Prof.dr Vuk Stambolović, sedam realnosti o kovidu
Prof.dr Vuk Stambolović se ne boji korone. Jedan od začetnika alternativne medicine kod nas, lekar po struci, kaže da virusi nisu problem. Sa njima smo živeli do sada, živećemo i u budućnosti. Boji se spasilaca od kovida koji se transformišu u – progonitelje.
-Nažalost, u slučaju sindemije kovida pokazala se istinitom postavka iz psihoterapijske orijentacije poznate kao transakciona analiza da se spasilac prilično često preobraća u progonitelja – kaže u razgovoru za naš portal prof.dr Vuk Stambolović.
-Korona je sindemija. Kao i druge masovne bolesti, prema definiciji koju je dao američki medicinski antropolog Meril Singer, korona, ne spada u epidemije, nego u sindemije. Prefiks sin (koji znači – sa, zajedno) ukazuje da bolesti, naročito one masovne , nisu nekakvi izolovani entiteti koji pogode čoveka niotkuda nego se razvijaju interakcijom manje ili više narušenog zdravlja i socijalnih i ekoloških uslova koji mogu uslovljavati i težinu kliničke slike- kaže prof. dr Vuk Stambolović.
oŠta dopirnosi razvoju korone?
-Kada je reč o koroni, poznato nam je već nekoliko faktora koji su doprineli, a i dalje doprinose razvoju ove sindemije. To je najpre siromaštvo. Na primer, u najsiromašnijim okruzima Engleske i Velsa smrtnost od korone je iznosila 55,1 na 100.000 stanovniika, a u onim najbogatijim 23,5. Najviša smrtnost, pak, ustanovljena je u distriktu Njuhem, u istočnom Londonu, poznatom po siromaštvu i visokoj stopi kriminala – 144,3 na 100.000 stanovnika. Slični su nalazi i u drugim sredinama tako da ovo treba da imamo na umu s obzirom da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
O Sa čime se još povezuje sindemija korone?
– Sindemija korone se povezuje i sa zagađenjem vazduha. Nije stoga iznenađenje što je došlo do porasta broja obolelih i preminulih od korone u jesen kada sami klimatski uslovi pospešuju to zagađenje, a suočeni smo i sa izveštajima prema kojima su Beograd i Srbija u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha. Prema Globalnom savezu za zdravlje i zagađenje (GAHP) Srbija je na devetom mestu u svetu po broju preuranjenih smrti usled posledica zagađenja. Brojčano, to je skoro 10.000 umrlih godišnje. Ako pak uzmemo u obzir samo ovaj faktor pitanje je, koliko je od do sada 1.199 zvanično registrovanih kao preminulih od korone zaista umrlo od korone, a koliko od zagađenog vazduha.
Takozvanih ko-faktora ima još. Prema nizu istraživanja, naime, oboljevanje i umiranje značajno pospešuje i nedostatak socijalnog kapitala, odnosno velike socijalne razlike i sledstveni nedostatak socijalne povezanosti. Po nedostatku socijalnog kapitala Srbija je prva u Evropi. Naime, koeficijent Đini (nazvan po svome autoru, italijanskom matematičaru Koradu Điniju), prema kome se mere socijalne razlike, za Srbiju iznosi 38.6, a prosek za Evropsku Uniju je 30,5.
-Mere izolacije, prema nizu dobro poznatih medicinskih istraživanja, dovode do oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, uključujući tu i slabljenje imuniteta. A drugi ko-faktor koji se pojavio odnosi se na stanja produženog stresa usled zastrašenosti kao specifičnog ličnog odgovora na uznemirujuće izjave zvaničnika, a i na informacije koje se vidno naglašavaju u medijima – ističe prof. dr Vuk Stambolović.
oŠta još pogoduje razvoju kovida?
