Zakoračio je Zdravko Šotra početkom ove godine u  89-tu godinu života, iza njega Drugi svetski rat 1941, pa građanski rat 1991, bombardovanje 1999. godine i još mnogo strahota ali ne postoji stvari koje se toliko plaši kao jedne. 

-Najviše se bojim ljudske gluposti – kaže u razgovoru za Balkan city magazin.-  Za razliku od pameti, koja je uzdržana, glupost je slobodna, bez kritičke svesti i drugih opterećenja, pa nema zapreka ni granica. Zato je strašno opasna. Danas je u velikom zamahu.

O Zašto danas ljudi toliko ćute?

-Nažalost, čuti onaj njihov bolji deo i to je tragično. A ćute baš zbog gluposti. Pametan čovek govori pošto zna da to može  biti od pomoći i drugima, da nauče nešto, da ne prave greške,  da znaju kako bi mogli pravovaljano da reaguju.

O Kako vam izgleda naše društvo?

-To je društvo u kojem ljudi ćute, zaplašeni ako zinu, da će im preostala kora hleba izmaći. Neće. Treba se samo zapitati da li je iko na našim prostorima umro od gladi. Pa, nije. Nažalost, prošlo je vreme kada su umiralo od sramote.  Ovo vreme je ispod svake granice razuma, pameti, smisla. Prošao sam mnogo toga i tvrdim da je ovo nešto najgore što pamti moje iskustvo, od rata na ovamo.

O Jedom ste rekli da je najstrašnije bilo biti dete za vreme Drugog svetskog rata?

-Ja sam bio tokom Velikog rata gladno dete, kao i većina dece u to vreme. Ali, vidite, ni tada nismo umirali od gladi. Umiralo se od zla  i od metka i granata. Od bolesti. Zato ponavljam, da je strašno gledati strah kod današnjih ljudi da ne umru od gladi.

O Volite da snimate istorijske priče, kakva li bi bila serija o srpskoj današnjici u vašoj režiji?

-Istorijske teme su samo mali deo onoga što sam radio. A o današnjim danima  serije će snimati neki novi ljudi, iz neke pristojne vremenske distance.

Zdravko Šotra :Serije

Više od igre (1976),Priče iz radionice (1982),Volim i ja nerandže… no trpim (1992),Gde cveta limun žut (2006),Ranjeni orao (2008/2009),Greh njene majke (2009/2010),Nepobedivo srce (2011/2012),Šešir profesora Koste Vujića (TV serija) (2013),Santa Maria della Salute (2017),Aleksandar od Jugoslavije (2020)

Zdravko Šotra: Filmovi

Više od igre 1977,Pucanj u šljiviku preko reke 1978,Osvajanje slobode 1979,Šesta brzina 1982,Idemo dalje 1981,Igmanski marš 1983,Držanje za vazduh,1985,Braća po materi 1988,Boj na Kosovu 1989,Gospođa ministarka 1989,Dnevnik uvreda 1993,Lajanje na zvezde 1998,Zona Zamfirova 2002,Ilka 2003,Pljačka Trećeg rajha 2004,Ivkova slava 2005,Gde cveta limun žut 2006,Ranjeni orao 2009,Greh njene majke 2009,Šešir profesora Koste Vujića 2012,Santa Maria della Salute (2016),

O Kada zamišljate planetu i ljude na njoj za 100 godina, šta vidite?

-Vidim ljude koji sve manje liče na današnje ljude, a sve više na bića obezljuđena elektronikom. Vidim ljude bez duše, bez  iskrenog osmeha, bez suza. Vidim ljude bez ljubavi i to  mi je čak teško da zamislim a kamoli da izgovorim. Svet bez ljubavi će biti pusto i jezivo mesto na kome nema života.

O Zašto vas je privukao kralj Aleksandar  Karađorđević?

  – Istorija je, čini mi sem, bila nepravedna prema njemu.  Prvo, vreme nije    bilo pravedno prema njemu, najlepše godine mladosti  proveo je ratujući u tri rata. Kad je iz rata izašao prihvatio se stvaranja države Južnih Slovena.  Trebalo je da se oženi ruskom prncezom, ali su nju ubili boljševici, kao i ostale Romanove. Ni tu nije sreća bila blagonaklona prema njemu. Ogrubeo u ratu, on je toliko zapostavio svoj privatni život da su morali da formiraju odbor sa ciljem da mu nađu dostojnu nevestu. Srećom, izbor je pao na rumunsku princezu mariju koja je bila jedna divna osoba, puna  razumevanja i za Aleksandra i za sve njegove brige i probleme. Marija je veoma oplemenila i obogatila njegov kratki život. I Mariju je voleo srpski narod.

O Otkud toliko kritika na seriju Kralj Aleksandar?

  -Naviknete se da na istorijske filmove ljudi imaju svoje mišljenje i  kritiku. To sam, ipak, očekivao. Kada jer istorija u pitanju i politika, a vic kaže i fudbal, nema tog Srbina koji neće imati svoje „ jako“ mišljenje. Svako ima neku svoju priču, ma koliko da o tome išta zna. Zamerali su mi na slaboj faktografiji kao da sam ja snimao  istoriografsko delo, zanemarujući umetničke slobode pisca romana. Tako su neki nasrnuli i na inače vrlo kreativno urađenu seriju Porodica,  u kojoj ima dosta  umetničke slobode.

o Kako je došlo do toga da ste i  reditelj i scenarista serije Kralj Aleksandar?

  – Radi se o  istorijskoj ličnosti, o kojoj postoje velike kontraverze. Lično sam imao mnogo nedoumica, iako je roman Vuka Draškovića čist, jasan, sa jasno izgrađenim likovima, ipak sam odlučio da pišem scenario. Reakcije su baš onakve  kakve sam očekivao, veoma različite. Najlepše su reakcije od onih, koji su odgledali svih petnaest depizoda.

 O Pronašli ste sebe u poslu koji volite? Da li  je Zdravko Šotra oduvek znao šta želi da radi?

 -Nikada nisam pomišljao  da  nešto drugo radim u svom životu osim da režiram.  Sve se uvek vrtelo oko režije.  U ono oskudno poratno vreme, morao sam da upišem Građevinsku srednjotehničku školu, da bih dobio  stipendiju, ali kroz te godine ja sam visio u kinoteci i pozorištu, a čim sam, jedva nekako diplomirao, odmah sam konkurisao na klasu režije Vjekoslava Afrića –i eto me danas sa 89 godina života i  60 godina rediteljskog iskustva.

Dijana Dimitrovska

Balkan city magazin

Viudi još: Jedna slika hiljadu izraza

akupunktura arheolog beograd bioenergija cern cink dirigent dizajnerka doktor filozof frame glumac glumica herceg novi istoričar jezik karcinom klasična muzika klavir knjiga književnica književnost kvantna medicina modna kreatorka muzičar narodno pozorište naučnik Nikola Tesla ozonoterapija pesnik pisac poslanik pozorište profesor reditelj rediteljka SAD silicijumska dolina slikar slikarka umetnost virusi zemun zlato čovek

Slika Anrija Rusoa

Prijavi se za tekstove u sanduče