizovana na poziv kineske vlade i UNESK-a.
O Da li, po vašem mišljenju, naša dijaspora ima dovoljno saznaja o našim dinastičkim porodicama? O srpskoj istoriji, uopšte, o svojim korenima?
-Sve zavisi ko ima kakva interesovanja. Mnogi Srbi koji su otišli u inostranstvo odlično ili dobro poznaju svoju istoriju. Nekoga istorija zanima više a nekoga manje, sve je to individualno.
O Šta biste istakli iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije?
– Originalne insignije kralja Petra I Karađorđevića, njegov beli salon… Zatim zaostavština Karađorđa (srebrnina, pečatni prsten i pečat, svečana dolama, dokumenta, umetnička dela, zastave iz Prvog srpkog ustanka, njegovo oružje…). Ručna apoteka njegovog sina kneza Aleksandra, umetnička dela vezana za porodicu Karađorđević. Nakit porodice Obrenović, brojni lični predmeti koji su pripadali knezu Milošu, njegovim sinovima Milanu i Mihailu, Mihailovo odelo u kome je ubijen, uniforme po najmodernijim primerima u vremenu u kome su nastale polovinom 19. veka. Zatim lični predmeti kneginje Ljubice, lični predmeti kneginje Julije Hunjadi Obrenović, kraljice Natalije i kraljice Drage. Zatim lični predmeti i fotografije i umetnička dela kralja Milana i Aleksandra…i mnogo drugih eksponata .
O Šta je vama posebno drago?
– Lično meni posebno znače idealne rekonstrukcije srednjevekovnih kruna (kralja Milutina, kraljice Simonide, Jelene Anđel-Anžujske, cara Dušana i carice Jelene, despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, žezla caice Jelene i kraljice Simonide, ručni krstovi cara Dušana i kralja Milutina, žezlo Svetog Save, u izradi su kruna Mihaila Voislavljevića-Stonskog, kruna Tvrtka I Kotromanića) odežde i obuća 12 srednjevekovnih srpskih vladara…
O Koji biste istorijski trenutak u našoj prošlosti voleli da promenite?
-Svaki trenutak u kome je neko stradao i izgubio život na ovoj planeti. Mnogo se teško rađamo a lako nestajemo.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
dušica bojić, istorija, istorijski muzej srbije, pečat stefana nemanje