-Ttreba pomenuti i mogućnost da kovid sindemiji doprinose i biološke posledice nejonizujućeg elektromegnetnog zračenja. Štetno dejstvo ovog zračenja, doduše, još nije do kraja definisano ali dovoljno je uzeti u obzir više apela koje je svetskim zvaničnicima, od 2015. do 2019., uputilo više od 240 naučnika iz 42 zemlje sveta (uključujući i Srbiju: Dr Snežana Raus Balind, Dr. Danica Dimitrijević I Dr. Slađana Spasić). Potpisnici se zalažu za zaštitu od izloženosti nejonizujućem elektromagnetnom zračenju s tim što se u poslednjem apelu izražava zabrinutost naročito zbog zdravstvenih rizika od povećanja gustine G4 i G5 predajnika.
O Govori se o propustima i nepravilnim korišćenjem respiratora?
-Radi spasavanja teže obolelih, naročito prvih meseci suočavanja sa kovidom, lekari su se oslanjali na “tešku” tehnologiju. Zavladala je tako trka za respiratorima, a potom i njihovo masovno korišćenje. Rezultat je bio da je, prema iskustvima od Vuhana do Njujorka, smrtnost obolelih od kovida koji su bili stavljeni na respiratore iznosila preko 80%. Kasnije, međutim, restriktivnije korišćenje respiratora, kao i poboljšani terapijski protokoli, imali su za rezultat smanjenje smrtnosti pacijenata na respiratorima na oko 30%. Osim toga, u vezi usmerenosti na spasavanje pacijenata od kovida, treba pomenuti još jednu posledicu za koju nisu odgovorni lekari nego manjkavosti zdravstvenog sistema. To je smanjena pristupačnost zdravstvenog sistema za obolele od drugih, ćak i veoma ozbiljnih bolesti. Posledice sledstvene zanemarenosti potreba drugih kategorija bolesnika mogu se samo naslućivati…
O Kako su se političari nametnuli kao „spasioci“?
– Lekari su preuzeli ulogu spasilaca saobrazno svojoj profesiji. Međutim, kao spasioci su se, širom sveta, nametnuli i političari. Pre svega uspostavljanjem posebnih zakona i propisa. Setimo se samo onih zatvorskih kazni za prekršioce zabrane kretanja iz marta i aprila. A pogledajmo i upravo donesene izmene ovdašnjeg Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Brutalno “zaštitničko” proganjanje putem ovih izmena iskazuje se tako što se suspenduje Ustav Srbije u delu koji se odnosi na prava građana na slobodu, suspenduje se pravo na privatnost, porodičnost i mirno uživanje doma, pravo na slobodu izbora, pravo na lični i telesni integritet. A omogućava se zatvaranje ljudi, ne samo obolelih nego i zdravih. I to bez odluke suda. I bez prava na žalbu…
-U spasioce su se uključile i farmaceutske kompanije. Naime, ekspresno je počela trka u pravljenju vakcina protiv kovida. Dakako, ne samo zbog profesionalnog prestiža, nego i zbog veoma opipljive dobiti. Sa rezultatima su se prve javile američke kompanije, Moderna (proklamovana efikasnost vakcine 94,5%) i Fajzer udružen sa nemačkim BioNTech (proklamovana efikasnost vakcine preko 90%). Obe vakcine se, inače, daju u dve doze, ali trajanje zaštite nije objavljeno jer se očekuje da se to odredi kada bude vakcinisano više ljudi -kaže prof.dr Vuk Stambolović.
O Kakve su to vakcine?
-Što se tiče proizvodnje samih vakcina, i za onu Fajzerovu i za onu Moderne koristi se neka vrsta genetskog inženjeringa. Naime, radi se o takozvanim vakcinama sa ribonukleinskom kiselinom (mRNK). Angažovani naučnici, zapravo, proizvode sintetičku verziju one mRNK koju virus koristi kako bi izgradio svoje infektivne proteine. Ta mRNK se ubrizgava u ljudsko telo, a tu ubrizganu mDNK ljudske ćelije “čitaju” kao uputstvo kako se stvara taj virusni protein, tako da i same mogu da stvore neke molekule kovida. Suština je, međutim, u tome što ti molekuli ne mogu da se “udruže” i da stvore virus. Imuni sistem ih, međutim, detektuje i na njih stvara odbrambeni odgovor.
oDa li je uobičajeno da se za vakcinu koristi genetski materijal?
