Zašto je novinarstvo tako brzo i duboko propalo? Kao otpatke na livadi, sakupljala sam dokaze, praveći neku  vrstu odvratne kule  sagrađene od bednih primera  prodanih novinara, ego bolesnika, neznalica svake vrste koji su bili zaljubljeni u svoj odraz na ekranu ili potpis ispod teksta, kukavice koje ni u rođenoj kući ne smeju da se izbore za neku malu pravdu, a kamoli u „ velikom dvorištu“.

   Od  ekspanzije tabloidnih novina, možda od 2010. godine,  ono je počelo takvom brzinom da  se raspada, da se već ubrzo smrad  lešine širio  od štamparija do kioska, od hosta do svakog mobilnog telefona.

   U  početku sam bila ubeđena kako je za to kriva vlast koja je pokupovala gotovo sve medije, uništila redakcije, dovela svoje ljude, uglavnom neznalice ili jadnike koji će sve da učine za šaku nekog interesa,  uglavnom početnike, ljubavnice i ljubavnike koji nisu ni znali kako izgleda biti  novinar a kamoli napisati ozbiljan  novinski članak.

  Imalo je to uticaja na raspad novinarstva ali ne  baš u toj meri, kako sam u to vreme smatrala.

   Slučaj je hteo da  ubrzo sagledam novi ugao raspada sedme sile.

   Početkom godine korone, baš kako su analitičari i upozoravali, privatnici su iskoristili pandemijsku šansu da gomilu zaposlenih pošalju na prinudne odmore sa namerom da ih se trajno reše. U Novostima, gde sam radila, na prinudne odmore je poslato više od polovine zaposlenih. Ostali su na „braniku“  privatnog kapitala ortodoksni poltroni. Budući da nisam nikada savijala kičmu,  iznenada sam dobila prilično slobodnog vremena. Odlučila sam da  upišem kurs digitalnog marketinga. Šets meseci sam marljivo slušala i radila, da bih napokon počela da pravim sama svoj prvi sajt dijanadimtirovska.com.  Ispao je simpatično  i  čim sam se na njemu obučila, posle mnogo besanih noći i rešavanja  problema koji su izranjali kao delfini iz vode, napravila sam još jedan, pa još jedan.  Pisala sam tekstove za svoj sajt koji sam vizuelno, tehnički uređivala i sređivala.

   Polako sam ulazila sve dublje u svet  programera i digatalnih marketara, pa sam  sa veb majstorima čatovala po raznim forumima.

   Ali na tim transkontinentalnim veb forumima gde je jezik  bio srpski, hrvatski, bosanski, makedonski, crnogorski,  a redakcije svuda po svetu, ja sam saznavala za koje pare može da se kupi  5000 pratilaca na  društvenim mrežama, recimo,  ili da se proda razrađen sajt koji poseti dnevno, stabilno 200 ljudi…? Ljudi su pravili i prodavali portale kao da su burek.

  Kao i usvakoj profesiji, razmetali su se „uspesima“, u ovom slučaju brojem posete. O drugim stvarima, kao što je novinarstvo, samo su nabadali.  Jedan pita,  kako da napravim da mi naslov ne bude  sve sa velikim slovima. Drugi  odgovara: Ne moraš, neka ostanu velika, to je nebitno. Jedan pita:  Da li se  akademija nauka piše velikim ili malim,drugi odgovora da to nije ni bitno, bitno da je čitan tekst. Pitanje: Kako da navučem  trista dnevno poseta. Odgovor: Zna se kako,  dobre dude i eto ti posete.

    Počnem da pregledavam te njihove sajtove i protale  za koje su navodili da imaju  ogromnu posećenost, u šta ne sumnjam. To je bilo „čisto“  đubre od tekstova. Na desetine portala, svi bezlični, klonirani da liče na neke ozbiljne novine. Kao ona fora sa original satovima, kad Ciga prodaje original  „ seiko“ ti ga kupiš, a kad bolje pogledaš kod kuće, a ono piše „ saiko“ .

Intervjui sa zanimljivim ljudima od kojih ima šta da se nauči piše Dijana Dimitrovska

   Tu shvatim, konačno.

   Veb programeri, digitalni marketari i svi koji „ umeju da petljaju sa intertnetom“ dosetili su se da sami „pakuju“ tekstove na svoje sajtove. Pomislili su: šta će meni novinar, kad i ja umem da pišem ( ima pojedinaca koji stvarno  znaju).  Nije to neka filozofija, pisaću sam.

   Tako je krenula grudva… Počeli su sami, pomozi Bože, da pišu, da pretabavaju tuđe tekstove ( otuda sve isto na netu), davali su skandalozne naslove jer drugačije nisi mogao da navučeš posetioca da klikne ( a svaki klik Googl plaća). Otuda oni naslovi tipa, „ Evo šta leči zglobove zauvek“.

  Ali, kakve oni imaju veze sa štampanim medijima?

 Imaju. Internet je budućnost, prirodno je da štampani mediji polako prelaze na digitalne. Ti  veb majstori koji su donosili zaradu (posetu) samim tim su se preporučivali po novinskim kućama, nudeći stotine hiljada pregleda, što znači hiljade evra. Tako su ušli u Politiku, Novosti, Blic već odavno. Dobili smo iste tekstove, uglavnom stare tekstove sa prevarantskim naslovima,  nepismene, nelogične, netačne.

  Duh Saurona napustio je Mordor i ostavlja pustoš u novinarskim pasusima.

 Čeka se neko, mali, savim mali kao Bilbo Bagins da ga vrati nazad iza Crne kapije.

                Dijana Dimitrovska