Prof. dr Slobodan Čikarić: Da li loše misli izazivaju karcinom
Mnogi veruju da mozak može da proizvede razne bolesti. Veruju i da karcinom nastaje u sprezi sa lošim mislima i delima. Prof. dr Slobodan Čikarić, koji je za 40 godina rada spasio iz kandži karcinoma 28 000 ljudi dok je 12 000 izgubio, to izričito negira.
-Psiha i karcinom, nemaju nikakve dodirne tačke. Loše raspoloženje ne može da proizvede karcinom. Ali može da potpomogne da se on razvija brže, ako se tome pridruže i drugi egzogeni faktori. Pod jednakim uslovima oboljevaju i pesimisti i optimisti. Samo je ovima koji su vedre prirode mnogo lakše da prebrode tešku situaciju, a samim tim i bolje prolaze pacijenti optimisti jer je njima lakše da veruju u uspeh. A to je veoma, veoma važno. Nije naučno dokazano, ali vera u uspeh je važna kao i samo lečenje.
o Šta je život za čoveka koji je gotovo pola veka gledao smrti u oči?
– Život je ljubav, rad i uživanje u radu.
o Koliko u proseku obolelih od karcinoma preživi?
– Stopa preživljavanja u Švedskoj 2006. godine bila je 61 procenat. U Srbiji iste godine 42, 5.
o Srbija prilično zaostaje?
– Da. Pretvorimo procente u ljude i videćete koliko je godišnje kod nas umrlo.
o Da li verujete da je pronađen lek protiv kancera ali se iz nekih razloga krije, kako većina ljudi voli da sumnja?
– Ne. Ne verujem u to. Ne verujem zato što je tumor biološki sistem koji je stariji od čoveka. Jedan naučnik je (Roj Li Mudi) je 1923. godine otkrio je na kostima dinosaurusa karcinom. Vidite, i dinosauri su umirali od tumora. A, kao što je poznato, dinosauri i čovek se nisu sreli u istoriji. To je veoma snažan dokaz da je tumor star, najverovatnije, koliko i život na zemlji. Karcinom ne može da egzistira samostalno u nama. Istina, može u Petrijevim šoljama( na podlogama) gde kulture ćelija mogu da se razviju. Da bi živeo, dakle, karcinom mora da ima domaćina. Bilo da se radi o životinji, biljci ili čoveku. On je svoje mesto za život pronašao.
O Zašto nastaje karcinom?
– U genetskoj šifri ćelije nešto se poremeti, nešto što diriguje zdravim ćelijama. Posecite se na nož i signali će smesta početi da stižu kako bi se reparirala posekotina. Ćelije rade svoj posao, one se epitelišu. Kod tumora, zdrava ćelija pređe u bolesnu i tada se u genetskom kodu nešto poremeti, jer je stigao eksterni agens – neka spoljašna sila. Najčešće to je duvan, izduvni gasovi, jonizujuće zračenje, azbest, alfatoksin…Mnogo je agenasa na samom vrhu, a verovali ili, najopasniji je duvan koji sadrži kancerogene agense zbog kojih nastaje jedna trećina svih malignih tumora. Dakle, 80 do 90 odsto kancera pluća nastaje zbog duvanskog dima.
O Da li ste posle toliko godina rada i toliko pacijenata promenili svoj odnos prema smrti?
– Ima ljudi koji se nisu pripremali za situaciju da gledaju smrti u oči. A školovali su se za lekara. Ja mislim da je veoma važno znati da će vam tokom radnog veka umirati pacijenti. I to je bolno. Ali, i to je život. Život se sastoji od življenja i umiranja. Ljudi umiru od starosti, bolesti,u saobraćajnim nesrećama, ubiju ih, ubiju se…
o Kako prihvatiti smrt? I zašto je to tako teško?
– Kao fakat u životu. Kao nešto u šta nema sumnje. Kao konačnu izvesnost. Kada je prihvatite pomirićete se sa tim da ćete jednom umreti. I da je to normalno.
o Da li ste ikada imali strah od smrti?
– Ne. Izbegao sam smrti nekoliko puta i čini mi se da smo se nekako združili, smrt i ja. Bio sam kao dete u zbegu na Kozari kada sam joj prvi put pobegao, pa onda u Jasenovcu, zatim u nekim krečana – i tu sam joj umakao. Za sada vodim 3 : 1.
o Da li se sećate kada vam je umro prvi pacijent?
– Za prvih pet godina mog posla, a tada sam radio u malom domu zdravlja u Dvoru na Uni,u Hrvatskoj, nisam imao ni jedan smrtni slučaj. Kada sam došao u Beograd, ovde na Institut za onkologiju, situacija je bila složenija. Sećam se prvog pacijenata koji mi je umro ali se tešim da se to dogodilo nekoliko godina kasnije. Zašto? Zato što su mladi lekari imali potrebu da sve daju od sebe da ne izgube pacijenta, pa sam se i ja silno trudio. Činio sam sve što je moglo da mu se produži život i da, ako je već tako, umre lekaru u drugoj smeni. Sve je to život, smrt i rak.