-Ne, to je prvi put. Budući da je za vakcine korišćen genetski materijal, teško je predvideti koje bi neželjene posledice mogle da, eventualno, nastanu, usled njihove primene. Prema mišljenjima nekih eksperata postoji rizik od lokalnih ili sistemskih inflamatornih odgovora koji mogu da dovedu do autoimunih stanja. Drugi eksperti, opet, ukazuju da to nije moguće zbog toga što je molekul mRNK veoma fragilan na šta ukazuje i potreba da se čuva na -70 stepeni. Naglašavaju, međutim, da usled te fragilnosti postoji drugi problem. A to je najpre pitanje da li je zaštita koju pruža razvijeni imuni odgovor dovoljno snažna, a onda i da li je vakcina dugoročno efikasna. Naime, oni koji su vakcinisani mogu misliti da su bezbedni od infekcije kovidom-19, a da pri tom vakcina uopšte nije delovala, ili nije delovala u dovoljnoj meri. Ovo je važno imati na umu zato što je paralelna verzija vakcine koju je razvijao Fajzer imala jači imuni odgovor ali je napuštena zbog izraženih škodljivih dejstava. Što se tiče drugih nepovoljnih efekata, kada je reč o vakcini Moderne, pokazalo se da do njih može doći ukoliko je primalac vakcine osetljiv na polietilenglikol, sintetsko jedinjenje koje se nalazi u nano-česticama njenog “prenosnog sistema”. Fajzer je, pak, izvestio da u vezi bezbednosti njihove vakcine nisu primećeni ozbiljni razlozi za zabrinutost.
O Ko snosi odgovornost ako krene nešto naopako?
-Što god da bude, i Moderna i Fajzer su se već obezbedili od zahteva za plaćanje odšteta za eventualne štetne posledice njihovih vakcina. Naime, obe kompanije su saopštile da će za svoje eksperimentalne vakcine, od Američke administracije za hranu i lekove tražiti primenu Autorizacije za urgentnu upotrebu. Ova autorizacija proizvođaćima vakcina omogućava da izbegnu obavezne standarde bezbednosti i inspekciju samog procesa pravljenja vakcine. A osim toga, premda su već Nacionalnim zakonom o oštećenjima dečjim vakcinama iz 1986. godine zaštićeni od odgovornosti za eventualna štetna dejstva njihove vakcine, oba proizvođača su, već marta meseca, dobila i dodatnu zaštitu putem Deklaracije vezane za Zakon o javnoj spremnosti i urgentnoj pripremi za medicinske kontra mere protiv Kovida-19.
O Da li se zna sastav?
-Ostale vakcine protiv kovida 19 čiji je razvoj takođe u završnoj fazi zasnovane su većinom na klasičnim tehnologijama. A tu se opet postavlja pitanje njihovog sastava. Naime, u nekim klasičnim vakcinama nalaze se i škodljivi elementi, poput aluminijuma koji se koristi kako bi se pojačao imuni odgovor, ili žive koja treba da spreči kontaminaciju vakcine, ili formaldehida čija je svrha da inaktivira toksine koji se javljaju tokom proizvodnje vakcine. U svakom slučaju, povećana učestalost jatrogeniih posledica posle vakcinacije koja je naročito karakteristična za SAD gde je gustina obaveznog vakcinisanja prilično velika, nalaže oprez i kod vakcinisanja protiv kovida-19. Pogotovo što su klasične vakcine razvijane tokom više godina, a ove protiv korone tek nekoliko meseci, a sa njihovom masovnom primenom nemamo nikakvog iskustva.
