Ima oblik potkovice i svako ko jednom oseti njen životni dah, doživi neopisivu sreću. Planinari koji jezde po srpskim vrhovima, kažu da je Suva planina nešto najlepše što su ikada videli. Vidljiva je se sa svih strana i sa velike udaljenosti ukazuje na svoju posebnost.
Zbog posebnosti i biljnog i životnjskog sveta, proglašena je specijalnim rezervatom prirode. Prostire se istočno od Niške banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini, u visinskim zonama od 250 do 1810 metara, što je i najviši vrh (Trem).
Spada u strme planine, ali ipak liči na visoravan: gornju polovinu Suve planine čine skoro isključivo krečnjaci, bez šuma, prekriveni pašnjacima, a pri dnu ima tako guste šume da se i vuk kroz njih jedva kreće.
Pašnjaci iz doba jure
Nastala je u doba dinosaurusa, u doba mezozoika, kaže nauka, ( geološka era koja je trajala od oko 252 do 66 miliona godina p.n.e.). Na njenim pašnjacima pasla je stoka otkada je sveta i veka i pravio se sir i kajmak. Te specijalitete mogli su da probaju i Rimljani i Turci Osmanlije, koji su osvajali ove krajeve.
Krase je neverovatne klisure, Sićevačka klisura na severu i Jelašnička klisura na severozapadu, i obe klisure su park prirode.
Na obroncima ili u okruženju Suve planine su Crkva Svetog Vasnesenja u Velikom Krčimiru, sagrađena 1169. godine, manastir Divljane iz 14. veka. Tu je i manastir Svete Bogorodice Sićevo, prva polovina 17. veka i manastir Sukovo, gde je Sveti Hristofor naslikan sa magarećom glavom, što je izuzetno retko u freskoslikarstvu.
Suva planina obiluje vrtačama, plitkim, tanjirastim, do dubokih, bunarastih koje nose neobične nazive: Savina propast, Provalija, Ilijina jama, a tamo gde su česte nazivaju se „boginjavi krast“. Domišljati nazivi krase i mnogobrojne jame, poput Ledenica pod Tremom, koja je najviša i jedina stalna lednička jama u istočnoj Srbiji, na 1780 metara nadmorske visine.
Livade i šume talasaju vetrovi, takođe živopisnih imena: Dolnjak i Gornjak.
Suvu planinu je tvorac podelio u dve oblasti: gornju, koja je bezvodna što kazuje samo ime, i donju koja obiluje vrelima.
U podnožju izdašni izvori vode
Na visoravni Rakoš, koja je smeštena na 1250 do 1450 metara nadmorske visine, nalazi se najveći i najznačajniji izvor na planini i jedan od najviših izvora istočne Srbije. Posebnost je i izvor Bojanine Vode, čija je voda po organoleptičkim osobinama u Evropi druga, posle Bečke. To znači da čovek može proceniti njen kvalitet na osnovu svojih čula.
Vode ima samo u podnožju Suve planine, gde su izvori veoma izdašni. Korišćeni su i u vreme starih Rimljana. Izvor Glavno vrelo je star, kaže nauka, više od 26.000 godina.
Tu nastaju i lekovite termalne vode. One se slivaju sa Stare planine, poniru u dubinu gde se zagrevaju, pa ponovo izbijaju na površinu kod Niške Banje, koja je zahvaljujući njima jedna od najlekovitijih i najdrevnijih: bila je najseljena u praistoriji, 3.4000 godina p.n.e. o čemu svedoči priličan broj pronađenih predmeta iz tog doba.
U rezervatu prirode Suva planina raste 1260 biljnih vrsta. Najposebnije od svih su reliktne vrste: srpska ruža, gospina papučica koja je u Srbiji pouzdano pronađena samo u smrčevim šumama Suve planine, ramonda serbica i ramonda nathalie, a u prirodnu retkost spada i pančićeva kandilka.
Mesto gde raste srpska ruža
Na svakom koraku može se naći neka lekovita biljka: kamilica, kantarion, majčina dušica, hajdučka trava…
Podnožje planine krase izuzetno guste šume hrastova, bukvi i četinara. Tu raste i hrast lužnjak, sladun-listopadno drvo iz roda hrasta, cer, vrba, topola, beli jasen, crni bor, bukva, javor, jela, smrče i kaspijski javor. Ima i drveta kun, ili klen, jedna vrsta javora, veoma tvrdog drveta po kome je nekada dobila naziv Kunovica.
U šumama živi srna, divlja svinja, zec, lisica, jazavac, vuk, šumska kornjača. Posebnost su divlji konji.
Područje je bogato pticama (uvršćeno u međunarodni spisak IBA) . Ovde nebom krstari orao, soko, u šumama gospodari sova, buljina, a po livadama pase tetreb, jarebica, kamenjarka, prepelica, fazan.
Dnevni leptiri prekriju leti livade Suve planine, a noću svetlucaju svici i huči sova.
Suva planina i surova i nežna
Reke podnožja Suve planine bogate su ribom: potočna pastrmka, potočna mrena, klen, šaran, deverika, babuška. Reke su čiste i nezagađene što je u Srbiji prava retkost.
Predeo Suve planine stanište je i zmija. Ima onih bezopasnih poput smuka, i beoluške u vodama, ali i otrovnih poskoka i šarke.
Sporije nego u drugim delovima Srbije razvija se i turizam. Suva planina ima skijašku stazu, razvijen je alpinizam i planinarenje, planinski biciklizam. Brdo Koritnjak, iznad Niške Banje, bilo je domaćin svetskog takmičenja u paraglajdingu.
U isto vreme i surova i nežna, bezvodna i puna izvora, Suva planina očarava posetioce. Ona je mesto gde u Srbiji pada najmanje kiše. Oni koji u svemu traže dobro kažu da kiša tu neće da padne da bi planinari koji se popnu na njene vrhove bili nagrađeni veličanstvenim pogledom na Kopaonik, Staru planinu, Rtanj i bugarske planine. I pogledom ničim zamagljenim.
Dijana Dimitrovska, Balkan City Magazine, jun 2026.