O Kada je to bilo?
– Kada mi je umro prvi pacijent bio sam bolestan. Bukvalno bolestan! Ništa, baš ništa nije moglo da me oraspoloži. To se godinama kasnije nije promenilo. Samo je intenzitet varirao. Najteže je kad umre dete. Manje teško kada je to odrastao ili stariji čovek. Ali, uvek je teško.Posle svake smrti treba mi nekoliko dana da se oporavim. Moj život jednostavno preplavi crnilo. I nikakav događaj, ne može da ga odagna…nego samo vreme. Protok vremena.
o Život, smrt i rak, na jednoj strani imate strah od smrti pacijenta, na drugoj radost ako živi?
-Da, samo što je za tu radost potrebno opet mnogo vremena. Znate, ja ne znam koliko će da mi živi pacijent…Ja mogu da se radujem i da znam da sam mu pomogao tek posle izvesnog vremena, posle dve, tri, pet godina…Onda mogu da uživam u profesionalnoj satisfakciji. Ali tugu i nesreću odmah saznam. Sve što je lepo treba čekati. Pa čak i u mojoj profesiji.
O U šta veruje čovek poput vas?
– Prošao sam kroz predvorje pakla i u čudu sam da sam uspeo. Verujem da su u sve to bogovi( iako nisam vernik) umešali svoje prste da ne odem u pakao. Razmišljam kao i ostali o vasioni, svemiru, suncu i učini mi se isuviše čudnim da je sve to iznad nas i u nama nastalo samo od sebe, spontano. Tu mora da postoji neki organizovaniji sistem. Ali to nešto, ne bi se moglo pokazati da je bog koji je stvorio svoju sliku i priliku u čoveku. To ne mogu da zamislim. Ne mogu da zamislim boga koji ima svoj oblik, veličinu, izgled… Ali mogu da zamislim takav sistem u vasioni poput Velikog praska…
Brahiterapija
Profesor doktor Čikarić je 1974. počeo da leči pacijente od karcinoma stavljajući u prostor blizu karcinoma radioaktivni materijal.
– Ubacivao sam u matericu svojim rukama radioaktivni materijal. Rekli su mi, pa vi ubacujete u vagine žena male atomske bombe. Da, govorio sam, ali ja sam siguran da će im to pomoći. Verovao sam u svoju metodu i uspeo – kaže dr Slobodan Čikarić.
o Da li vas plaši kosmos?
– Na neki način. Ako mnogo o tome razmišljate, upašćete u zonu sumraka.
o Mislite da ne treba razmišljati o onome na šta ne možemo da utičemo?
– Zašto da se opterećujemo time?! Važnije je prihvatiti da smo prolaznni, zapravo da smo svesni da smo prolazni.. Da treba uživati u životu i voleti.
O Da li verujete da je duša besmrtna?
– Moja majka je bila vernik ali je govorila: „Bože, zašto dozvoljavaš da se dešavaju nepravda i zla”. Otac mi je ubijen na Sajmištu…Ali ne, ja nisam nikada verovao u boga. Poštujem običaje, obrede,nastavljam tradiciju: kod nas se slavi slava, farbam jaja sa unukama za Uskrs. I, volim kult lepote.
o U uspeh mora da veruje pacijent ali i lekar?
– Da, važno je da mladi lekari steknu poverenje pacijenata. Ne samo da mehanički odrađuju zadatke, nego da prilaze pacijentu s emocijama.
O Ali, onda će se brzo potrošiti?
– Neće, čoveka ne troše lepe emocije, nego ga popunjavaju. Lekaru mora da lebdi osmeh a ne da namrgođeno pristupa pacijentu zato što se žena kod kuće izvikala na njega jer prosuo kafu.Ili da pravi negativne grimase, ili da presipa mračne misli na pacijenata…
o Da li verujete da travari, čajevi ili priroda može da pomogne najtežim bolesnicima?
-Ne! Ne! Ne postoji nijedan razlog da zvanična medicina ne prihvati lek alternativne medicine. I mi želimo da pacijenti žive. Ali, taj lek ne postoji. Lečio sam jednu ženu od karcinoma grlica materice. Posle pet, šest godina ona je primetila krv u mokraći. I umesto da dođe kod mene na kontrolu, ona je otišla kod nekog travara koji joj je dao neke sirupe. Pila ih je dva meseca i krvarenje je prestalo. Pomislila je da joj je travar pomogao a u stvari: njoj je pukao neki kapilar koji je izazavao krvarenje. I da nije pila te sirupe krvarenje bi nestalo. Ali, ona je želela da veruje.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija dirigent doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
doktor, dvor na uni, karcinom, onkolog, pacijenti, prof.dr slobodan čikarić, profesor čikarić, radioaktivni materijal, slobodan čikarić