Zvanična medicina je dosta dugo lutala što se tiče terapijskog protokola za kovid-19. Otuda je i zvanični naglasak medicine XXI veka za ljude XXI veka bio stavljen na socijalnu, odnosno fizičku distancu, na maske, na razne vrste izolacije, odnosno karantina, što su zapravo mere iz srednjeg veka-navodi prof.dr Vuk Stambolović.
oKako se zaštititi?
-Jedan od tih načina zaštite je uzimanje vitamina D i izlaganje sunčevim zracima. Vitamin D, naime, jača imunitet i pojačava otpornost tkiva i organa tako što, između ostalog, pokreće na aktivnost T ćelije, tip belih krvnih zrnaca koja su bitan deo imunog sistema . Otuda najpre deluje u smislu sprečavanja infekcije, a neka klinička iskustva pokazuju da u slučaju da je do infekcije već došlo, primena vitamina D smanjuje mogućnost razvoja komplikacija. S obzirom da je ustanovljeno da je manjak vitamina D naročito raširen kod starijih osoba, kao i kod onih sa hroničnim oboljenjima za njih je naročito važno preventivno uzimanje vitamina D uz izlaganje suncu (zimi kad god ga ima!). Drugim rečima, iskustva kod osoba za deficitom vitamina D preporučivala bi: umesto zatvaranja u kuće, boravak na otvorenom, a pritom, umesto zakrabuljenosti, slobodno izlaganje, barem lica u ruku.
Vredan je pomena i poduhvat Olge Rapajić Nikolić, više medicinske sestre i diplomiranog defektologa. Premda već u devetoj deceniji, ona je putem kratkog filma svima zainteresovanima, a naročito onim starijima, predočila specifičan metod ličnog osnaživanja. Taj metod je zapravo kombinacija dva znanja. Jedno je znanje koje je u našu sredinu donela Larisa Fotina a koje su, između ostalih, koristili kosmonauti da u izolaciji kosmičkih letelica očuvaju maksimum fizičke i psihičke spremnosti. Drugo je, pak, znanje poznato iz kineske tradicionalne medicine, a dokazano je njenim hiljadugodišnjim korišćenjem-kaže prof.dr Vuk Stambolović.
oSpominje se i laktoferin?
– Italijanski lekari su se, pak, setili Majke prirode i, u sindemiji kovida-19 koja je zahvatila i Italiju, počeli su da primenjuju laktoferin. Ustanovili su da laktoferin uspešno delije i u smislu prevencije i u smislu terapije obolelih od kovida – 19. Šta je pak laktoferin? To je ključni sastojak kolostruma, kao i majčinog mleka, sastojak koji je bitan za razvoj imuniteta odojčadi. A to znači – dragocena potpora koja tek rođenom detetu obezbeđuje zdravlje za niz godina, a dobija je neposredno posle rođenja kada ga stave na majčine grudi i kada, zahvaljujući urođenom refleksu sisanja, posisa svoje prve gutljaje…
oKoje navike da pojačamo?
– Korisno je znati i da su japanski istraživači ustanovili da se manje, kao i veće prostorije mogu očistiti od kovida-19 putem malih koncentracija ozona. Ideja za ovu praksu potekla je iz drevne prakse “Šumskog kupanja”, u originalu “shinrin-yoku” na koju Japanci gledaju kao na umetnost i nauku za promociju zdravlja i sreće… Kineski lekari, pak, iz Renmin bolnice Univerziteta Vuhan, ustanovili su i uspešno terapijsko dejstvo ozona. Oni su, u časopisu Journal of Medical Virology, objavili kako su se dvojica pacijenata sa kovidom -19, sa teškom kliničkom slikom, koji nisu reagovali na uobičajenu terapiju, posle primene ozona putem autohemoterapije veoma brzo oporavili.
U atmosferi zaokupljenosti kovidom-19 uputno je imati na umu i bioelektrične generatore ing. Mraza. Ovi generatori rade na principu Teslinih tehnologija, a oslanjaju se i na pionirske poduhvate američkog lekara Rojala Rajmonda Rajfa, kao i na iskustva kanadske terapeutkinje Hulde Klark. Bioelektrični generatori, inače, imaju dvostruko dejstvo. Unapređuju energetsko stanje organizma i time osnažuju imunološki sistem. A, osim toga, emitovanjem visokofrekventnih strujnih talasa uništavaju mikroorganizme štetne po ljudsko zdravlje-kaže prof.dr Vuk Stambolović.
oDa li pomaže i homeopatija?
– Na kraju i jedno iskustvo iz Indije. Naime, tokom pandemije izazvane korona virusom, indijsko ministarstvo za tradicionalnu medicinu AYUSH preporučilo je da se, kao prevencija, koriste preparati iz Homeopatije (Arsenicum Album 30), iz Ajurvede (Shadang Panya) kao i iz Unani medicine (SharbatUnnab, TiryakAlba, TiryakNazla). Od marta 2020-te, sledeći uputstvo ministarstva, vlada indijske države Gudžarat je podelila Arsenicum album-30 polovini stanovništva ove države. Od onih koji su primali ovaj homeopatski preparat pozitivnih na Covid-19 bilo je manje od jednog procenta i to sa lakom kliničkom slikom. Inače, 23. novembra, u Gudžaratu koji ima 62,7 miliona stanovnika, ukupan broj testiranih na kovid-19 bio je 7.292.410, broj pozitivnih na kovid-19 bio je 198.737, a broj preminulih 3.873. U Srbiji, sa nešto manje od 7 miliona stanovnika, istog dana, ukupan broj testiranih bio je 1.660.185, broj pozitivnih na kovid-19 bio je 133.029, a preminulih 1.274. Najnoviji dnevni izveštaj, pak, bio je: za Gudžarat – 1.495 pozitivnih na kovid-19 i 13 preminulih, a za Srbiju – 6.842 pozitivnih na kovid-19 i 37 preminulih…
-Uz vitamin D treba pomenuti i cink. Poznato je, naime, da je cink bitan za očuvanje čovekovih prirodnih barijera od infekcija. S obzirom da je jedna od naših ključnih zaštitnih barijera epitel disajnih puteva mogli bismo da se našalimo i da kažemo kako je cink neka vrsta prirodne zamene za masku . Osim toga, dokazana je i važnost cinka za razvoj i funkcionisanje imunog sistema-kaže prof.dr Vuk Stambolović.
Što se tiče virusnih infekcija, pa u vezi sa time i kovida, u Kohrenovoj bazi podataka u 18 istraživačkih studija pokazano je da cink skraćuje trajanje prehlade. Osim toga, a kad je reč o samom kovidu-19, važna je činjenica da se nedostatak cinka često nalazi kod starijih osoba i kod hroničnih bolesnika. A takođe i nalaz jedne španske studije u okviru koje je ustanovljeno da je nizak nivo cinka bio udružen sa nepovoljnim ishodima lečenja od kovida-19.
oI na kaju, postavlja se pitanje, kome verovati?
Mislim da najpre treba verovati sopstvenom zdravom razumu. Taj razum je korisno podpomoći raznorodnim informacijama. A bitno je i da se on ne zamagli uranjanjem u mentalitet stada u koji nas permanentno uteruju oni koji pričaju da ćemo biti spaseni ako (slepo) verujemo.
Dijana Dimitrovska
beograd car dušan cern crkva crna gora Dijana Dimitrovska dinastija doktor film freske gitara glumac glumica istorija istoričar karcinom klasična muzika knez lazar knjiga kosmos kosovo i metohija kosovski boj manastir more muzika muzičar narodno pozorište nemanjići pesnik pisac pozorište profesor profesorka reditelj slikar slikarka Srbija srednjovekovna srbija stefan nemanja stefan prvovenčani teatar turci tvrđava umetnost vukan nemanjić
